Трајковић, Татјана Г.

Link to this page

Authority KeyName Variants
f3177865-0759-40d7-8dfe-b4ff2f9f4d1d
  • Трајковић, Татјана Г. (2)
Projects

Author's Bibliography

Говор Врања кроз призму диглосивности

Трајковић, Татјана Г.; Михајловић, Милица М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Трајковић, Татјана Г.
AU  - Михајловић, Милица М.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9264
AB  - У раду се анализира диглосивно понашање говорника који су представници врањског вернакулара. Испитивана је диглосија у врањском
градском говору двеју група – ученика и наставника, чиме су обухваћене
и друге друштвене варијабле: порекло, пол, образовање, старост. Одабране су одговарајуће језичке варијабле, које представљају основне одлике
врањског говора: африката ѕ, полугласник, вокатив на -е код именица на
-ка, заменичке енклитике гу, ги, не, ни, ве, ви, аналитичка деклинација, презент 3. л. мн. на -в, радни гл. придев м. р. јд. на -ја, футурске форме без инфинитива, лексема татко. Квалитативном и квантитативном анализом укрштених варијабли дошло се до закључака о заступљености дијалекатских
форми у свакодневном говору Врањанаца и о нивоу језичког адаптирања,
односно о пребацивању кода у одговарајућим говорним ситуацијама.
Највећу диглосивност показале су женске високообразоване особе, а
најмању средњошколци мушког пола. Истраживање је потврдило да су
поједине дијалекатске категорије подложније изменама, а да се неке друге
адаптирају у знатно мањој мери. Овакви закључци упућују и на тенденције
у развоју самог дијалекта.
AB  - В статье представлены результаты исследования диглоссии в говоре жителей города Вранье. Это опрос, проведенный путем анкетирования двух групп
представителей народного языка города Вранье. Были отобраны группы учащихся старших классов из Вранье и учителей, преподающих в тех же школах.
Таким образом, отслеживались социальные переменные: происхождение, возраст, образование и пол. Типичные черты речи Вранье были выбраны из языковых переменных: аффриката дз (дзиндза), полугласный ǝ (данǝс), звательный
падеж на -e у существительных на -ка (стринке), энклитические местоимения
(гу, ги, не, ни, ве, ви), аналитическое склонение (с мајку ми, с мене, на мене
ми вика, давам на њега), настоящее время 3 лица множественного числа на -в
(радив), действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного числа на -ја (викнаја), формы футура без инфинитива (ће паднеш,
ће дође), лексема татко. Вышеупомянутые категории также включают дополнительные диалектные особенности, характеризующие речь г. Вранье: рефлекс
-на- < -нѫ- у глаголов третьей группы Белича, притяжательный дательный падеж, дублирование объекта, выраженный аналитизм в склонении, аналитизм в
спряжении. Цель исследования – определить является ли диглоссивное поведение присущим носителям языка в г. Вранье и как происходит переключение кода
в определенных речевых ситуациях. Отношение респондентов к использованию
диалектов также было изучено. Опрос показал, что мужчины, независимо от
возраста и уровня образования, в большинстве случаев заинтересованы в поддержании диалекта. Наименьшее число говорящих, выступающих за сохранение диалекта и его употребление в ежедневной речи относятся к группе высокообразованных женщин. Большинство опрошенных во Вранье осознают свою
способность контролировать речь, что означает, что они склонны к диглоссивному поведению. Качественный и количественный анализ собранных данных
показал, что молодые мужчины больше всех привязаны к диалекту и что жен-
щины с высшим образованием меньше всех используют диалектные элементы
в речи. Диалектные черты, которые наиболее поддаются адаптации, могут быть
представлены в порядке уровней восприимчивости: аффриката дз, полугласный
ǝ, звательный падеж на -e, настоящее время 3 лица множественного числа на -в,
действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного
числа на -ја, энклитика гу, энклитика ги, энклитика не, ни, ве, ви, лексика, аналитическое склонение, инфинитив. Такой анализ выбранных характеристик диалекта с целью адаптации к стандарту также указывает на возможное внутреннее
развитие самого диалекта. Это будет означать, что самые восприимчивые черты
постепенно будут исчезать из структуры диалекта. Неясно, будут ли они полностью потеряны и когда произойдут такие изменения.
