TY  - CONF
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16474
AB  - Cilj ovog izlaganja je da predstavi osnivanje i ulogu profesionalnog ansambla tradicionalnih plesova, ali i da ukaže na konstituisanje i dalji razvoj umetničkog žanra koreografije tradicionalnog
plesa u odgovarajućem društveno-političkom kontekstu. Državni
ansambl narodnih igara NR Srbije, danas poznatiji kao Ansambl
„Kolo“, osnovan je 1948. godine u Beogradu i predstavlja prvi profesionalni ansambl u domenu tradicionalnih plesova na području
bivše Jugoslavije. Njegovo osnivanje inicirano je predlogom Komiteta za kulturu i umetnost, koji je oformio stručnu komisiju
radi pisanja elaborata o osnivanju ansambla ovog tipa. U pomenutom elaboratu, komisija je istakla da bi osnovni cilj Ansambla
trebalo da bude prikazivanje „neiscrpne umetničke i stvaralačke
moći naših naroda“ kroz „bogatstvo jugoslovenskih narodnih igara“. To „narodno bogatstvo“ trebalo je prikazati „u savremenoj,
znalačkoj i umetničkoj interpretaciji“. Na audiciji, održanoj 14.
aprila 1948. godine, primljeno je 40 stalnih članova, od kojih neki
nikada ranije nisu plesali, dok je bilo i onih sa predhodnim plesnim znanjima sticanim u folklornim grupama ili trupi Mage Magazinović. Na čelu Ansambla bila je Olga Skovran, prva direktorka
i koreografkinja. Upravo je rad Olge Skovran, inspirisan, s jedne
strane, njenim dugogodišnjim angažmanom u sokolskim društvima, a, s druge strane, radom Ansambla „Mojsejev“ iz Rusije,
izgradio potpuno novi umetnički žanr – koreografiju tradicionalnog plesa. Ansambl „Kolo“, brzo nakon osnivanja, postao je važan
aparat kulturne politike Jugoslavije, pri čemu se najviše isticao u
svom međunarodnom delovanju, kada je država bila između dva
hladnoratovska bloka. Međutim, kako se približavao raspad Jugoslavije, tako su i zvanične uloge Ansambla u kulturnim politikama države slabile. Izlaganje je zasnovano na zvaničnim arhivskim materijalima i dubinskim intervjuima sprovedenim s plesačima koji su u različitim vremenskim periodima – od osnivanja, pa do
danas – učestvovali u radu Ansambla „Kolo“.
PB  - Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju
C3  - Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti  i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata
T1  - Konstituisanje ansambla "Kolo" i "nove" umetnosti - pogled iz antropološke perspektive
SP  - 33
EP  - 34
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16474
ER  - 

@conference{
author = "Rašić, Miloš",
year = "2023",
abstract = "Cilj ovog izlaganja je da predstavi osnivanje i ulogu profesionalnog ansambla tradicionalnih plesova, ali i da ukaže na konstituisanje i dalji razvoj umetničkog žanra koreografije tradicionalnog
plesa u odgovarajućem društveno-političkom kontekstu. Državni
ansambl narodnih igara NR Srbije, danas poznatiji kao Ansambl
„Kolo“, osnovan je 1948. godine u Beogradu i predstavlja prvi profesionalni ansambl u domenu tradicionalnih plesova na području
bivše Jugoslavije. Njegovo osnivanje inicirano je predlogom Komiteta za kulturu i umetnost, koji je oformio stručnu komisiju
radi pisanja elaborata o osnivanju ansambla ovog tipa. U pomenutom elaboratu, komisija je istakla da bi osnovni cilj Ansambla
trebalo da bude prikazivanje „neiscrpne umetničke i stvaralačke
moći naših naroda“ kroz „bogatstvo jugoslovenskih narodnih igara“. To „narodno bogatstvo“ trebalo je prikazati „u savremenoj,
znalačkoj i umetničkoj interpretaciji“. Na audiciji, održanoj 14.
aprila 1948. godine, primljeno je 40 stalnih članova, od kojih neki
nikada ranije nisu plesali, dok je bilo i onih sa predhodnim plesnim znanjima sticanim u folklornim grupama ili trupi Mage Magazinović. Na čelu Ansambla bila je Olga Skovran, prva direktorka
i koreografkinja. Upravo je rad Olge Skovran, inspirisan, s jedne
strane, njenim dugogodišnjim angažmanom u sokolskim društvima, a, s druge strane, radom Ansambla „Mojsejev“ iz Rusije,
izgradio potpuno novi umetnički žanr – koreografiju tradicionalnog plesa. Ansambl „Kolo“, brzo nakon osnivanja, postao je važan
aparat kulturne politike Jugoslavije, pri čemu se najviše isticao u
svom međunarodnom delovanju, kada je država bila između dva
hladnoratovska bloka. Međutim, kako se približavao raspad Jugoslavije, tako su i zvanične uloge Ansambla u kulturnim politikama države slabile. Izlaganje je zasnovano na zvaničnim arhivskim materijalima i dubinskim intervjuima sprovedenim s plesačima koji su u različitim vremenskim periodima – od osnivanja, pa do
danas – učestvovali u radu Ansambla „Kolo“.",
publisher = "Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti  i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata",
title = "Konstituisanje ansambla "Kolo" i "nove" umetnosti - pogled iz antropološke perspektive",
pages = "33-34",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16474"
}

Rašić, M.. (2023). Konstituisanje ansambla "Kolo" i "nove" umetnosti - pogled iz antropološke perspektive. in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti  i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata
Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 33-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16474

Rašić M. Konstituisanje ansambla "Kolo" i "nove" umetnosti - pogled iz antropološke perspektive. in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti  i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata. 2023;:33-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16474 .

Rašić, Miloš, "Konstituisanje ansambla "Kolo" i "nove" umetnosti - pogled iz antropološke perspektive" in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti  i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata (2023):33-34,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16474 .

TY  - JOUR
AU  - Rašić, Miloš
AU  - Antonijević, Dragana
PY  - 2023
UR  - https://www.eap-iea.org/index.php/eap
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14898
AB  - U fokusu ovog rada su pripadnici treće i četvrte generacija potomaka
srpskih radnih migranata koji žive u Beču. Ova imigrantska zajednica nastala je doseljavanjem
srpskih radnih imigranata, tzv. gastarbajtera, koji su od kraja Drugog svetskog
rata odlazili na privremeni rad u Austriju. Upravo njihovi (pra)unici i (pra)unuke čine
treću i četvrtu generaciju. Namera nam je da kroz rezultate sprovedenog istraživanja
tokom 2020. godine pokažemo prisutne oblike identifikacije pripadnika treće i četvrte
generacije potomaka srpskih radnih migranata. Na taj način preispitaćemo koncept
integracije, koji je u svojoj osnovi zapravo esencijalistički i nacionalan, te ukazati na
procese integracije i transnacionalnih veza naše ciljne grupe. Zbog vanrednog stanja
izazvanog pandemijom korona virusa, istraživanje je sprovedeno anketno i online uz
pomoć Google upitnika, dok je uzorkovanje bilo neprobabilističko i eksponencijalno
nediskriminativno.
AB  - This paper focuses on the integration of the third and fourth generations of
descendants of Serbian migrant workers residing in Vienna, Austria. This immigrant
community emerged as a result of the influx of Serbian guest workers who
have been moving to Austria for temporary employment since the end of World
War II. The third and fourth generations consist of their (great) grandchildren.
The objective of this study is to examine the current state of their integration,
based on the findings of research undertaken in 2020. Somehow paradoxically,
we explore the following research question: to what extent are the third and
fourth generation descendants of migrants, who were born and raised in Austria,
integrated into the socio-cultural and political system of Austria, given that they
are still perceived as ‘persons of migrant origin’?
In this study, we re-evaluate the concept of integration, which tends to essentialise
national identity, and emphasise the dynamic nature of the integration
process and the transnational connections of our target group. Due to the
COVID-19 pandemic and the resulting state of emergency, the research was
conducted online using Google surveys. We employed non-probabilistic and
exponentially non-discriminatory sampling, utilising the ‘snowball’ sampling
approach. A total of 73 individuals participated in the survey, which comprised 12 sections with 70 open and closed questions. Of the participants, 43.8% were
men, 50.68% women, and 5.47% did not declare their gender.
We adopted four criteria under which to analyse the integration processes
based on the collected data and the responses of our respondents: cultural,
structural, social, and emotional. The cultural factor refers to the acquisition
of knowledge and skills, such as language proficiency and understanding of
social norms. Structural integration involves the positioning and participation
of migrants in key aspects of the host society, particularly the job market. Social
integration encompasses interactions and connections with the local community
and other groups, including marriage, friendships, and interactions beyond
one’s own ethnic group. Lastly, emotional integration relates to elements of
identification, a sense of belonging, and the various ways in which immigrants
maintain connections with their own cultural group.
We view integration as a dynamic and interactive phenomenon influenced
by three parties: the country of origin (Serbia), the immigrants themselves, and
their descendants. Thus, we investigate all three factors, while frequently highlighting
intergenerational disparities in the integration process. In addition to the
concept of integration, we incorporate contemporary interpretations of transnationality
in this study, demonstrating that even members of the third and fourth
generations of Serbian labour migrants maintain strong cultural ties and utilise
cultural elements from both their ancestors’ country of origin (Serbia) and the
country in which they were born and raised (Austria). Ultimately, we conclude
that they are equally integrated into both the Serbian immigrant population in
Austria and the society of their origin country, while maintaining significant
transnational and emotional connections with Serbia.
AB  - Cet article se concentre sur les représentants de la troisième et de la quatrième
génération des descendants des travailleurs temporaires serbes qui vivent
à Vienne. Cette communauté immigrée à Vienne s’est formée du fait de l’arrivée
des travailleurs temporaires serbes, appelés gasterbeiters, qui depuis la fin de la
Deuxième Guerre mondiale partaient travailler temporairement en Autriche. Ce
sont justement leurs (arrière) petits-fils et (arrière) petites-filles qui représentent
la troisième et la quatrième génération. Notre intention est de montrer, à travers
les résultats d’une recherche menée au cours de 2020, les formes d’identification
présentes chez les représentants de la troisième et de la quatrième génération des descendants des travailleurs temporaires serbes à Vienne. De cette manière, nous
allons réexaminer le concept de l’intégration, qui est en réalité dans son fondement
essentialiste et national, puis rendre compte du processus d’intégration et
des relations transnationales établies par notre groupe cible. En raison de l’état
d’urgence provoqué par la pandémie de covid, la recherche a été menée par un
sondage en ligne, à l’aide d’un questionnaire Google, alors que l’échantillonnage
a été non probabiliste et exponentiellement non discriminatoire.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Aspekti integracije treće i četvrte generacije potomaka srpskih radnih migranata u Beču
T1  - Aspects of the Integration of Third and Fourth Generations of Serbian Migrant Workers in Vienna
T1  - Aspects de l’intégration de la troisième et de la quatrième génération des descendants des travailleurs temporaires serbes à Vienne
SP  - 401
EP  - 439
VL  - 18
IS  - 2
DO  - 10.21301/eap.v18i2.4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14898
ER  - 

@article{
author = "Rašić, Miloš and Antonijević, Dragana",
year = "2023",
abstract = "U fokusu ovog rada su pripadnici treće i četvrte generacija potomaka
srpskih radnih migranata koji žive u Beču. Ova imigrantska zajednica nastala je doseljavanjem
srpskih radnih imigranata, tzv. gastarbajtera, koji su od kraja Drugog svetskog
rata odlazili na privremeni rad u Austriju. Upravo njihovi (pra)unici i (pra)unuke čine
treću i četvrtu generaciju. Namera nam je da kroz rezultate sprovedenog istraživanja
tokom 2020. godine pokažemo prisutne oblike identifikacije pripadnika treće i četvrte
generacije potomaka srpskih radnih migranata. Na taj način preispitaćemo koncept
integracije, koji je u svojoj osnovi zapravo esencijalistički i nacionalan, te ukazati na
procese integracije i transnacionalnih veza naše ciljne grupe. Zbog vanrednog stanja
izazvanog pandemijom korona virusa, istraživanje je sprovedeno anketno i online uz
pomoć Google upitnika, dok je uzorkovanje bilo neprobabilističko i eksponencijalno
nediskriminativno., This paper focuses on the integration of the third and fourth generations of
descendants of Serbian migrant workers residing in Vienna, Austria. This immigrant
community emerged as a result of the influx of Serbian guest workers who
have been moving to Austria for temporary employment since the end of World
War II. The third and fourth generations consist of their (great) grandchildren.
The objective of this study is to examine the current state of their integration,
based on the findings of research undertaken in 2020. Somehow paradoxically,
we explore the following research question: to what extent are the third and
fourth generation descendants of migrants, who were born and raised in Austria,
integrated into the socio-cultural and political system of Austria, given that they
are still perceived as ‘persons of migrant origin’?
In this study, we re-evaluate the concept of integration, which tends to essentialise
national identity, and emphasise the dynamic nature of the integration
process and the transnational connections of our target group. Due to the
COVID-19 pandemic and the resulting state of emergency, the research was
conducted online using Google surveys. We employed non-probabilistic and
exponentially non-discriminatory sampling, utilising the ‘snowball’ sampling
approach. A total of 73 individuals participated in the survey, which comprised 12 sections with 70 open and closed questions. Of the participants, 43.8% were
men, 50.68% women, and 5.47% did not declare their gender.
We adopted four criteria under which to analyse the integration processes
based on the collected data and the responses of our respondents: cultural,
structural, social, and emotional. The cultural factor refers to the acquisition
of knowledge and skills, such as language proficiency and understanding of
social norms. Structural integration involves the positioning and participation
of migrants in key aspects of the host society, particularly the job market. Social
integration encompasses interactions and connections with the local community
and other groups, including marriage, friendships, and interactions beyond
one’s own ethnic group. Lastly, emotional integration relates to elements of
identification, a sense of belonging, and the various ways in which immigrants
maintain connections with their own cultural group.
We view integration as a dynamic and interactive phenomenon influenced
by three parties: the country of origin (Serbia), the immigrants themselves, and
their descendants. Thus, we investigate all three factors, while frequently highlighting
intergenerational disparities in the integration process. In addition to the
concept of integration, we incorporate contemporary interpretations of transnationality
in this study, demonstrating that even members of the third and fourth
generations of Serbian labour migrants maintain strong cultural ties and utilise
cultural elements from both their ancestors’ country of origin (Serbia) and the
country in which they were born and raised (Austria). Ultimately, we conclude
that they are equally integrated into both the Serbian immigrant population in
Austria and the society of their origin country, while maintaining significant
transnational and emotional connections with Serbia., Cet article se concentre sur les représentants de la troisième et de la quatrième
génération des descendants des travailleurs temporaires serbes qui vivent
à Vienne. Cette communauté immigrée à Vienne s’est formée du fait de l’arrivée
des travailleurs temporaires serbes, appelés gasterbeiters, qui depuis la fin de la
Deuxième Guerre mondiale partaient travailler temporairement en Autriche. Ce
sont justement leurs (arrière) petits-fils et (arrière) petites-filles qui représentent
la troisième et la quatrième génération. Notre intention est de montrer, à travers
les résultats d’une recherche menée au cours de 2020, les formes d’identification
présentes chez les représentants de la troisième et de la quatrième génération des descendants des travailleurs temporaires serbes à Vienne. De cette manière, nous
allons réexaminer le concept de l’intégration, qui est en réalité dans son fondement
essentialiste et national, puis rendre compte du processus d’intégration et
des relations transnationales établies par notre groupe cible. En raison de l’état
d’urgence provoqué par la pandémie de covid, la recherche a été menée par un
sondage en ligne, à l’aide d’un questionnaire Google, alors que l’échantillonnage
a été non probabiliste et exponentiellement non discriminatoire.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Aspekti integracije treće i četvrte generacije potomaka srpskih radnih migranata u Beču, Aspects of the Integration of Third and Fourth Generations of Serbian Migrant Workers in Vienna, Aspects de l’intégration de la troisième et de la quatrième génération des descendants des travailleurs temporaires serbes à Vienne",
pages = "401-439",
volume = "18",
number = "2",
doi = "10.21301/eap.v18i2.4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14898"
}

Rašić, M.,& Antonijević, D.. (2023). Aspekti integracije treće i četvrte generacije potomaka srpskih radnih migranata u Beču. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 18(2), 401-439.
https://doi.org/10.21301/eap.v18i2.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14898

Rašić M, Antonijević D. Aspekti integracije treće i četvrte generacije potomaka srpskih radnih migranata u Beču. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2023;18(2):401-439.
doi:10.21301/eap.v18i2.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14898 .

Rašić, Miloš, Antonijević, Dragana, "Aspekti integracije treće i četvrte generacije potomaka srpskih radnih migranata u Beču" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 18, no. 2 (2023):401-439,
https://doi.org/10.21301/eap.v18i2.4 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14898 .

