Medić, Ivana

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-8917-9734
  • Medić, Ivana (29)
  • Медић, Ивана (17)
  • Janković, Ivana (1)
  • Medić, Milena (1)
Projects

Author's Bibliography

Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8

Медић, Ивана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10145
AB  - Хармонију на диркама можемо сматрати „лабудовом песмом” српске
композиторке и музичке теоретичарке Мирјане Живковић (1935–2020), која је
највећи део своје вишедеценијске професионалне делатности везала за наставу
хармоније у средњим школама и на факултетима.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8
SP  - 179
EP  - 180
IS  - 29
ER  - 
@article{
author = "Медић, Ивана",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10145",
abstract = "Хармонију на диркама можемо сматрати „лабудовом песмом” српске
композиторке и музичке теоретичарке Мирјане Живковић (1935–2020), која је
највећи део своје вишедеценијске професионалне делатности везала за наставу
хармоније у средњим школама и на факултетима.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8",
pages = "179-180",
number = "29"
}
Медић, И. (2020). Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8.
Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 179-180.
Медић И. Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8. Музикологија. 2020;(29):179-180
Медић Ивана, "Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8" Музикологија, no. 29 (2020):179-180

Echoes of a Distant Past: Serbian Piano Music Inspired by the Orthodox Tradition

Medić, Ivana

(London : University of London, Goldsmiths Centre for Russian Music, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Medić, Ivana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10390
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10463
PB  - London : University of London, Goldsmiths Centre for Russian Music
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
T2  - Orthodoxy, Music, Politics and Art in Russia and Eastern Europe
T1  - Echoes of a Distant Past: Serbian Piano Music Inspired by the Orthodox Tradition
SP  - 155
EP  - 180
ER  - 
@article{
author = "Medić, Ivana",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10390, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10463",
publisher = "London : University of London, Goldsmiths Centre for Russian Music, Belgrade : Institute of Musicology SASA",
journal = "Orthodoxy, Music, Politics and Art in Russia and Eastern Europe",
title = "Echoes of a Distant Past: Serbian Piano Music Inspired by the Orthodox Tradition",
pages = "155-180"
}
Medić, I. (2020). Echoes of a Distant Past: Serbian Piano Music Inspired by the Orthodox Tradition.
Orthodoxy, Music, Politics and Art in Russia and Eastern Europe
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 155-180.
Medić I. Echoes of a Distant Past: Serbian Piano Music Inspired by the Orthodox Tradition. Orthodoxy, Music, Politics and Art in Russia and Eastern Europe. 2020;:155-180
Medić Ivana, "Echoes of a Distant Past: Serbian Piano Music Inspired by the Orthodox Tradition" Orthodoxy, Music, Politics and Art in Russia and Eastern Europe (2020):155-180

Кантата Стојанка мајка Кнежопољка Скендера и Вука Куленовића

Медић, Ивана

(Београд : Институт за књижевност и уметност, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2020
UR  - http://knjizevnaistorija.rs/index.php/home/article/view/140
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10774
AB  - У овом раду анализирам кантату Стојанка мајка Кне- жопољка коју је Вук Куленовић компоновао 1988. године на стихове  чувене ратне поеме свог оца Скендера Куленовића. Након основних  информација о настанку кантате и околностима у којима је компози- тор приступио стиховима свог оца, анализирам најпре могућности  за музичку транспозицију стихова Скендера Куленовића, а затим и композициони поступак Вука Куленовића, те специфичности саодно- са речи и музике у овој кантати. Резултати анализе показују да је Вук 
Куленовић, компонујући Стојанку мајку Кнежопољку, очеве стихове прилагодио свом, много раније успостављеном, постмодернистичком музичком изразу, који је „пропусан“ за различите типове музичке дес- крипције. Уместо да ствара мелодије којима би појачао изражајно деј- ство очевих стихова, Куленовић млађи окружио их је музиком која им је комплементарна, али не и иманентна.
PB  - Београд : Институт за књижевност и уметност
T2  - Књижевна историја
T1  - Кантата Стојанка мајка Кнежопољка Скендера и Вука Куленовића
SP  - 143
EP  - 164
VL  - 52
IS  - 172
DO  - 10.18485/kis.2020.52.172.9
ER  - 
@article{
author = "Медић, Ивана",
year = "2020",
url = "http://knjizevnaistorija.rs/index.php/home/article/view/140, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10774",
abstract = "У овом раду анализирам кантату Стојанка мајка Кне- жопољка коју је Вук Куленовић компоновао 1988. године на стихове  чувене ратне поеме свог оца Скендера Куленовића. Након основних  информација о настанку кантате и околностима у којима је компози- тор приступио стиховима свог оца, анализирам најпре могућности  за музичку транспозицију стихова Скендера Куленовића, а затим и композициони поступак Вука Куленовића, те специфичности саодно- са речи и музике у овој кантати. Резултати анализе показују да је Вук 
Куленовић, компонујући Стојанку мајку Кнежопољку, очеве стихове прилагодио свом, много раније успостављеном, постмодернистичком музичком изразу, који је „пропусан“ за различите типове музичке дес- крипције. Уместо да ствара мелодије којима би појачао изражајно деј- ство очевих стихова, Куленовић млађи окружио их је музиком која им је комплементарна, али не и иманентна.",
publisher = "Београд : Институт за књижевност и уметност",
journal = "Књижевна историја",
title = "Кантата Стојанка мајка Кнежопољка Скендера и Вука Куленовића",
pages = "143-164",
volume = "52",
number = "172",
doi = "10.18485/kis.2020.52.172.9"
}
Медић, И. (2020). Кантата Стојанка мајка Кнежопољка Скендера и Вука Куленовића.
Књижевна историја
Београд : Институт за књижевност и уметност., 52(172), 143-164.
https://doi.org/10.18485/kis.2020.52.172.9
Медић И. Кантата Стојанка мајка Кнежопољка Скендера и Вука Куленовића. Књижевна историја. 2020;52(172):143-164
Медић Ивана, "Кантата Стојанка мајка Кнежопољка Скендера и Вука Куленовића" Књижевна историја, 52, no. 172 (2020):143-164,
https://doi.org/10.18485/kis.2020.52.172.9 .

On Missed Opportunities: The International Review of Composers in Belgrade and the “Postsocialist Condition”

Janković-Beguš, Jelena; Medić, Ivana

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Janković-Beguš, Jelena
AU  - Medić, Ivana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10158
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10159
AB  - In this article we observe the history of the International Review of Composers in Belgrade, the most enduring annual festival of contemporary art music in Serbia, founded in 1992. We have borrowed the syntagm ‘postsocialist condition’ from the title of the book edited by Aleš Erjavec (Erjavec 2003).
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
T2  - Music in Postsocialism : Three Decades in Retrospect / Музика у постсоцијализму: три деценије касније
T1  - On Missed Opportunities: The International Review of Composers in Belgrade and the “Postsocialist Condition”
SP  - 139
EP  - 168
ER  - 
@article{
author = "Janković-Beguš, Jelena and Medić, Ivana",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10158, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10159",
abstract = "In this article we observe the history of the International Review of Composers in Belgrade, the most enduring annual festival of contemporary art music in Serbia, founded in 1992. We have borrowed the syntagm ‘postsocialist condition’ from the title of the book edited by Aleš Erjavec (Erjavec 2003).",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
journal = "Music in Postsocialism : Three Decades in Retrospect / Музика у постсоцијализму: три деценије касније",
title = "On Missed Opportunities: The International Review of Composers in Belgrade and the “Postsocialist Condition”",
pages = "139-168"
}
Janković-Beguš, J.,& Medić, I. (2020). On Missed Opportunities: The International Review of Composers in Belgrade and the “Postsocialist Condition”.
Music in Postsocialism : Three Decades in Retrospect / Музика у постсоцијализму: три деценије касније
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 139-168.
Janković-Beguš J, Medić I. On Missed Opportunities: The International Review of Composers in Belgrade and the “Postsocialist Condition”. Music in Postsocialism : Three Decades in Retrospect / Музика у постсоцијализму: три деценије касније. 2020;:139-168
Janković-Beguš Jelena, Medić Ivana, "On Missed Opportunities: The International Review of Composers in Belgrade and the “Postsocialist Condition”" Music in Postsocialism : Three Decades in Retrospect / Музика у постсоцијализму: три деценије касније (2020):139-168

Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији

Закић, Мирјана; Медић, Ивана; Томашевић, Катарина; Чигоја, Жарко; Думнић Вилотијевић, Марија

(Београд : Чигоја штампа : Музиколошки институт САНУ, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Закић, Мирјана
AU  - Медић, Ивана
AU  - Томашевић, Катарина
AU  - Чигоја, Жарко
AU  - Думнић Вилотијевић, Марија
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7253
PB  - Београд : Чигоја штампа : Музиколошки институт САНУ
T2  - Кућа Краља Петра
T1  - Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији
ER  - 
@book{
author = "Закић, Мирјана and Медић, Ивана and Томашевић, Катарина and Чигоја, Жарко and Думнић Вилотијевић, Марија",
year = "2020",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7253",
publisher = "Београд : Чигоја штампа : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Кућа Краља Петра",
title = "Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији"
}
Закић, М., Медић, И., Томашевић, К., Чигоја, Ж.,& Думнић Вилотијевић, М. (2020). Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији.
Кућа Краља Петра
Београд : Чигоја штампа : Музиколошки институт САНУ..
Закић М, Медић И, Томашевић К, Чигоја Ж, Думнић Вилотијевић М. Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији. Кућа Краља Петра. 2020;
Закић Мирјана, Медић Ивана, Томашевић Катарина, Чигоја Жарко, Думнић Вилотијевић Марија, "Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији" Кућа Краља Петра (2020)

Srđan Teparić, Resemantization of Tonality in the First Half of the 20th Century (1917–1945), Belgrade, Faculty of Music, 2020.

