Суботин-Голубовић, Татјана

Link to this page

Authority KeyName Variants
a69b82c1-cbfb-4c92-9552-ebf8d85e6d4a
  • Суботин-Голубовић, Татјана (6)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Руски триодни стихирар с краја XII века – рукопис Хиландар 307.

Суботин-Голубовић, Татјана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Суботин-Голубовић, Татјана
PY  - 2020
AB  - MS Hilandar 307, a triodion sticherarion from the late 12th century, is one of the
oldest Slavonic manuscripts kept at Hilandar. The manuscript has not survived in
its entirety – it is missing the first part which contained stichera of the Lenten cycle;
the extant part contains the pentecostarion cycle of stichera. It was written in the
Russian recension. The manuscript has probably been kept at the monastery ever
since its establishment and could have been even procured by St. Sava at the time
of the formation of the monastery library. Its presence at the Serbian monastery
confirms that there were no linguistic or practical liturgical obstacles to its use in
religious services. Since the Serbian manuscript heritage does not include surviving
sticheraria as a type of liturgical book, its content is highly interesting. This paper
explores the interrelationship between the sticherarion and corresponding services
in the oldest Serbian triodion, copied in the first half of the 13th century and now
kept in the National Library of Russia in Saint Petersburg (F. п. I. 68). Two services
were selected as examples – the service for the Mid-Pentecost (Midfeast) and
the service to the Holy Fathers of the First Ecumenical Council. An initial careful
comparison already revealed the appearance of different translations of the texts
shared by both manuscripts. Also, it was found that only a part of stichera in the
sticherarion appear in full triodion services, in which stichera make up just one
segment of the service as a complex hymnographic ensemble.
AB  - Рукопис Хиландар 307, триодни стихирар с краја XII века, један је од
најстаријих словенских рукописа који се чувају у манастиру Хиландар.
Рукопис није сачуван у целости – недостаје његов почетак у којем су се
налазиле стихире Ускршњег циклуса; у сачуваном делу, налазе се стихире
из Пентикостара. Написан је рускословенским језиком. Рукопис припада
најстаријем фонду манастирских рукописа, а ту је вероватно доспео још
у почетној фази формирања библиотеке. Његово присуство у српском
манастиру потврђује да није било језичких или практичних литургијских
препрека за његову употребу у оквиру богослужења. Будући да у српској
писаној традицији нема сачуваних стихирара као посебних литургијских
књига садржај овог рукописа је веома занимљив. У овом раду истражујемо
однос између стихирара и одговарајућих служби у најстаријем српском
триоду, преписаном у првој половини XIII века, а који се чува у Руској
народној библиотеци у Санкт Петербургу (F. п. I. 68). Као примери одабране
су две службе – служба на Преполовљење празника и служба Светим Оцима
Првог васељенског сабора. Већ почетно детаљно поређење открива различите
преводе текстова који се јављају у оба рукописа. Такође, установили смо да
се само део стихира из стихирара појављује у целовитим службама у триоду,
у којим стихире чине само један део службе.
AB  - Рукопись № 307 афонского хиландарского монастыря, русский стихирарь триодный конца XII века, является одной из древнейших рукописей монастырской библиотеки. Рукопись сохранилась не полностю, в ней недостает первая часть, в которой находились стихиры постного цыкла. Возможно, что этот стихирарь принадлежал Хиландарю с времен основания монастыря и учреждения его библиотеки. Этой рукописю, кажется, свободно пользовались при отправлении службы и язык не являлся препятствием этому. Не сохранилась ни одна сербская рукопись этого типа и не совсем ясно существовали ли они вообще у южных славян. В настоящей работе проведено текстологическое сопоставление соответствующего гимнографического материала врукописи № 307 хиландарского монастыря и в двух службах (Св. отцам Первого вселенского собора и на Преполовление праздника, в среду Недели ораслабленом) в древнейшей сербской триоди первой половины XIII столетия (Санкт Петербург, РНБ, F. п. I. 68). Обе рукописи, и русская и сербская, следуют уставу Студитского константинопольского монастыря. При текстологическом анализе нам удалось установить, что в двух рукописях существуют два перевода одних и тех же текстов, хотя в отдельных случаях можно
говорить об одном, но в разных местах и в разное время отредактированых
переводах. Надо отметить, что в состав двух служб сербской триоди не вошли и все стихиры существущие в стихираре, а так же и, что объем гимнографического материала сербской рукописи на много превосходит тот в хиландарской рукописи.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Руски триодни стихирар с краја XII века – рукопис Хиландар 307.
T1  - A Russian Triodion Sticherarion From the Late 12th Century – MS Hilandar 307
T1  - Русский стихирарь постный и цветной конца XII в. – рукопись Хиландарь № 307
SP  - 33
EP  - 46
IS  - 28
DO  - 10.2298/MUZ2028033S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8884
ER  - 
@article{
author = "Суботин-Голубовић, Татјана",
year = "2020",
abstract = "MS Hilandar 307, a triodion sticherarion from the late 12th century, is one of the