TY  - CHAP
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2023
UR  - https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115178761#full
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14922
AB  - Rad predstavlja sažetak dosadašnjih naučnih saznanja, baziranih na istraživanjima za potrebe izložbe "Jugo, moja Jugo - gastarbajterske priče", s jedne strane i projekata Etnološko-antropološkog društva Srbije, s druge strane. Krenuvši od terminološkog i semantičkog određenja pojma gastarbajter, preko određenja četiri generacije ove migrantske grupe, rad nadalje raspravlja o strukturiranju habitusa u okviru kulturnog sistema gastarbajtera. Osnovne teze iznete u radu jesu: 1) gastarbajteri su specifična grupa migranata sa sopstvenim kulturnim identitetom; 2) pojam gastarbajter u naučnom diskursu nema negativne konotacije, niti pejorativna značenja; 3) procesi socijalizacije i konstruisanja habitusa imaju značajnu ulogu u oblikovanju i daljoj upotrebi kulturnih normi u održavanju kulturne grupe gastarbajtera.
AB  - The paper presents a summary of the scientific findings so far, based on research for the purposes of the exhibition "Jugo, my Jugo - guest worker stories" on the one hand, and projects of the Ethnological and Anthropological Society of Serbia, on the other hand. Starting from the terminological and semantic definition of the term guest worker, through the definition of four generations of this migrant group, the paper further discusses the structuring of habitus within the cultural system of guest workers. The fundamental theses presented in the paper are: 1) guest workers are a specific group of migrants with their own cultural identity; 2) the term guest worker in the scientific discourse has no negative connotations or pejorative meanings; 3) the processes of socialization and construction of habitus play a significant role in the shaping and further use of cultural norms in maintaining the cultural group of guest workers.
PB  - Beograd : Muzej istorije Jugoslavije
T2  - Jugo, moja Jugo. Gastarbajterske priče: osvrti, izložbe, istraživanja
T1  - Priče novih generacija: generacije gastarbajtera u sopstvenom kulturnom sistemu
SP  - 149
EP  - 163
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14922
ER  - 

@inbook{
author = "Rašić, Miloš",
year = "2023",
abstract = "Rad predstavlja sažetak dosadašnjih naučnih saznanja, baziranih na istraživanjima za potrebe izložbe "Jugo, moja Jugo - gastarbajterske priče", s jedne strane i projekata Etnološko-antropološkog društva Srbije, s druge strane. Krenuvši od terminološkog i semantičkog određenja pojma gastarbajter, preko određenja četiri generacije ove migrantske grupe, rad nadalje raspravlja o strukturiranju habitusa u okviru kulturnog sistema gastarbajtera. Osnovne teze iznete u radu jesu: 1) gastarbajteri su specifična grupa migranata sa sopstvenim kulturnim identitetom; 2) pojam gastarbajter u naučnom diskursu nema negativne konotacije, niti pejorativna značenja; 3) procesi socijalizacije i konstruisanja habitusa imaju značajnu ulogu u oblikovanju i daljoj upotrebi kulturnih normi u održavanju kulturne grupe gastarbajtera., The paper presents a summary of the scientific findings so far, based on research for the purposes of the exhibition "Jugo, my Jugo - guest worker stories" on the one hand, and projects of the Ethnological and Anthropological Society of Serbia, on the other hand. Starting from the terminological and semantic definition of the term guest worker, through the definition of four generations of this migrant group, the paper further discusses the structuring of habitus within the cultural system of guest workers. The fundamental theses presented in the paper are: 1) guest workers are a specific group of migrants with their own cultural identity; 2) the term guest worker in the scientific discourse has no negative connotations or pejorative meanings; 3) the processes of socialization and construction of habitus play a significant role in the shaping and further use of cultural norms in maintaining the cultural group of guest workers.",
publisher = "Beograd : Muzej istorije Jugoslavije",
journal = "Jugo, moja Jugo. Gastarbajterske priče: osvrti, izložbe, istraživanja",
booktitle = "Priče novih generacija: generacije gastarbajtera u sopstvenom kulturnom sistemu",
pages = "149-163",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14922"
}

Rašić, M.. (2023). Priče novih generacija: generacije gastarbajtera u sopstvenom kulturnom sistemu. in Jugo, moja Jugo. Gastarbajterske priče: osvrti, izložbe, istraživanja
Beograd : Muzej istorije Jugoslavije., 149-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14922

Rašić M. Priče novih generacija: generacije gastarbajtera u sopstvenom kulturnom sistemu. in Jugo, moja Jugo. Gastarbajterske priče: osvrti, izložbe, istraživanja. 2023;:149-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14922 .

Rašić, Miloš, "Priče novih generacija: generacije gastarbajtera u sopstvenom kulturnom sistemu" in Jugo, moja Jugo. Gastarbajterske priče: osvrti, izložbe, istraživanja (2023):149-163,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14922 .

TY  - CHAP
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2023
UR  - https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/116045321#full
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14923
AB  - Non-aligned dilettantes (Nesvrstani diletantni) are an amateur migrant
theater troupe from Vienna, made up of Serbian guest workers
(Gastarbeiter) from various republics of the former Yugoslavia. They
were formed in 2014 on the initiative of Darko Markov ‒ writer, poet,
actor, director, and taxi driver, who gathered acquaintances to perform
his performances. Non-aligned dilettantes perform plays about
their cultural group, while their audience consists of members of the
same group. So, they make performances about themselves and for
themselves. This paper aims to present and interpret theatrical performances
of Serbian guest workers from Vienna as a type of ethnography
performed in the form of a dramatic text and “artistic mirror”
that actors put in front of the public for self- reflective insights. For
this paper, I conducted qualitative field research in Vienna, using the
techniques of semi-structured interviews, observations, and non-formal
conversations. Due to the circumstances caused by the coronavirus,
I conducted part of the research in the form of a survey using
a Google questionnaire. Another source of information is newspaper
articles, in which members of the theater mentioned above troupe talk
about their plays. In analytical terms, I rely on the theories of Victor
Turner and especially Richard Schechner. After a brief presentation of
migrant troops, Non-Aligned Dilettantes, and their performances, I will
use Schechner’s model to analyze social and artistic drama, which he
calls the horizontally numeral 8 or infinity symbol. I view the performances
of this artistic troupe as dramatic ethnographies, which enable
the anthropologist to look over the shoulders of the actors at all those elements from the everyday life of guest workers, which are not easy to
notice with classical techniques of qualitative anthropological research.
PB  - Beograd : Fakultet dramskih umetnosti = Belgrade : Faculty of Dramatic Arts
T2  - Kreativnost i inovacije pozorišta, medija i kulture = Creativity and innovations of theatre, media and culture
T1  - Antropološko tumačenje amaterskih pozorišnih predstava srpskih gastarbajtera u Beču
T1  - Anthropological interpretation of amateur theater performances of Serbian guest workers in Vienna
SP  - 66
EP  - 88
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14923
ER  - 

@inbook{
author = "Rašić, Miloš",
year = "2023",
abstract = "Non-aligned dilettantes (Nesvrstani diletantni) are an amateur migrant
theater troupe from Vienna, made up of Serbian guest workers
(Gastarbeiter) from various republics of the former Yugoslavia. They
were formed in 2014 on the initiative of Darko Markov ‒ writer, poet,
actor, director, and taxi driver, who gathered acquaintances to perform
his performances. Non-aligned dilettantes perform plays about
their cultural group, while their audience consists of members of the
same group. So, they make performances about themselves and for
themselves. This paper aims to present and interpret theatrical performances
of Serbian guest workers from Vienna as a type of ethnography
performed in the form of a dramatic text and “artistic mirror”
that actors put in front of the public for self- reflective insights. For
this paper, I conducted qualitative field research in Vienna, using the
techniques of semi-structured interviews, observations, and non-formal
conversations. Due to the circumstances caused by the coronavirus,
I conducted part of the research in the form of a survey using
a Google questionnaire. Another source of information is newspaper
articles, in which members of the theater mentioned above troupe talk
about their plays. In analytical terms, I rely on the theories of Victor
Turner and especially Richard Schechner. After a brief presentation of
migrant troops, Non-Aligned Dilettantes, and their performances, I will
use Schechner’s model to analyze social and artistic drama, which he
calls the horizontally numeral 8 or infinity symbol. I view the performances
of this artistic troupe as dramatic ethnographies, which enable
the anthropologist to look over the shoulders of the actors at all those elements from the everyday life of guest workers, which are not easy to
notice with classical techniques of qualitative anthropological research.",
publisher = "Beograd : Fakultet dramskih umetnosti = Belgrade : Faculty of Dramatic Arts",
journal = "Kreativnost i inovacije pozorišta, medija i kulture = Creativity and innovations of theatre, media and culture",
booktitle = "Antropološko tumačenje amaterskih pozorišnih predstava srpskih gastarbajtera u Beču, Anthropological interpretation of amateur theater performances of Serbian guest workers in Vienna",
pages = "66-88",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14923"
}

Rašić, M.. (2023). Antropološko tumačenje amaterskih pozorišnih predstava srpskih gastarbajtera u Beču. in Kreativnost i inovacije pozorišta, medija i kulture = Creativity and innovations of theatre, media and culture
Beograd : Fakultet dramskih umetnosti = Belgrade : Faculty of Dramatic Arts., 66-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14923

Rašić M. Antropološko tumačenje amaterskih pozorišnih predstava srpskih gastarbajtera u Beču. in Kreativnost i inovacije pozorišta, medija i kulture = Creativity and innovations of theatre, media and culture. 2023;:66-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14923 .

Rašić, Miloš, "Antropološko tumačenje amaterskih pozorišnih predstava srpskih gastarbajtera u Beču" in Kreativnost i inovacije pozorišta, medija i kulture = Creativity and innovations of theatre, media and culture (2023):66-88,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14923 .

TY  - CONF
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15401
AB  - Traditional dances from Vranje have long been present on the stage within the genre of the choreography of traditional dance. Ensemble “Kolo”, the leading professional ensemble of traditional dances in Serbia, has in its repertoire as many as three versions of the choreography of the dances from this region: Dances from Vranje – choreography by Olga Skovran (1948), Vranje Suite – by Branko Marković (1952/1953) and Vranjan Suite – by Ivon Ešvajler Despotović (1990). Although the first Serbian ethnochoreologists, Ljubica and Danica Janković, in their first (1934) and fourth (1951) books presented the traditional dances from Vranje based on their field research, the picture of the dance repertoire of this region was mainly connected with Marković’s work. That many artists were inspired by the image of Vranje, which was presented through choreography, is not surprising since the choreographers created spectacular choreographies suitable for engaging performances of folklore ensembles in Serbia and abroad through the process of orientalizing the original material. This paper aims to present a double picture of traditional dances from Vranje and will talk about, on the one hand, the knowledge available so far, collected based on scientific research in Vranje and, on the other hand, the traditional dances of Vranje that went through ‘orientalization frameworks’ in the artistic expressions of artists from genre the choreography of traditional dance. This material will serve as an example of how the processes of orientalization are approached in the sphere of art when it is necessary to construct something that will be, in a stereotypical sense, perceived as ‘sensual’ and ‘exotic’ and, at the same time, spectacular and enticing to the audience.
PB  - Beograd : Muzikološki institut SANU
C3  - Međunarodni naučni skup "Music and Dance on East-West Axis: Correlations and Mobilities", 4-6. septembar 2023, organizator: Muzikološki institut SANU
T1  - Staging the Orient: Transposition and Orientalisation of Traditional Dances from Vranje
SP  - 40
EP  - 40
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15401
ER  - 

@conference{
author = "Rašić, Miloš",
year = "2023",
abstract = "Traditional dances from Vranje have long been present on the stage within the genre of the choreography of traditional dance. Ensemble “Kolo”, the leading professional ensemble of traditional dances in Serbia, has in its repertoire as many as three versions of the choreography of the dances from this region: Dances from Vranje – choreography by Olga Skovran (1948), Vranje Suite – by Branko Marković (1952/1953) and Vranjan Suite – by Ivon Ešvajler Despotović (1990). Although the first Serbian ethnochoreologists, Ljubica and Danica Janković, in their first (1934) and fourth (1951) books presented the traditional dances from Vranje based on their field research, the picture of the dance repertoire of this region was mainly connected with Marković’s work. That many artists were inspired by the image of Vranje, which was presented through choreography, is not surprising since the choreographers created spectacular choreographies suitable for engaging performances of folklore ensembles in Serbia and abroad through the process of orientalizing the original material. This paper aims to present a double picture of traditional dances from Vranje and will talk about, on the one hand, the knowledge available so far, collected based on scientific research in Vranje and, on the other hand, the traditional dances of Vranje that went through ‘orientalization frameworks’ in the artistic expressions of artists from genre the choreography of traditional dance. This material will serve as an example of how the processes of orientalization are approached in the sphere of art when it is necessary to construct something that will be, in a stereotypical sense, perceived as ‘sensual’ and ‘exotic’ and, at the same time, spectacular and enticing to the audience.",
publisher = "Beograd : Muzikološki institut SANU",
journal = "Međunarodni naučni skup "Music and Dance on East-West Axis: Correlations and Mobilities", 4-6. septembar 2023, organizator: Muzikološki institut SANU",
title = "Staging the Orient: Transposition and Orientalisation of Traditional Dances from Vranje",
pages = "40-40",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15401"
}

Rašić, M.. (2023). Staging the Orient: Transposition and Orientalisation of Traditional Dances from Vranje. in Međunarodni naučni skup "Music and Dance on East-West Axis: Correlations and Mobilities", 4-6. septembar 2023, organizator: Muzikološki institut SANU
Beograd : Muzikološki institut SANU., 40-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15401

Rašić M. Staging the Orient: Transposition and Orientalisation of Traditional Dances from Vranje. in Međunarodni naučni skup "Music and Dance on East-West Axis: Correlations and Mobilities", 4-6. septembar 2023, organizator: Muzikološki institut SANU. 2023;:40-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15401 .

Rašić, Miloš, "Staging the Orient: Transposition and Orientalisation of Traditional Dances from Vranje" in Međunarodni naučni skup "Music and Dance on East-West Axis: Correlations and Mobilities", 4-6. septembar 2023, organizator: Muzikološki institut SANU (2023):40-40,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15401 .

TY  - BOOK
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2022
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/730/6405e72118747_Zamisljena-domovina-PRINT-FINAL-%281%29_compressed.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14745
PB  - Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T1  - Zamišljena domovina : klubovi, identitet i integracija srpskih gastarbajtera u Beču
SP  - 1
EP  - 240
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14745
ER  - 

@book{
author = "Rašić, Miloš",
year = "2022",
publisher = "Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
title = "Zamišljena domovina : klubovi, identitet i integracija srpskih gastarbajtera u Beču",
pages = "1-240",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14745"
}

Rašić, M.. (2022). Zamišljena domovina : klubovi, identitet i integracija srpskih gastarbajtera u Beču. 
Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 1-240.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14745

Rašić M. Zamišljena domovina : klubovi, identitet i integracija srpskih gastarbajtera u Beču. 2022;:1-240.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14745 .

Rašić, Miloš, "Zamišljena domovina : klubovi, identitet i integracija srpskih gastarbajtera u Beču" (2022):1-240,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14745 .

TY  - JOUR
AU  - Antonijević, Dragana
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2022
UR  - https://www.eap-iea.org/index.php/eap
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13740
AB  - Serbia has traditionally been a country with a high emigration rate. Numerous administrative obstacles and slow economic reforms have discouraged migrants from returning and making business investments. Over the last few years there has been a noticeable effort to provide concrete assistance, introduce benefits and reliefs and stimulate return migrations, particularly of entrepreneurs and highly educated persons, by means of different strategies, legal acts, and the establishment of government agencies and non-governmental organizations.

Our decade-long research on migrations has primarily focused on the so-called Gastarbeiter, as well as their descendants. We have conducted research on migrants from North-eastern Serbia, which is one of the biggest emigration zones in the country, and field research was also conducted in Vienna, the city with the most numerous Serbian diaspora in Europe, a specific population which, due to the geographic proximity between Serbia and Austria, often engages in cross-border movement and is transnationally active. As regards the studied population, return migrations to Serbia and economic investment in the country’s development are unlikely and certainly insufficient. In this paper, we will look at the classification of returnees as at their motives for a possible return, but also at the numerous reasons for staying in the host country.
AB  - Srbija je tradicionalno emigrantska zemlja. Premda su se tokom proteklih 
decenija društvene, ekonomske i političke prilike u zemlji menjale, čini se da 
je odsustvo državne brige za povratnike bila neka vrsta konstante. Brojne birokratsko-administrativne prepreke i spore ekonomske reforme držale su migrante 
podalje od ideje povratka i poslovnog ulaganja. Poslednjih godina primetan je 
značajan napor da se kroz različite strategije, zakonska akta, te osnivanja vladinih i nevladinih agencija pruži konkretna pomoć, uvedu olakšice i podstaknu 
povratne migracije, posebno preduzetnika i visoko obrazovanih osoba. Iako je 
od 2010. godine zabeležen porast broja povratnika, različita istraživanja pokazuju da Srbija i dalje nije imigraciono privlačna destinacija.
U fokusu naših desetogodišnjih istraživanja migracija bili su, pre svega, tzv. 
gastarbajteri, odnosno radnici na privremenom radu u inostranstvu, kao i njihovi 
potomci. To je populacija migranata koja je privlačila najmanje naučne pažnje, 
ali i društvene brige osim kad je reč o njihovim doznakama koje čine značajan 
udeo u budžetu Srbije. Istraživali smo migrante poreklom iz severoistočne Srbije, koja predstavlja jednu od najvećih emigracionih zona u našoj zemlji, a teren 
smo obavljali i u Beču, gradu u kome se nalazi najbrojnija srpska dijaspora u 
Evropi, specifična po tome što je transnacionalno veoma aktivna. Kada je reč o 
populaciji koju smo istraživali, povratne migracije u Srbiju i ekonomska ulaganja u njen razvoj malo su verovatna i svakako nedovoljna. U radu ćemo izneti 
klasifikaciju povratnih radnih migranata, kao i njihove motive za eventualni 
povratak, ali i razloge za ostanak u zemlji prijema.
PB  - Belgrade : University of Belgrade - Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropology / Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Return of Labour Migrants to Serbia: Realistic Expectations or Wishful Thinking?
T1  - Povratak radnih migranata u Srbiju: realna očekivanja ili „wishful thinking“?
SP  - 1239
EP  - 1264
VL  - 17
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v17i4.6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13740
ER  - 

@article{
author = "Antonijević, Dragana and Rašić, Miloš",
year = "2022",
abstract = "Serbia has traditionally been a country with a high emigration rate. Numerous administrative obstacles and slow economic reforms have discouraged migrants from returning and making business investments. Over the last few years there has been a noticeable effort to provide concrete assistance, introduce benefits and reliefs and stimulate return migrations, particularly of entrepreneurs and highly educated persons, by means of different strategies, legal acts, and the establishment of government agencies and non-governmental organizations.