Medić, Ivana

(Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Medić, Ivana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10464
PB  - Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music
T2  - New Sound International Journal of Music
T1  - Srđan Teparić, Resemantization of Tonality in the First Half of the 20th Century (1917–1945), Belgrade, Faculty of Music, 2020.
SP  - 116
EP  - 120
VL  - 56
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Medić, Ivana",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10464",
publisher = "Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music",
journal = "New Sound International Journal of Music",
title = "Srđan Teparić, Resemantization of Tonality in the First Half of the 20th Century (1917–1945), Belgrade, Faculty of Music, 2020.",
pages = "116-120",
volume = "56",
number = "2"
}
Medić, I. (2020). Srđan Teparić, Resemantization of Tonality in the First Half of the 20th Century (1917–1945), Belgrade, Faculty of Music, 2020..
New Sound International Journal of Music
Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music., 56(2), 116-120.
Medić I. Srđan Teparić, Resemantization of Tonality in the First Half of the 20th Century (1917–1945), Belgrade, Faculty of Music, 2020.. New Sound International Journal of Music. 2020;56(2):116-120
Medić Ivana, "Srđan Teparić, Resemantization of Tonality in the First Half of the 20th Century (1917–1945), Belgrade, Faculty of Music, 2020." New Sound International Journal of Music, 56, no. 2 (2020):116-120

Beginnings of the Piano Department at the Belgrade Music Academy

Medić, Ivana

(Koper : Univerze na Primorskem, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Medić, Ivana
PY  - 2020
UR  - http://www.hippocampus.si/ISBN/978-961-7055-86-3.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10168
AB  - Prior to the establishment of the frst tertiary educational institution for studying music, the Belgrade Music Academy in 1937, there were two music schools in Belgrade: “Mokranjac” (previously Belgrade Music School, founded in 1899 by the Belgrade Singing Society) and “Stanković” (founded in 1911 by the eponymous singing society). Ever since the end of the Great War, there were initiatives to transform this private domain into public and to establish a state-funded music conservatory. Indeed, both schools had ambitions to expand into conservatories; “Stanković” accomplished this feat in the early 1930s during Emil Hajek’s tenure as the school principal 
– albeit, still without a comprehensive state support. On the other hand, in 1925 Jovan Zorko, the principal of the “Mokranjac” music school, submitted a request to the Ministry of Education to upgrade the school to the level of conservatory, but the Ministry rejected it, on the basis that logistic requirements were not met; moreover, they again rejected the school’s request to become nationalized. Tis reluctance of the Ministry of Education to nationalize private music schools in Belgrade and to upgrade their status created a stark contrast to the situation in other Yugoslav cultural centers, Zagreb and Ljubljana, where the existing music schools were nationalized and
elevated to the level of conservatories afer the Great War. Terefore, ambitious students from Belgrade and other Serbian towns who wished to continue their music education at the tertiary level were forced to move either to Zagreb or Ljubljana, or to big European centres such as Paris, Vienna, Prague, Berlin, Munich, Leipzig, Rome etc., which had a long-standing tradition of tertiary music education.
PB  - Koper : Univerze na Primorskem
PB  - Ljubljana : Festival Ljubljana
T2  - Konservatoriji: profesionalizacija in specializacija glasbenega dela / Te conservatories: professionalisation and specialisation of musical activity
T1  - Beginnings of the Piano Department at the Belgrade Music Academy
SP  - 383
EP  - 399
DO  - doi:10.26493/978-961-7055-86-3.383-399
ER  - 
@article{
author = "Medić, Ivana",
year = "2020",
url = "http://www.hippocampus.si/ISBN/978-961-7055-86-3.pdf, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10168",
abstract = "Prior to the establishment of the frst tertiary educational institution for studying music, the Belgrade Music Academy in 1937, there were two music schools in Belgrade: “Mokranjac” (previously Belgrade Music School, founded in 1899 by the Belgrade Singing Society) and “Stanković” (founded in 1911 by the eponymous singing society). Ever since the end of the Great War, there were initiatives to transform this private domain into public and to establish a state-funded music conservatory. Indeed, both schools had ambitions to expand into conservatories; “Stanković” accomplished this feat in the early 1930s during Emil Hajek’s tenure as the school principal 
– albeit, still without a comprehensive state support. On the other hand, in 1925 Jovan Zorko, the principal of the “Mokranjac” music school, submitted a request to the Ministry of Education to upgrade the school to the level of conservatory, but the Ministry rejected it, on the basis that logistic requirements were not met; moreover, they again rejected the school’s request to become nationalized. Tis reluctance of the Ministry of Education to nationalize private music schools in Belgrade and to upgrade their status created a stark contrast to the situation in other Yugoslav cultural centers, Zagreb and Ljubljana, where the existing music schools were nationalized and
elevated to the level of conservatories afer the Great War. Terefore, ambitious students from Belgrade and other Serbian towns who wished to continue their music education at the tertiary level were forced to move either to Zagreb or Ljubljana, or to big European centres such as Paris, Vienna, Prague, Berlin, Munich, Leipzig, Rome etc., which had a long-standing tradition of tertiary music education.",
publisher = "Koper : Univerze na Primorskem, Ljubljana : Festival Ljubljana",
journal = "Konservatoriji: profesionalizacija in specializacija glasbenega dela / Te conservatories: professionalisation and specialisation of musical activity",
title = "Beginnings of the Piano Department at the Belgrade Music Academy",
pages = "383-399",
doi = "doi:10.26493/978-961-7055-86-3.383-399"
}
Medić, I. (2020). Beginnings of the Piano Department at the Belgrade Music Academy.
Konservatoriji: profesionalizacija in specializacija glasbenega dela / Te conservatories: professionalisation and specialisation of musical activity
Ljubljana : Festival Ljubljana., 383-399.
https://doi.org/doi:10.26493/978-961-7055-86-3.383-399
Medić I. Beginnings of the Piano Department at the Belgrade Music Academy. Konservatoriji: profesionalizacija in specializacija glasbenega dela / Te conservatories: professionalisation and specialisation of musical activity. 2020;:383-399
Medić Ivana, "Beginnings of the Piano Department at the Belgrade Music Academy" Konservatoriji: profesionalizacija in specializacija glasbenega dela / Te conservatories: professionalisation and specialisation of musical activity (2020):383-399,
https://doi.org/doi:10.26493/978-961-7055-86-3.383-399 .

Making a Case for Balkan Music Studies

Medić, Ivana

(Basel : MDPI, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Medić, Ivana
PY  - 2020
UR  - https://www.mdpi.com/2076-0752/9/4/99
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10164
AB  - In his seminal comprehensive history of music(s) in the Balkan region, Jim Samson avoided the term “Balkan music” in favor of the less-binding title Music in the Balkans (Leiden: Brill, 2013). This, however, should not hinder us from probing the term “Balkan music” and its many connotations. In this editorial article for the Special Issue Balkan Music: Past, Present, Future, I aim to dissect the umbrella term “Balkan music” and its actual and presumed meanings and implications, while overviewing many different music traditions and styles that this term encompasses. I will also make a case for the establishment of Balkan Music Studies as a discipline and attempt to outline its scope and outreach.
PB  - Basel : MDPI
T2  - Arts
T1  - Making a Case for Balkan Music Studies
VL  - 99
IS  - 9 (4)
DO  - doi.org/10.3390/arts9040099
ER  - 
@article{
author = "Medić, Ivana",
year = "2020",
url = "https://www.mdpi.com/2076-0752/9/4/99, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10164",
abstract = "In his seminal comprehensive history of music(s) in the Balkan region, Jim Samson avoided the term “Balkan music” in favor of the less-binding title Music in the Balkans (Leiden: Brill, 2013). This, however, should not hinder us from probing the term “Balkan music” and its many connotations. In this editorial article for the Special Issue Balkan Music: Past, Present, Future, I aim to dissect the umbrella term “Balkan music” and its actual and presumed meanings and implications, while overviewing many different music traditions and styles that this term encompasses. I will also make a case for the establishment of Balkan Music Studies as a discipline and attempt to outline its scope and outreach.",
publisher = "Basel : MDPI",
journal = "Arts",
title = "Making a Case for Balkan Music Studies",
volume = "99",
number = "9 (4)",
doi = "doi.org/10.3390/arts9040099"
}
Medić, I. (2020). Making a Case for Balkan Music Studies.
Arts
Basel : MDPI., 99(9 (4)).
https://doi.org/doi.org/10.3390/arts9040099
Medić I. Making a Case for Balkan Music Studies. Arts. 2020;99(9 (4))
Medić Ivana, "Making a Case for Balkan Music Studies" Arts, 99, no. 9 (4) (2020),
https://doi.org/doi.org/10.3390/arts9040099 .

Ex-centric Identities in Central Europe: The Curious Case of Snežana Nešić

Medić, Ivana

(Budapest : Hungarian Academy of Arts Research Institute of Art Theory and Methodology, 2020)

TY  - CONF
AU  - Medić, Ivana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10165
AB  - This study is part of my ongoing research on the Serbian art music diaspora. After the dissolution of socialist Yugoslavia in the early 1990s and the ensuing wars, hundreds of thousands of people left the region and settled all over the world. This massive “brain drain” affected many areas; in respect to art music, around 50 composers left Serbia, which was an enormous loss for such a small country. Several composers continued their careers in the countries of Central Europe. The very term “Central Europe” is understood in various ways; some definitions exclude Serbia from this conceptual territory, while others include it, alongside Croatia and Slovenia; this discrepancy raises the issues of identity, placing, belonging, heritage, and inclusion, which are amplified by emigration and exile. After discussing the theoretical implications of these notions, I will focus on the professional odyssey of Snežana Nešić (1973), a female composer and accordionist of Serbian extraction, educated in Ukraine, who has lived in Hannover, Germany for two decades now.
PB  - Budapest : Hungarian Academy of Arts Research Institute of Art Theory and Methodology
C3  - A Political or a Cultural Project? Contemporary Discourses on Central European Identity
T1  - Ex-centric Identities in Central Europe: The Curious Case of Snežana Nešić
SP  - 63
EP  - 73
ER  - 
@conference{
author = "Medić, Ivana",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10165",
abstract = "This study is part of my ongoing research on the Serbian art music diaspora. After the dissolution of socialist Yugoslavia in the early 1990s and the ensuing wars, hundreds of thousands of people left the region and settled all over the world. This massive “brain drain” affected many areas; in respect to art music, around 50 composers left Serbia, which was an enormous loss for such a small country. Several composers continued their careers in the countries of Central Europe. The very term “Central Europe” is understood in various ways; some definitions exclude Serbia from this conceptual territory, while others include it, alongside Croatia and Slovenia; this discrepancy raises the issues of identity, placing, belonging, heritage, and inclusion, which are amplified by emigration and exile. After discussing the theoretical implications of these notions, I will focus on the professional odyssey of Snežana Nešić (1973), a female composer and accordionist of Serbian extraction, educated in Ukraine, who has lived in Hannover, Germany for two decades now.",
publisher = "Budapest : Hungarian Academy of Arts Research Institute of Art Theory and Methodology",
journal = "A Political or a Cultural Project? Contemporary Discourses on Central European Identity",
title = "Ex-centric Identities in Central Europe: The Curious Case of Snežana Nešić",
pages = "63-73"
}
Medić, I. (2020). Ex-centric Identities in Central Europe: The Curious Case of Snežana Nešić.
A Political or a Cultural Project? Contemporary Discourses on Central European Identity
Budapest : Hungarian Academy of Arts Research Institute of Art Theory and Methodology., 63-73.
Medić I. Ex-centric Identities in Central Europe: The Curious Case of Snežana Nešić. A Political or a Cultural Project? Contemporary Discourses on Central European Identity. 2020;:63-73
Medić Ivana, "Ex-centric Identities in Central Europe: The Curious Case of Snežana Nešić" A Political or a Cultural Project? Contemporary Discourses on Central European Identity (2020):63-73

