Tomašević, Katarina

Link to this page

Authority KeyName Variants
246e00cc-de18-47fc-95e9-4db2e6b51755
  • Tomašević, Katarina (11)
  • Томашевић, Катарина (6)
  • Tomašević, Katarina D. (3)
Projects

Author's Bibliography

Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији

Закић, Мирјана; Медић, Ивана; Томашевић, Катарина; Чигоја, Жарко; Думнић Вилотијевић, Марија

(Београд : Чигоја штампа : Музиколошки институт САНУ, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Закић, Мирјана
AU  - Медић, Ивана
AU  - Томашевић, Катарина
AU  - Чигоја, Жарко
AU  - Думнић Вилотијевић, Марија
PY  - 2020
PB  - Београд : Чигоја штампа : Музиколошки институт САНУ
T2  - Кућа Краља Петра
T1  - Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7253
ER  - 
@book{
author = "Закић, Мирјана and Медић, Ивана and Томашевић, Катарина and Чигоја, Жарко and Думнић Вилотијевић, Марија",
year = "2020",
publisher = "Београд : Чигоја штампа : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Кућа Краља Петра",
title = "Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7253"
}
Закић, М., Медић, И., Томашевић, К., Чигоја, Ж.,& Думнић Вилотијевић, М. (2020). Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији.
Кућа Краља Петра
Београд : Чигоја штампа : Музиколошки институт САНУ..
Закић М, Медић И, Томашевић К, Чигоја Ж, Думнић Вилотијевић М. Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији. Кућа Краља Петра. 2020;.
Закић Мирјана, Медић Ивана, Томашевић Катарина, Чигоја Жарко, Думнић Вилотијевић Марија, "Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији" Кућа Краља Петра (2020)

Соња Маринковић и Јелена Јанковић-Бегуш (ур.) : О укусима се расправља. Павле Стефановић (1901–1985), Београд, Музиколошко друштво Србије и Факултет музичке уметности, Катедра за музикологију, 2017. ISBN 978–86–87757–08–0