Our decade-long research on migrations has primarily focused on the so-called Gastarbeiter, as well as their descendants. We have conducted research on migrants from North-eastern Serbia, which is one of the biggest emigration zones in the country, and field research was also conducted in Vienna, the city with the most numerous Serbian diaspora in Europe, a specific population which, due to the geographic proximity between Serbia and Austria, often engages in cross-border movement and is transnationally active. As regards the studied population, return migrations to Serbia and economic investment in the country’s development are unlikely and certainly insufficient. In this paper, we will look at the classification of returnees as at their motives for a possible return, but also at the numerous reasons for staying in the host country., Srbija je tradicionalno emigrantska zemlja. Premda su se tokom proteklih 
decenija društvene, ekonomske i političke prilike u zemlji menjale, čini se da 
je odsustvo državne brige za povratnike bila neka vrsta konstante. Brojne birokratsko-administrativne prepreke i spore ekonomske reforme držale su migrante 
podalje od ideje povratka i poslovnog ulaganja. Poslednjih godina primetan je 
značajan napor da se kroz različite strategije, zakonska akta, te osnivanja vladinih i nevladinih agencija pruži konkretna pomoć, uvedu olakšice i podstaknu 
povratne migracije, posebno preduzetnika i visoko obrazovanih osoba. Iako je 
od 2010. godine zabeležen porast broja povratnika, različita istraživanja pokazuju da Srbija i dalje nije imigraciono privlačna destinacija.
U fokusu naših desetogodišnjih istraživanja migracija bili su, pre svega, tzv. 
gastarbajteri, odnosno radnici na privremenom radu u inostranstvu, kao i njihovi 
potomci. To je populacija migranata koja je privlačila najmanje naučne pažnje, 
ali i društvene brige osim kad je reč o njihovim doznakama koje čine značajan 
udeo u budžetu Srbije. Istraživali smo migrante poreklom iz severoistočne Srbije, koja predstavlja jednu od najvećih emigracionih zona u našoj zemlji, a teren 
smo obavljali i u Beču, gradu u kome se nalazi najbrojnija srpska dijaspora u 
Evropi, specifična po tome što je transnacionalno veoma aktivna. Kada je reč o 
populaciji koju smo istraživali, povratne migracije u Srbiju i ekonomska ulaganja u njen razvoj malo su verovatna i svakako nedovoljna. U radu ćemo izneti 
klasifikaciju povratnih radnih migranata, kao i njihove motive za eventualni 
povratak, ali i razloge za ostanak u zemlji prijema.",
publisher = "Belgrade : University of Belgrade - Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropology / Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Return of Labour Migrants to Serbia: Realistic Expectations or Wishful Thinking?, Povratak radnih migranata u Srbiju: realna očekivanja ili „wishful thinking“?",
pages = "1239-1264",
volume = "17",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v17i4.6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13740"
}

Antonijević, D.,& Rašić, M.. (2022). Return of Labour Migrants to Serbia: Realistic Expectations or Wishful Thinking?. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Belgrade : University of Belgrade - Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropology / Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 17(4), 1239-1264.
https://doi.org/10.21301/eap.v17i4.6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13740

Antonijević D, Rašić M. Return of Labour Migrants to Serbia: Realistic Expectations or Wishful Thinking?. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2022;17(4):1239-1264.
doi:10.21301/eap.v17i4.6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13740 .

Antonijević, Dragana, Rašić, Miloš, "Return of Labour Migrants to Serbia: Realistic Expectations or Wishful Thinking?" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 17, no. 4 (2022):1239-1264,
https://doi.org/10.21301/eap.v17i4.6 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13740 .

TY  - CONF
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15402
AB  - Ansambl narodnih igara i pesama Srbije „Kolo“ jedina je profesionalna plesna trupa ovog tipa, osnovana 1948. godine u Beogradu. Nakon Drugog svetskog rada, Ansambl je osnovan s ciljem da se narodna igra oblikuje i razvija u skladu s ondašnjim zahtevima i tendencijama scenske umetnosti. Osim što je „Kolo“ postalo važno u procesu izgranje nove jugoslovenske umetnosti – koreografije tradicionalnog plesa, ono svoje mesto zadobija i u kulturnoj diplomatiji Jugoslavije.Počevši od 1950. godine, Ansambl odlazi na velike svetske turneje s ciljem da prezentuje kulturu Jugoslavije svojom novom umetnošću. Prema istorijskim izvorima i narativima plesača, Ansambl je odlazio u inostranstvo uvek neposredno pre zvaničnih političkih poseta predsednika Jugoslavije, kako bi prezentovali kulturu i tradiciju zemlje. Prvenstveno su imali prodore u zapadnoevropske zemlje, održavši turneju u Švajcarskoj 1950. godine. Ubrzo zatim usledila je petomesečna turneja u Kini, Indiji, Burmi, Maroku, Indoneziji itd, otvarajući tako put Pokretu nesvrstanih. Međublokovska politika dalje je usmerila Ansambl ka SAD, Japanu i Australiji. Smirivanje međublokovskih odnosa, uticalo je i na dalje nastupe Ansambla „Kolo“ u inostranstvu. Danas, Ansambl „Kolo“ više nema svoju zvaničnu ulogu u kulturnoj diplomatiji Srbije, iako i dalje odlazi na različite inostrane turneje, pretežno u organizaciji različitih menadžera ili produkcijskih kuća.
PB  - Beograd : Univerzitet umetnosti
C3  - Međunarodna naučna konferencija "Kulturna diplomatija i kulturni odnosi: jačanje fer saradnje, raznolikosti i dijaloga", 1-3. jun 2022.: knjiga apstrakata
T1  - Tradicionalni plesovi u kulturnoj diplomatiji Jugoslavije i Srbije: primer profesionalnog Ansambla "Kolo"
SP  - 32
EP  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15402
ER  - 

@conference{
author = "Rašić, Miloš",
year = "2022",
abstract = "Ansambl narodnih igara i pesama Srbije „Kolo“ jedina je profesionalna plesna trupa ovog tipa, osnovana 1948. godine u Beogradu. Nakon Drugog svetskog rada, Ansambl je osnovan s ciljem da se narodna igra oblikuje i razvija u skladu s ondašnjim zahtevima i tendencijama scenske umetnosti. Osim što je „Kolo“ postalo važno u procesu izgranje nove jugoslovenske umetnosti – koreografije tradicionalnog plesa, ono svoje mesto zadobija i u kulturnoj diplomatiji Jugoslavije.Počevši od 1950. godine, Ansambl odlazi na velike svetske turneje s ciljem da prezentuje kulturu Jugoslavije svojom novom umetnošću. Prema istorijskim izvorima i narativima plesača, Ansambl je odlazio u inostranstvo uvek neposredno pre zvaničnih političkih poseta predsednika Jugoslavije, kako bi prezentovali kulturu i tradiciju zemlje. Prvenstveno su imali prodore u zapadnoevropske zemlje, održavši turneju u Švajcarskoj 1950. godine. Ubrzo zatim usledila je petomesečna turneja u Kini, Indiji, Burmi, Maroku, Indoneziji itd, otvarajući tako put Pokretu nesvrstanih. Međublokovska politika dalje je usmerila Ansambl ka SAD, Japanu i Australiji. Smirivanje međublokovskih odnosa, uticalo je i na dalje nastupe Ansambla „Kolo“ u inostranstvu. Danas, Ansambl „Kolo“ više nema svoju zvaničnu ulogu u kulturnoj diplomatiji Srbije, iako i dalje odlazi na različite inostrane turneje, pretežno u organizaciji različitih menadžera ili produkcijskih kuća.",
publisher = "Beograd : Univerzitet umetnosti",
journal = "Međunarodna naučna konferencija "Kulturna diplomatija i kulturni odnosi: jačanje fer saradnje, raznolikosti i dijaloga", 1-3. jun 2022.: knjiga apstrakata",
title = "Tradicionalni plesovi u kulturnoj diplomatiji Jugoslavije i Srbije: primer profesionalnog Ansambla "Kolo"",
pages = "32-32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15402"
}

Rašić, M.. (2022). Tradicionalni plesovi u kulturnoj diplomatiji Jugoslavije i Srbije: primer profesionalnog Ansambla "Kolo". in Međunarodna naučna konferencija "Kulturna diplomatija i kulturni odnosi: jačanje fer saradnje, raznolikosti i dijaloga", 1-3. jun 2022.: knjiga apstrakata
Beograd : Univerzitet umetnosti., 32-32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15402

Rašić M. Tradicionalni plesovi u kulturnoj diplomatiji Jugoslavije i Srbije: primer profesionalnog Ansambla "Kolo". in Međunarodna naučna konferencija "Kulturna diplomatija i kulturni odnosi: jačanje fer saradnje, raznolikosti i dijaloga", 1-3. jun 2022.: knjiga apstrakata. 2022;:32-32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15402 .

Rašić, Miloš, "Tradicionalni plesovi u kulturnoj diplomatiji Jugoslavije i Srbije: primer profesionalnog Ansambla "Kolo"" in Međunarodna naučna konferencija "Kulturna diplomatija i kulturni odnosi: jačanje fer saradnje, raznolikosti i dijaloga", 1-3. jun 2022.: knjiga apstrakata (2022):32-32,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15402 .

TY  - JOUR
AU  - Rašić, Miloš P.
PY  - 2021
UR  - https://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSDN_179.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14744
AB  - Рад је посвећен феномену који се у енглеском језику означава термином public policy, док се у српском језику за њега користи појам
политике или јавне политике. Не постоји универзална, нити једноставна
и једнострана дефиниција јавних политика, али се аутори слажу да истраживање јавних политика обухвата проучавање прoцеса доношења одлука
и резултата њихове имплементације – било да је реч о одлукама владе модерних држава или неких других група појединаца, институција итд. У
савременом друштву, јавне политике су важан организациони концепт
који утиче на све области живота – то су инструменти за обликовање социокултурне реалности. С тим у вези, антрополошко истраживање и промишљање о датој теми не само да је неспорно, већ је и неопходно, премда
захтева промену истраживачке методологије. У складу с реченим, циљ овог
рада је да представи антрополошки приступ јавним политикама, укаже на
другачију методологију таквих истраживања и истакне значај овог антрополошког поља, важног за савремено друштво.
AB  - This paper is dedicated to a phenomenon that in English is referred to
as public policy, while in Serbian, it uses the term politike or javne politike. There is no universal or one-sided and straightforward definition of public policies. However, the authors
agree that public policy research includes the study of decision-making processes and the
results of their implementation – whether it is decisions of modern governments or other
groups of individuals, institutions, etc. In modern society, public policies are an essential
organizational concept that affects all areas of life – they are instruments for shaping
socio-cultural reality. In the anthropological approach of public policies, there is a change
in the research methodology and the material used as a source of information. Classical
anthropological qualitative research is not possible here since it is crucial to capture events
in several fields. Therefore, researchers propose a “studying through” method where the
power and networks of relationships between actors, institutions, and discourses in a given
time and space, which arise when policy implementation begins, are monitored. When it
comes to “new” material, for the sake of researching public policies, anthropologists turn
more to archival material, using various political documents – laws, strategies, recommendations, etc. In line with the above, this paper aims to present an anthropological
approach to public policies, point out a different methodology of such research, and emphasize the importance of this anthropological field important for modern society.
PB  - Нови Сад : Матица српска / Novi Sad - Matica Srpska
T2  - Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly
T1  - Антрополошки приступ јавним политикама : теоријско-методолошко разматрање
T1  - Anthropological  Approach to Public Policy – Theoretical and Methodological Consideration
SP  - 377
EP  - 386
VL  - 179
IS  - 3
DO  - 10.2298/ZMSDN2179377R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14744
ER  - 

@article{
author = "Rašić, Miloš P.",
year = "2021",
abstract = "Рад је посвећен феномену који се у енглеском језику означава термином public policy, док се у српском језику за њега користи појам
политике или јавне политике. Не постоји универзална, нити једноставна
и једнострана дефиниција јавних политика, али се аутори слажу да истраживање јавних политика обухвата проучавање прoцеса доношења одлука
и резултата њихове имплементације – било да је реч о одлукама владе модерних држава или неких других група појединаца, институција итд. У
савременом друштву, јавне политике су важан организациони концепт
који утиче на све области живота – то су инструменти за обликовање социокултурне реалности. С тим у вези, антрополошко истраживање и промишљање о датој теми не само да је неспорно, већ је и неопходно, премда
захтева промену истраживачке методологије. У складу с реченим, циљ овог
рада је да представи антрополошки приступ јавним политикама, укаже на
другачију методологију таквих истраживања и истакне значај овог антрополошког поља, важног за савремено друштво., This paper is dedicated to a phenomenon that in English is referred to
as public policy, while in Serbian, it uses the term politike or javne politike. There is no universal or one-sided and straightforward definition of public policies. However, the authors
agree that public policy research includes the study of decision-making processes and the
results of their implementation – whether it is decisions of modern governments or other
groups of individuals, institutions, etc. In modern society, public policies are an essential
organizational concept that affects all areas of life – they are instruments for shaping
socio-cultural reality. In the anthropological approach of public policies, there is a change
in the research methodology and the material used as a source of information. Classical
anthropological qualitative research is not possible here since it is crucial to capture events
in several fields. Therefore, researchers propose a “studying through” method where the
power and networks of relationships between actors, institutions, and discourses in a given
time and space, which arise when policy implementation begins, are monitored. When it
comes to “new” material, for the sake of researching public policies, anthropologists turn
more to archival material, using various political documents – laws, strategies, recommendations, etc. In line with the above, this paper aims to present an anthropological
approach to public policies, point out a different methodology of such research, and emphasize the importance of this anthropological field important for modern society.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска / Novi Sad - Matica Srpska",
journal = "Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly",
title = "Антрополошки приступ јавним политикама : теоријско-методолошко разматрање, Anthropological  Approach to Public Policy – Theoretical and Methodological Consideration",
pages = "377-386",
volume = "179",
number = "3",
doi = "10.2298/ZMSDN2179377R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14744"
}

Rašić, M. P.. (2021). Антрополошки приступ јавним политикама : теоријско-методолошко разматрање. in Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly
Нови Сад : Матица српска / Novi Sad - Matica Srpska., 179(3), 377-386.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2179377R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14744

Rašić MP. Антрополошки приступ јавним политикама : теоријско-методолошко разматрање. in Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly. 2021;179(3):377-386.
doi:10.2298/ZMSDN2179377R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14744 .

Rašić, Miloš P., "Антрополошки приступ јавним политикама : теоријско-методолошко разматрање" in Зборник Матице српске за друштвене науке / Matica Srpska Social Sciences Quarterly, 179, no. 3 (2021):377-386,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2179377R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14744 .

TY  - JOUR
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14919
AB  - Paštrovići su pleme i etnografsko područje crnogorskog primorja koje se prostire na području od Čanja do Bečića i između Jadranskog mora i Crmnice. Na ovom području boravio sam dva puta, 2017. i 2018. godine, u okviru projekta „Etno Lab“, čiji je nosilac bilo Društvo za kulturni razvoj „Bauo“ iz Petrovca na moru, uz finansijsku i druge vidove podrške opštine Budva, Ministarstva kulture Crne Gore i još nekolicine lokalnih porodica. Cilj boravaka u Petrovcu bila su angažovana terenska istraživanja, s ciljem da se istraže „tradicija“ i kulturno nasleđe Paštrovića, uz intencije mapiranja potencijalnih elemente za upis na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Crne Gore. U radu polazim od hipoteze da je organizacija Etno Laba, usmeravanje istraživanja i, na posletku, potraga za markerima identiteta, uz želju da se oni prepoznaju i upišu na odgovarajuće liste kao važni od strane nacionalne države, upravo vid refleksije društveno-političkih i identitet-skih previranja koja se prvenstveno dešavaju na političkom nivou nacionalne države Crne Gore, a kasnije se spuštaju i u društvenu realnost, gde zadobijaju raznolike oblike. S tim u vezi, rad je podeljen u četiri celine: kraći pregled društveno-političkih promena u Crnoj Gori; razmatranje korišćenih metodoloških postupaka i njihovih nedostatnosti tokom na-ših istraživanja; antropološko tumačenje koncepta i potrage za elementima NKN u odnosu na identitetsko-političke upotrebe datih fenomena.
AB  - Paštrovići is the name of a clan and of an ethnographic area of the Montene-grin coast stretching from Čanj to Bečići and from the Adriatic Sea to Crmnica. I visited this region twice, in 2017 and 2018, as part of the Etno Lab project, di-rected by the Bauo Society for Cultural Development from the town of Petrovac by the Sea, with funds and other forms of assistance provided by the Municipal-ity of Budva, the Ministry of Culture of Montenegro, and several local families. The purpose of the stay in Petrovac was engaged field research with the aim of exploring the “traditions” and cultural heritage of Paštrovići, with the intention of mapping potential elements for inscription on the list of Montenegrin intan-gible cultural heritage. In this paper, I start from the hypothesis that the organi-zation of Etno Lab, the directing of research and, finally, the search for identity markers with a view to having them recognized as important and inscribed on relevant lists by the national state, are precisely a form of reflection of the so-cio-political identity turmoil which is primarily occurring at the political level in the nation state of Montenegro and then spilling over into social reality, where it assumes various forms. Thus, the paper is divided into four sections: a brief overview of socio-political changes in Montenegro; a discussion of the meth-odological procedures used in our research and their inadequacies; an anthro-pological interpretation of the concept and a search for elements of intangible cultural heritage in relation to the identity political uses of the given phenomena.
AB  - Paštrovići sont une tribu et une localité ethnographique sur la côte monténé-grine qui s’étend de Čanj jusqu’à Bečići et entre l’Adriatique et Crmnica. J’ai séjourné deux fois sur ce territoire, en 2017 et 2018, et cela dans le cadre du pro-jet „Etno Lab“, dont le porteur est l’Association pour le développement culturel „Bauo“ de Petrovac sur mer, grâce au soutien financier et à d’autres formes de soutien de la municipalité de Budva, du Ministère de la culture du Monténégro et de quelques-unes des familles locales. L’objectif des séjours à Petrovac était d’engager des recherches de terrain, afin d’explorer la „tradition“ et l’héritage culturel des Paštrovići, avec l’intention de mapper les éléments potentiels des-tinés à être inscrits sur la liste de l’héritage culturel immatériel du Monténégro. Dans mon article je pars de l’hypothèse que l’organisation Etno Lab, l’orienta-tion de la recherche et, enfin, la quête des marqueurs d’identité que l’on désire voir reconnus et inscrits sur les listes appropriées comme importants par l’état national, sont justement une forme de reflet des agitations sociopolitiques et identitaires principalement dans la sphère politique de l’état national du Mon-ténégro, puis plus tard descendent aussi dans la réalité sociale, où ils prennent des formes variées. Par conséquent, l’article est divisé en quatre parties: un bref aperçu des changements sociopolitiques au Monténégro; l’analyse des procédés méthodologiques utilisés et de leur insuffisance au cours de nos recherches; l’interprétation anthropologique du concept et de ma quête des éléments de l’héritage culturel immatériel par rapport à des usages politico-identitaires des phénomènes donnés.
PB  - Beograd : Univerzitet. Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University. Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Potraga za identitetom: Antropološko tumačenje angažovanog istraživanja u Paštrovićima i upotreba koncepta nematerijalnog kulturnog nasleđa u identitetsko-političke svrhe
T1  - The Search for Identity: An Anthropological Interpretation of Engaged Research in Paštrovići and the Use of the Concept of Intangible Cultural Heritage for Identity Political Purposes
T1  - Quête d’identité: l’interprétation anthropologique de l’étude engagée à Paštrovići et l’utilisation du concept de l’héritage culturel immatériel à des fins politico-identitaires
SP  - 179
EP  - 207
VL  - 16
IS  - 1
DO  - 10.21301/eap.v16i1.7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14919
ER  - 