Иван Јевтић - српски композитор са париском адресом и међународним угледом

Медић, Ивана

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11200
AB  - У овом, уводном поглављу истакнути су најзначајнији моменти из богате професионалне биографије академика Ивана Јевтића, а његов опус сагледан у контексту ауторкиног вишегодишњег истраживања посвећеног српској музичкој дијаспори. Јевтић је један од малобројних српских композитора који су остварили веома запажену каријеру изван граница наше земље – штавише, дуго је Јевтићев опус био присутнији на међународним него на српским подијумима. Јевтић се отиснуо у свет одмах после завршене Музичке академије у Београду, не помишљајући да ће читав свој професионални век провести изван граница наше земље. У разговору са академиком Јевтићем разоткрили смо разлоге који су младог ствараоца, практично на самом почетку каријере, навели да напусти земљу, затим, искуства која је стекао учећи од највећих композитора ХХ века попут Оливијеа Месијана, али и изазове са којима се суочавао борећи се за афирмацију, како у земљама где је живео (Француска, Аустрија, Бразил), тако и у домовини.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
T1  - Иван Јевтић - српски композитор са париском адресом и међународним угледом
SP  - 8
EP  - 17
ER  - 
@article{
author = "Медић, Ивана",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11200",
abstract = "У овом, уводном поглављу истакнути су најзначајнији моменти из богате професионалне биографије академика Ивана Јевтића, а његов опус сагледан у контексту ауторкиног вишегодишњег истраживања посвећеног српској музичкој дијаспори. Јевтић је један од малобројних српских композитора који су остварили веома запажену каријеру изван граница наше земље – штавише, дуго је Јевтићев опус био присутнији на међународним него на српским подијумима. Јевтић се отиснуо у свет одмах после завршене Музичке академије у Београду, не помишљајући да ће читав свој професионални век провести изван граница наше земље. У разговору са академиком Јевтићем разоткрили смо разлоге који су младог ствараоца, практично на самом почетку каријере, навели да напусти земљу, затим, искуства која је стекао учећи од највећих композитора ХХ века попут Оливијеа Месијана, али и изазове са којима се суочавао борећи се за афирмацију, како у земљама где је живео (Француска, Аустрија, Бразил), тако и у домовини.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник",
title = "Иван Јевтић - српски композитор са париском адресом и међународним угледом",
pages = "8-17"
}
Медић, И. (2020). Иван Јевтић - српски композитор са париском адресом и међународним угледом.
Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
Београд : Музиколошки институт САНУ., 8-17.
Медић И. Иван Јевтић - српски композитор са париском адресом и међународним угледом. Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник. 2020;:8-17
Медић Ивана, "Иван Јевтић - српски композитор са париском адресом и међународним угледом" Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник (2020):8-17

Паралелне историје : савремена српска уметничка музика у дијаспори

Медић, Ивана

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10376
AB  - Почетком 2013. године вратила сам се у Србију, након скоро седам година проведених у Уједињеном Краљевству. Почетну еуфорију због повратка у домовину убрзо је заменила туга, када сам увидела колико je мојих пријатеља и колега у међувремену спаковало кофере и купило карту у једном правцу. Међу онима који су постали део последњег таласа „одлива мозгова” из Србије налазе се и читаве генерације свршених студената Факултета музичке уметности у Београду и других музичких високошколских установа. Од тог момента, задала сам себи дугорочни циљ да се посветим проучавању стваралаштва композитора уметничке музике који су, током последњих деценија, напустили Србију; њих је, према мојој тренутној евиденцији, више од шездесет. За малу културу као што је наша, одлазак сразмерно великог броја композитора различитих генерација представља ненадокнадив губитак. Странице српске историје музике које је требало да буду посвећене овим ствараоцима остале су празне, а многи од њих већ су асимиловани од стране великих култура у којима су се обрели, те се данас наводе у лексиконима и прегледима савремене музике као нпр. канадско-српски композитори, немачки композитори српског порекла и сл. Неколико уметника, попут Вука Куленовића, Јованке Трбојевић и Митра Суботића, преминуло је у туђини, не дочекавши повратак у домовину. Неки су, пак, обревши се у новој средини, увидели да им компоновање не може бити поуздан извор прихода, те су се преоријентисали на друга занимања. Полазни циљ ове монографије, прве у низу (јер слутим да ће она убрзо добити свој наставак) јесте прелиминарни преглед и покушај научне контекстуализације стваралаштва савремених композитора који живе и раде ван Србије, као и њихова афирмација као припадника нашег културног круга. Другим речима, овим путем покушавам да сагледам димензије српске музичке дијаспоре и да композиторе-емигранте, макар дискурзивно, „вратим” у нашу историју музике, те да читалачку јавност упознам са њиховим делима насталим у иностранству – која, у највећем броју случајева, нисмо имали прилике да чујемо у Србији. Упркос технолошком развоју у XXI веку, који је знатно олакшао повезивање и умрежавање, информације о овим ствараоцима и њиховим делима до нас стижу спорадично, а генерацијско раслојавање доводи до тога да публика и стручна јавност у Србији углавном имају сазнања о активностима композитора који су им генерацијски – а често и приватно – блиски. С обзиром на специфичност теме којом се бавим, као и на потребу за симултаним решавањем неколико проблема, у истраживању за потребе ове монографије примарно је коришћен етнографски методолошки приступ, неуобичајен за музикологију, у прожимању са музичком историографијом. Ствараоци о којима је овде реч постали су моји „казивачи”, а ја – хроничарка бројних „паралелних историја”. Као резултат овакве „хибридне” методологије настала је књига колажног типа, која обухвата биографије композитора, пописе њихових значајних остварења и награда, као и исцрпне интервјуе са ствараоцима који су се одазвали мом позиву на разговор – или, пак, испунили упитник достављен електронским путем. У књигу су инкорпорисани и моји раније објављени (а у
међувремену прерађени и допуњени) аналитички и есејистички осврти на српску музичку дијаспору у целини, као и на стваралаштво појединих композитора (Вука Куленовића, Јоване Бацковић и Наташе Богојевић); оригиналне верзије ових радова наведене су у напоменама. Неки од текстова први пут се појављују у преводу на српски језик; издавачи публикација у којима су биле објављене раније верзије поменутих радова дали су сагласност да преведене, измењене и допуњене верзије буду преточене у поглавља ове монографије.
У разматрање сам укључила и неколико композитора који су се, након више година, па и деценија живота у иностранству, вратили у Србију. Премда они, стриктно посматрано, више не спадају у нашу композиторску дијаспору, сматрала сам да су њихова искуства и гледишта драгоцена, те да треба упознати читаоце и са њиховим делима, од којих је тек незнатан број изведен у Србији. С обзиром на чињеницу да је Србија мултиетничка и мултикултурална
држава, приликом формирања лексикона на крају књиге нисам се руководила декларисаним или подразумеваним „српством” заступљених композитора, већ су њиме обухваћени и ствараоци који су етнички Мађари, Бошњаци, Хрвати, Словенци и др. Пресудни критеријум за укључивање у ово разматрање био је, најпре, да су ови уметници рођени и/или одрасли у Србији; затим, да су макар један део музичког образовања стекли у Србији; и најважније, да су могли бити део српског музичког и културног живота, као композитори, мултимедијални
уметници, продуценти, педагози – да су остали да живе у нашој земљи. У лексикон је уврштено и неколико уметника који су каријере започели као извођачи-инструменталисти, да би се током боравка у иностранству определили за бављење композицијом, често стекавши и одговарајуће формално образовање. На крају сваке одреднице у лексикону наведени су онлајн извори, укључујући и личне веб-презентације композитора (уколико постоје), где заинтересовани читаоци могу пронаћи додатне и ажуриране информације. Пошто је књига овог типа од самог датума објављивања већ „застарела”, очекујем да ће она добити „наставке” у скоријој будућности, у којима ће бити дата реч и композиторима са којима овом приликом нисам стигла да разговарам. За све евентуалне грешке и пропусте у овом, првом и, извесно, некомплетном тому „паралелних историја” одговорна је искључиво моја маленкост. Дугујем неизмерну захвалност својим саговорницима, расутим широм Европе, Америке и Азије, који су одвојили време за интервјуе и послали ми податке о својим значајних делима и извођењима, као и другу документацију. Такође се срдачно захваљујем рецензентима ове књиге – пре свих, колегиници др Мелити Милин, научном саветнику Музиколошког института САНУ, однедавно у пензији, која ме је инспирисала и бодрила на сваком кораку и којој је ова књига посвећена.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T1  - Паралелне историје : савремена српска уметничка музика у дијаспори
VL  - 317 стр.
ER  - 
@book{
author = "Медић, Ивана",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10376",
abstract = "Почетком 2013. године вратила сам се у Србију, након скоро седам година проведених у Уједињеном Краљевству. Почетну еуфорију због повратка у домовину убрзо је заменила туга, када сам увидела колико je мојих пријатеља и колега у међувремену спаковало кофере и купило карту у једном правцу. Међу онима који су постали део последњег таласа „одлива мозгова” из Србије налазе се и читаве генерације свршених студената Факултета музичке уметности у Београду и других музичких високошколских установа. Од тог момента, задала сам себи дугорочни циљ да се посветим проучавању стваралаштва композитора уметничке музике који су, током последњих деценија, напустили Србију; њих је, према мојој тренутној евиденцији, више од шездесет. За малу културу као што је наша, одлазак сразмерно великог броја композитора различитих генерација представља ненадокнадив губитак. Странице српске историје музике које је требало да буду посвећене овим ствараоцима остале су празне, а многи од њих већ су асимиловани од стране великих култура у којима су се обрели, те се данас наводе у лексиконима и прегледима савремене музике као нпр. канадско-српски композитори, немачки композитори српског порекла и сл. Неколико уметника, попут Вука Куленовића, Јованке Трбојевић и Митра Суботића, преминуло је у туђини, не дочекавши повратак у домовину. Неки су, пак, обревши се у новој средини, увидели да им компоновање не може бити поуздан извор прихода, те су се преоријентисали на друга занимања. Полазни циљ ове монографије, прве у низу (јер слутим да ће она убрзо добити свој наставак) јесте прелиминарни преглед и покушај научне контекстуализације стваралаштва савремених композитора који живе и раде ван Србије, као и њихова афирмација као припадника нашег културног круга. Другим речима, овим путем покушавам да сагледам димензије српске музичке дијаспоре и да композиторе-емигранте, макар дискурзивно, „вратим” у нашу историју музике, те да читалачку јавност упознам са њиховим делима насталим у иностранству – која, у највећем броју случајева, нисмо имали прилике да чујемо у Србији. Упркос технолошком развоју у XXI веку, који је знатно олакшао повезивање и умрежавање, информације о овим ствараоцима и њиховим делима до нас стижу спорадично, а генерацијско раслојавање доводи до тога да публика и стручна јавност у Србији углавном имају сазнања о активностима композитора који су им генерацијски – а често и приватно – блиски. С обзиром на специфичност теме којом се бавим, као и на потребу за симултаним решавањем неколико проблема, у истраживању за потребе ове монографије примарно је коришћен етнографски методолошки приступ, неуобичајен за музикологију, у прожимању са музичком историографијом. Ствараоци о којима је овде реч постали су моји „казивачи”, а ја – хроничарка бројних „паралелних историја”. Као резултат овакве „хибридне” методологије настала је књига колажног типа, која обухвата биографије композитора, пописе њихових значајних остварења и награда, као и исцрпне интервјуе са ствараоцима који су се одазвали мом позиву на разговор – или, пак, испунили упитник достављен електронским путем. У књигу су инкорпорисани и моји раније објављени (а у
међувремену прерађени и допуњени) аналитички и есејистички осврти на српску музичку дијаспору у целини, као и на стваралаштво појединих композитора (Вука Куленовића, Јоване Бацковић и Наташе Богојевић); оригиналне верзије ових радова наведене су у напоменама. Неки од текстова први пут се појављују у преводу на српски језик; издавачи публикација у којима су биле објављене раније верзије поменутих радова дали су сагласност да преведене, измењене и допуњене верзије буду преточене у поглавља ове монографије.
У разматрање сам укључила и неколико композитора који су се, након више година, па и деценија живота у иностранству, вратили у Србију. Премда они, стриктно посматрано, више не спадају у нашу композиторску дијаспору, сматрала сам да су њихова искуства и гледишта драгоцена, те да треба упознати читаоце и са њиховим делима, од којих је тек незнатан број изведен у Србији. С обзиром на чињеницу да је Србија мултиетничка и мултикултурална
држава, приликом формирања лексикона на крају књиге нисам се руководила декларисаним или подразумеваним „српством” заступљених композитора, већ су њиме обухваћени и ствараоци који су етнички Мађари, Бошњаци, Хрвати, Словенци и др. Пресудни критеријум за укључивање у ово разматрање био је, најпре, да су ови уметници рођени и/или одрасли у Србији; затим, да су макар један део музичког образовања стекли у Србији; и најважније, да су могли бити део српског музичког и културног живота, као композитори, мултимедијални
уметници, продуценти, педагози – да су остали да живе у нашој земљи. У лексикон је уврштено и неколико уметника који су каријере започели као извођачи-инструменталисти, да би се током боравка у иностранству определили за бављење композицијом, често стекавши и одговарајуће формално образовање. На крају сваке одреднице у лексикону наведени су онлајн извори, укључујући и личне веб-презентације композитора (уколико постоје), где заинтересовани читаоци могу пронаћи додатне и ажуриране информације. Пошто је књига овог типа од самог датума објављивања већ „застарела”, очекујем да ће она добити „наставке” у скоријој будућности, у којима ће бити дата реч и композиторима са којима овом приликом нисам стигла да разговарам. За све евентуалне грешке и пропусте у овом, првом и, извесно, некомплетном тому „паралелних историја” одговорна је искључиво моја маленкост. Дугујем неизмерну захвалност својим саговорницима, расутим широм Европе, Америке и Азије, који су одвојили време за интервјуе и послали ми податке о својим значајних делима и извођењима, као и другу документацију. Такође се срдачно захваљујем рецензентима ове књиге – пре свих, колегиници др Мелити Милин, научном саветнику Музиколошког института САНУ, однедавно у пензији, која ме је инспирисала и бодрила на сваком кораку и којој је ова књига посвећена.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
title = "Паралелне историје : савремена српска уметничка музика у дијаспори",
volume = "317 стр."
}
Медић, И. (2020). Паралелне историје : савремена српска уметничка музика у дијаспори.