Томашевић, Катарина

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2019
AB  - Иницијални подстрек за настанак овог текста био је позив организатора да 21. марта 2019. године, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду говорим на Трибини посвећеној Павлу Стефановићу, а поводом тематског зборника О укусима се расправља. Павле Стефановић (1901–1985). Током исте вечери, на веома добро најављеној, изванредно посећеној и, за наше прилике – медијски достојно пропраћеној Трибини, о свестраној личности Павла Стефановића – филозофа по образовању, естетичара, теоретичара и естетичара уметности, говорили су најпре Ана Котевска, председница Музиколошког друштва Србије, која је дала уводну реч, др Александар Јерков – управник Библиотеке, др Гордана Стокић Симончић – редовни професор Филолошког факултета, која се осврнула на изванредно значајне године рада и Стефановићев истакнути допринос као библиотекара Универзитетске библиотеке, потом књижевни критичар Богдан Поповић, у чијем су фокусу пажње били литерарни домети Стефановићевог дела, као и Ирина Суботић, историчарка уметности и професор емеритус Академије уметности у Новом Саду која је надахнуто, с топлом личном нотом, осветлила деценије Стефановићевог истанчаног и зналачког залагања за моћ, смисао и значај савремене уметности. Према замисли организатора Трибине, мени је те вечери превасходно припао задатак да се у ширем луку осврнем на оне текстове у Зборнику који осветљавају многобројне и значајне Стефановићеве доприносе пољу музичке критике и естетике. У том смислу, и текст који овде стоји пред читаоцем, унеколико одступа од традиционално схваћеног жанра приказа, то јест, научне критике, будући да су ме поједини пасажи Зборника охрабрили да путем краћих дигресија додатно истражим и укажем не само на суптилне стручне везе Павла Стефановића са Музиколошким институтом САНУ, већ и да укажем на виталност његових аксиолошких судова у савременом музиколошком дискурсу.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Соња Маринковић и Јелена Јанковић-Бегуш (ур.) : О укусима се расправља. Павле Стефановић (1901–1985), Београд, Музиколошко друштво Србије и Факултет музичке уметности, Катедра за музикологију, 2017. ISBN 978–86–87757–08–0
SP  - 209
EP  - 216
VL  - 26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6354
ER  - 
@article{
author = "Томашевић, Катарина",
year = "2019",
abstract = "Иницијални подстрек за настанак овог текста био је позив организатора да 21. марта 2019. године, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду говорим на Трибини посвећеној Павлу Стефановићу, а поводом тематског зборника О укусима се расправља. Павле Стефановић (1901–1985). Током исте вечери, на веома добро најављеној, изванредно посећеној и, за наше прилике – медијски достојно пропраћеној Трибини, о свестраној личности Павла Стефановића – филозофа по образовању, естетичара, теоретичара и естетичара уметности, говорили су најпре Ана Котевска, председница Музиколошког друштва Србије, која је дала уводну реч, др Александар Јерков – управник Библиотеке, др Гордана Стокић Симончић – редовни професор Филолошког факултета, која се осврнула на изванредно значајне године рада и Стефановићев истакнути допринос као библиотекара Универзитетске библиотеке, потом књижевни критичар Богдан Поповић, у чијем су фокусу пажње били литерарни домети Стефановићевог дела, као и Ирина Суботић, историчарка уметности и професор емеритус Академије уметности у Новом Саду која је надахнуто, с топлом личном нотом, осветлила деценије Стефановићевог истанчаног и зналачког залагања за моћ, смисао и значај савремене уметности. Према замисли организатора Трибине, мени је те вечери превасходно припао задатак да се у ширем луку осврнем на оне текстове у Зборнику који осветљавају многобројне и значајне Стефановићеве доприносе пољу музичке критике и естетике. У том смислу, и текст који овде стоји пред читаоцем, унеколико одступа од традиционално схваћеног жанра приказа, то јест, научне критике, будући да су ме поједини пасажи Зборника охрабрили да путем краћих дигресија додатно истражим и укажем не само на суптилне стручне везе Павла Стефановића са Музиколошким институтом САНУ, већ и да укажем на виталност његових аксиолошких судова у савременом музиколошком дискурсу.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Соња Маринковић и Јелена Јанковић-Бегуш (ур.) : О укусима се расправља. Павле Стефановић (1901–1985), Београд, Музиколошко друштво Србије и Факултет музичке уметности, Катедра за музикологију, 2017. ISBN 978–86–87757–08–0",
pages = "209-216",
volume = "26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6354"
}
Томашевић, К. (2019). Соња Маринковић и Јелена Јанковић-Бегуш (ур.) : О укусима се расправља. Павле Стефановић (1901–1985), Београд, Музиколошко друштво Србије и Факултет музичке уметности, Катедра за музикологију, 2017. ISBN 978–86–87757–08–0.
Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт САНУ., 26, 209-216.
Томашевић К. Соња Маринковић и Јелена Јанковић-Бегуш (ур.) : О укусима се расправља. Павле Стефановић (1901–1985), Београд, Музиколошко друштво Србије и Факултет музичке уметности, Катедра за музикологију, 2017. ISBN 978–86–87757–08–0. Музикологија / Musicology. 2019;26:209-216.
Томашевић Катарина, "Соња Маринковић и Јелена Јанковић-Бегуш (ур.) : О укусима се расправља. Павле Стефановић (1901–1985), Београд, Музиколошко друштво Србије и Факултет музичке уметности, Катедра за музикологију, 2017. ISBN 978–86–87757–08–0" Музикологија / Musicology, 26 (2019):209-216

Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године]

Божић, Светислав; Томашевић, Катарина; Медић, Ивана; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - BOOK
AU  - Божић, Светислав
AU  - Томашевић, Катарина
AU  - Медић, Ивана
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2019
AB  - Даворин Јенко : (1835–1914) : прилози за културу сећања / уредник 
Катарина Томашевић. – Београд : Музиколошки институт САНУ : Национални савет словеначке националне мањине у Србији, 2016.
и
Јосип Славенски : (1896–1955) : поводом 120. годишњице рођења композитора / уредница Ивана Медић. – Београд : Музиколошки институт САНУ, 2017.
Говорили: дописни члан САНУ Светислав Божић, др Катарина Томашевић, др Ивана Медић.
У Београду, уторак 22. мај 2018. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године]
SP  - 121
EP  - 138
VL  - 7
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11233
ER  - 
@book{
author = "Божић, Светислав and Томашевић, Катарина and Медић, Ивана and Вуксановић, Миро",
year = "2019",
abstract = "Даворин Јенко : (1835–1914) : прилози за културу сећања / уредник 
Катарина Томашевић. – Београд : Музиколошки институт САНУ : Национални савет словеначке националне мањине у Србији, 2016.
и
Јосип Славенски : (1896–1955) : поводом 120. годишњице рођења композитора / уредница Ивана Медић. – Београд : Музиколошки институт САНУ, 2017.
Говорили: дописни члан САНУ Светислав Божић, др Катарина Томашевић, др Ивана Медић.
У Београду, уторак 22. мај 2018. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године]",
pages = "121-138",
volume = "7",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11233"
}
Божић, С., Томашевић, К., Медић, И.,& Вуксановић, М. (2019). Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 7(7), 121-138.
Божић С, Томашевић К, Медић И, Вуксановић М. Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2019;7(7):121-138.
Божић Светислав, Томашевић Катарина, Медић Ивана, Вуксановић Миро, "Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 7, no. 7 (2019):121-138