@article{
author = "Rašić, Miloš",
year = "2021",
abstract = "Paštrovići su pleme i etnografsko područje crnogorskog primorja koje se prostire na području od Čanja do Bečića i između Jadranskog mora i Crmnice. Na ovom području boravio sam dva puta, 2017. i 2018. godine, u okviru projekta „Etno Lab“, čiji je nosilac bilo Društvo za kulturni razvoj „Bauo“ iz Petrovca na moru, uz finansijsku i druge vidove podrške opštine Budva, Ministarstva kulture Crne Gore i još nekolicine lokalnih porodica. Cilj boravaka u Petrovcu bila su angažovana terenska istraživanja, s ciljem da se istraže „tradicija“ i kulturno nasleđe Paštrovića, uz intencije mapiranja potencijalnih elemente za upis na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Crne Gore. U radu polazim od hipoteze da je organizacija Etno Laba, usmeravanje istraživanja i, na posletku, potraga za markerima identiteta, uz želju da se oni prepoznaju i upišu na odgovarajuće liste kao važni od strane nacionalne države, upravo vid refleksije društveno-političkih i identitet-skih previranja koja se prvenstveno dešavaju na političkom nivou nacionalne države Crne Gore, a kasnije se spuštaju i u društvenu realnost, gde zadobijaju raznolike oblike. S tim u vezi, rad je podeljen u četiri celine: kraći pregled društveno-političkih promena u Crnoj Gori; razmatranje korišćenih metodoloških postupaka i njihovih nedostatnosti tokom na-ših istraživanja; antropološko tumačenje koncepta i potrage za elementima NKN u odnosu na identitetsko-političke upotrebe datih fenomena., Paštrovići is the name of a clan and of an ethnographic area of the Montene-grin coast stretching from Čanj to Bečići and from the Adriatic Sea to Crmnica. I visited this region twice, in 2017 and 2018, as part of the Etno Lab project, di-rected by the Bauo Society for Cultural Development from the town of Petrovac by the Sea, with funds and other forms of assistance provided by the Municipal-ity of Budva, the Ministry of Culture of Montenegro, and several local families. The purpose of the stay in Petrovac was engaged field research with the aim of exploring the “traditions” and cultural heritage of Paštrovići, with the intention of mapping potential elements for inscription on the list of Montenegrin intan-gible cultural heritage. In this paper, I start from the hypothesis that the organi-zation of Etno Lab, the directing of research and, finally, the search for identity markers with a view to having them recognized as important and inscribed on relevant lists by the national state, are precisely a form of reflection of the so-cio-political identity turmoil which is primarily occurring at the political level in the nation state of Montenegro and then spilling over into social reality, where it assumes various forms. Thus, the paper is divided into four sections: a brief overview of socio-political changes in Montenegro; a discussion of the meth-odological procedures used in our research and their inadequacies; an anthro-pological interpretation of the concept and a search for elements of intangible cultural heritage in relation to the identity political uses of the given phenomena., Paštrovići sont une tribu et une localité ethnographique sur la côte monténé-grine qui s’étend de Čanj jusqu’à Bečići et entre l’Adriatique et Crmnica. J’ai séjourné deux fois sur ce territoire, en 2017 et 2018, et cela dans le cadre du pro-jet „Etno Lab“, dont le porteur est l’Association pour le développement culturel „Bauo“ de Petrovac sur mer, grâce au soutien financier et à d’autres formes de soutien de la municipalité de Budva, du Ministère de la culture du Monténégro et de quelques-unes des familles locales. L’objectif des séjours à Petrovac était d’engager des recherches de terrain, afin d’explorer la „tradition“ et l’héritage culturel des Paštrovići, avec l’intention de mapper les éléments potentiels des-tinés à être inscrits sur la liste de l’héritage culturel immatériel du Monténégro. Dans mon article je pars de l’hypothèse que l’organisation Etno Lab, l’orienta-tion de la recherche et, enfin, la quête des marqueurs d’identité que l’on désire voir reconnus et inscrits sur les listes appropriées comme importants par l’état national, sont justement une forme de reflet des agitations sociopolitiques et identitaires principalement dans la sphère politique de l’état national du Mon-ténégro, puis plus tard descendent aussi dans la réalité sociale, où ils prennent des formes variées. Par conséquent, l’article est divisé en quatre parties: un bref aperçu des changements sociopolitiques au Monténégro; l’analyse des procédés méthodologiques utilisés et de leur insuffisance au cours de nos recherches; l’interprétation anthropologique du concept et de ma quête des éléments de l’héritage culturel immatériel par rapport à des usages politico-identitaires des phénomènes donnés.",
publisher = "Beograd : Univerzitet. Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University. Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Potraga za identitetom: Antropološko tumačenje angažovanog istraživanja u Paštrovićima i upotreba koncepta nematerijalnog kulturnog nasleđa u identitetsko-političke svrhe, The Search for Identity: An Anthropological Interpretation of Engaged Research in Paštrovići and the Use of the Concept of Intangible Cultural Heritage for Identity Political Purposes, Quête d’identité: l’interprétation anthropologique de l’étude engagée à Paštrovići et l’utilisation du concept de l’héritage culturel immatériel à des fins politico-identitaires",
pages = "179-207",
volume = "16",
number = "1",
doi = "10.21301/eap.v16i1.7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14919"
}

Rašić, M.. (2021). Potraga za identitetom: Antropološko tumačenje angažovanog istraživanja u Paštrovićima i upotreba koncepta nematerijalnog kulturnog nasleđa u identitetsko-političke svrhe. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet. Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University. Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropology., 16(1), 179-207.
https://doi.org/10.21301/eap.v16i1.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14919

Rašić M. Potraga za identitetom: Antropološko tumačenje angažovanog istraživanja u Paštrovićima i upotreba koncepta nematerijalnog kulturnog nasleđa u identitetsko-političke svrhe. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2021;16(1):179-207.
doi:10.21301/eap.v16i1.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14919 .

Rašić, Miloš, "Potraga za identitetom: Antropološko tumačenje angažovanog istraživanja u Paštrovićima i upotreba koncepta nematerijalnog kulturnog nasleđa u identitetsko-političke svrhe" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 16, no. 1 (2021):179-207,
https://doi.org/10.21301/eap.v16i1.7 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14919 .

TY  - JOUR
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2021
UR  - hrcak.srce.hr/267162
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14920
AB  - Današnji srpski klubovi u Beču su kulturno-umetničke i sportske organizacije, proistekle
iz nekadašnjih jugoslovenskih klubova koje su osnovali jugoslovenski gastarbajteri sedamdesetih godina XX veka. U početku, klubovi su svojim radom iskazivali pripadnost
domovini, vodeći se ideologijom bratstva-jedinstva i iskazujući jugoslovenski identitet.
Raspadom Jugoslavije, konfliktne nacionalne ideologije u zemlji matici uticale su i na
klubove u dijaspori, pri čemu se oni dele prema nacionalno-etničkoj osnovi. Od devedesetih godina XX veka klubovi u Beču okreću se prezentaciji nacionalnog identiteta i
nacionalnih programa, što je naročito vidljivo u radu folklornih sekcija. Cilj mi je da u
ovom radu predstavim i analiziram jedan aspekt delovanja srpskih klubova u Beču –
proces koreografisanja, koji ću tumačiti u sistemu komodifikujućih praksi. Polazim od
hipoteze da, upravo zbog nacionalne ideologije i snažno prisutne nostalgije među srpskim migrantima u Beču, koreografi-amateri iz Srbije uspevaju da održe “tržište” svojih
koreografija, predstavljajući ih kao “autentične” produkte kojima se “čuva tradicija” zemlje
matice. Rad je podeljen u dve veće celine: 1) etnografski prikaz procesa koreografisanja i
pitanja njegove autentičnosti; 2) analiza procesa komodifikacije plesa i koreografija.
AB  - Serbian clubs in Vienna are cultural-artistic and sports organizations derived from
former Yugoslav clubs founded by Yugoslav guest workers in the 1970s. Initially, clubs
expressed their affiliation with the homeland through their work, guided by the ideology
of brotherhood and unity and expressing the Yugoslav identity. The disintegration of
Yugoslavia and conflicting national ideologies in the home country strongly affected clubs in the diaspora. As a result, clubs were divided according to a national-ethnic
basis. Since the 1990s, the clubs in Vienna have been turning to the presentation of national identity and national programs, which is especially evident in the work of folklore
sections. This paper aims to present and analyze one aspect of the activities of Serbian
clubs in Vienna – the choreographing process, which I will interpret within the system of
commodifying practices. I start from the hypothesis that, precisely because of national
ideology and strongly present nostalgia among Serbian migrants in Vienna, amateur
choreographers from Serbia manage to retain the “market” for their choreographies,
presenting them as “authentic” products that “preserve the tradition” of the mother
country. The work is divided into two larger units: 1) an ethnographic presentation of the
choreographing process and questions of its authenticity; 2) an analysis of the process
of commodification of dance and choreography.
PB  - Zagreb : Institut za etnologiju i folkloristiku
T2  - Narodna umjetnost: hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku
T1  - Koreografisnjae tradicionalnih plesova u sistemu komodifikujućih praksi: primer srpskih klubova u Beču
T1  - Choreographig traditional dances in the system of commodifying practices: the example of Serbian clubs in Vienna
SP  - 221
EP  - 239
VL  - 58
IS  - 2
DO  - 10.15176/vol58no212
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14920
ER  - 

@article{
author = "Rašić, Miloš",
year = "2021",
abstract = "Današnji srpski klubovi u Beču su kulturno-umetničke i sportske organizacije, proistekle
iz nekadašnjih jugoslovenskih klubova koje su osnovali jugoslovenski gastarbajteri sedamdesetih godina XX veka. U početku, klubovi su svojim radom iskazivali pripadnost
domovini, vodeći se ideologijom bratstva-jedinstva i iskazujući jugoslovenski identitet.
Raspadom Jugoslavije, konfliktne nacionalne ideologije u zemlji matici uticale su i na
klubove u dijaspori, pri čemu se oni dele prema nacionalno-etničkoj osnovi. Od devedesetih godina XX veka klubovi u Beču okreću se prezentaciji nacionalnog identiteta i
nacionalnih programa, što je naročito vidljivo u radu folklornih sekcija. Cilj mi je da u
ovom radu predstavim i analiziram jedan aspekt delovanja srpskih klubova u Beču –
proces koreografisanja, koji ću tumačiti u sistemu komodifikujućih praksi. Polazim od
hipoteze da, upravo zbog nacionalne ideologije i snažno prisutne nostalgije među srpskim migrantima u Beču, koreografi-amateri iz Srbije uspevaju da održe “tržište” svojih
koreografija, predstavljajući ih kao “autentične” produkte kojima se “čuva tradicija” zemlje
matice. Rad je podeljen u dve veće celine: 1) etnografski prikaz procesa koreografisanja i
pitanja njegove autentičnosti; 2) analiza procesa komodifikacije plesa i koreografija., Serbian clubs in Vienna are cultural-artistic and sports organizations derived from
former Yugoslav clubs founded by Yugoslav guest workers in the 1970s. Initially, clubs
expressed their affiliation with the homeland through their work, guided by the ideology
of brotherhood and unity and expressing the Yugoslav identity. The disintegration of
Yugoslavia and conflicting national ideologies in the home country strongly affected clubs in the diaspora. As a result, clubs were divided according to a national-ethnic
basis. Since the 1990s, the clubs in Vienna have been turning to the presentation of national identity and national programs, which is especially evident in the work of folklore
sections. This paper aims to present and analyze one aspect of the activities of Serbian
clubs in Vienna – the choreographing process, which I will interpret within the system of
commodifying practices. I start from the hypothesis that, precisely because of national
ideology and strongly present nostalgia among Serbian migrants in Vienna, amateur
choreographers from Serbia manage to retain the “market” for their choreographies,
presenting them as “authentic” products that “preserve the tradition” of the mother
country. The work is divided into two larger units: 1) an ethnographic presentation of the
choreographing process and questions of its authenticity; 2) an analysis of the process
of commodification of dance and choreography.",
publisher = "Zagreb : Institut za etnologiju i folkloristiku",
journal = "Narodna umjetnost: hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku",
title = "Koreografisnjae tradicionalnih plesova u sistemu komodifikujućih praksi: primer srpskih klubova u Beču, Choreographig traditional dances in the system of commodifying practices: the example of Serbian clubs in Vienna",
pages = "221-239",
volume = "58",
number = "2",
doi = "10.15176/vol58no212",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14920"
}

Rašić, M.. (2021). Koreografisnjae tradicionalnih plesova u sistemu komodifikujućih praksi: primer srpskih klubova u Beču. in Narodna umjetnost: hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku
Zagreb : Institut za etnologiju i folkloristiku., 58(2), 221-239.
https://doi.org/10.15176/vol58no212
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14920

Rašić M. Koreografisnjae tradicionalnih plesova u sistemu komodifikujućih praksi: primer srpskih klubova u Beču. in Narodna umjetnost: hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku. 2021;58(2):221-239.
doi:10.15176/vol58no212
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14920 .

Rašić, Miloš, "Koreografisnjae tradicionalnih plesova u sistemu komodifikujućih praksi: primer srpskih klubova u Beču" in Narodna umjetnost: hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku, 58, no. 2 (2021):221-239,
https://doi.org/10.15176/vol58no212 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14920 .

TY  - JOUR
AU  - Antonijević, Dragana
AU  - Banić Grubišić, Ana
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14921
AB  - This review paper provides an overview of the ten-year long anthropological research on the cultural identity of guest workers and their descendants as part of the projects implemented by the associates of the Department of Ethnology and Anthropology of the Faculty of Philosophy, University of Belgrade and the SASA Institute of Ethnography. The projects were supported by the Serbian Ethnological and Anthropological Society and the Faculty of Philosophy in Belgrade. The phenomenon of “temporary workers abroad”, or the so-called guest workers (Gastarbeiter), which emerged in the early 1960s and continued in the decades to come, has long remained beyond the interest of Serbian anthropological and ethnological science. This is why, after having noticed a scientific research gap related to this phenomenon, in 2010 we initiated the anthropological research of the cultural identity of guest workers. Our intention was to take into account different factors of guest-worker identity construction and to look at the processes, discourses and concepts related to this socio-cultural group from different angles. Over time, as we delved deeper into the problem of migrant workers and migration in general, our interests, and consequently our research, expanded to other topics in addition to cultural identity. In that context, this review paper intends to inform the scientific and professional public about the findings of research on migrants working temporarily abroad and their descendants, and to highlight some of the most important topics that we focused on in this research, while being aware that the phenomenon of migrants and migration is so diverse that it is impossible to include or investigate all its elements that make it so complex.
AB  - Ovaj pregledni rad nudi presek desetogodišnjih antropoloških istraživanja kulturnog identiteta gastarbajtera i njihovih potomaka kroz projekte koji su realizovali saradnici Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Etnografskog instituta SANU. Projekte su podržali Etnološko-antropološko društvo Srbije i Filozofski fakultet u Beogradu. 
Fenomen „radnika na privremenom radu u inostranstvu“, odnosno tzv. gastarbajtera, koji datira od početka 60ih godina 20. veka i nastavio se u narednim decenijama, dugo je ostao po strani interesovanja srpske antropološke i etnološke nauke. To je i bio razlog zbog čega smo 2010. godine započeli antropološko istraživanje kulturnog identiteta gastarbajtera, uočivši „prazan prostor“ u naučnom bavljenju ovim fenomenom. Namera je bila da se u obzir uzmu različiti faktori konstrukcije identiteta gastarbajtera i iz različitih uglova sagledaju procesi, diskursi i predstave vezane za ovu socio-kulturnu grupu. Vremenom, kako smo dublje zalazili u problem radnih migranata i migracija uopšte, naša interesovanja, a samim tim i istraživanja, proširila su se i na druge teme osim kulturnog identiteta. U tom smislu, ovaj pregledni rad ima nameru da informiše naučnu i stručnu javnost o rezultatima istraživanja migranata na privremenom radu u inostranstvu i njihovih potomaka, da istakne neke najvažnije istraživačke teme kojima smo se bavili, uz svest o tome da je fenomen migranata i migracija toliko raznovrstan da je nemoguće obuhvatiti niti istražiti sve što taj fenomen čini tako kompleksnim.
AB  - Cet article de synthèse offre une revue des recherches anthropologiques sur l’identité culturelle des gasterbeiters et de leurs descendants à travers les projets réalisés par les chercheurs du Département d’ethnologie et d’anthropologie de la Faculté de Philosophie de l’Université de Belgrade et de l’Institut ethnographique de l’Académie serbe des sciences et des arts (acronyme serbe: SANU). Les projets ont été soutenus par l’Association ethno-anthropologique de Serbie et la Faculté de Philosophie de Belgrade. Le phénomène des « travailleurs temporaires à l’étranger », appelés gasterbeiters, qui date du début des années 60 du 20e siècle et s’est poursuivi dans les décennies suivantes, est longtemps resté en dehors de l’intérêt de la science anthropologique et ethnologique serbe. C’est pourquoi, après avoir identifié « un espace vide » dans les recherches scienti-fiques sur ce phénomène, nous avons entrepris en 2010 une recherche anthroologique sur l’identité culturelle des gasterbeiters,. L’intention a été de prendre en compte différents facteurs de construction de l’identité des gasterbeiters et d’examiner sous différents angles les processus, les discours et les représentations liés à ce groupe socioculturel. Avec le temps, comme nous avancions dans nos recherches sur le problème des travailleurs migrants et des migrations en général, nos intérêts, et par conséquent nos recherches, se sont élargis à des sujets en dehors l’identité culturelle. En ce sens, cet article de synthèse a l’intention d’informer le public scientifique et expert sur les résultats des recherches sur les migrants travailleurs temporaires à l’étranger et leurs descendants, de signaler certains des sujets de recherche les plus importants que nous avons abordés, conscients cependant que le phénomène des migrants et des migrations est si varié qu’il est impossible d’englober ou d’explorer tout ce qui le rend complexe.
PB  - Beograd : Univerzitet. Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University. Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - A Decade of Studying Guest Workers Through the Projects of the Serbian Ethnological and Anthropological Society
T1  - Decenija proučavanja gastarbajtera kroz projekte Etnološko-antropološkog društva Srbije
T1  - Une décennie de recherches sur les gasterbeiters dans les projetsde l’Association ethno-anthropologique de Serbie
SP  - 981
EP  - 1012
VL  - 16
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v16i4.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14921
ER  - 