Београд : Музиколошки институт САНУ., 317 стр..
Медић И. Паралелне историје : савремена српска уметничка музика у дијаспори. 2020;317 стр.
Медић Ивана, "Паралелне историје : савремена српска уметничка музика у дијаспори", 317 стр. (2020)

Испољавање идеје југословенства у стваралаштву Вука Куленовића

Медић, Ивана

(Београд : Музиколошко друштво Србије, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8980
AB  - Композитор Вук Куленовић (Сарајево, 1946 – Бостон, 2017) био је прави
Југословен по пореклу, образовању и припадности културним круговима. У овом раду
разматрају се остварења Вука Куленовића у којима се могу уочити испољавања идеје
југословенства – кантата Стојанка мајка Кнежопољка, компонована на стихове његовог оца Скендера Куленовића, те кантата Hymnos, изведена на отварању XIV Зимских
олимпијских игара у Сарајеву 1984. године.
AB  - Composer Vuk Kulenović (Sarajevo, 1946 – Boston, 2017) was a true Yugoslav by his origin,
education and affiliation with cultural circles. This article examines the works of Vuk
Kulenović, in which one can observe the expression of the idea of Yugoslavism – the cantata
Mother Stojanka from the Knežopolje Field, composed on the verses of his father Skender
Kulenović and dedicated to the slaughter of Serbian people during the fascist invasion of the
mountain Kozara in World War II, and the cantata Hymnos, performed at the opening of the
XIV Winter Olympic Games in 1984. Based on Vuk Kulenović’s personal and professional
biography, one would expect that his works written on relevant Yugoslav topics – such as the
people’s suffering during World War II, or the sense of national pride that Yugoslavia was entrusted
with organising the Olympic Games – should contain a poster display of Yugoslavia
achieved e.g. through the use of quotations of folk songs and dances (related to Kozara, or to
Sarajevo, or to the wider Yugoslav space), or mass songs from the National Liberation War,
etc. However, Vuk Kulenović’s musical “Yugoslavism” was primarily mediated by the lyrics
he used and / or the context in which a particular work was commissioned, performed and /
or published – while the musical language of his cantatas was identical to the one used in the
works which were not related to the Yugoslav theme. Apart from the composer’s name and
reputation, practically the only thing that ensured the implicit “Yugoslavism” of the cantata
Hymnos was the very context of the performance at the opening of the XIV Olympic Games,
the first and only Olympics held in Yugoslavia. Furthermore, Kulenović’s musical image of
the Kozara massacre was achieved largely by abstract-cosmopolitan musical means, in keeping
with what was close to his generation, educated on the achievements of the European
postwar avant-garde. Vuk Kulenović’s musical language is abstract and programmatic, applicable
to a variety of contexts; thus his “Yugoslavism” is never explicit, but merely implied.
PB  - Београд : Музиколошко друштво Србије
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26.маја 2019. године
T1  - Испољавање идеје југословенства у стваралаштву Вука Куленовића
T1  - Manifestations of the Idea of Yugoslavism in Vuk Kulenović's Oeuvre
SP  - 141
EP  - 153
ER  - 
@article{
author = "Медић, Ивана",
year = "2020",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8980",
abstract = "Композитор Вук Куленовић (Сарајево, 1946 – Бостон, 2017) био је прави
Југословен по пореклу, образовању и припадности културним круговима. У овом раду
разматрају се остварења Вука Куленовића у којима се могу уочити испољавања идеје
југословенства – кантата Стојанка мајка Кнежопољка, компонована на стихове његовог оца Скендера Куленовића, те кантата Hymnos, изведена на отварању XIV Зимских
олимпијских игара у Сарајеву 1984. године., Composer Vuk Kulenović (Sarajevo, 1946 – Boston, 2017) was a true Yugoslav by his origin,
education and affiliation with cultural circles. This article examines the works of Vuk
Kulenović, in which one can observe the expression of the idea of Yugoslavism – the cantata
Mother Stojanka from the Knežopolje Field, composed on the verses of his father Skender
Kulenović and dedicated to the slaughter of Serbian people during the fascist invasion of the
mountain Kozara in World War II, and the cantata Hymnos, performed at the opening of the
XIV Winter Olympic Games in 1984. Based on Vuk Kulenović’s personal and professional
biography, one would expect that his works written on relevant Yugoslav topics – such as the
people’s suffering during World War II, or the sense of national pride that Yugoslavia was entrusted
with organising the Olympic Games – should contain a poster display of Yugoslavia
achieved e.g. through the use of quotations of folk songs and dances (related to Kozara, or to
Sarajevo, or to the wider Yugoslav space), or mass songs from the National Liberation War,
etc. However, Vuk Kulenović’s musical “Yugoslavism” was primarily mediated by the lyrics
he used and / or the context in which a particular work was commissioned, performed and /
or published – while the musical language of his cantatas was identical to the one used in the
works which were not related to the Yugoslav theme. Apart from the composer’s name and
reputation, practically the only thing that ensured the implicit “Yugoslavism” of the cantata
Hymnos was the very context of the performance at the opening of the XIV Olympic Games,
the first and only Olympics held in Yugoslavia. Furthermore, Kulenović’s musical image of
the Kozara massacre was achieved largely by abstract-cosmopolitan musical means, in keeping
with what was close to his generation, educated on the achievements of the European
postwar avant-garde. Vuk Kulenović’s musical language is abstract and programmatic, applicable
to a variety of contexts; thus his “Yugoslavism” is never explicit, but merely implied.",
publisher = "Београд : Музиколошко друштво Србије, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26.маја 2019. године",
title = "Испољавање идеје југословенства у стваралаштву Вука Куленовића, Manifestations of the Idea of Yugoslavism in Vuk Kulenović's Oeuvre",
pages = "141-153"
}
Медић, И. (2020). Manifestations of the Idea of Yugoslavism in Vuk Kulenović's Oeuvre.
Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26.маја 2019. године
Нови Сад : Матица српска., 141-153.
Медић И. Manifestations of the Idea of Yugoslavism in Vuk Kulenović's Oeuvre. Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26.маја 2019. године. 2020;:141-153
Медић Ивана, "Manifestations of the Idea of Yugoslavism in Vuk Kulenović's Oeuvre" Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26.маја 2019. године (2020):141-153

Савремене студије популарне музике

Думнић Вилотијевић, Марија; Медић, Ивана; Радовановић, Бојана

(Београд : СКЦ Нови Простор, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Думнић Вилотијевић, Марија
AU  - Медић, Ивана
AU  - Радовановић, Бојана
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7251
AB  - Књига представља други том серије посвећеној 19. Бејаналној конференцији Међународне асоцијације за проучавање популарне музике (ИАСПМ) у издању немачког издавача Спрингер. Зборник садржи радове о разним музичким жанровима који су објашњени примерима из многих земаља. Аутори су говорили о улози популарне музике у савременом музичком образовању, као и о дефиницијама и концептуализацијама појма "популарно" у различитим контекстима. Теме које су обрађене у овој књизи укључују питања као што су методологије студија популарне музике, структура и интерпретације на сценама популарне музике, жанрови и репертоари, приступи образовању у овој области, студије популарне музике ван англогоног света, као и истраживања дискурзивних и технолошких аспеката бројних феномена популарне музике.
PB  - Београд : СКЦ Нови Простор
T2  - Галерија СКЦ, Нови простор
T1  - Савремене студије популарне музике
ER  - 
@book{
author = "Думнић Вилотијевић, Марија and Медић, Ивана and Радовановић, Бојана",
year = "2020",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7251",
abstract = "Књига представља други том серије посвећеној 19. Бејаналној конференцији Међународне асоцијације за проучавање популарне музике (ИАСПМ) у издању немачког издавача Спрингер. Зборник садржи радове о разним музичким жанровима који су објашњени примерима из многих земаља. Аутори су говорили о улози популарне музике у савременом музичком образовању, као и о дефиницијама и концептуализацијама појма "популарно" у различитим контекстима. Теме које су обрађене у овој књизи укључују питања као што су методологије студија популарне музике, структура и интерпретације на сценама популарне музике, жанрови и репертоари, приступи образовању у овој области, студије популарне музике ван англогоног света, као и истраживања дискурзивних и технолошких аспеката бројних феномена популарне музике.",
publisher = "Београд : СКЦ Нови Простор",
journal = "Галерија СКЦ, Нови простор",
title = "Савремене студије популарне музике"
}
Думнић Вилотијевић, М., Медић, И.,& Радовановић, Б. (2020). Савремене студије популарне музике.
Галерија СКЦ, Нови простор
Београд : СКЦ Нови Простор..
Думнић Вилотијевић М, Медић И, Радовановић Б. Савремене студије популарне музике. Галерија СКЦ, Нови простор. 2020;
Думнић Вилотијевић Марија, Медић Ивана, Радовановић Бојана, "Савремене студије популарне музике" Галерија СКЦ, Нови простор (2020)

Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku : operski ciklus Svetlost/ Licht Karlhajnca Štokhauzena

Medić, Ivana

(Beograd : Muzikološki institut SANU, 2019)

TY  - BOOK
AU  - Medić, Ivana
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/9091
AB  - Monografija pod nazivom Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku – Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena rezultat je moje dugogodišnje fascinacije, s jedne strane, fenomenom Gesamtkunstwerka – sveobuhvatnog umetničkog dela – a s druge, stvaralaštvom Karlhajnca Štokhauzena, jednog od najmarkatnijih protagonista evropske muzičke
avangarde posle Drugog svetskog rata. Štokhauzenovim opusom bavim se još od studentskih dana, a prvi rad posvećen njegovoj intuitivnoj muzici objavila sam, sada već davne, 2003. godine. Tokom jula i avgusta naredne, 2004. godine, imala sam čast i privilegiju da lično upoznam Štokhauzena i da neposredno učim od njega i njegovih saradnika, kao polaznica Letnjeg kursa iz kompozicije i interpretacije u Kirtenu (Nemačka), u organizaciji Štokhauzenove fondacije za muziku (Stockhausen-Stiftung für Musik). Nadahnuta ovim iskustvom, objavila sam detaljan osvrt na Štokhauzenov kreativni i pedagoški pristup u časopisu New Sound, zatim i svoju prvu studiju
posvećenu ciklusu Svetlost;7 a najopsežniji rezultat ovog višegodišnjeg istraživanja bila je moja magistarska teza, rađena pod mentorstvom prof. dr Mirjane Veselinović-Hofman i prof. dr Miodraga (Miška) Šuvakovića, odbranjena na Katedri za muzikologiju i etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, 2005. godine.
PB  - Beograd : Muzikološki institut SANU
T1  - Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku : operski ciklus Svetlost/ Licht Karlhajnca Štokhauzena
VL  - 263 str.
ER  - 
@book{
author = "Medić, Ivana",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/9091",
abstract = "Monografija pod nazivom Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku – Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena rezultat je moje dugogodišnje fascinacije, s jedne strane, fenomenom Gesamtkunstwerka – sveobuhvatnog umetničkog dela – a s druge, stvaralaštvom Karlhajnca Štokhauzena, jednog od najmarkatnijih protagonista evropske muzičke
avangarde posle Drugog svetskog rata. Štokhauzenovim opusom bavim se još od studentskih dana, a prvi rad posvećen njegovoj intuitivnoj muzici objavila sam, sada već davne, 2003. godine. Tokom jula i avgusta naredne, 2004. godine, imala sam čast i privilegiju da lično upoznam Štokhauzena i da neposredno učim od njega i njegovih saradnika, kao polaznica Letnjeg kursa iz kompozicije i interpretacije u Kirtenu (Nemačka), u organizaciji Štokhauzenove fondacije za muziku (Stockhausen-Stiftung für Musik). Nadahnuta ovim iskustvom, objavila sam detaljan osvrt na Štokhauzenov kreativni i pedagoški pristup u časopisu New Sound, zatim i svoju prvu studiju
posvećenu ciklusu Svetlost;7 a najopsežniji rezultat ovog višegodišnjeg istraživanja bila je moja magistarska teza, rađena pod mentorstvom prof. dr Mirjane Veselinović-Hofman i prof. dr Miodraga (Miška) Šuvakovića, odbranjena na Katedri za muzikologiju i etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, 2005. godine.",
publisher = "Beograd : Muzikološki institut SANU",
title = "Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku : operski ciklus Svetlost/ Licht Karlhajnca Štokhauzena",
volume = "263 str."
}
Medić, I. (2019). Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku : operski ciklus Svetlost/ Licht Karlhajnca Štokhauzena.

Beograd : Muzikološki institut SANU., 263 str..
Medić I. Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku : operski ciklus Svetlost/ Licht Karlhajnca Štokhauzena. 2019;263 str.
Medić Ivana, "Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku : operski ciklus Svetlost/ Licht Karlhajnca Štokhauzena", 263 str. (2019)

Испољавање идеје југословенства у стваралаштву Вука Куленовића

Медић, Ивана

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - CONF
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6196
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Музиколошко друштво Србије
C3  - Међународни научни скуп Југословенска идеја у/о музици, Нови Сад, 25-26.05.2019.
T1  - Испољавање идеје југословенства у стваралаштву Вука Куленовића
SP  - 40
EP  - 40
ER  - 
@conference{
author = "Медић, Ивана",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6196",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Музиколошко друштво Србије",
journal = "Међународни научни скуп Југословенска идеја у/о музици, Нови Сад, 25-26.05.2019.",
title = "Испољавање идеје југословенства у стваралаштву Вука Куленовића",
pages = "40-40"
}
Медић, И. (2019). Испољавање идеје југословенства у стваралаштву Вука Куленовића.
Међународни научни скуп Југословенска идеја у/о музици, Нови Сад, 25-26.05.2019.
Београд : Музиколошко друштво Србије., 40-40.
Медић И. Испољавање идеје југословенства у стваралаштву Вука Куленовића. Међународни научни скуп Југословенска идеја у/о музици, Нови Сад, 25-26.05.2019.. 2019;:40-40
Медић Ивана, "Испољавање идеје југословенства у стваралаштву Вука Куленовића" Међународни научни скуп Југословенска идеја у/о музици, Нови Сад, 25-26.05.2019. (2019):40-40

Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године]

Божић, Светислав; Томашевић, Катарина; Медић, Ивана; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - BOOK
AU  - Божић, Светислав
AU  - Томашевић, Катарина
AU  - Медић, Ивана
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11233
AB  - Даворин Јенко : (1835–1914) : прилози за културу сећања / уредник 
Катарина Томашевић. – Београд : Музиколошки институт САНУ : Национални савет словеначке националне мањине у Србији, 2016.
и
Јосип Славенски : (1896–1955) : поводом 120. годишњице рођења композитора / уредница Ивана Медић. – Београд : Музиколошки институт САНУ, 2017.
Говорили: дописни члан САНУ Светислав Божић, др Катарина Томашевић, др Ивана Медић.
У Београду, уторак 22. мај 2018. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године]
SP  - 121
EP  - 138
VL  - 7
IS  - 7
ER  - 
@book{
author = "Божић, Светислав and Томашевић, Катарина and Медић, Ивана and Вуксановић, Миро",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11233",
abstract = "Даворин Јенко : (1835–1914) : прилози за културу сећања / уредник 
Катарина Томашевић. – Београд : Музиколошки институт САНУ : Национални савет словеначке националне мањине у Србији, 2016.
и
Јосип Славенски : (1896–1955) : поводом 120. годишњице рођења композитора / уредница Ивана Медић. – Београд : Музиколошки институт САНУ, 2017.
Говорили: дописни члан САНУ Светислав Божић, др Катарина Томашевић, др Ивана Медић.
У Београду, уторак 22. мај 2018. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године]",
pages = "121-138",
volume = "7",
number = "7"
}
Божић, С., Томашевић, К., Медић, И.,& Вуксановић, М. (2019). Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 7(7), 121-138.
Божић С, Томашевић К, Медић И, Вуксановић М. Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2019;7(7):121-138
Божић Светислав, Томашевић Катарина, Медић Ивана, Вуксановић Миро, "Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 7, no. 7 (2019):121-138

Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића

Nicephor, Sylvie; Јовановић, Јелена; Медић, Ивана; Спасић, Вања; Браловић, Милош; Адамов, Марија; Голубовић, Марија; Тамара Кнежевић; Милошевић, Владимир

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2019)

TY  - CONF
AU  - Nicephor, Sylvie
AU  - Јовановић, Јелена
AU  - Медић, Ивана
AU  - Спасић, Вања
AU  - Браловић, Милош
AU  - Адамов, Марија
AU  - Голубовић, Марија
AU  - Тамара Кнежевић
AU  - Милошевић, Владимир
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6538
AB  - Национални научни скуп са међународним учешћем Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Conférence scientifique nationale avec participation internationale Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T1  - Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића
T1  - Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić
VL  - 21 стр.
ER  - 
@conference{
author = "Nicephor, Sylvie and Јовановић, Јелена and Медић, Ивана and Спасић, Вања and Браловић, Милош and Адамов, Марија and Голубовић, Марија and Тамара Кнежевић and Милошевић, Владимир",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6538",
abstract = "Национални научни скуп са међународним учешћем Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Conférence scientifique nationale avec participation internationale Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
title = "Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића, Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić",
volume = "21 стр."
}
Nicephor, S., Јовановић, Ј., Медић, И., Спасић, В., Браловић, М., Адамов, М., Голубовић, М., Тамара Кнежевић,& Милошевић, В. (2019). Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić.

Београд : Музиколошки институт САНУ., 21 стр..
Nicephor S, Јовановић Ј, Медић И, Спасић В, Браловић М, Адамов М, Голубовић М, Тамара Кнежевић, Милошевић В. Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić. 2019;21 стр.
Nicephor Sylvie, Јовановић Јелена, Медић Ивана, Спасић Вања, Браловић Милош, Адамов Марија, Голубовић Марија, Тамара Кнежевић, Милошевић Владимир, "Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić", 21 стр. (2019)

Иван Јевтић – српски композитор са париском адресом и међународним угледом

Медић, Ивана

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2019)

TY  - CONF
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6538
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6615
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
C3  - Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić
T1  - Иван Јевтић – српски композитор са париском адресом и међународним угледом
T1  - Ivan Jevtić – compositeur serbe avec une adresse parisienne et une réputation internationale
SP  - 10
EP  - 11
ER  - 
@conference{
author = "Медић, Ивана",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6538, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6615",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić",
title = "Иван Јевтић – српски композитор са париском адресом и међународним угледом, Ivan Jevtić – compositeur serbe avec une adresse parisienne et une réputation internationale",
pages = "10-11"
}
Медић, И. (2019). Ivan Jevtić – compositeur serbe avec une adresse parisienne et une réputation internationale.
Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić
Београд : Музиколошки институт САНУ., 10-11.
Медић И. Ivan Jevtić – compositeur serbe avec une adresse parisienne et une réputation internationale. Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić. 2019;:10-11
Медић Ивана, "Ivan Jevtić – compositeur serbe avec une adresse parisienne et une réputation internationale" Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić (2019):10-11

Докторске академске студије на Универзитету у Манчестеру (Уједињено Краљевство): искуства из праксе и поређење са Докторским академским студијама у Србији

Медић, Ивана

(Ниш : Универзитет, Факултет уметности, 2019)

