Божић, Софија

Link to this page

Authority KeyName Variants
fa1dd4d3-b88e-4444-be9b-bffb3625a46a
  • Божић, Софија (4)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]

Крестић, Василије Ђ.; Терзић, Славенко; Божић, Софија; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Терзић, Славенко
AU  - Божић, Софија
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2020
AB  - Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848–1914) / Василије Ђ. Крестић ; уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ : Архив Србије, 2019.
Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, дописни члан САНУ Славенко Терзић, др Софија Божић. У Београду, уторак, 29. октобар 2019. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]
SP  - 273
EP  - 288
VL  - 8
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10828
ER  - 
@book{
author = "Крестић, Василије Ђ. and Терзић, Славенко and Божић, Софија and Вуксановић, Миро",
year = "2020",
abstract = "Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848–1914) / Василије Ђ. Крестић ; уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ : Архив Србије, 2019.
Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, дописни члан САНУ Славенко Терзић, др Софија Божић. У Београду, уторак, 29. октобар 2019. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]",
pages = "273-288",
volume = "8",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10828"
}
Крестић, В. Ђ., Терзић, С., Божић, С.,& Вуксановић, М. (2020). Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 8(8), 273-288.
Крестић ВЂ, Терзић С, Божић С, Вуксановић М. Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2020;8(8):273-288.
Крестић Василије Ђ., Терзић Славенко, Божић Софија, Вуксановић Миро, "Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 8, no. 8 (2020):273-288

Дубровник између Београда и Загреба од уједињења до стварања Бановине Хрватске : (1918-1939)