@article{
author = "Antonijević, Dragana and Banić Grubišić, Ana and Rašić, Miloš",
year = "2021",
abstract = "This review paper provides an overview of the ten-year long anthropological research on the cultural identity of guest workers and their descendants as part of the projects implemented by the associates of the Department of Ethnology and Anthropology of the Faculty of Philosophy, University of Belgrade and the SASA Institute of Ethnography. The projects were supported by the Serbian Ethnological and Anthropological Society and the Faculty of Philosophy in Belgrade. The phenomenon of “temporary workers abroad”, or the so-called guest workers (Gastarbeiter), which emerged in the early 1960s and continued in the decades to come, has long remained beyond the interest of Serbian anthropological and ethnological science. This is why, after having noticed a scientific research gap related to this phenomenon, in 2010 we initiated the anthropological research of the cultural identity of guest workers. Our intention was to take into account different factors of guest-worker identity construction and to look at the processes, discourses and concepts related to this socio-cultural group from different angles. Over time, as we delved deeper into the problem of migrant workers and migration in general, our interests, and consequently our research, expanded to other topics in addition to cultural identity. In that context, this review paper intends to inform the scientific and professional public about the findings of research on migrants working temporarily abroad and their descendants, and to highlight some of the most important topics that we focused on in this research, while being aware that the phenomenon of migrants and migration is so diverse that it is impossible to include or investigate all its elements that make it so complex., Ovaj pregledni rad nudi presek desetogodišnjih antropoloških istraživanja kulturnog identiteta gastarbajtera i njihovih potomaka kroz projekte koji su realizovali saradnici Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Etnografskog instituta SANU. Projekte su podržali Etnološko-antropološko društvo Srbije i Filozofski fakultet u Beogradu. 
Fenomen „radnika na privremenom radu u inostranstvu“, odnosno tzv. gastarbajtera, koji datira od početka 60ih godina 20. veka i nastavio se u narednim decenijama, dugo je ostao po strani interesovanja srpske antropološke i etnološke nauke. To je i bio razlog zbog čega smo 2010. godine započeli antropološko istraživanje kulturnog identiteta gastarbajtera, uočivši „prazan prostor“ u naučnom bavljenju ovim fenomenom. Namera je bila da se u obzir uzmu različiti faktori konstrukcije identiteta gastarbajtera i iz različitih uglova sagledaju procesi, diskursi i predstave vezane za ovu socio-kulturnu grupu. Vremenom, kako smo dublje zalazili u problem radnih migranata i migracija uopšte, naša interesovanja, a samim tim i istraživanja, proširila su se i na druge teme osim kulturnog identiteta. U tom smislu, ovaj pregledni rad ima nameru da informiše naučnu i stručnu javnost o rezultatima istraživanja migranata na privremenom radu u inostranstvu i njihovih potomaka, da istakne neke najvažnije istraživačke teme kojima smo se bavili, uz svest o tome da je fenomen migranata i migracija toliko raznovrstan da je nemoguće obuhvatiti niti istražiti sve što taj fenomen čini tako kompleksnim., Cet article de synthèse offre une revue des recherches anthropologiques sur l’identité culturelle des gasterbeiters et de leurs descendants à travers les projets réalisés par les chercheurs du Département d’ethnologie et d’anthropologie de la Faculté de Philosophie de l’Université de Belgrade et de l’Institut ethnographique de l’Académie serbe des sciences et des arts (acronyme serbe: SANU). Les projets ont été soutenus par l’Association ethno-anthropologique de Serbie et la Faculté de Philosophie de Belgrade. Le phénomène des « travailleurs temporaires à l’étranger », appelés gasterbeiters, qui date du début des années 60 du 20e siècle et s’est poursuivi dans les décennies suivantes, est longtemps resté en dehors de l’intérêt de la science anthropologique et ethnologique serbe. C’est pourquoi, après avoir identifié « un espace vide » dans les recherches scienti-fiques sur ce phénomène, nous avons entrepris en 2010 une recherche anthroologique sur l’identité culturelle des gasterbeiters,. L’intention a été de prendre en compte différents facteurs de construction de l’identité des gasterbeiters et d’examiner sous différents angles les processus, les discours et les représentations liés à ce groupe socioculturel. Avec le temps, comme nous avancions dans nos recherches sur le problème des travailleurs migrants et des migrations en général, nos intérêts, et par conséquent nos recherches, se sont élargis à des sujets en dehors l’identité culturelle. En ce sens, cet article de synthèse a l’intention d’informer le public scientifique et expert sur les résultats des recherches sur les migrants travailleurs temporaires à l’étranger et leurs descendants, de signaler certains des sujets de recherche les plus importants que nous avons abordés, conscients cependant que le phénomène des migrants et des migrations est si varié qu’il est impossible d’englober ou d’explorer tout ce qui le rend complexe.",
publisher = "Beograd : Univerzitet. Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University. Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "A Decade of Studying Guest Workers Through the Projects of the Serbian Ethnological and Anthropological Society, Decenija proučavanja gastarbajtera kroz projekte Etnološko-antropološkog društva Srbije, Une décennie de recherches sur les gasterbeiters dans les projetsde l’Association ethno-anthropologique de Serbie",
pages = "981-1012",
volume = "16",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v16i4.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14921"
}

Antonijević, D., Banić Grubišić, A.,& Rašić, M.. (2021). A Decade of Studying Guest Workers Through the Projects of the Serbian Ethnological and Anthropological Society. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet. Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University. Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropology., 16(4), 981-1012.
https://doi.org/10.21301/eap.v16i4.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14921

Antonijević D, Banić Grubišić A, Rašić M. A Decade of Studying Guest Workers Through the Projects of the Serbian Ethnological and Anthropological Society. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2021;16(4):981-1012.
doi:10.21301/eap.v16i4.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14921 .

Antonijević, Dragana, Banić Grubišić, Ana, Rašić, Miloš, "A Decade of Studying Guest Workers Through the Projects of the Serbian Ethnological and Anthropological Society" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 16, no. 4 (2021):981-1012,
https://doi.org/10.21301/eap.v16i4.1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14921 .

TY  - CONF
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15404
AB  - Migrant theatre troupes are the subject of works by many authors from various social sciences and humanities who have analyzed and interpreted their performances. The mentioned troupes most often perform plays in which migrants play about themselves and for themselves, thus interpreting the problems they encounter in everyday life. This presentation will focus on the migrant theatre troupe from Vienna, Nesvrstani diletanti, led by Darko Markov - writer, poet, director, actor, and taxi driver from Vienna. Nesvrstani diletanti was created in 2014 when Markov gathered friends and other Serbian migrants in Vienna to perform his plays - From Vulcanizer to Manager and How to Become the Supreme Serb in Vienna, which deal with the problems of the Serbian diaspora in Austria, parodying their way of life and emphasizing personal flaws or stereotypical depictions of the entire community of Serbian migrants in that country. Although they belong to the parody genre, these performances enable researchers to read the social reality of a particular cultural community and the entire socio-cultural system. In addition, they are essential for the migrants themselves, which is why we will present the plays Nesvrstani diletanti as a kind of artistic mirror in which the relationship between the play and everyday life is reciprocal - migrants, watching performances about themselves, performed by members of their community actions, operations and changes. At the same time, the performances themselves are inspired by their everyday life. Even before the pandemic, the work of Nesvrstani diletanti was uncertain for several reasons – the question of the enthusiasm of actors who work without financial compensation, the finances necessary for the organization of plays, the themes of plays, the problem of the language in which plays are performed, etc. After a pandemic and a nearly two-year hiatus, their viability has been further called into question. Therefore, this presentation aims to present the migrant troupe of Nesvrstani diletanti, point out their actions in the form of an artistic mirror, and re-examine the future of such art groups, taking into account additional problems encountered due to the COVID-19 virus pandemic.
PB  - Belgrade : Faculty of Dramatic Arts, Institute for Theatre, Film, Radio and Television
C3  - International conference "Creativity and Innovations in Theatre, Media and Cultural Production: Visions and Values for the Future", 17-19. novembra 2021 : Book of Abstracts [Elektronski izvor]
T1  - Migrant Theatre Troupe Non-Aligned Dilettantes (Vienna, Austria) As An Artistic Mirror of Their Own Community - Pespectives After The Pandemic
SP  - 114
EP  - 115
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15404
ER  - 

@conference{
author = "Rašić, Miloš",
year = "2021",
abstract = "Migrant theatre troupes are the subject of works by many authors from various social sciences and humanities who have analyzed and interpreted their performances. The mentioned troupes most often perform plays in which migrants play about themselves and for themselves, thus interpreting the problems they encounter in everyday life. This presentation will focus on the migrant theatre troupe from Vienna, Nesvrstani diletanti, led by Darko Markov - writer, poet, director, actor, and taxi driver from Vienna. Nesvrstani diletanti was created in 2014 when Markov gathered friends and other Serbian migrants in Vienna to perform his plays - From Vulcanizer to Manager and How to Become the Supreme Serb in Vienna, which deal with the problems of the Serbian diaspora in Austria, parodying their way of life and emphasizing personal flaws or stereotypical depictions of the entire community of Serbian migrants in that country. Although they belong to the parody genre, these performances enable researchers to read the social reality of a particular cultural community and the entire socio-cultural system. In addition, they are essential for the migrants themselves, which is why we will present the plays Nesvrstani diletanti as a kind of artistic mirror in which the relationship between the play and everyday life is reciprocal - migrants, watching performances about themselves, performed by members of their community actions, operations and changes. At the same time, the performances themselves are inspired by their everyday life. Even before the pandemic, the work of Nesvrstani diletanti was uncertain for several reasons – the question of the enthusiasm of actors who work without financial compensation, the finances necessary for the organization of plays, the themes of plays, the problem of the language in which plays are performed, etc. After a pandemic and a nearly two-year hiatus, their viability has been further called into question. Therefore, this presentation aims to present the migrant troupe of Nesvrstani diletanti, point out their actions in the form of an artistic mirror, and re-examine the future of such art groups, taking into account additional problems encountered due to the COVID-19 virus pandemic.",
publisher = "Belgrade : Faculty of Dramatic Arts, Institute for Theatre, Film, Radio and Television",
journal = "International conference "Creativity and Innovations in Theatre, Media and Cultural Production: Visions and Values for the Future", 17-19. novembra 2021 : Book of Abstracts [Elektronski izvor]",
title = "Migrant Theatre Troupe Non-Aligned Dilettantes (Vienna, Austria) As An Artistic Mirror of Their Own Community - Pespectives After The Pandemic",
pages = "114-115",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15404"
}

Rašić, M.. (2021). Migrant Theatre Troupe Non-Aligned Dilettantes (Vienna, Austria) As An Artistic Mirror of Their Own Community - Pespectives After The Pandemic. in International conference "Creativity and Innovations in Theatre, Media and Cultural Production: Visions and Values for the Future", 17-19. novembra 2021 : Book of Abstracts [Elektronski izvor]
Belgrade : Faculty of Dramatic Arts, Institute for Theatre, Film, Radio and Television., 114-115.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15404

Rašić M. Migrant Theatre Troupe Non-Aligned Dilettantes (Vienna, Austria) As An Artistic Mirror of Their Own Community - Pespectives After The Pandemic. in International conference "Creativity and Innovations in Theatre, Media and Cultural Production: Visions and Values for the Future", 17-19. novembra 2021 : Book of Abstracts [Elektronski izvor]. 2021;:114-115.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15404 .

Rašić, Miloš, "Migrant Theatre Troupe Non-Aligned Dilettantes (Vienna, Austria) As An Artistic Mirror of Their Own Community - Pespectives After The Pandemic" in International conference "Creativity and Innovations in Theatre, Media and Cultural Production: Visions and Values for the Future", 17-19. novembra 2021 : Book of Abstracts [Elektronski izvor] (2021):114-115,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15404 .

TY  - CONF
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15403
AB  - Обележавање годишњица представља прави тренутак за поглед уназад и (ауто)рефлексивно преиспитивање различи¬тих ситуација, чиме се могу поспешити будућа деловања, вред¬новања и реакције. На Катедри за етномузикологију и етно-кореологију Факултета музичке уметности у Београду (даље: Катедра) био сам ангажован две школске године (2017/2018 и 2019/2020), када сам предавао неколико различитих предмета из области етнологије/антропологије и антропологије плеса на основним и мастер студијама. Своју позицију означавам као аут¬сајдерско учешће, будући да сам оба пута ангажован на одређено време. Стога, иако сам био добро прихваћен у радном окружењу, увек смо знали да ћу баш у одређеном тренутку престати да бу¬дем званични део колектива. Током две школске године рада на Катедри, прошао сам, мање-више, сва задужења која један профе¬сор има, док сам, стицајем околности, учествовао и у измењеном систему рада – online, узрокованог пандемијом вируса корона и проглашеним ванредним стањем. 
За потребе овог излагања, одлучио сам се за аутоетнограф¬ски приказ сопственог искуства у раду Катедре, будући да све ре¬чено или написано „увек рефлектује диспозицију аутора“ (Chang 2008, 10). Хивон Чанг (Heewon Chang) разликује четири стила ау¬тоетнографије: дескриптивно-реалистички, исповедно-емотив¬ни, аналитичко-интерпретативни и имагинативно-креативни (Chang 2008, 149). Иако стилови, наравно, нису строго омеђани, већ се различити користе у зависности од саме потребе аутора, у свом излагању претежно ћу користити прва три наведена сти¬ла. С тим у вези, аутоетнографија послужиће ми као ауторефлек¬сивни осврт, у којем ћу проживљено искуство у раду на Катедри повезати с ширим друштвено-културним дешавањима и провући кроз одговарајуће аналитичко-интерпретативне оквире.
AB  - Anniversary celebrations are the right time to look back and (self)reflexively
review different situations, enhancing future actions, evaluations,
and reactions. At the Department of Ethnomusicology on the
Faculty of Music in Belgrade (after this: the Department), I was engaged
for two academic years (2017/2018 and 2019/2020), when I
thought several different courses in the field of ethnology/anthropology
and dance anthropology on bachelor and master levels. I mark my
position as outsider participation because I was hired for a certain period
both times. Therefore, although I was well accepted in the work
environment, we always knew that I would stop being an official part
of the team at some point. During the two academic years of work at
the Department, I passed, more or less, all the duties that a professor
has, while, due to circumstances, I participated in the changed system
of work - online, caused by the corona virus pandemic and declared
state of emergency.
For this presentation, I opted for an autoethnographic presentation of
my own experience in the work of the Department since everything
said or written “always reflects the disposition of the author” (Chang).
Heewon Chang, in her study Autoethnography as Method, distinguishes
four styles of autoethnography: descriptive-realistic, confessional-
emotional, analytical-interpretive, and imaginative-creative. Although
these styles are not strictly limited, different ones are used depending on the author’s needs, in this presentation, I will primarily
use the first three mentioned styles. In this regard, autoethnography
will serve as an autoreflective review, in which I will connect the
experience of working at the Department with broader socio-cultural
events and go through the appropriate analytical and interpretive
frameworks.
PB  - Beograd : Fakultet muzičke umetnosti
C3  - Nacionalni naučni skup s međunarodnim učešćem "Muzika i ples u vremenu (post)tradicije), 3-4. decembar 2021.: knjiga apstrakata
T1  - Autsajdersko ulešće: autorefleksivni osvrt na rad u okviru Katedre za etnomuzikologiju i etnokoreologiju FMU u Beogradu
T1  - Outsider participation: a self-reflexive review of the work within the Department of Ethnomusicology and Ethnochoreology of the Faculty of Music in Belgrade
SP  - 46
EP  - 47
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15403
ER  - 

@conference{
author = "Rašić, Miloš",
year = "2021",
abstract = "Обележавање годишњица представља прави тренутак за поглед уназад и (ауто)рефлексивно преиспитивање различи¬тих ситуација, чиме се могу поспешити будућа деловања, вред¬новања и реакције. На Катедри за етномузикологију и етно-кореологију Факултета музичке уметности у Београду (даље: Катедра) био сам ангажован две школске године (2017/2018 и 2019/2020), када сам предавао неколико различитих предмета из области етнологије/антропологије и антропологије плеса на основним и мастер студијама. Своју позицију означавам као аут¬сајдерско учешће, будући да сам оба пута ангажован на одређено време. Стога, иако сам био добро прихваћен у радном окружењу, увек смо знали да ћу баш у одређеном тренутку престати да бу¬дем званични део колектива. Током две школске године рада на Катедри, прошао сам, мање-више, сва задужења која један профе¬сор има, док сам, стицајем околности, учествовао и у измењеном систему рада – online, узрокованог пандемијом вируса корона и проглашеним ванредним стањем. 
За потребе овог излагања, одлучио сам се за аутоетнограф¬ски приказ сопственог искуства у раду Катедре, будући да све ре¬чено или написано „увек рефлектује диспозицију аутора“ (Chang 2008, 10). Хивон Чанг (Heewon Chang) разликује четири стила ау¬тоетнографије: дескриптивно-реалистички, исповедно-емотив¬ни, аналитичко-интерпретативни и имагинативно-креативни (Chang 2008, 149). Иако стилови, наравно, нису строго омеђани, већ се различити користе у зависности од саме потребе аутора, у свом излагању претежно ћу користити прва три наведена сти¬ла. С тим у вези, аутоетнографија послужиће ми као ауторефлек¬сивни осврт, у којем ћу проживљено искуство у раду на Катедри повезати с ширим друштвено-културним дешавањима и провући кроз одговарајуће аналитичко-интерпретативне оквире., Anniversary celebrations are the right time to look back and (self)reflexively
review different situations, enhancing future actions, evaluations,
and reactions. At the Department of Ethnomusicology on the
Faculty of Music in Belgrade (after this: the Department), I was engaged
for two academic years (2017/2018 and 2019/2020), when I
thought several different courses in the field of ethnology/anthropology
and dance anthropology on bachelor and master levels. I mark my
position as outsider participation because I was hired for a certain period
both times. Therefore, although I was well accepted in the work
environment, we always knew that I would stop being an official part
of the team at some point. During the two academic years of work at
the Department, I passed, more or less, all the duties that a professor
has, while, due to circumstances, I participated in the changed system
of work - online, caused by the corona virus pandemic and declared
state of emergency.
For this presentation, I opted for an autoethnographic presentation of
my own experience in the work of the Department since everything
said or written “always reflects the disposition of the author” (Chang).
Heewon Chang, in her study Autoethnography as Method, distinguishes
four styles of autoethnography: descriptive-realistic, confessional-
emotional, analytical-interpretive, and imaginative-creative. Although
these styles are not strictly limited, different ones are used depending on the author’s needs, in this presentation, I will primarily
use the first three mentioned styles. In this regard, autoethnography
will serve as an autoreflective review, in which I will connect the
experience of working at the Department with broader socio-cultural
events and go through the appropriate analytical and interpretive
frameworks.",
publisher = "Beograd : Fakultet muzičke umetnosti",
journal = "Nacionalni naučni skup s međunarodnim učešćem "Muzika i ples u vremenu (post)tradicije), 3-4. decembar 2021.: knjiga apstrakata",
title = "Autsajdersko ulešće: autorefleksivni osvrt na rad u okviru Katedre za etnomuzikologiju i etnokoreologiju FMU u Beogradu, Outsider participation: a self-reflexive review of the work within the Department of Ethnomusicology and Ethnochoreology of the Faculty of Music in Belgrade",
pages = "46-47",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15403"
}

Rašić, M.. (2021). Autsajdersko ulešće: autorefleksivni osvrt na rad u okviru Katedre za etnomuzikologiju i etnokoreologiju FMU u Beogradu. in Nacionalni naučni skup s međunarodnim učešćem "Muzika i ples u vremenu (post)tradicije), 3-4. decembar 2021.: knjiga apstrakata
Beograd : Fakultet muzičke umetnosti., 46-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15403

Rašić M. Autsajdersko ulešće: autorefleksivni osvrt na rad u okviru Katedre za etnomuzikologiju i etnokoreologiju FMU u Beogradu. in Nacionalni naučni skup s međunarodnim učešćem "Muzika i ples u vremenu (post)tradicije), 3-4. decembar 2021.: knjiga apstrakata. 2021;:46-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15403 .