AB  - The paper presents the results of diglossia research in the speech of Vranje. This
is a survey conducted through the poll of two groups of representatives of the Vranje
vernacular. Groups of fi nal year high school students from Vranje and teachers teaching
in the same schools were selected. In this way, social variables were monitored:
origin, age, education and gender. Typical features of Vranje speech were selected
from the language variables: consonant dz (dzindza), semi-vowel ǝ (danǝs), vocative
in -e (strinke), enclitic pronouns (gu, gi, ne, ni, ve, vi), the analytical declination (s
majku mi, s mene, na mene mi vika, davam na njega), present 3rd person plural in
-v, present participle, masculine, singular in -ја, future forms without infi nitives
(će padneš, će dođe), lexeme tatko. The above categories also include additional
dialectic features marked by Vranje speech: verb forms in -nа-, possessive dative,
object reduplication, express analyticism in declination, analyticism in conjugation.
The aim of the research is to determine whether diglossive behavior is intrinsic to
native Vranje speakers and how code switching occurs in certain speech situations.
Speakers’ attitudes toward dialect use were also examined. The conclusion is that
male speakers of both ages and education levels are mostly interested in maintaining
the dialect. The smallest number of speakers who are in the care of the dialect and use
the dialect in everyday conversation is in the group of highly educated women. The
majority of interviewed Vranjanians are aware of their ability to control speech, which
means that they are prone to diglossive behavior. Qualitative and quantitative analysis of the data collected revealed that young male Vranjanian people are most attached to
the dialect, and that women of higher education use dialectal elements in speech in the
least. The dialectal lines that are most amenable to adaptation could be presented in
the order of susceptibility levels: consonant dz, semi-vowel ǝ, vocative in -e, present
3rd person plural in -v, -ја form, enclitic gu, enclitic gi, enclitics ne, ni, ve, vi, lexis, the
analytical declination, infi nitives. Such an analysis of the selection of dialect features
in order to adapt to the standard also points to the possible internal development of the
dialect itself. This would mean that the most subtle lines would gradually disappear
from the dialectal structure. It is uncertain whether they will be completely lost and
when such changes will occur.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Говор Врања кроз призму диглосивности
T1  - Говор города Вранье через призму диглоссии
T1  - Vranje Speech Through the Prism of Diglossia
SP  - 77
EP  - 105
VL  - 76
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI2001077T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264
ER  - 
@article{
author = "Трајковић, Татјана Г. and Михајловић, Милица М.",
year = "2020",
abstract = "У раду се анализира диглосивно понашање говорника који су представници врањског вернакулара. Испитивана је диглосија у врањском
градском говору двеју група – ученика и наставника, чиме су обухваћене
и друге друштвене варијабле: порекло, пол, образовање, старост. Одабране су одговарајуће језичке варијабле, које представљају основне одлике
врањског говора: африката ѕ, полугласник, вокатив на -е код именица на
-ка, заменичке енклитике гу, ги, не, ни, ве, ви, аналитичка деклинација, презент 3. л. мн. на -в, радни гл. придев м. р. јд. на -ја, футурске форме без инфинитива, лексема татко. Квалитативном и квантитативном анализом укрштених варијабли дошло се до закључака о заступљености дијалекатских
форми у свакодневном говору Врањанаца и о нивоу језичког адаптирања,
односно о пребацивању кода у одговарајућим говорним ситуацијама.
Највећу диглосивност показале су женске високообразоване особе, а
најмању средњошколци мушког пола. Истраживање је потврдило да су
поједине дијалекатске категорије подложније изменама, а да се неке друге
адаптирају у знатно мањој мери. Овакви закључци упућују и на тенденције
у развоју самог дијалекта., В статье представлены результаты исследования диглоссии в говоре жителей города Вранье. Это опрос, проведенный путем анкетирования двух групп
представителей народного языка города Вранье. Были отобраны группы учащихся старших классов из Вранье и учителей, преподающих в тех же школах.