oldest Slavonic manuscripts kept at Hilandar. The manuscript has not survived in
its entirety – it is missing the first part which contained stichera of the Lenten cycle;
the extant part contains the pentecostarion cycle of stichera. It was written in the
Russian recension. The manuscript has probably been kept at the monastery ever
since its establishment and could have been even procured by St. Sava at the time
of the formation of the monastery library. Its presence at the Serbian monastery
confirms that there were no linguistic or practical liturgical obstacles to its use in
religious services. Since the Serbian manuscript heritage does not include surviving
sticheraria as a type of liturgical book, its content is highly interesting. This paper
explores the interrelationship between the sticherarion and corresponding services
in the oldest Serbian triodion, copied in the first half of the 13th century and now
kept in the National Library of Russia in Saint Petersburg (F. п. I. 68). Two services
were selected as examples – the service for the Mid-Pentecost (Midfeast) and
the service to the Holy Fathers of the First Ecumenical Council. An initial careful
comparison already revealed the appearance of different translations of the texts
shared by both manuscripts. Also, it was found that only a part of stichera in the
sticherarion appear in full triodion services, in which stichera make up just one
segment of the service as a complex hymnographic ensemble., Рукопис Хиландар 307, триодни стихирар с краја XII века, један је од
најстаријих словенских рукописа који се чувају у манастиру Хиландар.
Рукопис није сачуван у целости – недостаје његов почетак у којем су се
налазиле стихире Ускршњег циклуса; у сачуваном делу, налазе се стихире
из Пентикостара. Написан је рускословенским језиком. Рукопис припада
најстаријем фонду манастирских рукописа, а ту је вероватно доспео још
у почетној фази формирања библиотеке. Његово присуство у српском
манастиру потврђује да није било језичких или практичних литургијских
препрека за његову употребу у оквиру богослужења. Будући да у српској
писаној традицији нема сачуваних стихирара као посебних литургијских
књига садржај овог рукописа је веома занимљив. У овом раду истражујемо
однос између стихирара и одговарајућих служби у најстаријем српском
триоду, преписаном у првој половини XIII века, а који се чува у Руској
народној библиотеци у Санкт Петербургу (F. п. I. 68). Као примери одабране
су две службе – служба на Преполовљење празника и служба Светим Оцима
Првог васељенског сабора. Већ почетно детаљно поређење открива различите
преводе текстова који се јављају у оба рукописа. Такође, установили смо да
се само део стихира из стихирара појављује у целовитим службама у триоду,
у којим стихире чине само један део службе., Рукопись № 307 афонского хиландарского монастыря, русский стихирарь триодный конца XII века, является одной из древнейших рукописей монастырской библиотеки. Рукопись сохранилась не полностю, в ней недостает первая часть, в которой находились стихиры постного цыкла. Возможно, что этот стихирарь принадлежал Хиландарю с времен основания монастыря и учреждения его библиотеки. Этой рукописю, кажется, свободно пользовались при отправлении службы и язык не являлся препятствием этому. Не сохранилась ни одна сербская рукопись этого типа и не совсем ясно существовали ли они вообще у южных славян. В настоящей работе проведено текстологическое сопоставление соответствующего гимнографического материала врукописи № 307 хиландарского монастыря и в двух службах (Св. отцам Первого вселенского собора и на Преполовление праздника, в среду Недели ораслабленом) в древнейшей сербской триоди первой половины XIII столетия (Санкт Петербург, РНБ, F. п. I. 68). Обе рукописи, и русская и сербская, следуют уставу Студитского константинопольского монастыря. При текстологическом анализе нам удалось установить, что в двух рукописях существуют два перевода одних и тех же текстов, хотя в отдельных случаях можно
говорить об одном, но в разных местах и в разное время отредактированых
переводах. Надо отметить, что в состав двух служб сербской триоди не вошли и все стихиры существущие в стихираре, а так же и, что объем гимнографического материала сербской рукописи на много превосходит тот в хиландарской рукописи.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Руски триодни стихирар с краја XII века – рукопис Хиландар 307., A Russian Triodion Sticherarion From the Late 12th Century – MS Hilandar 307, Русский стихирарь постный и цветной конца XII в. – рукопись Хиландарь № 307",
pages = "33-46",
number = "28",
doi = "10.2298/MUZ2028033S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8884"
}
Суботин-Голубовић, Т. (2020). Русский стихирарь постный и цветной конца XII в. – рукопись Хиландарь № 307.
Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(28), 33-46.
https://doi.org/10.2298/MUZ2028033S
Суботин-Голубовић Т. Русский стихирарь постный и цветной конца XII в. – рукопись Хиландарь № 307. Музикологија / Musicology. 2020;(28):33-46.
doi:10.2298/MUZ2028033S.
Суботин-Голубовић Татјана, "Русский стихирарь постный и цветной конца XII в. – рукопись Хиландарь № 307" Музикологија / Musicology, no. 28 (2020):33-46,
https://doi.org/10.2298/MUZ2028033S .