Rašić, Miloš, "Autsajdersko ulešće: autorefleksivni osvrt na rad u okviru Katedre za etnomuzikologiju i etnokoreologiju FMU u Beogradu" in Nacionalni naučni skup s međunarodnim učešćem "Muzika i ples u vremenu (post)tradicije), 3-4. decembar 2021.: knjiga apstrakata (2021):46-47,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15403 .

TY  - JOUR
AU  - Antonijević, Dragana
AU  - Rašić, Miloš
AU  - Banić Grubišić, Ana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14918
AB  - Članak predstavlja rezultat rada na projektu „Istraživanje poznavanja i očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa kod omladine u Srbiji i dijaspori“ realizovanog tokom 2019. godine. Imajući u vidu preporuke UNESCO-a da je potrebno edukovati omladinu o značaju kulturnog nasleđa, budući da je ta populacija ključna u procesima njegove dalje održivosti, projekat je osmišljen s namerom da se sprovede informativno i eksplorativno istraživanje o tome koliko mladi u Srbiji i dijaspori poznaju elemente nematerijalnog kulturnog nasleđa zaštićene u Nacionalnom registru NKN Republike Srbije. Tehnikom neprobabilističkog uzorkovanja izabrana je ciljna grupa, a nju je činio prigodan uzorak mladih koji su članovi kulturno-umetničkih društava u Zrenjaninu, Užicu, Kraljevu, Nišu, Baletske škole u Novom Sadu, kao i treća generacija srpskih iseljenika u Beču, Parizu i Kalgariju koji su članovi tamošnjih KUD-ova. Osnovni istraživački instrument činio je upitnik s otvorenim odgovorima, a podaci dobijeni tim putem prošireni su kasnije intervjuima. Prikupljeno je 66 popunjenih upitnika, 33 iz Srbije i 33 iz dijaspore. Analiza odgovora pokazala je da je nivo znanja mladih o NKN na relativno niskom nivou.
AB  - This paper is the result of work on the project “A Study of Awareness and Preservation of Intangible Cultural Heritage Among Young People in Serbia and the Diaspora” carried out in 2019. In view of the UNESCO recommendations that young people should be educated about the importance of cultural heritage as they are the key population in the process of its further preservation, the project was conceived with the aim of conducting a survey on the awareness of young people in Serbia and the diaspora of elements of intangible cultural heritage (ICH) protected in the National Register of ICH of the Republic of Serbia. A target group for the study was selected using the technique of nonprobability sampling, composed of a convenience sample of young people who are members of cultural societies in Novi Sad, Zrenjanin, Užice, Kraljevo and Niš, and also of third-generation Serbian immigrants in Vienna, Paris and Calgary who are members of Serbian cultural societies in these cities. Taking into account the fact that in cultural societies certain elements of ICH are practiced and learned, the hypothesis was that the target group would serve as a good indicator of the degree of awareness of protected elements of ICH on the national list, as most protected elements constitute rare customs. Related to this is the fundamental analytical question, namely, who does the ICH National List serve and who should be aware of the protected rare elements of intangible cultural heritage, to what degree and why. The research instrument used was a questionnaire with open-ended questions, and the data thus collected were consequently supplemented through interviews. Ten elements were selected from the ICH National List. 66 completed questionnaires were collected, 33 from Serbia and 33 from the diaspora. An analysis of the replies suggests that the degree of awareness among young people of ICH is relatively low.
AB  - L’article représente le résultat d’un travail sur le projet „Étude de la connais-sance et de la préservation du patrimoine culturel immatériel auprès des jeunes en Serbie et dans la diaspora“ réalisé au cours de l’année 2019. Compte tenu des recommandations de l’UNESCO selon lesquelles il est nécessaire d’éduquer les jeunes sur l’importance du patrimoine culturel étant donné l’importance décisive de cette population dans les processus de sa soutenabilité future, le projet est conçu avec l’intention d’organiser un questionnement informatif concernant les connaissances des jeunes en Serbie et dans la diaspora des éléments protégés du patrimoine culturel immatériel du Registre national du PCI de la République de Serbie. C’est par la technique d’échantillonnage non probabiliste que pour la recherche a été choisi le groupe cible, représenté par un échantillon approprié de jeunes, membres des associations culturelles et artistiques à Novi Sad, Zrenjanin, Užice, Kraljevo, Niš, ainsi que ceux de la troisième génération des immigrés serbes à Vienne, Paris et Calgari, membres des organisations culturelles et artistiques de là-bas. Compte tenu du fait que dans les associations culturelles et artistiques sont pratiqués et enseignés des éléments particuliers du PCI, l’hypothèse de départ a été que ce groupe cible servirait comme un bon indicateur sur les (non) connaissances des jeunes concernant les éléments protégés du PCU de la liste nationale, d’autant plus que la plupart des éléments protégés sont des raretés coutumières. De là découle aussi la principale question analytique, à savoir à qui sert la liste nationale du PCI et qui est censé connaître, à quel point et pourquoi, les éléments protégés du patrimoine culturel immatériel. L’instrument de recherche a été un questionnaire à réponses ouvertes, et les données obtenues de cette manière ont été complétées plus tard par des interviews. De la Liste nationale du PCI dix éléments ont été choisis. 66 questionnaires remplis ont été rassemblés dont 33 de Serbie et 33 de la diaspora. L’analyse des réponses a montré que le niveau des connaissances des jeunes sur le PCI est à un niveau relativement bas.
PB  - Beograd : Univerzitet. Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University. Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Šta mladi u Srbiji i dijaspori (ne)znaju o nematerijalnom kulturnom nasleđu Srbije?
T1  - How (Un)Aware are Young People in Serbia and the Diaspora ofSerbia’s Intangible Cultural Heritage?
T1  - À quel point les jeunes en Serbie et dans la diaspora (ne)connaissentle patrimoine culturel immatériel de Serbie?
SP  - 1037
EP  - 1058
VL  - 15
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v15i4.4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14918
ER  - 

@article{
author = "Antonijević, Dragana and Rašić, Miloš and Banić Grubišić, Ana",
year = "2020",
abstract = "Članak predstavlja rezultat rada na projektu „Istraživanje poznavanja i očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa kod omladine u Srbiji i dijaspori“ realizovanog tokom 2019. godine. Imajući u vidu preporuke UNESCO-a da je potrebno edukovati omladinu o značaju kulturnog nasleđa, budući da je ta populacija ključna u procesima njegove dalje održivosti, projekat je osmišljen s namerom da se sprovede informativno i eksplorativno istraživanje o tome koliko mladi u Srbiji i dijaspori poznaju elemente nematerijalnog kulturnog nasleđa zaštićene u Nacionalnom registru NKN Republike Srbije. Tehnikom neprobabilističkog uzorkovanja izabrana je ciljna grupa, a nju je činio prigodan uzorak mladih koji su članovi kulturno-umetničkih društava u Zrenjaninu, Užicu, Kraljevu, Nišu, Baletske škole u Novom Sadu, kao i treća generacija srpskih iseljenika u Beču, Parizu i Kalgariju koji su članovi tamošnjih KUD-ova. Osnovni istraživački instrument činio je upitnik s otvorenim odgovorima, a podaci dobijeni tim putem prošireni su kasnije intervjuima. Prikupljeno je 66 popunjenih upitnika, 33 iz Srbije i 33 iz dijaspore. Analiza odgovora pokazala je da je nivo znanja mladih o NKN na relativno niskom nivou., This paper is the result of work on the project “A Study of Awareness and Preservation of Intangible Cultural Heritage Among Young People in Serbia and the Diaspora” carried out in 2019. In view of the UNESCO recommendations that young people should be educated about the importance of cultural heritage as they are the key population in the process of its further preservation, the project was conceived with the aim of conducting a survey on the awareness of young people in Serbia and the diaspora of elements of intangible cultural heritage (ICH) protected in the National Register of ICH of the Republic of Serbia. A target group for the study was selected using the technique of nonprobability sampling, composed of a convenience sample of young people who are members of cultural societies in Novi Sad, Zrenjanin, Užice, Kraljevo and Niš, and also of third-generation Serbian immigrants in Vienna, Paris and Calgary who are members of Serbian cultural societies in these cities. Taking into account the fact that in cultural societies certain elements of ICH are practiced and learned, the hypothesis was that the target group would serve as a good indicator of the degree of awareness of protected elements of ICH on the national list, as most protected elements constitute rare customs. Related to this is the fundamental analytical question, namely, who does the ICH National List serve and who should be aware of the protected rare elements of intangible cultural heritage, to what degree and why. The research instrument used was a questionnaire with open-ended questions, and the data thus collected were consequently supplemented through interviews. Ten elements were selected from the ICH National List. 66 completed questionnaires were collected, 33 from Serbia and 33 from the diaspora. An analysis of the replies suggests that the degree of awareness among young people of ICH is relatively low., L’article représente le résultat d’un travail sur le projet „Étude de la connais-sance et de la préservation du patrimoine culturel immatériel auprès des jeunes en Serbie et dans la diaspora“ réalisé au cours de l’année 2019. Compte tenu des recommandations de l’UNESCO selon lesquelles il est nécessaire d’éduquer les jeunes sur l’importance du patrimoine culturel étant donné l’importance décisive de cette population dans les processus de sa soutenabilité future, le projet est conçu avec l’intention d’organiser un questionnement informatif concernant les connaissances des jeunes en Serbie et dans la diaspora des éléments protégés du patrimoine culturel immatériel du Registre national du PCI de la République de Serbie. C’est par la technique d’échantillonnage non probabiliste que pour la recherche a été choisi le groupe cible, représenté par un échantillon approprié de jeunes, membres des associations culturelles et artistiques à Novi Sad, Zrenjanin, Užice, Kraljevo, Niš, ainsi que ceux de la troisième génération des immigrés serbes à Vienne, Paris et Calgari, membres des organisations culturelles et artistiques de là-bas. Compte tenu du fait que dans les associations culturelles et artistiques sont pratiqués et enseignés des éléments particuliers du PCI, l’hypothèse de départ a été que ce groupe cible servirait comme un bon indicateur sur les (non) connaissances des jeunes concernant les éléments protégés du PCU de la liste nationale, d’autant plus que la plupart des éléments protégés sont des raretés coutumières. De là découle aussi la principale question analytique, à savoir à qui sert la liste nationale du PCI et qui est censé connaître, à quel point et pourquoi, les éléments protégés du patrimoine culturel immatériel. L’instrument de recherche a été un questionnaire à réponses ouvertes, et les données obtenues de cette manière ont été complétées plus tard par des interviews. De la Liste nationale du PCI dix éléments ont été choisis. 66 questionnaires remplis ont été rassemblés dont 33 de Serbie et 33 de la diaspora. L’analyse des réponses a montré que le niveau des connaissances des jeunes sur le PCI est à un niveau relativement bas.",
publisher = "Beograd : Univerzitet. Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University. Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Šta mladi u Srbiji i dijaspori (ne)znaju o nematerijalnom kulturnom nasleđu Srbije?, How (Un)Aware are Young People in Serbia and the Diaspora ofSerbia’s Intangible Cultural Heritage?, À quel point les jeunes en Serbie et dans la diaspora (ne)connaissentle patrimoine culturel immatériel de Serbie?",
pages = "1037-1058",
volume = "15",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v15i4.4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14918"
}

Antonijević, D., Rašić, M.,& Banić Grubišić, A.. (2020). Šta mladi u Srbiji i dijaspori (ne)znaju o nematerijalnom kulturnom nasleđu Srbije?. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet. Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University. Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropology., 15(4), 1037-1058.
https://doi.org/10.21301/eap.v15i4.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14918

Antonijević D, Rašić M, Banić Grubišić A. Šta mladi u Srbiji i dijaspori (ne)znaju o nematerijalnom kulturnom nasleđu Srbije?. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2020;15(4):1037-1058.
doi:10.21301/eap.v15i4.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14918 .

Antonijević, Dragana, Rašić, Miloš, Banić Grubišić, Ana, "Šta mladi u Srbiji i dijaspori (ne)znaju o nematerijalnom kulturnom nasleđu Srbije?" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 15, no. 4 (2020):1037-1058,
https://doi.org/10.21301/eap.v15i4.4 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14918 .

TY  - CONF
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15387
AB  - Performans #MeltingPot kreirali su profesori Baletske škole u Novom Sadu, Mirjana Raić Tepić i Marko Dubovac, a izveli su ih učenici Odseka za narodnu igru i Odseka za savremenu igru srednje Baletske škole u Novom Sadu. Celokupan performans pripremljen je za potrebe festivala/konferencije TradicijaNova, iz 2018. godine, uz podršku Ansambla narodnih igara i pesama Srbije KOLO. Cilj je bio da se tradicionalni plesovi povežu sa savremenim plesom i da se prikažu u obliku koji nije uobičajen za žanr koreografije tradicionalnog plesa u Srbiji. Celokupan performans sastoji se od pet različitih delova, koji imaju odgovarujuću audiovizuelnu pratnju. U ovom izlaganju, ponudićemo tri perspektive tumačenja performansa #MeltingPot. Daćemo glas samim izvođačima – učenicima, gde ćemo kroz njihove narative prikazati iskustveni doživljaj stvaranja ovog performansa. Autorka #MeltingPot-a, Mirjana Raić Tepić, govoriće o ličnoj perspektivi osmišljavanja, ali i postavljanja dela. Na samom kraju, iz antropološke perspektive, ukazaćemo na značaj i dublji smisao performansa, analizirajući narative učenika, profesora, ali i sagledavajući utiske publike i šire javnosti, koji su se javili nakon premijernog izvođenja performansa #MeltingPot.
AB  - The #MeltingPot performance was created by professors from the Ballet school in Novi Sad, Mirjana Raić Tepić and Marko Dubovac, and performed by students of the Department of Folk Dance and the Department of Contemporary Dance of the Secondary ballet school in Novi Sad. The entire performance was prepared for the 2018 TraditionAnew festival/conference, with the support of the National Ensemble of Folk Dances and Songs KOLO. The goal was to connect traditional with contemporary dance and to present it in a form that is not common for the traditional dance choreography genre in Serbia. The whole performance consists of five different sections, which have adequate audio-visual accompaniment. In this presentation, we will offer three perspectives on the #MeltingPot performance interpretation. We will give voice to perform- ers themselves – the students, and through their narratives we will present the experience of creating this performance. The author of #MeltingPot, Mirjana Raić Tepić, will talk about the personal perspective of designing and setting a piece. At the end, from an anthropological perspective, we will point out the importance and deeper meaning of the perfor- mance, analysing the narratives of students and professors, but also looking at impressions of audience and wider public, after the #MeltingPot performance premiere.
PB  - Beograd : Ansambl narodnih igara i pesama Srbije "Kolo"
C3  - Nacionalna naučna konferencija "TradicijaNova", organizatori Ansambl "Kolo" i Fakultet muzičke umetnosti, Užice, 22-27. oktobar 2019.
T1  - Melting pot: od ideje do realizacije
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15387
ER  - 

@conference{
author = "Rašić, Miloš",
year = "2019",
abstract = "Performans #MeltingPot kreirali su profesori Baletske škole u Novom Sadu, Mirjana Raić Tepić i Marko Dubovac, a izveli su ih učenici Odseka za narodnu igru i Odseka za savremenu igru srednje Baletske škole u Novom Sadu. Celokupan performans pripremljen je za potrebe festivala/konferencije TradicijaNova, iz 2018. godine, uz podršku Ansambla narodnih igara i pesama Srbije KOLO. Cilj je bio da se tradicionalni plesovi povežu sa savremenim plesom i da se prikažu u obliku koji nije uobičajen za žanr koreografije tradicionalnog plesa u Srbiji. Celokupan performans sastoji se od pet različitih delova, koji imaju odgovarujuću audiovizuelnu pratnju. U ovom izlaganju, ponudićemo tri perspektive tumačenja performansa #MeltingPot. Daćemo glas samim izvođačima – učenicima, gde ćemo kroz njihove narative prikazati iskustveni doživljaj stvaranja ovog performansa. Autorka #MeltingPot-a, Mirjana Raić Tepić, govoriće o ličnoj perspektivi osmišljavanja, ali i postavljanja dela. Na samom kraju, iz antropološke perspektive, ukazaćemo na značaj i dublji smisao performansa, analizirajući narative učenika, profesora, ali i sagledavajući utiske publike i šire javnosti, koji su se javili nakon premijernog izvođenja performansa #MeltingPot., The #MeltingPot performance was created by professors from the Ballet school in Novi Sad, Mirjana Raić Tepić and Marko Dubovac, and performed by students of the Department of Folk Dance and the Department of Contemporary Dance of the Secondary ballet school in Novi Sad. The entire performance was prepared for the 2018 TraditionAnew festival/conference, with the support of the National Ensemble of Folk Dances and Songs KOLO. The goal was to connect traditional with contemporary dance and to present it in a form that is not common for the traditional dance choreography genre in Serbia. The whole performance consists of five different sections, which have adequate audio-visual accompaniment. In this presentation, we will offer three perspectives on the #MeltingPot performance interpretation. We will give voice to perform- ers themselves – the students, and through their narratives we will present the experience of creating this performance. The author of #MeltingPot, Mirjana Raić Tepić, will talk about the personal perspective of designing and setting a piece. At the end, from an anthropological perspective, we will point out the importance and deeper meaning of the perfor- mance, analysing the narratives of students and professors, but also looking at impressions of audience and wider public, after the #MeltingPot performance premiere.",
publisher = "Beograd : Ansambl narodnih igara i pesama Srbije "Kolo"",
journal = "Nacionalna naučna konferencija "TradicijaNova", organizatori Ansambl "Kolo" i Fakultet muzičke umetnosti, Užice, 22-27. oktobar 2019.",
title = "Melting pot: od ideje do realizacije",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15387"
}

Rašić, M.. (2019). Melting pot: od ideje do realizacije. in Nacionalna naučna konferencija "TradicijaNova", organizatori Ansambl "Kolo" i Fakultet muzičke umetnosti, Užice, 22-27. oktobar 2019.
Beograd : Ansambl narodnih igara i pesama Srbije "Kolo"..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15387

Rašić M. Melting pot: od ideje do realizacije. in Nacionalna naučna konferencija "TradicijaNova", organizatori Ansambl "Kolo" i Fakultet muzičke umetnosti, Užice, 22-27. oktobar 2019.. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15387 .