Божић, Софија

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Божић, Софија
PY  - 2019
AB  - У раду се истражује положај Дубровника у Краљевини СХС/
Југославији. Анализирају се бројни предлози и идеје о уређењу Краљевине са
циљем утврђивања позиције Дубровника у плановима српске и хрватске политичке елите и места које је он заузео приликом неколико пута спровођених територијално–административних реорганизација државе. Осим из угла Београда
и Загреба, проблем се сагледава и из визуре самих Дубровчана. Истраживање
је показало да српска страна није имала јасно дефинисане ставове у погледу
припадности Дубровника, за разлику од хрватске, која је подручје Дубровника
доследно и континуирано обухватала хрватским границама. Утврђено је да борба дубровачких Срба да сачувају свој национални идентитет и посебност свог
града уобличену током историје није дала резултате, да су све промене водиле
слабљењу српске компоненте Дубровника и, најзад, његовом утапању у хрватски
корпус. Рад је настао на основу архивске грађе, објављених извора, мемоарских
дела и релевантне научне литературе.
AB  - Th is paper looks into the position of Dubrovnik within the Kingdom of
Serbs, Croats, and Slovenes/Yugoslavia. Numerous proposals and suggestions
concerning regulations in the Kingdom have been analyzed, with the aim
of establishing the position of Dubrovnik in the plans of Serbian and
Croatian political elites, as well as the place it occupied in several territorialadministrative
reorganizations of the state. When the fi rst division of
the Kingdom into 33 districts had been carried out (in 1922), a separate
Dubrovnik district had been set up, aft er which Dubrovnik was given over
to Banovina of Zeta (in 1929), only to eventually become part of Banovina
of Croatia (in 1939). Our investigation has shown that the Serbian side did
not have clearly defi ned views regarding where Dubrovnik belongs, unlike
the Croatian side, which included the area of Dubrovnik within Croatian
territory with consistency and continuity. Apart from the perspective of
Belgrade and Zagreb, the issue in hand has also been observed from the
viewpoint of the inhabitants of Dubrovnik themselves. Serbs from Dubrovnik
were deeply distressed by the idea of their city being joined to the so-called
Tripartite Croatia (Trojednica), that is, by the possibility of the southern
coastline to form part of some sort of Croatian autonomous district. Instead,
they had persistently been trying to unite the territory of Dubrovnik with
Herzegovinian hinterlands into one separate unit, with respect to the specific
historical development of Dubrovnik, its centuries’ old independence, highly
developed culture and traditionally “Slavic” character of its people. The
struggle of Serbs from Dubrovnik to preserve their national identity and
uniqueness of its city shaped in the course of history did not yield results,
all the changes were conducive to weakening of the Serbian component of
Dubrovnik and to its eventual blending into the Croatian corpus.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Зборник о Србима у Хрватској
T1  - Дубровник између Београда и Загреба од уједињења до стварања Бановине Хрватске : (1918-1939)
T1  - Dubrovnik between Belgrade and Zagreb from unifi cation to the foundation of Banovina of Croatia (1918–1939)
SP  - 187
EP  - 203
IS  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10091
ER  - 
@article{
author = "Божић, Софија",
year = "2019",
abstract = "У раду се истражује положај Дубровника у Краљевини СХС/
Југославији. Анализирају се бројни предлози и идеје о уређењу Краљевине са
циљем утврђивања позиције Дубровника у плановима српске и хрватске политичке елите и места које је он заузео приликом неколико пута спровођених територијално–административних реорганизација државе. Осим из угла Београда
и Загреба, проблем се сагледава и из визуре самих Дубровчана. Истраживање
је показало да српска страна није имала јасно дефинисане ставове у погледу
припадности Дубровника, за разлику од хрватске, која је подручје Дубровника
доследно и континуирано обухватала хрватским границама. Утврђено је да борба дубровачких Срба да сачувају свој национални идентитет и посебност свог
града уобличену током историје није дала резултате, да су све промене водиле
слабљењу српске компоненте Дубровника и, најзад, његовом утапању у хрватски
корпус. Рад је настао на основу архивске грађе, објављених извора, мемоарских
дела и релевантне научне литературе., Th is paper looks into the position of Dubrovnik within the Kingdom of
Serbs, Croats, and Slovenes/Yugoslavia. Numerous proposals and suggestions
concerning regulations in the Kingdom have been analyzed, with the aim
of establishing the position of Dubrovnik in the plans of Serbian and
Croatian political elites, as well as the place it occupied in several territorialadministrative
reorganizations of the state. When the fi rst division of
the Kingdom into 33 districts had been carried out (in 1922), a separate
Dubrovnik district had been set up, aft er which Dubrovnik was given over
to Banovina of Zeta (in 1929), only to eventually become part of Banovina
of Croatia (in 1939). Our investigation has shown that the Serbian side did
not have clearly defi ned views regarding where Dubrovnik belongs, unlike
the Croatian side, which included the area of Dubrovnik within Croatian
territory with consistency and continuity. Apart from the perspective of
Belgrade and Zagreb, the issue in hand has also been observed from the
viewpoint of the inhabitants of Dubrovnik themselves. Serbs from Dubrovnik
were deeply distressed by the idea of their city being joined to the so-called
Tripartite Croatia (Trojednica), that is, by the possibility of the southern
coastline to form part of some sort of Croatian autonomous district. Instead,
they had persistently been trying to unite the territory of Dubrovnik with
Herzegovinian hinterlands into one separate unit, with respect to the specific
historical development of Dubrovnik, its centuries’ old independence, highly
developed culture and traditionally “Slavic” character of its people. The
struggle of Serbs from Dubrovnik to preserve their national identity and
uniqueness of its city shaped in the course of history did not yield results,
all the changes were conducive to weakening of the Serbian component of
Dubrovnik and to its eventual blending into the Croatian corpus.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Зборник о Србима у Хрватској",
title = "Дубровник између Београда и Загреба од уједињења до стварања Бановине Хрватске : (1918-1939), Dubrovnik between Belgrade and Zagreb from unifi cation to the foundation of Banovina of Croatia (1918–1939)",
pages = "187-203",
number = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10091"
}
Божић, С. (2019). Dubrovnik between Belgrade and Zagreb from unifi cation to the foundation of Banovina of Croatia (1918–1939).
Зборник о Србима у Хрватској
Београд : Српска академија наука и уметности.(12), 187-203.
Божић С. Dubrovnik between Belgrade and Zagreb from unifi cation to the foundation of Banovina of Croatia (1918–1939). Зборник о Србима у Хрватској. 2019;(12):187-203.
Божић Софија, "Dubrovnik between Belgrade and Zagreb from unifi cation to the foundation of Banovina of Croatia (1918–1939)" Зборник о Србима у Хрватској, no. 12 (2019):187-203

Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]

Крестић, Василије Ђ.; Радојевић, Мира; Божић, Софија; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - BOOK
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Радојевић, Мира
AU  - Божић, Софија
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2018
AB  - Знаменити Срби о Хрватима  / Василије Ђ. Крестић. – Београд :Српска књижевна задруга, 2017.
и
Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину = Greater Croatian pretensions to Vojvodina and Bosnia and Herzegovina / Василије Ђ. Крестић ; [преводилац Татјана Ћосовић].– Београд : САНУ, 2017.
Говорили: aкадемик Василије Ђ. Крестић, проф. др Мира Радојевић, др Софија Божић.
У Београду, уторак 21. новембар 2017. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]
SP  - 263
EP  - 277
VL  - 6
IS  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11207
ER  - 
@book{
author = "Крестић, Василије Ђ. and Радојевић, Мира and Божић, Софија and Вуксановић, Миро",
year = "2018",
abstract = "Знаменити Срби о Хрватима  / Василије Ђ. Крестић. – Београд :Српска књижевна задруга, 2017.
и
Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину = Greater Croatian pretensions to Vojvodina and Bosnia and Herzegovina / Василије Ђ. Крестић ; [преводилац Татјана Ћосовић].– Београд : САНУ, 2017.
Говорили: aкадемик Василије Ђ. Крестић, проф. др Мира Радојевић, др Софија Божић.
У Београду, уторак 21. новембар 2017. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]",
pages = "263-277",
volume = "6",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11207"
}
Крестић, В. Ђ., Радојевић, М., Божић, С.,& Вуксановић, М. (2018). Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 6(6), 263-277.
Крестић ВЂ, Радојевић М, Божић С, Вуксановић М. Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2018;6(6):263-277.
Крестић Василије Ђ., Радојевић Мира, Божић Софија, Вуксановић Миро, "Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 6, no. 6 (2018):263-277