TY  - CONF
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2019
UR  - http://www.artf.ni.ac.rs/lat/wp-content/uploads/sites/2/2019/10/Zbornik-radova-BARTF-2018.pdf
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6532
AB  - Овим пленарним излагањем настојала сам да укажем на специфичности концепције
докторских академских студија музикологије (али и других области науке о музици) на
Универзитету у Манчестеру (Уједињено Краљевство), посебно у поређењу са концепцијом
докторских академских студија на универзитетима у Србији. Полазећи од генералног устројства
основних и постдипломских студија музике у Уједињеном Краљевству, разматрам структуру
докторских студија музикологије, наглашавајући елементе британског високошколског система
који се у значајној мери разликују од српског. Након тога, посвећујем се оним сегментима
програма докторских академских студија у Уједињеном Краљевству за које сматрам да
представљају примере добре праксе и указујем на који начин би њихова имплементација
допринела подизању квалитета последипломских студија у Србији. У погледу пресека стања
докторских академских студија у Србији, користила сам недавно објављено истраживање
Групе за анализу и креирање јавних политика (ГАЈП) под називом Квалитет докторских
студија у друштвеним и хуманистичким наукама у Србији (Београд 2018), реализовано
у оквиру пројекта ПЕРФОРМ Швајцарске агенције за развој и сарадњу.
AB  - With this plenary presentation I wish to point out the differences in the concept of doctoral studies in musicology at the University of Manchester (United Kingdom) in comparison with doctoral academic studies at Serbian universities. I begin by looking at the general structure of undergraduate and postgraduate studies of music in the United Kingdom and the expected level of
knowledge and skills. Afterwards I emphasise the elements of the British higher education system
that are significantly different from their Serbian equivalents (especially after the Bologna reform
of higher education in 2005) and pay special attention to those segments of doctoral programs in the United Kingdom that I consider to be examples of good practices. Finally I discuss how
the implementation of these good practices could contribute towards the increase of the overall
quality of postgraduate studies in Serbia.
PB  - Ниш : Универзитет, Факултет уметности
C3  - Balkan Art Forum : Umetnost i kultura danas: obrazovanje za umetnost i izazovi savremenosti : zbornik radova sa naučnog skupa (6; 2018; Niš)
T1  - Докторске академске студије на Универзитету у Манчестеру (Уједињено Краљевство): искуства из праксе и поређење са Докторским академским студијама у Србији
T1  - Doctoral Studies at the University of Manchester: Practical Experiences and a Comparison to Doctoral Studies in Serbia
SP  - 13
EP  - 31
ER  - 
@conference{
author = "Медић, Ивана",
year = "2019",
url = "http://www.artf.ni.ac.rs/lat/wp-content/uploads/sites/2/2019/10/Zbornik-radova-BARTF-2018.pdf, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6532",
abstract = "Овим пленарним излагањем настојала сам да укажем на специфичности концепције
докторских академских студија музикологије (али и других области науке о музици) на
Универзитету у Манчестеру (Уједињено Краљевство), посебно у поређењу са концепцијом
докторских академских студија на универзитетима у Србији. Полазећи од генералног устројства
основних и постдипломских студија музике у Уједињеном Краљевству, разматрам структуру
докторских студија музикологије, наглашавајући елементе британског високошколског система
који се у значајној мери разликују од српског. Након тога, посвећујем се оним сегментима
програма докторских академских студија у Уједињеном Краљевству за које сматрам да
представљају примере добре праксе и указујем на који начин би њихова имплементација
допринела подизању квалитета последипломских студија у Србији. У погледу пресека стања
докторских академских студија у Србији, користила сам недавно објављено истраживање
Групе за анализу и креирање јавних политика (ГАЈП) под називом Квалитет докторских
студија у друштвеним и хуманистичким наукама у Србији (Београд 2018), реализовано
у оквиру пројекта ПЕРФОРМ Швајцарске агенције за развој и сарадњу., With this plenary presentation I wish to point out the differences in the concept of doctoral studies in musicology at the University of Manchester (United Kingdom) in comparison with doctoral academic studies at Serbian universities. I begin by looking at the general structure of undergraduate and postgraduate studies of music in the United Kingdom and the expected level of
knowledge and skills. Afterwards I emphasise the elements of the British higher education system
that are significantly different from their Serbian equivalents (especially after the Bologna reform
of higher education in 2005) and pay special attention to those segments of doctoral programs in the United Kingdom that I consider to be examples of good practices. Finally I discuss how
the implementation of these good practices could contribute towards the increase of the overall
quality of postgraduate studies in Serbia.",
publisher = "Ниш : Универзитет, Факултет уметности",
journal = "Balkan Art Forum : Umetnost i kultura danas: obrazovanje za umetnost i izazovi savremenosti : zbornik radova sa naučnog skupa (6; 2018; Niš)",
title = "Докторске академске студије на Универзитету у Манчестеру (Уједињено Краљевство): искуства из праксе и поређење са Докторским академским студијама у Србији, Doctoral Studies at the University of Manchester: Practical Experiences and a Comparison to Doctoral Studies in Serbia",
pages = "13-31"
}
Медић, И. (2019). Doctoral Studies at the University of Manchester: Practical Experiences and a Comparison to Doctoral Studies in Serbia.
Balkan Art Forum : Umetnost i kultura danas: obrazovanje za umetnost i izazovi savremenosti : zbornik radova sa naučnog skupa (6; 2018; Niš)
Ниш : Универзитет, Факултет уметности., 13-31.
Медић И. Doctoral Studies at the University of Manchester: Practical Experiences and a Comparison to Doctoral Studies in Serbia. Balkan Art Forum : Umetnost i kultura danas: obrazovanje za umetnost i izazovi savremenosti : zbornik radova sa naučnog skupa (6; 2018; Niš). 2019;:13-31
Медић Ивана, "Doctoral Studies at the University of Manchester: Practical Experiences and a Comparison to Doctoral Studies in Serbia" Balkan Art Forum : Umetnost i kultura danas: obrazovanje za umetnost i izazovi savremenosti : zbornik radova sa naučnog skupa (6; 2018; Niš) (2019):13-31

The Expansion of Time and Space in Franz Schubert’s Sonata in A Minor D. 845

Medić, Ivana

(Faculty of Music of the University of Arts in Belgrade, 2019)

TY  - CONF
AU  - Medić, Ivana
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6402
AB  - While Franz Schubert was not the fi rst Viennese composer to greatly expand the scope of the piano sonata (with Beethoven taking pride of place), Schubert introduced many innovations into the sonata form and cycle, broadening them and stretching their boundaries both internally and externally. In this paper I analyze Schubert’s Sonata in A Minor D. 845 (Op. 42), focusing on its fi rst movement. Th is ambitious work, completed in 1825, was the fi rst of only three sonatas published during the composer’s lifetime and aptly entitled Premiere Grande Sonata. In performance this sonata typically lasts about 40 minutes, with the fi rst (sonata) movement and the second (theme with variations) being of almost identical length when played in prescribed tempi. In my analysis of the fi rst movement I will focus on methods employed by Schubert for the purpose of expanding musical time and space – especially in its relatively static and pastoral development section, which is based more on the principle of variation than fragmentation, thus resulting in what Carl Dahlhaus has dubbed the lyric-epic quality in Schubert.
PB  - Faculty of Music of the University of Arts in Belgrade
C3  - Music and Spatiality : 13th Biennial International Conference on Music Theory and Analysis Belgrade, October 4–6, 2019
T1  - The Expansion of Time and Space in Franz Schubert’s Sonata in A Minor D. 845
SP  - 50
EP  - 51
ER  - 
@conference{
author = "Medić, Ivana",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6402",
abstract = "While Franz Schubert was not the fi rst Viennese composer to greatly expand the scope of the piano sonata (with Beethoven taking pride of place), Schubert introduced many innovations into the sonata form and cycle, broadening them and stretching their boundaries both internally and externally. In this paper I analyze Schubert’s Sonata in A Minor D. 845 (Op. 42), focusing on its fi rst movement. Th is ambitious work, completed in 1825, was the fi rst of only three sonatas published during the composer’s lifetime and aptly entitled Premiere Grande Sonata. In performance this sonata typically lasts about 40 minutes, with the fi rst (sonata) movement and the second (theme with variations) being of almost identical length when played in prescribed tempi. In my analysis of the fi rst movement I will focus on methods employed by Schubert for the purpose of expanding musical time and space – especially in its relatively static and pastoral development section, which is based more on the principle of variation than fragmentation, thus resulting in what Carl Dahlhaus has dubbed the lyric-epic quality in Schubert.",
publisher = "Faculty of Music of the University of Arts in Belgrade",
journal = "Music and Spatiality : 13th Biennial International Conference on Music Theory and Analysis Belgrade, October 4–6, 2019",
title = "The Expansion of Time and Space in Franz Schubert’s Sonata in A Minor D. 845",
pages = "50-51"
}
Medić, I. (2019). The Expansion of Time and Space in Franz Schubert’s Sonata in A Minor D. 845.
Music and Spatiality : 13th Biennial International Conference on Music Theory and Analysis Belgrade, October 4–6, 2019
Faculty of Music of the University of Arts in Belgrade., 50-51.
Medić I. The Expansion of Time and Space in Franz Schubert’s Sonata in A Minor D. 845. Music and Spatiality : 13th Biennial International Conference on Music Theory and Analysis Belgrade, October 4–6, 2019. 2019;:50-51
Medić Ivana, "The Expansion of Time and Space in Franz Schubert’s Sonata in A Minor D. 845" Music and Spatiality : 13th Biennial International Conference on Music Theory and Analysis Belgrade, October 4–6, 2019 (2019):50-51