Rašić, Miloš, "Melting pot: od ideje do realizacije" in Nacionalna naučna konferencija "TradicijaNova", organizatori Ansambl "Kolo" i Fakultet muzičke umetnosti, Užice, 22-27. oktobar 2019. (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15387 .

TY  - JOUR
AU  - Рашић, Милош
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4521
AB  - Olivera Mladenović was born in 1914 in Skopje (Macedonia), but her entire professional and private life was connected to Belgrade and Serbia. Olivera Mladenović received her BA both in Yugoslav Literature and Serbian Language with the Old Church Slavonic Language, and in  Ethnological  Studies,  while  also  receiving  a  PhD  in  the  latter  in  1965,  because  she  considered that ethnology was important for further study of folk dances. The main subject of  research  by  this  scientist  was  folk  dances,  as  she  terminologically  defined  the  subject  of  her  study.  Olivera  considered  folk  dances  from  a  scientific  point  of  view,  but  she  also  practically  contributed  to  the  preservation  and  promotion  of  this  phenomenon,  organizing  various   seminars,   holding   lectures,   participating   in   folklore   festivals   and,   finally,   establishing National Folk Dance and Song Ensemble of Serbia "Kolo". In this paper, using primarily   archival   sources   and   then   accessible   literature,   I   will   show   how   Olivera   Mladenović  contributed  to  Serbian  ethnology  as  a  scientific  discipline  by  researching  folk dances
AB  - Оливера Младеновић, рођена је 1914. године у Скопљу, мада јој је цео професионални и приватни живот био повезан с Београдом и Србијом. Најпре је завршила југословенску књижевност и српски језик са старим словенским језиком, да би, након одређеног времена, сматрајући да је то важно за даље проучавање народних игара, завршила основне студије и касније докторирала на Одељењу за етнологију Филозофског факултета у Београду. Главни предмет истраживања ове научнице биле су народне игре, како је терминолошки одредила предмет свог проучавања. Осим што је из научног аспекта разматрала народне игре, Оливера Младеновић је и практично доприносила очувању и промовисању овог феномена, организујући различите семинаре, одржавајући предавања, учествујући у фолклорним фестивалима и, на крају, оснивајући Ансамбл народних игара и песама Србије „Коло“. У овом раду, користећи се превасходно архивским изворима, а потом и доступном литературом, приказаћу како је Оливера Младеновић својим радом на проучавању народних игара допринела српској етнологији.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Оливера Младеновић и народне игре у контексту српске етнологије
T1  - Olivera Mladenović and Folk Dances in the Context of Serbian Ethnology
SP  - 53
EP  - 72
VL  - 66
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1801053R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4521
ER  - 

@article{
author = "Рашић, Милош",
year = "2018",
abstract = "Olivera Mladenović was born in 1914 in Skopje (Macedonia), but her entire professional and private life was connected to Belgrade and Serbia. Olivera Mladenović received her BA both in Yugoslav Literature and Serbian Language with the Old Church Slavonic Language, and in  Ethnological  Studies,  while  also  receiving  a  PhD  in  the  latter  in  1965,  because  she  considered that ethnology was important for further study of folk dances. The main subject of  research  by  this  scientist  was  folk  dances,  as  she  terminologically  defined  the  subject  of  her  study.  Olivera  considered  folk  dances  from  a  scientific  point  of  view,  but  she  also  practically  contributed  to  the  preservation  and  promotion  of  this  phenomenon,  organizing  various   seminars,   holding   lectures,   participating   in   folklore   festivals   and,   finally,   establishing National Folk Dance and Song Ensemble of Serbia "Kolo". In this paper, using primarily   archival   sources   and   then   accessible   literature,   I   will   show   how   Olivera   Mladenović  contributed  to  Serbian  ethnology  as  a  scientific  discipline  by  researching  folk dances, Оливера Младеновић, рођена је 1914. године у Скопљу, мада јој је цео професионални и приватни живот био повезан с Београдом и Србијом. Најпре је завршила југословенску књижевност и српски језик са старим словенским језиком, да би, након одређеног времена, сматрајући да је то важно за даље проучавање народних игара, завршила основне студије и касније докторирала на Одељењу за етнологију Филозофског факултета у Београду. Главни предмет истраживања ове научнице биле су народне игре, како је терминолошки одредила предмет свог проучавања. Осим што је из научног аспекта разматрала народне игре, Оливера Младеновић је и практично доприносила очувању и промовисању овог феномена, организујући различите семинаре, одржавајући предавања, учествујући у фолклорним фестивалима и, на крају, оснивајући Ансамбл народних игара и песама Србије „Коло“. У овом раду, користећи се превасходно архивским изворима, а потом и доступном литературом, приказаћу како је Оливера Младеновић својим радом на проучавању народних игара допринела српској етнологији.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Оливера Младеновић и народне игре у контексту српске етнологије, Olivera Mladenović and Folk Dances in the Context of Serbian Ethnology",
pages = "53-72",
volume = "66",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1801053R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4521"
}

Рашић, М.. (2018). Оливера Младеновић и народне игре у контексту српске етнологије. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., 66(1), 53-72.
https://doi.org/10.2298/GEI1801053R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4521

Рашић М. Оливера Младеновић и народне игре у контексту српске етнологије. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(1):53-72.
doi:10.2298/GEI1801053R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4521 .

Рашић, Милош, "Оливера Младеновић и народне игре у контексту српске етнологије" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 1 (2018):53-72,
https://doi.org/10.2298/GEI1801053R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4521 .

TY  - JOUR
AU  - Антонијевић, Драгана
AU  - Рашић, Милош
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/761/687
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7582
AB  - Међу српским исељеницима у Бечу у протеклих двадесетак година појавиле су се
културно-просветне организације и појединци који раде на презентовању савремене
српске културе и живота миграната на другачији начин и с другачијим садржајима
него што су то радили клубови наших исељеника. Циљ нам је да у овом раду
представимо један сегмент тих активности, а то су аматерске позоришне представе
које наши исељеници играју о себи и за себе. Након краћег прегледа карактеристика
аматерских мигрантских трупа, посветили смо пажњу групи „Несврстани дилетанти“
коју је покренуо Дарко Марков, писац, аматер-глумац и режисер, који окупља око себе
српске мигранте и заједно с њима припрема различите представе у којима на
хумористичан начин приказује живот, рад и свакодневицу наших исељеника у Бечу. У
истраживању аматерске мигрантске трупе „Несврстани дилетанти“ користили смо
методе посматрања, неформалних разговора, интервјуа и упитника, уз употребу
информација доступних на веб-сајту и фејсбук профилу Дарка Маркова.
AB  - In the last twenty years, several cultural and educational organizations developed amongst
the Serbian migrants in Vienna, and they engage in presenting modern day Serbian culture and the lives of migrants in a different light and with a different approach than some other
clubs of our former migrants. The goal we have set with this study is to present just one
segment of these activities, and those are the amateur theater plays that our migrants take
part in playing themselves and about themselves. After a short overview of the general
characteristics of migrant theater troupes, and after giving several vivid examples of those
troupes in Europe, we have set our sights on the group “Non-Aligned Dilatants” which was
founded by Darko Markov, Serbian writer, amateur actor and director, who surrounds
himself with Serbian migrants and together with them makes all sorts of shows in which they
comically portray the life, work and day to day activities of our migrants in Vienna. In our
study of the “Non-Aligned Dilatants” we have used the methods of observation, informal
conversation, interview and questioners, along with the information available on the website
and Facebook page of Darko Markov. In the conclusion of the study, we have deliberated the
future of migrant theater troupes through the following aspects: problems with migrant
enthusiasm and the energy needed to hold the troupes together for extended periods of time,
secondly - to find the appropriate finances, thirdly – question of the content of plays
regarding migrant’s and post-migrant’s destiny, and finally the problem of the language used
in plays (i.e. migrant’s native or the language of the immigrant country).
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Аматерске позоришне представе српских миграната у Бечу
T1  - Amateur Theater Plays by Serbian Migrants in Vienna
SP  - 493
EP  - 510
VL  - 66
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1803493A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7582
ER  - 

@article{
author = "Антонијевић, Драгана and Рашић, Милош",
year = "2018",
abstract = "Међу српским исељеницима у Бечу у протеклих двадесетак година појавиле су се
културно-просветне организације и појединци који раде на презентовању савремене
српске културе и живота миграната на другачији начин и с другачијим садржајима
него што су то радили клубови наших исељеника. Циљ нам је да у овом раду
представимо један сегмент тих активности, а то су аматерске позоришне представе
које наши исељеници играју о себи и за себе. Након краћег прегледа карактеристика
аматерских мигрантских трупа, посветили смо пажњу групи „Несврстани дилетанти“
коју је покренуо Дарко Марков, писац, аматер-глумац и режисер, који окупља око себе
српске мигранте и заједно с њима припрема различите представе у којима на
хумористичан начин приказује живот, рад и свакодневицу наших исељеника у Бечу. У
истраживању аматерске мигрантске трупе „Несврстани дилетанти“ користили смо
методе посматрања, неформалних разговора, интервјуа и упитника, уз употребу
информација доступних на веб-сајту и фејсбук профилу Дарка Маркова., In the last twenty years, several cultural and educational organizations developed amongst
the Serbian migrants in Vienna, and they engage in presenting modern day Serbian culture and the lives of migrants in a different light and with a different approach than some other
clubs of our former migrants. The goal we have set with this study is to present just one
segment of these activities, and those are the amateur theater plays that our migrants take
part in playing themselves and about themselves. After a short overview of the general
characteristics of migrant theater troupes, and after giving several vivid examples of those
troupes in Europe, we have set our sights on the group “Non-Aligned Dilatants” which was
founded by Darko Markov, Serbian writer, amateur actor and director, who surrounds
himself with Serbian migrants and together with them makes all sorts of shows in which they
comically portray the life, work and day to day activities of our migrants in Vienna. In our
study of the “Non-Aligned Dilatants” we have used the methods of observation, informal
conversation, interview and questioners, along with the information available on the website
and Facebook page of Darko Markov. In the conclusion of the study, we have deliberated the
future of migrant theater troupes through the following aspects: problems with migrant
enthusiasm and the energy needed to hold the troupes together for extended periods of time,
secondly - to find the appropriate finances, thirdly – question of the content of plays
regarding migrant’s and post-migrant’s destiny, and finally the problem of the language used
in plays (i.e. migrant’s native or the language of the immigrant country).",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Аматерске позоришне представе српских миграната у Бечу, Amateur Theater Plays by Serbian Migrants in Vienna",
pages = "493-510",
volume = "66",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1803493A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7582"
}

Антонијевић, Д.,& Рашић, М.. (2018). Аматерске позоришне представе српских миграната у Бечу. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(3), 493-510.
https://doi.org/10.2298/GEI1803493A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7582

Антонијевић Д, Рашић М. Аматерске позоришне представе српских миграната у Бечу. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(3):493-510.
doi:10.2298/GEI1803493A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7582 .

Антонијевић, Драгана, Рашић, Милош, "Аматерске позоришне представе српских миграната у Бечу" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 3 (2018):493-510,
https://doi.org/10.2298/GEI1803493A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7582 .

TY  - JOUR
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2018
UR  - https://www.eap-iea.org/index.php/eap/issue/view/50
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10294
AB  - Turbotronik se kao pravac u srpskoj popularnoj muzici javlja od 2010. godine, kada je Lenhart imao svoj prvi nastup na Improstoru u Novom Sadu. Nastavljajući dalje s radom, oko njega se stvara ceo krug publike, kao i drugih izvođača koji se bave određenim vidom improvizacije muzike. Taj pravac, nekako neplanski, dobija naziv Turbotronik, po istoimenoj reportaži Vice portala. Danas Turbotronik obuhvata nekoliko najrazličitijih grupa koje se bave miksovanjem različitih muzičkih žanrova – od repa, preko popa, pa sve do turbofolka. Ipak, kao začetnik i kao ključna figura turbotronika, izdvaja se Lenhart Tapes. Lenhart je muzičar koji se bavi miksovanjem najrazličitijih zvučnih sadržaja s audio kaseta. Od 2014. godine, Lenhart otpočinje saradnju s Mirjanom Raić, koja mu se priključuje prvenstveno pevajući tradicionalnu muziku u njegovim kompozicijama. Lenhart i Mirjana su do sada snimili desetak pesama i imali su nekoliko zajedničkih nastupa. U ovom radu imam nekoliko ciljeva. Prvenstveno, predstaviću razvoj i ključne karakteristike Turbotronika kao alternativnog muzičkog pravca. Potom, dalju analizu usmeriću ka pomenutim pojedincima – Vladimiru Lenhartu (Lenhart Tapes) i Mirjani Raić. Kroz koncepte muzičke biografije, muzičke zaostavštine, improvizacije i konstrukcije sociokulturne drugosti muzikom, koje ću prvenstveno temeljno razmotriti, ključni cilj mi je da dekodiram poruku koju ovi umetnici šalju široj publici kroz svoju muziku. Rad je zasnovan na građi proistekloj iz polustrukturiranih intervjua koje sam s Lenhartom i Mirjanom obavio u nekoliko navrata, ali i na ličnoj opservaciji i participaciji na njihovim probama i koncertima.
AB  - Turbotronic has been a trend in the Serbian popular music since 2010, when Lenhart had his first performance at Improstor in Novi Sad. Continuing with his work, an entire circle of audience has been created around Lenhart, as well as other artists who deal with a certain kind of improvisation of music. This direction gets the name Turbotronic, somehow unplanned, according to the same name reportage of the Vice Portal. Nowadays Turbotronic includes several different groups dealing with the mixing of various music genres – from rap, through pop, to turbo-folk. However, Lenhart Tapes is a founder and a key figure in turbotronic. Lenhart is a musician who deals with the mixing of various audio content from an audio cassette tapes. Since 2014, Lenhart has begun cooperating with Mirjana Raić, who joins him primarily by singing traditional music in his compositions. So far, Lenhart and Mirjana recorded around ten songs and had several joint appearances. In this paper I have several goals. Primarily, I will present the development and key features of Turbotronic as an alternative music genre. Then, my further analysis will be directed to mentioned individuals – Vladimir Lenhart (Lenhart Tapes) and Mirjana Raić. Through the concepts of musical biography, musical legacy, improvisation and construction of socio-cultural otherness with music,which I will consider primarily thoroughly, my key goal is to decode the message that these artists send to the wider audience through their music. The paper is based on the data derived from interviews I conducted with Lenhart and Mirjana on several occasions, but also on personal observation and participation in their rehearsals and concerts.
AB  - Turbotronik en tant que courant dans la musique populaire serbe apparaît depuis 2010, lorsque Lenhart a donné son premier concert dans Improstor à Novi Sad. Lorsqu’il poursuit son travail, autour de lui se crée un cercle de public, ainsi que d’autres exécutants qui pratiquent une forme particulière d’improvisation en musique. Ce courant, un peu par hasard, est nommé Turbotronik, d’après le reportage éponyme du portail Vice. Aujourd’hui Turbotronik comprend plusieurs groupes les plus divers qui pratiquent le mixage des genres musicaux variés – depuis le rap, en passant par le pop, jusqu’au turbofolk. Cependant, on peut distinguer Lenhart Tapes comme fondateur et comme figure clé de turbotronik. Lenhart est un musicien qui pratique le mixage des contenus sonores les plus divers pris sur des cassettes audios. Depuis 2014, Lenhart s’est lancé dans une collaboration avec Mirjana Raić, qui se joint à lui principalement en chantant de la musique traditionnelle dans ses compositions. Lenhart et Mirjana ont jusqu’à maintenant enregistré une dizaine de chansons et ont donné plusieurs concerts communs. Dans ce travail j’ai plusieurs objectifs. Premièrement, je vais présenter le développement et les caractéristiques clé de Turbotronik comme d’un courant musical alternatif. Ensuite, je vais orienter mon analyse vers les individus évoqués – Vladimir Lenhart (Lenhart Tapes) et Mirjana Raić. À travers les concepts de biographie musicale, de legs musical, d’improvisation et de construction de l’altérité socio-culturelle par la musique que je vais d’abord examiner méticuleusement, mon principal objectif est de décoder le message que ces artistes envoient à un large public à travers leur musique. Le travail est basé sur le matériel recueilli dans des interviews que j’ai effectués avec Lenhart et Mirjana à plusieurs reprises, mais également sur les observations personnelles et sur ma participation à leurs répétitions et concerts.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Turbotronik: studija slučaja Lenharta Tapesa i Mirjane Raić
T1  - Turbotronic: Case study of Lenhart Tapes and Mirjana Raić
T1  - Turbotronik: étude de cas de Lenhart Tapes et de Mirjana Raić
SP  - 951
EP  - 969
VL  - 13
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v13i4.3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10294
ER  - 