Таким образом, отслеживались социальные переменные: происхождение, возраст, образование и пол. Типичные черты речи Вранье были выбраны из языковых переменных: аффриката дз (дзиндза), полугласный ǝ (данǝс), звательный
падеж на -e у существительных на -ка (стринке), энклитические местоимения
(гу, ги, не, ни, ве, ви), аналитическое склонение (с мајку ми, с мене, на мене
ми вика, давам на њега), настоящее время 3 лица множественного числа на -в
(радив), действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного числа на -ја (викнаја), формы футура без инфинитива (ће паднеш,
ће дође), лексема татко. Вышеупомянутые категории также включают дополнительные диалектные особенности, характеризующие речь г. Вранье: рефлекс
-на- < -нѫ- у глаголов третьей группы Белича, притяжательный дательный падеж, дублирование объекта, выраженный аналитизм в склонении, аналитизм в
спряжении. Цель исследования – определить является ли диглоссивное поведение присущим носителям языка в г. Вранье и как происходит переключение кода
в определенных речевых ситуациях. Отношение респондентов к использованию
диалектов также было изучено. Опрос показал, что мужчины, независимо от
возраста и уровня образования, в большинстве случаев заинтересованы в поддержании диалекта. Наименьшее число говорящих, выступающих за сохранение диалекта и его употребление в ежедневной речи относятся к группе высокообразованных женщин. Большинство опрошенных во Вранье осознают свою
способность контролировать речь, что означает, что они склонны к диглоссивному поведению. Качественный и количественный анализ собранных данных
показал, что молодые мужчины больше всех привязаны к диалекту и что жен-
щины с высшим образованием меньше всех используют диалектные элементы
в речи. Диалектные черты, которые наиболее поддаются адаптации, могут быть
представлены в порядке уровней восприимчивости: аффриката дз, полугласный
ǝ, звательный падеж на -e, настоящее время 3 лица множественного числа на -в,
действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного
числа на -ја, энклитика гу, энклитика ги, энклитика не, ни, ве, ви, лексика, аналитическое склонение, инфинитив. Такой анализ выбранных характеристик диалекта с целью адаптации к стандарту также указывает на возможное внутреннее
развитие самого диалекта. Это будет означать, что самые восприимчивые черты
постепенно будут исчезать из структуры диалекта. Неясно, будут ли они полностью потеряны и когда произойдут такие изменения., The paper presents the results of diglossia research in the speech of Vranje. This
is a survey conducted through the poll of two groups of representatives of the Vranje
vernacular. Groups of fi nal year high school students from Vranje and teachers teaching
in the same schools were selected. In this way, social variables were monitored:
origin, age, education and gender. Typical features of Vranje speech were selected
from the language variables: consonant dz (dzindza), semi-vowel ǝ (danǝs), vocative
in -e (strinke), enclitic pronouns (gu, gi, ne, ni, ve, vi), the analytical declination (s
majku mi, s mene, na mene mi vika, davam na njega), present 3rd person plural in
-v, present participle, masculine, singular in -ја, future forms without infi nitives
(će padneš, će dođe), lexeme tatko. The above categories also include additional
dialectic features marked by Vranje speech: verb forms in -nа-, possessive dative,
object reduplication, express analyticism in declination, analyticism in conjugation.
The aim of the research is to determine whether diglossive behavior is intrinsic to
native Vranje speakers and how code switching occurs in certain speech situations.
Speakers’ attitudes toward dialect use were also examined. The conclusion is that
male speakers of both ages and education levels are mostly interested in maintaining
the dialect. The smallest number of speakers who are in the care of the dialect and use
the dialect in everyday conversation is in the group of highly educated women. The
majority of interviewed Vranjanians are aware of their ability to control speech, which
means that they are prone to diglossive behavior. Qualitative and quantitative analysis of the data collected revealed that young male Vranjanian people are most attached to
the dialect, and that women of higher education use dialectal elements in speech in the
least. The dialectal lines that are most amenable to adaptation could be presented in
the order of susceptibility levels: consonant dz, semi-vowel ǝ, vocative in -e, present
3rd person plural in -v, -ја form, enclitic gu, enclitic gi, enclitics ne, ni, ve, vi, lexis, the
analytical declination, infi nitives. Such an analysis of the selection of dialect features
in order to adapt to the standard also points to the possible internal development of the
dialect itself. This would mean that the most subtle lines would gradually disappear
from the dialectal structure. It is uncertain whether they will be completely lost and
when such changes will occur.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Говор Врања кроз призму диглосивности, Говор города Вранье через призму диглоссии, Vranje Speech Through the Prism of Diglossia",
pages = "77-105",
volume = "76",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI2001077T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264"
}
Трајковић, Т. Г.,& Михајловић, М. М.. (2020). Говор Врања кроз призму диглосивности. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 76(1), 77-105.
https://doi.org/10.2298/JFI2001077T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264
Трајковић ТГ, Михајловић ММ. Говор Врања кроз призму диглосивности. in Јужнословенски филолог. 2020;76(1):77-105.
doi:10.2298/JFI2001077T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264 .