Музика изгубљене генерације: "америчка прича" Вука Куленовића

Медић, Ивана

(Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2019
UR  - http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSSU_60.pdf
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6401
AB  - У овом раду разматра се животна и професионална „одисеја“ српског композитора Вука Куленовића (1946–2017). Куленовић је био један од многобројних југословенских уметника и интелектуалаца који су почетком деведесетих година ХХ века напустили земљу, која се у том тренутку распадала, и окушали срећу у туђини – са више или мање успеха. Након кратког прегледа српске музичке „дијаспоре“ формиране током последњих тридесетак година, осветљава се Куленовићев стваралачки пут пре и после одласка у САД. Посебна пажња посвећује се композицији Concerto рrecipitato за виолину, виолу и гудачки оркестар, премијерно изведеној 5. децембра 2018. године, у Великој дворани Коларчеве задужбине. У закључку се проблематизује (поновно) укључење „изгубљених“ композитора у историју српске музике.
AB  - This paper is the latest in the series in which the author discusses the professional
paths of Serbian composers who left the country during and after the dissolution of the
socialist Yugoslavia and continued their careers abroad. In this paper the analytical lens
is directed at the professional and personal “odyssey” of Serbian/Yugoslav composer Vuk
Kulenović (1946–2017). In the early 1990s he became one of the countless Yugoslav artists and intellectuals who left the country (which was in the state of disintegration) and
tried his luck abroad – with mixed success. Kulenović himself went to Boston MA, USA
in 1992, and remained there until his death in 2017. After the introduction which provides
an overview of Serbian musical diaspora that has formed over the past thirty years,
the likely reasons behind the composers’ decision to emigrate, and arguments for their
(re)inclusion into Serbian music history, the focus is shifted to Kulenović’s professional journey before and after moving to the United States. The central hypothesis is that, in
spite of his claims to the contrary, Kulenović has never been forgotten in Serbia. Namely,
although he was physically absent from the country, his music (including large-scale
orchestral works) was regularly performed in Serbia (mostly in Belgrade). The argumentation is supported by a list of Kulenović’s most important performances in Serbia over
the 25-year period (1993–2018). The composer’s final completed work Concerto рrecipitato
for violin, viola, and string orchestra, premiered posthumously on 5 December 2018 at
the Great Hall of the Kolarac Foundation in Belgrade, is also analysed.
PB  - Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 60/2019
T1  - Музика изгубљене генерације: "америчка прича" Вука Куленовића
T1  - Music of the lost Generation: Vuk Kulenović’s “American Story”
SP  - 139
EP  - 156
ER  - 
@article{
author = "Медић, Ивана",
year = "2019",
url = "http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSSU_60.pdf, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6401",
abstract = "У овом раду разматра се животна и професионална „одисеја“ српског композитора Вука Куленовића (1946–2017). Куленовић је био један од многобројних југословенских уметника и интелектуалаца који су почетком деведесетих година ХХ века напустили земљу, која се у том тренутку распадала, и окушали срећу у туђини – са више или мање успеха. Након кратког прегледа српске музичке „дијаспоре“ формиране током последњих тридесетак година, осветљава се Куленовићев стваралачки пут пре и после одласка у САД. Посебна пажња посвећује се композицији Concerto рrecipitato за виолину, виолу и гудачки оркестар, премијерно изведеној 5. децембра 2018. године, у Великој дворани Коларчеве задужбине. У закључку се проблематизује (поновно) укључење „изгубљених“ композитора у историју српске музике., This paper is the latest in the series in which the author discusses the professional
paths of Serbian composers who left the country during and after the dissolution of the
socialist Yugoslavia and continued their careers abroad. In this paper the analytical lens
is directed at the professional and personal “odyssey” of Serbian/Yugoslav composer Vuk
Kulenović (1946–2017). In the early 1990s he became one of the countless Yugoslav artists and intellectuals who left the country (which was in the state of disintegration) and
tried his luck abroad – with mixed success. Kulenović himself went to Boston MA, USA
in 1992, and remained there until his death in 2017. After the introduction which provides
an overview of Serbian musical diaspora that has formed over the past thirty years,
the likely reasons behind the composers’ decision to emigrate, and arguments for their
(re)inclusion into Serbian music history, the focus is shifted to Kulenović’s professional journey before and after moving to the United States. The central hypothesis is that, in
spite of his claims to the contrary, Kulenović has never been forgotten in Serbia. Namely,
although he was physically absent from the country, his music (including large-scale
orchestral works) was regularly performed in Serbia (mostly in Belgrade). The argumentation is supported by a list of Kulenović’s most important performances in Serbia over
the 25-year period (1993–2018). The composer’s final completed work Concerto рrecipitato
for violin, viola, and string orchestra, premiered posthumously on 5 December 2018 at
the Great Hall of the Kolarac Foundation in Belgrade, is also analysed.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 60/2019",
title = "Музика изгубљене генерације: "америчка прича" Вука Куленовића, Music of the lost Generation: Vuk Kulenović’s “American Story”",
pages = "139-156"
}
Медић, И. (2019). Music of the lost Generation: Vuk Kulenović’s “American Story”.
Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 60/2019
Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику., 139-156.
Медић И. Music of the lost Generation: Vuk Kulenović’s “American Story”. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 60/2019. 2019;:139-156
Медић Ивана, "Music of the lost Generation: Vuk Kulenović’s “American Story”" Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 60/2019 (2019):139-156

Vasilije Mokranjac: Complete Piano Works – World Premiere Recording. Ratimir Martinović, piano. Grand Piano, 2 CDs, GP829/30, HNH International LTD, Germany. Distributed by Naxos.

Медић, Ивана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6940
AB  - Композитор Василије Мокрањац (1923–1984), редовни члан Српске академије наука
и уметности, оставио је изузетан клавирски опус, свакако један од најмаркантнијих
у српској музици ХХ века. По обиму упоредив са клавирским опусима Милоја
Милојевића (1884–1946), Јосипа Славенског (1896–1955), Дејана Деспића (р. 1930)
и Ивана Јевтића (р. 1947), издваја се по снази уметничког израза и изванредном
коришћењу свих изражајних могућности инструмента. Ово није изненађујуће
када се има у виду да је Василије Мокрањац најпре завршио студије клавира у класи
знаменитог чешког педагога Емила Хајека (1886–1974), а затим и студије композиције
у класи Станојла Рајичића (1910–2000), који је такође био врстан пијаниста и, заправо,
започео каријеру као професор клавира, пре него што се у потпуности посветио
компоновању и педагогији у области композиције и оркестрације. Све евентуалне
могућности за концертирање Василија Мокрањца, као и за постављање стандарда
извођења сопствених клавирских дела, биле су, нажалост, заувек прекинуте
несхватљивим поступком послератних комунистичких власти.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Vasilije Mokranjac: Complete Piano Works – World Premiere Recording. Ratimir Martinović, piano. Grand Piano, 2 CDs, GP829/30, HNH International LTD, Germany. Distributed by Naxos.
SP  - 309
EP  - 313
IS  - 27
ER  - 
@article{
author = "Медић, Ивана",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6940",
abstract = "Композитор Василије Мокрањац (1923–1984), редовни члан Српске академије наука
и уметности, оставио је изузетан клавирски опус, свакако један од најмаркантнијих
у српској музици ХХ века. По обиму упоредив са клавирским опусима Милоја
Милојевића (1884–1946), Јосипа Славенског (1896–1955), Дејана Деспића (р. 1930)
и Ивана Јевтића (р. 1947), издваја се по снази уметничког израза и изванредном
коришћењу свих изражајних могућности инструмента. Ово није изненађујуће
када се има у виду да је Василије Мокрањац најпре завршио студије клавира у класи
знаменитог чешког педагога Емила Хајека (1886–1974), а затим и студије композиције
у класи Станојла Рајичића (1910–2000), који је такође био врстан пијаниста и, заправо,
започео каријеру као професор клавира, пре него што се у потпуности посветио
компоновању и педагогији у области композиције и оркестрације. Све евентуалне
могућности за концертирање Василија Мокрањца, као и за постављање стандарда
извођења сопствених клавирских дела, биле су, нажалост, заувек прекинуте
несхватљивим поступком послератних комунистичких власти.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Vasilije Mokranjac: Complete Piano Works – World Premiere Recording. Ratimir Martinović, piano. Grand Piano, 2 CDs, GP829/30, HNH International LTD, Germany. Distributed by Naxos.",
pages = "309-313",
number = "27"
}
Медић, И. (2019). Vasilije Mokranjac: Complete Piano Works – World Premiere Recording. Ratimir Martinović, piano. Grand Piano, 2 CDs, GP829/30, HNH International LTD, Germany. Distributed by Naxos..
Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(27), 309-313.
Медић И. Vasilije Mokranjac: Complete Piano Works – World Premiere Recording. Ratimir Martinović, piano. Grand Piano, 2 CDs, GP829/30, HNH International LTD, Germany. Distributed by Naxos.. Музикологија / Musicology. 2019;(27):309-313
Медић Ивана, "Vasilije Mokranjac: Complete Piano Works – World Premiere Recording. Ratimir Martinović, piano. Grand Piano, 2 CDs, GP829/30, HNH International LTD, Germany. Distributed by Naxos." Музикологија / Musicology, no. 27 (2019):309-313

What Does Quantum Music Sound Like and What Would Pierre Boulez Think of It? Super Position (Many Worlds) by Kim Helweg (2017)