Гавро Манојловић(1856–1939): историчар, академик, политичар

Божић, Софија

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Божић, Софија
PY  - 2017
AB  - Historian Gavro Manojlović (1856–1939) was a regular member and president of the Yugoslav Academy of Sciences and Arts (JAZU). He fi rst taught in secondary schools and then became a university professor, specialising in the history of the old century and the history of Byzantium. He wrote poetry and philosophical treaties. He headed the JAZU from 1924 to 1933, contributing to successful functioning of this institution. Among his numerous endeavours as the Academy’s president, particularly noteworthy are the reorganisation of Strossmayer’s picture gallery and particularly the general upgrade of JAZU’s material position owing to the state aid for the construction of Academy’s edifi ce. Gavro Manojlović received a high award for scientifi c work also from the Serbian Royal Academy (SKA) – in 1910 he became a corresponding member of the Academy of Social Sciences. As a member of the JAZU and the SKA, he advocated the closest possible cooperation between the two academies. He fostered particularly cordial and friendly relations with Jovan Cvijić, SKA president. Being primarily a renowned scientist, he participated in political life as well. As a member of the Serbian Independent Party and the CroatianSerbian Coalition, he was an MP at the Croatian and Hungarian Assembly. Aft er the unifi cation of the Serbs, Croats and Slovenes in 1918, he entered the Temporary National Representation. From his youth until the end of his life, he was faithful to the Yugoslav ideal. He belonged to a number of illustrious Serbs who left  an important mark in Croatian society.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности, 2017
T2  - Зборник о Србима у Хрватској
T1  - Гавро Манојловић(1856–1939): историчар, академик, политичар
T1  - Gavro Manojlović (1856–1939): historian, academician, politician
SP  - 63
EP  - 86
IS  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9125
ER  - 
@article{
author = "Божић, Софија",
year = "2017",
abstract = "Historian Gavro Manojlović (1856–1939) was a regular member and president of the Yugoslav Academy of Sciences and Arts (JAZU). He fi rst taught in secondary schools and then became a university professor, specialising in the history of the old century and the history of Byzantium. He wrote poetry and philosophical treaties. He headed the JAZU from 1924 to 1933, contributing to successful functioning of this institution. Among his numerous endeavours as the Academy’s president, particularly noteworthy are the reorganisation of Strossmayer’s picture gallery and particularly the general upgrade of JAZU’s material position owing to the state aid for the construction of Academy’s edifi ce. Gavro Manojlović received a high award for scientifi c work also from the Serbian Royal Academy (SKA) – in 1910 he became a corresponding member of the Academy of Social Sciences. As a member of the JAZU and the SKA, he advocated the closest possible cooperation between the two academies. He fostered particularly cordial and friendly relations with Jovan Cvijić, SKA president. Being primarily a renowned scientist, he participated in political life as well. As a member of the Serbian Independent Party and the CroatianSerbian Coalition, he was an MP at the Croatian and Hungarian Assembly. Aft er the unifi cation of the Serbs, Croats and Slovenes in 1918, he entered the Temporary National Representation. From his youth until the end of his life, he was faithful to the Yugoslav ideal. He belonged to a number of illustrious Serbs who left  an important mark in Croatian society.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, 2017",
journal = "Зборник о Србима у Хрватској",
title = "Гавро Манојловић(1856–1939): историчар, академик, политичар, Gavro Manojlović (1856–1939): historian, academician, politician",
pages = "63-86",
number = "11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9125"
}
Божић, С. (2017). Gavro Manojlović (1856–1939): historian, academician, politician.
Зборник о Србима у Хрватској
Београд : Српска академија наука и уметности, 2017.(11), 63-86.
Божић С. Gavro Manojlović (1856–1939): historian, academician, politician. Зборник о Србима у Хрватској. 2017;(11):63-86.
Божић Софија, "Gavro Manojlović (1856–1939): historian, academician, politician" Зборник о Србима у Хрватској, no. 11 (2017):63-86