@article{
author = "Rašić, Miloš",
year = "2018",
abstract = "Turbotronik se kao pravac u srpskoj popularnoj muzici javlja od 2010. godine, kada je Lenhart imao svoj prvi nastup na Improstoru u Novom Sadu. Nastavljajući dalje s radom, oko njega se stvara ceo krug publike, kao i drugih izvođača koji se bave određenim vidom improvizacije muzike. Taj pravac, nekako neplanski, dobija naziv Turbotronik, po istoimenoj reportaži Vice portala. Danas Turbotronik obuhvata nekoliko najrazličitijih grupa koje se bave miksovanjem različitih muzičkih žanrova – od repa, preko popa, pa sve do turbofolka. Ipak, kao začetnik i kao ključna figura turbotronika, izdvaja se Lenhart Tapes. Lenhart je muzičar koji se bavi miksovanjem najrazličitijih zvučnih sadržaja s audio kaseta. Od 2014. godine, Lenhart otpočinje saradnju s Mirjanom Raić, koja mu se priključuje prvenstveno pevajući tradicionalnu muziku u njegovim kompozicijama. Lenhart i Mirjana su do sada snimili desetak pesama i imali su nekoliko zajedničkih nastupa. U ovom radu imam nekoliko ciljeva. Prvenstveno, predstaviću razvoj i ključne karakteristike Turbotronika kao alternativnog muzičkog pravca. Potom, dalju analizu usmeriću ka pomenutim pojedincima – Vladimiru Lenhartu (Lenhart Tapes) i Mirjani Raić. Kroz koncepte muzičke biografije, muzičke zaostavštine, improvizacije i konstrukcije sociokulturne drugosti muzikom, koje ću prvenstveno temeljno razmotriti, ključni cilj mi je da dekodiram poruku koju ovi umetnici šalju široj publici kroz svoju muziku. Rad je zasnovan na građi proistekloj iz polustrukturiranih intervjua koje sam s Lenhartom i Mirjanom obavio u nekoliko navrata, ali i na ličnoj opservaciji i participaciji na njihovim probama i koncertima., Turbotronic has been a trend in the Serbian popular music since 2010, when Lenhart had his first performance at Improstor in Novi Sad. Continuing with his work, an entire circle of audience has been created around Lenhart, as well as other artists who deal with a certain kind of improvisation of music. This direction gets the name Turbotronic, somehow unplanned, according to the same name reportage of the Vice Portal. Nowadays Turbotronic includes several different groups dealing with the mixing of various music genres – from rap, through pop, to turbo-folk. However, Lenhart Tapes is a founder and a key figure in turbotronic. Lenhart is a musician who deals with the mixing of various audio content from an audio cassette tapes. Since 2014, Lenhart has begun cooperating with Mirjana Raić, who joins him primarily by singing traditional music in his compositions. So far, Lenhart and Mirjana recorded around ten songs and had several joint appearances. In this paper I have several goals. Primarily, I will present the development and key features of Turbotronic as an alternative music genre. Then, my further analysis will be directed to mentioned individuals – Vladimir Lenhart (Lenhart Tapes) and Mirjana Raić. Through the concepts of musical biography, musical legacy, improvisation and construction of socio-cultural otherness with music,which I will consider primarily thoroughly, my key goal is to decode the message that these artists send to the wider audience through their music. The paper is based on the data derived from interviews I conducted with Lenhart and Mirjana on several occasions, but also on personal observation and participation in their rehearsals and concerts., Turbotronik en tant que courant dans la musique populaire serbe apparaît depuis 2010, lorsque Lenhart a donné son premier concert dans Improstor à Novi Sad. Lorsqu’il poursuit son travail, autour de lui se crée un cercle de public, ainsi que d’autres exécutants qui pratiquent une forme particulière d’improvisation en musique. Ce courant, un peu par hasard, est nommé Turbotronik, d’après le reportage éponyme du portail Vice. Aujourd’hui Turbotronik comprend plusieurs groupes les plus divers qui pratiquent le mixage des genres musicaux variés – depuis le rap, en passant par le pop, jusqu’au turbofolk. Cependant, on peut distinguer Lenhart Tapes comme fondateur et comme figure clé de turbotronik. Lenhart est un musicien qui pratique le mixage des contenus sonores les plus divers pris sur des cassettes audios. Depuis 2014, Lenhart s’est lancé dans une collaboration avec Mirjana Raić, qui se joint à lui principalement en chantant de la musique traditionnelle dans ses compositions. Lenhart et Mirjana ont jusqu’à maintenant enregistré une dizaine de chansons et ont donné plusieurs concerts communs. Dans ce travail j’ai plusieurs objectifs. Premièrement, je vais présenter le développement et les caractéristiques clé de Turbotronik comme d’un courant musical alternatif. Ensuite, je vais orienter mon analyse vers les individus évoqués – Vladimir Lenhart (Lenhart Tapes) et Mirjana Raić. À travers les concepts de biographie musicale, de legs musical, d’improvisation et de construction de l’altérité socio-culturelle par la musique que je vais d’abord examiner méticuleusement, mon principal objectif est de décoder le message que ces artistes envoient à un large public à travers leur musique. Le travail est basé sur le matériel recueilli dans des interviews que j’ai effectués avec Lenhart et Mirjana à plusieurs reprises, mais également sur les observations personnelles et sur ma participation à leurs répétitions et concerts.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Turbotronik: studija slučaja Lenharta Tapesa i Mirjane Raić, Turbotronic: Case study of Lenhart Tapes and Mirjana Raić, Turbotronik: étude de cas de Lenhart Tapes et de Mirjana Raić",
pages = "951-969",
volume = "13",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v13i4.3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10294"
}

Rašić, M.. (2018). Turbotronik: studija slučaja Lenharta Tapesa i Mirjane Raić. in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology., 13(4), 951-969.
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10294

Rašić M. Turbotronik: studija slučaja Lenharta Tapesa i Mirjane Raić. in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology. 2018;13(4):951-969.
doi:10.21301/eap.v13i4.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10294 .

Rašić, Miloš, "Turbotronik: studija slučaja Lenharta Tapesa i Mirjane Raić" in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology, 13, no. 4 (2018):951-969,
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10294 .

TY  - CONF
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15410
AB  - Turbotronik se kao pravac u srpskoj popularnoj muzici javlja tokom
2010. godine, kada je Lenhart imao svoj prvi nastup u Improstoru u
Novom Sadu. Nastavljajući dalje s radom, oko njega se stvara ceo krug publike, kao i drugih izvođača koji se bave određenim vidom
improvizacije muzike. Taj pravac nekako neplanski dobija naziv
Turbotronik, po istoimenoj reportaži o toj vrsti muzike koja je snimljena
za Vice portal. Danas Turbotronik obuhvata nekoliko najrazličitijih
grupa koje se takođe bave različitim muzičkim žanrovima – od repa,
preko popa, pa sve do turbofolka. Ipak, kao začetnik i kao ključna figura turbotronika, izdvaja se Lenhart Tapes. Lenhart je muzičar koji se bavi miksovanjem audio kaseta, puštajući istovremeno na dva do tri vokmena, dve do tri potpuno drugačije kasete, stvarajući tako zvuk. Od 2014. godine, Lenhart otpočinje saradnju s Mirjanom Raić, koja mu se priključuje prvenstveno pevajući tradicionalnu muziku na matrice koje Lenhart improvizuje miksovanjem kaseta. Lenhart i Mirjana su do sada snimili desetine pesama i imali su nekoliko zajedničkih nastupa.
Cilj mi je da u ovom radu, pre svega, trasiram pomenuti muzički pravac – turbotronik. Potom, kao studiju slučaja analiziraću muzički iskaz Lenharta i Mirjane, posmatrajući ih kao zasebnu nišu turbotronika. U radu ću se koristiti iskazima koje sam dobio tokom dubinskog intervjua koji sam s Lenhartom i Mirjanom obavio u dva navrata (jednom u Novom Sadu, drugi put u Kovačici), kao i sopstvenim zapažanjima koja sam, u formi opservacije s participacijom, stekao na njihovom nastupu u Beogradu i na snimanju njihove nove pesme u Kovačici 2018. godine. Na kraju, pokušaću da odgovorim na pitanja: da li je turbotronik zaista zasebni žanr u srpskoj popularnoj muzici? Koliko je improvizacija važna u stvaranju ove vrste muzike? I kakav je odnos izvođača i publike, te kako šira zajednica prihvata i reaguje na turbotronik pravac?
PB  - Beograd : Univerzitet. Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University. Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropology
C3  - Nacionalna naučna konferencija "Antropologija muzike": apstrakti
T1  - Turbotronik: Studija slučaja Lenhart Tapesa i Mirjane Raić
SP  - 11
EP  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15410
ER  - 

@conference{
author = "Rašić, Miloš",
year = "2018",
abstract = "Turbotronik se kao pravac u srpskoj popularnoj muzici javlja tokom
2010. godine, kada je Lenhart imao svoj prvi nastup u Improstoru u
Novom Sadu. Nastavljajući dalje s radom, oko njega se stvara ceo krug publike, kao i drugih izvođača koji se bave određenim vidom
improvizacije muzike. Taj pravac nekako neplanski dobija naziv
Turbotronik, po istoimenoj reportaži o toj vrsti muzike koja je snimljena
za Vice portal. Danas Turbotronik obuhvata nekoliko najrazličitijih
grupa koje se takođe bave različitim muzičkim žanrovima – od repa,
preko popa, pa sve do turbofolka. Ipak, kao začetnik i kao ključna figura turbotronika, izdvaja se Lenhart Tapes. Lenhart je muzičar koji se bavi miksovanjem audio kaseta, puštajući istovremeno na dva do tri vokmena, dve do tri potpuno drugačije kasete, stvarajući tako zvuk. Od 2014. godine, Lenhart otpočinje saradnju s Mirjanom Raić, koja mu se priključuje prvenstveno pevajući tradicionalnu muziku na matrice koje Lenhart improvizuje miksovanjem kaseta. Lenhart i Mirjana su do sada snimili desetine pesama i imali su nekoliko zajedničkih nastupa.
Cilj mi je da u ovom radu, pre svega, trasiram pomenuti muzički pravac – turbotronik. Potom, kao studiju slučaja analiziraću muzički iskaz Lenharta i Mirjane, posmatrajući ih kao zasebnu nišu turbotronika. U radu ću se koristiti iskazima koje sam dobio tokom dubinskog intervjua koji sam s Lenhartom i Mirjanom obavio u dva navrata (jednom u Novom Sadu, drugi put u Kovačici), kao i sopstvenim zapažanjima koja sam, u formi opservacije s participacijom, stekao na njihovom nastupu u Beogradu i na snimanju njihove nove pesme u Kovačici 2018. godine. Na kraju, pokušaću da odgovorim na pitanja: da li je turbotronik zaista zasebni žanr u srpskoj popularnoj muzici? Koliko je improvizacija važna u stvaranju ove vrste muzike? I kakav je odnos izvođača i publike, te kako šira zajednica prihvata i reaguje na turbotronik pravac?",
publisher = "Beograd : Univerzitet. Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University. Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Nacionalna naučna konferencija "Antropologija muzike": apstrakti",
title = "Turbotronik: Studija slučaja Lenhart Tapesa i Mirjane Raić",
pages = "11-12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15410"
}

Rašić, M.. (2018). Turbotronik: Studija slučaja Lenhart Tapesa i Mirjane Raić. in Nacionalna naučna konferencija "Antropologija muzike": apstrakti
Beograd : Univerzitet. Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University. Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropology., 11-12.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15410

Rašić M. Turbotronik: Studija slučaja Lenhart Tapesa i Mirjane Raić. in Nacionalna naučna konferencija "Antropologija muzike": apstrakti. 2018;:11-12.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15410 .

Rašić, Miloš, "Turbotronik: Studija slučaja Lenhart Tapesa i Mirjane Raić" in Nacionalna naučna konferencija "Antropologija muzike": apstrakti (2018):11-12,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15410 .

TY  - CONF
AU  - Rašić, Miloš
AU  - Ranisavljević, Zdravko
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15477
AB  - Kolo is a dance that sublimates the fundamental genre characteristics of kolo in three, the most prevalent dance genre in the former dance practice of Serbia. In current practice this dance involves mass performance and a keen awareness of the community about its national meaning. Kolo’s acquired national meaning is the result of the immense popularity the genre once enjoyed, especially among the Serbian population on the territory of the former Yugoslavia, but also of the theoretical interpretations of this phenomenon in Serbian science in the 20th and 21st centuries. The expansion of dances of the kolo in three genre is generally linked with the national connotation of the cultural space of Central Serbia, where the largest number of individual versions was registered in the 20th century. In the 21st century, when the politics of identity are gaining ground on the territory of the former Yugoslavia, kolo acquires a hybrid national meaning in Serbian daily political life. The performing of this dance by athletes, politicians and other public figures is directly linked with nationality, with the customary addition of the prefix Serbian (kolo). In practice, all the ethnic communities that live in Serbia perform kolo, either mixing with the Serbs or, frequently in their own ethnic environment. By nominating the kolo dance for UNESCO’s Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity in 2017, Serbia seeks to represent this dance as the dance of all Serbian citizens. In that regard, one dance, which is interpreted in science as an element that has acquired its meaning among the Serbs, becomes a symbol of Serbia. This paper interprets the phenomenon of constructing nationality through dance, taking into account different politics of knowledge, identity and representation, which have shaped the meaning of kolo in Serbia over time.
PB  - Szeged: International Councle for Traditional Music and Hungarian Association for Ethnochoreology
PB  - Szeged : International Councle for Traditional Music and Hungarian Association for Ethnochoreology
C3  - 30th Symposium of the ICTM Study Group on Ethnochoreology in association with the Hungarian Association for Ethnochoreology, 29th july - 3rd August 2018, Szeged
T1  - Serbian Kolo and Politics
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15477
ER  - 

@conference{
author = "Rašić, Miloš and Ranisavljević, Zdravko",
year = "2018",
abstract = "Kolo is a dance that sublimates the fundamental genre characteristics of kolo in three, the most prevalent dance genre in the former dance practice of Serbia. In current practice this dance involves mass performance and a keen awareness of the community about its national meaning. Kolo’s acquired national meaning is the result of the immense popularity the genre once enjoyed, especially among the Serbian population on the territory of the former Yugoslavia, but also of the theoretical interpretations of this phenomenon in Serbian science in the 20th and 21st centuries. The expansion of dances of the kolo in three genre is generally linked with the national connotation of the cultural space of Central Serbia, where the largest number of individual versions was registered in the 20th century. In the 21st century, when the politics of identity are gaining ground on the territory of the former Yugoslavia, kolo acquires a hybrid national meaning in Serbian daily political life. The performing of this dance by athletes, politicians and other public figures is directly linked with nationality, with the customary addition of the prefix Serbian (kolo). In practice, all the ethnic communities that live in Serbia perform kolo, either mixing with the Serbs or, frequently in their own ethnic environment. By nominating the kolo dance for UNESCO’s Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity in 2017, Serbia seeks to represent this dance as the dance of all Serbian citizens. In that regard, one dance, which is interpreted in science as an element that has acquired its meaning among the Serbs, becomes a symbol of Serbia. This paper interprets the phenomenon of constructing nationality through dance, taking into account different politics of knowledge, identity and representation, which have shaped the meaning of kolo in Serbia over time.",
publisher = "Szeged: International Councle for Traditional Music and Hungarian Association for Ethnochoreology, Szeged : International Councle for Traditional Music and Hungarian Association for Ethnochoreology",
journal = "30th Symposium of the ICTM Study Group on Ethnochoreology in association with the Hungarian Association for Ethnochoreology, 29th july - 3rd August 2018, Szeged",
title = "Serbian Kolo and Politics",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15477"
}

Rašić, M.,& Ranisavljević, Z.. (2018). Serbian Kolo and Politics. in 30th Symposium of the ICTM Study Group on Ethnochoreology in association with the Hungarian Association for Ethnochoreology, 29th july - 3rd August 2018, Szeged
Szeged: International Councle for Traditional Music and Hungarian Association for Ethnochoreology..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15477

Rašić M, Ranisavljević Z. Serbian Kolo and Politics. in 30th Symposium of the ICTM Study Group on Ethnochoreology in association with the Hungarian Association for Ethnochoreology, 29th july - 3rd August 2018, Szeged. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15477 .

Rašić, Miloš, Ranisavljević, Zdravko, "Serbian Kolo and Politics" in 30th Symposium of the ICTM Study Group on Ethnochoreology in association with the Hungarian Association for Ethnochoreology, 29th july - 3rd August 2018, Szeged (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15477 .

Трифуновић, В.,& Рашић, М.. (2017). Урбани фолклор. in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова
Београд : Службени гласник., 411-415.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16490

Трифуновић В, Рашић М. Урбани фолклор. in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова. 2017;:411-415.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16490 .

Трифуновић, Весна, Рашић, Милош, "Урбани фолклор" in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова (2017):411-415,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16490 .

Рашић, М.,& Гавриловић, Љ.. (2017). Извори. in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова
Београд : Службени гласник., 125-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16493

Рашић М, Гавриловић Љ. Извори. in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова. 2017;:125-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16493 .

Рашић, Милош, Гавриловић, Љиљана, "Извори" in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова (2017):125-129,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16493 .

Радовић, С., Рашић, М.,& Томашевић, М.. (2017). Теорије у српској етнологији. in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова
Београд : Службени гласник., 394-399.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16494

Радовић С, Рашић М, Томашевић М. Теорије у српској етнологији. in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова. 2017;:394-399.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16494 .

Радовић, Срђан, Рашић, Милош, Томашевић, Милан, "Теорије у српској етнологији" in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова (2017):394-399,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16494 .

Башић, И., Жакула, С.,& Рашић, М.. (2017). Симбол. in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова
Београд : Службени гласник., 372-379.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16495

Башић И, Жакула С, Рашић М. Симбол. in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова. 2017;:372-379.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16495 .

Башић, Ивана, Жакула, Соња, Рашић, Милош, "Симбол" in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова (2017):372-379,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16495 .