Medić, Ivana; Janković-Beguš, Jelena

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Medić, Ivana
AU  - Janković-Beguš, Jelena
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3674
AB  - Pierre Boulez (1925–2016) devoted a great deal of time and consideration to
the relationship between the composer’s invention and performance media, in
particular those related to the application of the latest technological breakthroughs
and new instruments. Boulez’s famous essay “Technology and the Composer“
(1977/1986) proclaims his desire to widen the range of expressive means of art
music by conquering new media. Boulez’s “vintage“ insights are here juxtaposed
with a contemporary Quantum Music project (2015–2018), and with one
particular piece written within this project: Super Position (Many Worlds) by
Kim Helweg (2017), commissioned by the Institute of Musicology SASA and
supported by the Danish Arts Foundation (Statens Kunstfond). At least two lines of thinking relevant for the present discussion can be drawn from Boulez’s text:
the frst dealing with the possible development of new musical instruments, and
the other inviting a merger between music composition and science.
AB  - Француски авангардни композитор Пјер Булез (1925–2016) посветио
је пуно пажње спрези између композиторске инвенције и извођачког
медија, посебно у вези са применом најновијих (у то време) технолошких
достигнућа и нових (превасходно електроакустичких) инструмената.
У чувеном есеју из 1977. године „Технологија и композитор“ Булез је
прокламовао своју жељу за проширењем опсега изражајних средстава
уметничке музике путем освајања нових медија. У овом раду Булезова
запажања сагледавамо у паралели са резултатима савременог пројекта
Квантна музика (Quantum Music), реализованог у оквиру програма
Креативна Европа (2015–2018). Након разматрања Булезових теоријских
поставки, превасходно оних које се односе на развој нових инструмената и
на спој музике и науке, као и њихових савремених реперкусија, анализирамо
композицију Супер позиција (Много светова) за два хибридна (квантна)
клавира данског композитора Кима Хелвега, насталу 2017. године у оквиру
пројекта Квантна музика. Ова композиција представља тек први покушај
– свакако не и једини могући – повезивања квантне механике и савремене
уметничке музике.
У поређењу са ранијим Хелвеговим остварењима, композиција Супер позиција
(Много светова) не одступа превише од његовог уобичајеног израза, који се
креће у координатама постмодернизма и постминимализма. Међутим, Хелвег
проналази начин да свој препознатљив музички рукопис неусиљено и логично
доведе у везу са новим извором инспирације – квантним светом. Поред тога,
трансформација клавирског звука, премда остварена употребом иновативне
технологије (хибридних клавира и пратећег компјутерског интерфејса и
банке звукова, специјално развијених за овај пројекат) такође не представља
апсолутну новину у домену електроакустичке музике – мада де факто мења
начин преноса акустичких информација у дигитални свет. Оно што је заиста
ново и оригинално у Хелвеговом остварењу, поред чињенице да је у питању
прва композиција за хибридне клавире, јесте продор уметничке музике у
свет експерименталне физике, као резултат сусрета композитора у потрази
за новим изворима инспирације и физичара који су желели да свет мајушних квантних честица приближе људском уху. Као заједничке црте Булезовог есеја “Технологија и композитор“ и пројекта
Квантна музика издвојиле смо: тесну сарадњу између научника, инжењера и
музичара; развој и производњу нових инструмената; напор музичара (како
композитора, тако и извођача) да овладају најсавременијим технологијама;
најзад, проналажење заједничког језика за музику и нове технолошке
продоре. Пројекат Квантна музика отвара ново поглавље у односу између
науке, технологије и музике, које има потенцијала да доведе до открића нових
звучних светова – док је, у исто време, музици дата прилика да допринесе
науци путем учествовања у експериментима на пољу квантне механике.
Сигурне смо да би Булез одушевљено прихватио да компонује музику за
квантне инструменте, јер ови “клавири будућности“ отелотворују симбиозу
науке, технологије и музике о којој је овај великан авангарде сањао и коју је
и сам желео да оствари.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - What Does Quantum Music Sound Like and What Would Pierre Boulez Think of It? Super Position (Many Worlds) by Kim Helweg (2017)
T1  - Како звучи квантна музика и шта би Пјер Булез мислио о томе? Супер позиција (много светова) Kима Хелвега (2017)
SP  - 79
EP  - 93
IS  - 24
DO  - 10.2298/MUZ1824079M
ER  - 
@article{
author = "Medić, Ivana and Janković-Beguš, Jelena",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3674",
abstract = "Pierre Boulez (1925–2016) devoted a great deal of time and consideration to
the relationship between the composer’s invention and performance media, in
particular those related to the application of the latest technological breakthroughs
and new instruments. Boulez’s famous essay “Technology and the Composer“
(1977/1986) proclaims his desire to widen the range of expressive means of art
music by conquering new media. Boulez’s “vintage“ insights are here juxtaposed
with a contemporary Quantum Music project (2015–2018), and with one
particular piece written within this project: Super Position (Many Worlds) by
Kim Helweg (2017), commissioned by the Institute of Musicology SASA and
supported by the Danish Arts Foundation (Statens Kunstfond). At least two lines of thinking relevant for the present discussion can be drawn from Boulez’s text:
the frst dealing with the possible development of new musical instruments, and
the other inviting a merger between music composition and science., Француски авангардни композитор Пјер Булез (1925–2016) посветио
је пуно пажње спрези између композиторске инвенције и извођачког
медија, посебно у вези са применом најновијих (у то време) технолошких
достигнућа и нових (превасходно електроакустичких) инструмената.
У чувеном есеју из 1977. године „Технологија и композитор“ Булез је
прокламовао своју жељу за проширењем опсега изражајних средстава
уметничке музике путем освајања нових медија. У овом раду Булезова
запажања сагледавамо у паралели са резултатима савременог пројекта
Квантна музика (Quantum Music), реализованог у оквиру програма
Креативна Европа (2015–2018). Након разматрања Булезових теоријских
поставки, превасходно оних које се односе на развој нових инструмената и
на спој музике и науке, као и њихових савремених реперкусија, анализирамо
композицију Супер позиција (Много светова) за два хибридна (квантна)
клавира данског композитора Кима Хелвега, насталу 2017. године у оквиру
пројекта Квантна музика. Ова композиција представља тек први покушај
– свакако не и једини могући – повезивања квантне механике и савремене
уметничке музике.
У поређењу са ранијим Хелвеговим остварењима, композиција Супер позиција
(Много светова) не одступа превише од његовог уобичајеног израза, који се
креће у координатама постмодернизма и постминимализма. Међутим, Хелвег
проналази начин да свој препознатљив музички рукопис неусиљено и логично
доведе у везу са новим извором инспирације – квантним светом. Поред тога,
трансформација клавирског звука, премда остварена употребом иновативне
технологије (хибридних клавира и пратећег компјутерског интерфејса и
банке звукова, специјално развијених за овај пројекат) такође не представља
апсолутну новину у домену електроакустичке музике – мада де факто мења
начин преноса акустичких информација у дигитални свет. Оно што је заиста
ново и оригинално у Хелвеговом остварењу, поред чињенице да је у питању
прва композиција за хибридне клавире, јесте продор уметничке музике у
свет експерименталне физике, као резултат сусрета композитора у потрази
за новим изворима инспирације и физичара који су желели да свет мајушних квантних честица приближе људском уху. Као заједничке црте Булезовог есеја “Технологија и композитор“ и пројекта
Квантна музика издвојиле смо: тесну сарадњу између научника, инжењера и
музичара; развој и производњу нових инструмената; напор музичара (како
композитора, тако и извођача) да овладају најсавременијим технологијама;
најзад, проналажење заједничког језика за музику и нове технолошке
продоре. Пројекат Квантна музика отвара ново поглавље у односу између
науке, технологије и музике, које има потенцијала да доведе до открића нових
звучних светова – док је, у исто време, музици дата прилика да допринесе
науци путем учествовања у експериментима на пољу квантне механике.
Сигурне смо да би Булез одушевљено прихватио да компонује музику за
квантне инструменте, јер ови “клавири будућности“ отелотворују симбиозу
науке, технологије и музике о којој је овај великан авангарде сањао и коју је
и сам желео да оствари.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "What Does Quantum Music Sound Like and What Would Pierre Boulez Think of It? Super Position (Many Worlds) by Kim Helweg (2017), Како звучи квантна музика и шта би Пјер Булез мислио о томе? Супер позиција (много светова) Kима Хелвега (2017)",
pages = "79-93",
number = "24",
doi = "10.2298/MUZ1824079M"
}
Medić, I.,& Janković-Beguš, J. (2018). Како звучи квантна музика и шта би Пјер Булез мислио о томе? Супер позиција (много светова) Kима Хелвега (2017).
Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(24), 79-93.
https://doi.org/10.2298/MUZ1824079M
Medić I, Janković-Beguš J. Како звучи квантна музика и шта би Пјер Булез мислио о томе? Супер позиција (много светова) Kима Хелвега (2017). Музикологија / Musicology. 2018;(24):79-93
Medić Ivana, Janković-Beguš Jelena, "Како звучи квантна музика и шта би Пјер Булез мислио о томе? Супер позиција (много светова) Kима Хелвега (2017)" Музикологија / Musicology, no. 24 (2018):79-93,
https://doi.org/10.2298/MUZ1824079M .

Russian Music since 1917: Reappraisal and Rediscovery. Edited by Patrick Zuk and Marina Frolova-Walker. Pp. xiii + 434. Proceedings of the British Academy. New York and Oxford, Oxford University Press, 2017. ISBN 978-0-19-726615-1

Medić, Ivana

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Medić, Ivana
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4863
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Russian Music since 1917: Reappraisal and Rediscovery. Edited by Patrick Zuk and Marina Frolova-Walker. Pp. xiii + 434. Proceedings of the British Academy. New York and Oxford, Oxford University Press, 2017. ISBN 978-0-19-726615-1
SP  - 223
EP  - 226
IS  - 25
ER  - 
@article{
author = "Medić, Ivana",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4863",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Russian Music since 1917: Reappraisal and Rediscovery. Edited by Patrick Zuk and Marina Frolova-Walker. Pp. xiii + 434. Proceedings of the British Academy. New York and Oxford, Oxford University Press, 2017. ISBN 978-0-19-726615-1",
pages = "223-226",
number = "25"
}
Medić, I. (2018). Russian Music since 1917: Reappraisal and Rediscovery. Edited by Patrick Zuk and Marina Frolova-Walker. Pp. xiii + 434. Proceedings of the British Academy. New York and Oxford, Oxford University Press, 2017. ISBN 978-0-19-726615-1.
Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(25), 223-226.
Medić I. Russian Music since 1917: Reappraisal and Rediscovery. Edited by Patrick Zuk and Marina Frolova-Walker. Pp. xiii + 434. Proceedings of the British Academy. New York and Oxford, Oxford University Press, 2017. ISBN 978-0-19-726615-1. Музикологија / Musicology. 2018;(25):223-226
Medić Ivana, "Russian Music since 1917: Reappraisal and Rediscovery. Edited by Patrick Zuk and Marina Frolova-Walker. Pp. xiii + 434. Proceedings of the British Academy. New York and Oxford, Oxford University Press, 2017. ISBN 978-0-19-726615-1" Музикологија / Musicology, no. 25 (2018):223-226

Parenting the Piano: Miroslav Miša Savić's St. Lazarus Waltz

Medić, Ivana

(Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Medić, Ivana
PY  - 2017
UR  - http://ivanamedic.com/wp-content/uploads/2017/10/Parenting-the-Piano.pdf
UR  - http://www.newsound.org.rs/pdf/en/ns49/10.I.Medic.pdf
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3612
AB  - This article deals with a work by a contemporary Serbian composer Miroslav 
Miša
Savić
(b.
1954):
St. Lazarus Waltz
for one or two grand pianos, with or without 
children’s
toy
pianos.
Since
St.
Lazarus
is
a
children’
s
holiday,
the
composer’s
idea
was
to
depict
children
by
toy
pianos,
while
the
grand
pianos
are
'parents’.
The
waltz
exists
in
several
versions:
from
the
first
one,
where
the
children
pianos
are
quite
small
and
their
musical
parts
very
restricted,
to
the
version
for
two
'adult’
pianos,
which
describes
the
moment in life when children have grown up and left their parental home. Aside from 
exploring
these
musical
'family
ties’,
Savić
implements
a
simple
yet
ingenious
constructive principle in all versions of this waltz. The structure of the piece is based on the exploitation
of
the
system
of
equal
temperament
and
on
the
Fibonacci
row,
and
this
frame
is
filled
with
several
layers
of
musical
references,
including:
Johann
Sebastian
Bach
and
other
composers
who
wrote
'well-tempered’
piano
music;
repetitive/processual
minimalism,
a
style
that
Savić
and
his
peers
brought
into
Serbian
music,
but
have
since
evolved in different directions; the Serbian tradition of romantic salon piano pieces; finally, the 
Orthodox
tradition,
but
referenced
in
a
way
very
different
from
the
'neo-Orthodox’
trend
that has been present in Serbian art music since the late 1980s.
PB  - Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music
T2  - New Sound International Journal of Music
T1  - Parenting the Piano: Miroslav Miša Savić's St. Lazarus Waltz
SP  - 123
EP  - 138
IS  - 49
ER  - 
@article{
author = "Medić, Ivana",
year = "2017",
url = "http://ivanamedic.com/wp-content/uploads/2017/10/Parenting-the-Piano.pdf, http://www.newsound.org.rs/pdf/en/ns49/10.I.Medic.pdf, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3612",
abstract = "This article deals with a work by a contemporary Serbian composer Miroslav 
Miša
Savić
(b.
1954):
St. Lazarus Waltz
for one or two grand pianos, with or without 
children’s
toy
pianos.
Since
St.
Lazarus
is
a
children’
s
holiday,
the
composer’s
idea
was
to
depict
children
by
toy
pianos,
while
the
grand
pianos
are
'parents’.
The
waltz
exists
in
several
versions:
from
the
first
one,
where
the
children
pianos
are
quite
small
and
their
musical
parts
very
restricted,
to
the
version
for
two
'adult’
pianos,
which
describes
the
moment in life when children have grown up and left their parental home. Aside from 
exploring
these
musical
'family
ties’,
Savić
implements
a
simple
yet
ingenious
constructive principle in all versions of this waltz. The structure of the piece is based on the exploitation
of
the
system
of
equal
temperament
and
on
the
Fibonacci
row,
and
this
frame
is
filled
with
several
layers
of
musical
references,
including:
Johann
Sebastian
Bach
and
other
composers
who
wrote
'well-tempered’
piano
music;
repetitive/processual
minimalism,
a
style
that
Savić
and
his
peers
brought
into
Serbian
music,
but
have
since
evolved in different directions; the Serbian tradition of romantic salon piano pieces; finally, the 
Orthodox
tradition,
but
referenced
in
a
way
very
different
from
the
'neo-Orthodox’
trend
that has been present in Serbian art music since the late 1980s.",
publisher = "Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music",
journal = "New Sound International Journal of Music",
title = "Parenting the Piano: Miroslav Miša Savić's St. Lazarus Waltz",
pages = "123-138",
number = "49"
}
Medić, I. (2017). Parenting the Piano: Miroslav Miša Savić's St. Lazarus Waltz.
New Sound International Journal of Music
Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music.(49), 123-138.
Medić I. Parenting the Piano: Miroslav Miša Savić's St. Lazarus Waltz. New Sound International Journal of Music. 2017;(49):123-138
Medić Ivana, "Parenting the Piano: Miroslav Miša Savić's St. Lazarus Waltz" New Sound International Journal of Music, no. 49 (2017):123-138