Весна Сара Пено, Књига из које се поје. Појачки зборници у византијском и српском рукописном наслеђу. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-80639-49-9

Суботин-Голубовић, Татјана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Суботин-Голубовић, Татјана
PY  - 2020
AB  - Узимајући у обзир ограничен корпус извора, проучавање српског средњег
века даје завидне научне резултате. Па ипак, поједини сегменти живота
средњовековне Србије још увек нису у довољној мери осветљени. Једна од
недовољно истражених тема јесте и појање у оквиру свакодневног богослужења.
Мада је приликом свога истраживања Весна Пено консултовала наизглед
обимну домаћу литературу, јасно се види да многа постављена питања још
увек нису добила задовољавајући одговор, а већ су се појавила и нова.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Весна Сара Пено, Књига из које се поје. Појачки зборници у византијском и српском рукописном наслеђу. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-80639-49-9
SP  - 165
EP  - 169
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10142
ER  - 
@article{
author = "Суботин-Голубовић, Татјана",
year = "2020",
abstract = "Узимајући у обзир ограничен корпус извора, проучавање српског средњег
века даје завидне научне резултате. Па ипак, поједини сегменти живота
средњовековне Србије још увек нису у довољној мери осветљени. Једна од
недовољно истражених тема јесте и појање у оквиру свакодневног богослужења.
Мада је приликом свога истраживања Весна Пено консултовала наизглед
обимну домаћу литературу, јасно се види да многа постављена питања још
увек нису добила задовољавајући одговор, а већ су се појавила и нова.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Весна Сара Пено, Књига из које се поје. Појачки зборници у византијском и српском рукописном наслеђу. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-80639-49-9",
pages = "165-169",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10142"
}
Суботин-Голубовић, Т. (2020). Весна Сара Пено, Књига из које се поје. Појачки зборници у византијском и српском рукописном наслеђу. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-80639-49-9.
Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 165-169.
Суботин-Голубовић Т. Весна Сара Пено, Књига из које се поје. Појачки зборници у византијском и српском рукописном наслеђу. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-80639-49-9. Музикологија / Musicology. 2020;(29):165-169.
Суботин-Голубовић Татјана, "Весна Сара Пено, Књига из које се поје. Појачки зборници у византијском и српском рукописном наслеђу. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-80639-49-9" Музикологија / Musicology, no. 29 (2020):165-169

Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. септембар 2019. године]

Грковић-Мејџор, Јасмина; Суботин-Голубовић, Татјана; Савић, Виктор; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
AU  - Суботин-Голубовић, Татјана
AU  - Савић, Виктор
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2020
AB  - Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986–2016 / уредници Анатолиј Аркадијевич Турилов, Татјана Суботин-Голубовић, Ирена Шпадијер, Наташа Драгин, Душица Грбић и Катарина Мано-Зиси. – Београд : САНУ, 2018. – (Словенски и српски средњи век / уредник серије Јасмина Грковић-Мејџор ; књ. 1).
Говорили: академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Татјана Суботин-Голубовић, др Виктор Савић. У Београду, уторак 3. септембар 2019. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. септембар 2019. године]
SP  - 185
EP  - 199
VL  - 8
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10823
ER  - 
@book{
author = "Грковић-Мејџор, Јасмина and Суботин-Голубовић, Татјана and Савић, Виктор and Вуксановић, Миро",
year = "2020",
abstract = "Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986–2016 / уредници Анатолиј Аркадијевич Турилов, Татјана Суботин-Голубовић, Ирена Шпадијер, Наташа Драгин, Душица Грбић и Катарина Мано-Зиси. – Београд : САНУ, 2018. – (Словенски и српски средњи век / уредник серије Јасмина Грковић-Мејџор ; књ. 1).
Говорили: академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Татјана Суботин-Голубовић, др Виктор Савић. У Београду, уторак 3. септембар 2019. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. септембар 2019. године]",
pages = "185-199",
volume = "8",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10823"
}
Грковић-Мејџор, Ј., Суботин-Голубовић, Т., Савић, В.,& Вуксановић, М. (2020). Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. септембар 2019. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 8(8), 185-199.
Грковић-Мејџор Ј, Суботин-Голубовић Т, Савић В, Вуксановић М. Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. септембар 2019. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2020;8(8):185-199.
Грковић-Мејџор Јасмина, Суботин-Голубовић Татјана, Савић Виктор, Вуксановић Миро, "Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. септембар 2019. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 8, no. 8 (2020):185-199

Хиландар 608 (минеј за децембар) – весник промена у литургијском животу средњовековне Србије