Трајковић, Татјана Г., Михајловић, Милица М., "Говор Врања кроз призму диглосивности" in Јужнословенски филолог, 76, no. 1 (2020):77-105,
https://doi.org/10.2298/JFI2001077T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264 .
1

Говор Ниша кроз призму диглосивности

Трајковић, Татјана Г.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Трајковић, Татјана Г.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6478
AB  - У раду је дата квантитативна и квалитативна анализа говора двеју група
(наставника и ученика) Нишлија са циљем да се утврде основне карактеристике савременог нишког вернакулара. Испитивање диглосивног понашања
говорника у различитим комуникативним ситуацијама рађено је на основу
анкета које су обухватале питања о ставовима према дијалекту и о употреби појединих дијалекатских и стандардних облика српског језика. Одабиром
друштвених и језичких варијабли, њиховим укрштањем, статистичком обрадом и дескрипцијом добијених резултата дошло се до закључака о одликама нишког говора старије и млађе генерације различитог нивоа образовања.
Уочене су разлике у овим идиомима, које се одликују различитим степеном
заступљености дијалекатских и стандардних црта српског језика. Неједнакост
је исказана и кроз начине пребацивања кода, односно, одабиром адаптивних
језичких средстава. Потврђено је постојање интердијалекта, нарочито изражено код ученика који истовремено употребљавају дијалекатске и стандардне форме без обзира на комуникативну ситуацију
AB  - В работе дан анализ говора учителей и учеников в средних школах в Нише,
который лингвогеографически принадлежит к призренско-тимокской диалектной области, а более точно призренско-южноморавскому диалекту, но как городская среда отличается от говоров сельских местностей в его окрестности.
Исследование проводится на основании анонимной анкеты, которая содержит
вопросы об отношении к диалекту и о его месте в коммуникации, в то время как
вторая часть анкеты относится к конкретному употреблению диалектных и стандартных форм сербского языка в различных коммуникативых обстоятельствах.
Полученные данные анализируются квантитативным и квалитативным методами. Статистическая обработка охватывает следующие элементы: отношение
к диалекту, употребление диалектных форм во всех ситуациях, употребление
стандартных форм или форм приспособленных к стандарту во всех ситуациях,
употребление языковых форм в зависимости от пола и употребление стандартных форм или форм приспособленных к стандарту в официальных обстоятельствах. Дескриптивным методом были обработаны все резултаты, что привело
к описанию всех основных форм исследуемых идиомов, отличий между двумя
группами и образа современного нишского вернакулара с позиции диглоссивного поведения отобранных групп говорящих. Оказалось, что учителя более часто
решаются на изменение кода при приспособлении собеседнику. Они в большинстве случаев приспосабливают место ударения. Это указывает, что диалектное
место ударения является важным свойством говора учителей в неофициальных
ситуациях. После того, учителя решаются на изменение в высказывании футура I, а это указывает, что аналитические формы энклитика (+ да) + презент также представляют собой особенность говора учителей. Ученики чаще всего
решаются на приспособление форм высказывания футура I, и это показывает,
что конструкция энклитика (+ да) + презент является важной особенностью
идиома учеников. Затем следует место ударения, которое является диалектным
в неофициальных обстоятельствах коммуникации. Самое маленькое количество
говорящих обеих групп решается на изменение в употреблении локатива. Такое
состояние приводит нас к выводу, что учителя и ученики и в неконтролируемом
говоре в большой степени используют стандартные формы локатива, т.е. они их
редко заменяют формами аккузатива или общего падежа, как важного показателя призренско-тимокских говоров.
Исследование диглоссивного поведения двух групп жителей Ниша указывает на наличие своего рода интердиалекта, особенно замечаемого у учеников.
Ученики одновременно используют стандартные и диалектные формы, несмотря на собеседника, и это является основной характеристикой этого идиома.
Этой работой представлен только один сегмент нишского городского говора, который следует более подробно исследовать применением других методов.
