@article{
author = "Божић, Софија",
year = "2019",
abstract = "У раду се истражује положај Дубровника у Краљевини СХС/
Југославији. Анализирају се бројни предлози и идеје о уређењу Краљевине са
циљем утврђивања позиције Дубровника у плановима српске и хрватске политичке елите и места које је он заузео приликом неколико пута спровођених територијално–административних реорганизација државе. Осим из угла Београда
и Загреба, проблем се сагледава и из визуре самих Дубровчана. Истраживање
је показало да српска страна није имала јасно дефинисане ставове у погледу
припадности Дубровника, за разлику од хрватске, која је подручје Дубровника
доследно и континуирано обухватала хрватским границама. Утврђено је да борба дубровачких Срба да сачувају свој национални идентитет и посебност свог
града уобличену током историје није дала резултате, да су све промене водиле
слабљењу српске компоненте Дубровника и, најзад, његовом утапању у хрватски
корпус. Рад је настао на основу архивске грађе, објављених извора, мемоарских
дела и релевантне научне литературе., Th is paper looks into the position of Dubrovnik within the Kingdom of
Serbs, Croats, and Slovenes/Yugoslavia. Numerous proposals and suggestions
concerning regulations in the Kingdom have been analyzed, with the aim
of establishing the position of Dubrovnik in the plans of Serbian and
Croatian political elites, as well as the place it occupied in several territorialadministrative
reorganizations of the state. When the fi rst division of
the Kingdom into 33 districts had been carried out (in 1922), a separate
Dubrovnik district had been set up, aft er which Dubrovnik was given over
to Banovina of Zeta (in 1929), only to eventually become part of Banovina
of Croatia (in 1939). Our investigation has shown that the Serbian side did
not have clearly defi ned views regarding where Dubrovnik belongs, unlike
the Croatian side, which included the area of Dubrovnik within Croatian
territory with consistency and continuity. Apart from the perspective of
Belgrade and Zagreb, the issue in hand has also been observed from the
viewpoint of the inhabitants of Dubrovnik themselves. Serbs from Dubrovnik
were deeply distressed by the idea of their city being joined to the so-called
Tripartite Croatia (Trojednica), that is, by the possibility of the southern
coastline to form part of some sort of Croatian autonomous district. Instead,
they had persistently been trying to unite the territory of Dubrovnik with
Herzegovinian hinterlands into one separate unit, with respect to the specific
historical development of Dubrovnik, its centuries’ old independence, highly
developed culture and traditionally “Slavic” character of its people. The
struggle of Serbs from Dubrovnik to preserve their national identity and
uniqueness of its city shaped in the course of history did not yield results,
all the changes were conducive to weakening of the Serbian component of
Dubrovnik and to its eventual blending into the Croatian corpus.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Зборник о Србима у Хрватској",
title = "Дубровник између Београда и Загреба од уједињења до стварања Бановине Хрватске : (1918-1939), Dubrovnik between Belgrade and Zagreb from unifi cation to the foundation of Banovina of Croatia (1918–1939)",
pages = "187-203",
number = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10091"
}