Суботин-Голубовић, Татјана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Суботин-Голубовић, Татјана
PY  - 2018
AB  - Рукопис бр. 608 хиландарске збирке, служабни минеј за децембар,
преписан је крајем XIII века. Ранија истраживања су утврдила да се у овом минеју
налазе и литургијска упутства преузета из Евергетидског типика. Тиме је потврђено
да је и синаксар овог типика био преведен на српскословенски језик, те да је свакако
регулисао богослужење у Српској цркви у време настанка поменутог хиландарског
минеја, а свакако и раније, током XIII века. Поред елемената евергетидског богослужења, које се огледа у присуству карактеристичних служби (панахиде и павечернице) између вечерње и јутрења, у овом рукопису се појављују и одређене новине
које указују на постепено продирање Јерусалимског типика у литургијску праксу. У
том смислу посебно је интересантна служба 9. децембра (Зачеће свете Ане), у којој
се преплићу елементи евергетидског и јерусалимског компоновања једне службе.
AB  - Manuscript № 608 from the collection of the Hilandar monastery, the Service
Menaion for December, dates from the late 13th century. Earlier studies have established
that this menaion also contains liturgical instructions adopted from the
Typikon of Evergetis. This confirms that the synaxarion of the Typikon was translated
into the Serbian Church Slavonic language, and that it certainly regulated
the liturgy in the Serbian Church at the time when the above-mentioned Menaion
from Hilandar was made, and even earlier, during the 13th century. Along with the
elements of the Evergetis-type liturgy, which is reflected in the presence of characteristic
services (panikhida and the Compline) between the Vespers and Matins,
this manuscript shows certain novelties that indicate a gradual diffusion of the
Typikon of Jerusalem into liturgical practice. In this regard, the service for 9 December
(Conception of St Anne) is very interesting, as it reflects the intertwining of
elements of the Evergetis and Jerusalem composition of the service. The structure
of this service fully corresponds to the services of the Evergetis type (with a panikhida
during which the canon of the second mode is chanted). On the other hand,
during the Matins, two canons are chanted and their odes are sung alternately: the
first ode of the first canon is followed by the first ode of the second canon. This
method of writing out canons is typical of the form of liturgy defined by the Typikon
of Jerusalem. This paper presents a comparative analysis of three manuscript
copies of the service dedicated to the Conception of St Anne – a Russian copy from
the 12th century (GIM, Sin. 162), and the Serbian manuscripts Hilandar 608 (late
13th century) and Dečani 37 (the last quarter of the 14th century).
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова
T1  - Хиландар 608 (минеј за децембар) – весник промена у литургијском животу средњовековне Србије
T1  - Hilandar № 608 (December Menaion): the Herald of Change in the Liturgical Life of Medieval Serbia
SP  - 375
EP  - 397
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10470
ER  - 
@article{
author = "Суботин-Голубовић, Татјана",
year = "2018",
abstract = "Рукопис бр. 608 хиландарске збирке, служабни минеј за децембар,
преписан је крајем XIII века. Ранија истраживања су утврдила да се у овом минеју
налазе и литургијска упутства преузета из Евергетидског типика. Тиме је потврђено
да је и синаксар овог типика био преведен на српскословенски језик, те да је свакако
регулисао богослужење у Српској цркви у време настанка поменутог хиландарског
минеја, а свакако и раније, током XIII века. Поред елемената евергетидског богослужења, које се огледа у присуству карактеристичних служби (панахиде и павечернице) између вечерње и јутрења, у овом рукопису се појављују и одређене новине
које указују на постепено продирање Јерусалимског типика у литургијску праксу. У
том смислу посебно је интересантна служба 9. децембра (Зачеће свете Ане), у којој
се преплићу елементи евергетидског и јерусалимског компоновања једне службе., Manuscript № 608 from the collection of the Hilandar monastery, the Service
Menaion for December, dates from the late 13th century. Earlier studies have established
that this menaion also contains liturgical instructions adopted from the
Typikon of Evergetis. This confirms that the synaxarion of the Typikon was translated
into the Serbian Church Slavonic language, and that it certainly regulated
the liturgy in the Serbian Church at the time when the above-mentioned Menaion
from Hilandar was made, and even earlier, during the 13th century. Along with the
elements of the Evergetis-type liturgy, which is reflected in the presence of characteristic
services (panikhida and the Compline) between the Vespers and Matins,
this manuscript shows certain novelties that indicate a gradual diffusion of the
Typikon of Jerusalem into liturgical practice. In this regard, the service for 9 December
(Conception of St Anne) is very interesting, as it reflects the intertwining of
elements of the Evergetis and Jerusalem composition of the service. The structure
of this service fully corresponds to the services of the Evergetis type (with a panikhida
during which the canon of the second mode is chanted). On the other hand,
during the Matins, two canons are chanted and their odes are sung alternately: the
first ode of the first canon is followed by the first ode of the second canon. This
method of writing out canons is typical of the form of liturgy defined by the Typikon
of Jerusalem. This paper presents a comparative analysis of three manuscript
copies of the service dedicated to the Conception of St Anne – a Russian copy from
the 12th century (GIM, Sin. 162), and the Serbian manuscripts Hilandar 608 (late
13th century) and Dečani 37 (the last quarter of the 14th century).",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова",
title = "Хиландар 608 (минеј за децембар) – весник промена у литургијском животу средњовековне Србије, Hilandar № 608 (December Menaion): the Herald of Change in the Liturgical Life of Medieval Serbia",
pages = "375-397",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10470"
}
Суботин-Голубовић, Т. (2018). Hilandar № 608 (December Menaion): the Herald of Change in the Liturgical Life of Medieval Serbia.
Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова
Београд : Српска академија наука и уметности.(1), 375-397.
Суботин-Голубовић Т. Hilandar № 608 (December Menaion): the Herald of Change in the Liturgical Life of Medieval Serbia. Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова. 2018;(1):375-397.
Суботин-Голубовић Татјана, "Hilandar № 608 (December Menaion): the Herald of Change in the Liturgical Life of Medieval Serbia" Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова, no. 1 (2018):375-397