AB  - This paper presents an analysis of the speech used by teachers and pupils in high
schools in Niš, which linguistically and geographically belongs to the Prizren-Timok
dialect area, and in a narrower sense to the Prizren-South Moravian dialect. Yet, it
differs as an urban environment from the nearby rural speeches. The examination was
done on the basis of an anonymous questionnaire which contained questions on the
attitudes towards the dialect and its place in communication, while the other part of
the questionnaire was related to the practical use of dialectal and standard forms of
the Serbian language in different communicative circumstances. The data received
were analyzed after the quantitative and qualitative methods. The statistic analysis
contained the following segments: the attitudes towards the dialect, the use of dialect
forms in all situations, the use of standard forms or those adapted to the standard in
all situations, the use of linguistic forms according to gender and the use of standard
forms or those adapted to the standard in formal circumstances. The descriptive
method was used to analyze all the results, which led to the description of the basic
characteristics of the observed idioms, the difference between the two groups and the
portrait of the modern Niš vernacular from the angle of diglossia of the chosen groups
of speakers. It was shown that the teachers decide to change the code more often when
adapting to the interlocutor. In those cases, they usually adapt the place of accent
which points to the fact that the dialectal place of the accent is an important characteristic
of the speech of teachers in informal situations. In addition, the teachers decide to change the manner in which they use the Future Tense I, which shows that the usage
of the analytic forms enclitic (+ da) + the Present Tense is also a characteristic of the
teachers’ speech. The students most often decide to adapt the Future Tense I forms,
which would mean that the construction enclitic (+ da) + the Present Tense is an important
characteristic of the students’ speech. Furthermore, the place of the accent in a
speech unit, which refers to the dialect in informal circumstances of communication,
is also an important characteristic. Both speaker groups rarely decide to change the
use of the locative case in speech. Such a state leads to the conclusion that both teachers
and students use the standard form of the locative case in uncontrolled speech, that
is, they rarely interchange it with the forms of the accusative case or the general case
which marks it as an important characteristic of the Prizren-Timok speech.
The analysis of the diglossic behavior of the two groups of Niš speakers pointed
to the fact that there is a certain type of interdialect, which is especially noticeable
in the group consisting of students. They use the standard and dialectal forms at the
same time regardless of the interlocutor and that would be the basic characteristic of
this idiom.
Only one segment of Niš city speech is presented in this paper and it should be
examined further and in greater detail, by using different methods.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Говор Ниша кроз призму диглосивности
T1  - Говор Ниша сквозь призму диглоссивности
T1  - Niš Speech Through the Prism of Diglossia
SP  - 89
EP  - 108
VL  - 74
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI1802089T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6478
ER  - 
@article{
author = "Трајковић, Татјана Г.",
year = "2018",
abstract = "У раду је дата квантитативна и квалитативна анализа говора двеју група
(наставника и ученика) Нишлија са циљем да се утврде основне карактеристике савременог нишког вернакулара. Испитивање диглосивног понашања
говорника у различитим комуникативним ситуацијама рађено је на основу
анкета које су обухватале питања о ставовима према дијалекту и о употреби појединих дијалекатских и стандардних облика српског језика. Одабиром
друштвених и језичких варијабли, њиховим укрштањем, статистичком обрадом и дескрипцијом добијених резултата дошло се до закључака о одликама нишког говора старије и млађе генерације различитог нивоа образовања.
Уочене су разлике у овим идиомима, које се одликују различитим степеном
заступљености дијалекатских и стандардних црта српског језика. Неједнакост
је исказана и кроз начине пребацивања кода, односно, одабиром адаптивних
језичких средстава. Потврђено је постојање интердијалекта, нарочито изражено код ученика који истовремено употребљавају дијалекатске и стандардне форме без обзира на комуникативну ситуацију, В работе дан анализ говора учителей и учеников в средних школах в Нише,
который лингвогеографически принадлежит к призренско-тимокской диалектной области, а более точно призренско-южноморавскому диалекту, но как городская среда отличается от говоров сельских местностей в его окрестности.
Исследование проводится на основании анонимной анкеты, которая содержит
вопросы об отношении к диалекту и о его месте в коммуникации, в то время как
вторая часть анкеты относится к конкретному употреблению диалектных и стандартных форм сербского языка в различных коммуникативых обстоятельствах.
Полученные данные анализируются квантитативным и квалитативным методами. Статистическая обработка охватывает следующие элементы: отношение
к диалекту, употребление диалектных форм во всех ситуациях, употребление
стандартных форм или форм приспособленных к стандарту во всех ситуациях,
употребление языковых форм в зависимости от пола и употребление стандартных форм или форм приспособленных к стандарту в официальных обстоятельствах. Дескриптивным методом были обработаны все резултаты, что привело
к описанию всех основных форм исследуемых идиомов, отличий между двумя
группами и образа современного нишского вернакулара с позиции диглоссивного поведения отобранных групп говорящих. Оказалось, что учителя более часто
решаются на изменение кода при приспособлении собеседнику. Они в большинстве случаев приспосабливают место ударения. Это указывает, что диалектное
место ударения является важным свойством говора учителей в неофициальных
ситуациях. После того, учителя решаются на изменение в высказывании футура I, а это указывает, что аналитические формы энклитика (+ да) + презент также представляют собой особенность говора учителей. Ученики чаще всего
решаются на приспособление форм высказывания футура I, и это показывает,
что конструкция энклитика (+ да) + презент является важной особенностью
идиома учеников. Затем следует место ударения, которое является диалектным
в неофициальных обстоятельствах коммуникации. Самое маленькое количество
говорящих обеих групп решается на изменение в употреблении локатива. Такое
состояние приводит нас к выводу, что учителя и ученики и в неконтролируемом
говоре в большой степени используют стандартные формы локатива, т.е. они их
редко заменяют формами аккузатива или общего падежа, как важного показателя призренско-тимокских говоров.
Исследование диглоссивного поведения двух групп жителей Ниша указывает на наличие своего рода интердиалекта, особенно замечаемого у учеников.
Ученики одновременно используют стандартные и диалектные формы, несмотря на собеседника, и это является основной характеристикой этого идиома.
Этой работой представлен только один сегмент нишского городского говора, который следует более подробно исследовать применением других методов., This paper presents an analysis of the speech used by teachers and pupils in high
schools in Niš, which linguistically and geographically belongs to the Prizren-Timok
dialect area, and in a narrower sense to the Prizren-South Moravian dialect. Yet, it
differs as an urban environment from the nearby rural speeches. The examination was
done on the basis of an anonymous questionnaire which contained questions on the
attitudes towards the dialect and its place in communication, while the other part of
the questionnaire was related to the practical use of dialectal and standard forms of
the Serbian language in different communicative circumstances. The data received
were analyzed after the quantitative and qualitative methods. The statistic analysis
contained the following segments: the attitudes towards the dialect, the use of dialect
forms in all situations, the use of standard forms or those adapted to the standard in
all situations, the use of linguistic forms according to gender and the use of standard
forms or those adapted to the standard in formal circumstances. The descriptive
method was used to analyze all the results, which led to the description of the basic
characteristics of the observed idioms, the difference between the two groups and the
portrait of the modern Niš vernacular from the angle of diglossia of the chosen groups
of speakers. It was shown that the teachers decide to change the code more often when
adapting to the interlocutor. In those cases, they usually adapt the place of accent
which points to the fact that the dialectal place of the accent is an important characteristic
of the speech of teachers in informal situations. In addition, the teachers decide to change the manner in which they use the Future Tense I, which shows that the usage
of the analytic forms enclitic (+ da) + the Present Tense is also a characteristic of the
teachers’ speech. The students most often decide to adapt the Future Tense I forms,
which would mean that the construction enclitic (+ da) + the Present Tense is an important
characteristic of the students’ speech. Furthermore, the place of the accent in a
speech unit, which refers to the dialect in informal circumstances of communication,
is also an important characteristic. Both speaker groups rarely decide to change the
use of the locative case in speech. Such a state leads to the conclusion that both teachers
and students use the standard form of the locative case in uncontrolled speech, that
is, they rarely interchange it with the forms of the accusative case or the general case
which marks it as an important characteristic of the Prizren-Timok speech.
The analysis of the diglossic behavior of the two groups of Niš speakers pointed
to the fact that there is a certain type of interdialect, which is especially noticeable
in the group consisting of students. They use the standard and dialectal forms at the
same time regardless of the interlocutor and that would be the basic characteristic of
this idiom.
Only one segment of Niš city speech is presented in this paper and it should be
examined further and in greater detail, by using different methods.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Говор Ниша кроз призму диглосивности, Говор Ниша сквозь призму диглоссивности, Niš Speech Through the Prism of Diglossia",
pages = "89-108",
volume = "74",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI1802089T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6478"
}
Трајковић, Т. Г.. (2018). Говор Ниша кроз призму диглосивности. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 74(2), 89-108.
https://doi.org/10.2298/JFI1802089T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6478
Трајковић ТГ. Говор Ниша кроз призму диглосивности. in Јужнословенски филолог. 2018;74(2):89-108.
doi:10.2298/JFI1802089T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6478 .
Трајковић, Татјана Г., "Говор Ниша кроз призму диглосивности" in Јужнословенски филолог, 74, no. 2 (2018):89-108,
https://doi.org/10.2298/JFI1802089T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6478 .