Синтагма : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. мај 2014. године]

Вуксановић, Миро; Живојиновић, Мирјана; Грковић-Мејџор, Јасмина; Суботин-Голубовић, Татјана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2015)

TY  - BOOK
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Живојиновић, Мирјана
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
AU  - Суботин-Голубовић, Татјана
PY  - 2015
AB  - Синтагма / Матија Властар; са српскословенског језика превела Татјана Суботин-Голубовић ; уредник Коста Чавошки. – Београд : САНУ, 2013.
Говорили: академик Мирјана Живојиновић, дописни члан Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Татјана Суботин-Голубовић. У Београду, уторак 27. мај 2014. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Синтагма : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. мај 2014. године]
SP  - 119
EP  - 132
VL  - 3
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10714
ER  - 
@book{
author = "Вуксановић, Миро and Живојиновић, Мирјана and Грковић-Мејџор, Јасмина and Суботин-Голубовић, Татјана",
year = "2015",
abstract = "Синтагма / Матија Властар; са српскословенског језика превела Татјана Суботин-Голубовић ; уредник Коста Чавошки. – Београд : САНУ, 2013.
Говорили: академик Мирјана Живојиновић, дописни члан Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Татјана Суботин-Голубовић. У Београду, уторак 27. мај 2014. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Синтагма : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. мај 2014. године]",
pages = "119-132",
volume = "3",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10714"
}
Вуксановић, М., Живојиновић, М., Грковић-Мејџор, Ј.,& Суботин-Голубовић, Т. (2015). Синтагма : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. мај 2014. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 3(3), 119-132.
Вуксановић М, Живојиновић М, Грковић-Мејџор Ј, Суботин-Голубовић Т. Синтагма : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. мај 2014. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2015;3(3):119-132.
Вуксановић Миро, Живојиновић Мирјана, Грковић-Мејџор Јасмина, Суботин-Голубовић Татјана, "Синтагма : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. мај 2014. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 3, no. 3 (2015):119-132

Фрагменти службе Св. Борису и Глебу у рукопису бр. 32 збирке манастира Дечана

Суботин-Голубовић, Татјана

(Београд : Институт за српскохрватски језик, 1992)

TY  - JOUR
AU  - Суботин-Голубовић, Татјана
PY  - 1992
PB  - Београд : Институт за српскохрватски језик
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Фрагменти службе Св. Борису и Глебу у рукопису бр. 32 збирке манастира Дечана
T1  - Фрагменты службы Св. Борисе и Глебе в рукописи no 32 из собрания монастыря Дечаны
SP  - 123
EP  - 134
VL  - 48
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5934
ER  - 
@article{
author = "Суботин-Голубовић, Татјана",
year = "1992",
publisher = "Београд : Институт за српскохрватски језик",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Фрагменти службе Св. Борису и Глебу у рукопису бр. 32 збирке манастира Дечана, Фрагменты службы Св. Борисе и Глебе в рукописи no 32 из собрания монастыря Дечаны",
pages = "123-134",
volume = "48",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5934"
}
Суботин-Голубовић, Т. (1992). Фрагменты службы Св. Борисе и Глебе в рукописи no 32 из собрания монастыря Дечаны.
Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српскохрватски језик., 48, 123-134.
Суботин-Голубовић Т. Фрагменты службы Св. Борисе и Глебе в рукописи no 32 из собрания монастыря Дечаны. Јужнословенски филолог. 1992;48:123-134.
Суботин-Голубовић Татјана, "Фрагменты службы Св. Борисе и Глебе в рукописи no 32 из собрания монастыря Дечаны" Јужнословенски филолог, 48 (1992):123-134