На крају пута : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 1. новембар 2016. године]

Деспић, Дејан; Маринковић, Соња; Томашевић, Катарина; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - BOOK
AU  - Деспић, Дејан
AU  - Маринковић, Соња
AU  - Томашевић, Катарина
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
AB  - На крају пута / Дејан Деспић ; уредник Милан Лојаница. – Београд : САНУ, 2015.
Говорили: академик Дејан Деспић, проф. др Соња Маринковић, др Катарина Томашевић.
У Београду, уторак 1. новембар 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - На крају пута : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 1. новембар 2016. године]
SP  - 273
EP  - 289
VL  - 5
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10919
ER  - 
@book{
author = "Деспић, Дејан and Маринковић, Соња and Томашевић, Катарина and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
abstract = "На крају пута / Дејан Деспић ; уредник Милан Лојаница. – Београд : САНУ, 2015.
Говорили: академик Дејан Деспић, проф. др Соња Маринковић, др Катарина Томашевић.
У Београду, уторак 1. новембар 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "На крају пута : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 1. новембар 2016. године]",
pages = "273-289",
volume = "5",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10919"
}
Деспић, Д., Маринковић, С., Томашевић, К.,& Вуксановић, М. (2017). На крају пута : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 1. новембар 2016. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 273-289.
Деспић Д, Маринковић С, Томашевић К, Вуксановић М. На крају пута : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 1. новембар 2016. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):273-289.
Деспић Дејан, Маринковић Соња, Томашевић Катарина, Вуксановић Миро, "На крају пута : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 1. новембар 2016. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):273-289

Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music

Tomašević, Katarina

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2017
AB  - The main goals of this article, devoted to the contribution of the prominent
Serbian musicologist, composer and aesthetician Dragutin Gostuški (1923–1998)
to the semiotics of music, are the following: 1) to show the evolution of semiotic
ideas in Gostuški’s work; 2) to reconstruct the circumstances under which
preparations for the First International Colloquium on the Semiotics of Music
took place; and 3) to encourage new research that would re-examine Gostuški’s
major theoretical opus in the historical context of the discipline.
AB  - Упркос чињеници да је Драгутин Гостушки (1923–1998) био један од
иницијатора, као и председник Организационог одбора Првог међународног
научног скупа о семиотици музике, одржаног у Београду 1973. године,
савремена наука о музици још увек није посветила одговарајућу пажњу
значајној улози коју је Гостушки остварио у развоју дисциплине како у
националном, тако и у међународном контексту. Још увек није у довољној
мери истражена ни еволуција његових теоријских погледа и доприноса
проучавању проблема значења, времена и стила у уметностима, а која се може
пратити почев од његових најранијих теоријских радова с почетка педесетих
година XX века.
Научник ерудитског знања, композитор и историчар уметности по
образовању, теоретичар, музиколог и естетичар по вокацији, такође и
истакнути музички критичар, Драгутин Гостушки несумњиво припада
интелектуалној елити свога доба. Утемељивши своје интердисциплинарно
промишљање о кључним проблемима уметности и, посебно – музике, у
методама компаративне естетике, Гостушки је у своје погледе врло рано
интегрисао и достигнућа тада савремене лингвистике; с посебном пажњом
промптно је и критички реаговао и на прве, интернационално запажене
резултате музичке семиотике. О релевантност његових теоријских концепата
значења, времена, форме и стила у уметностима, као и о уверљивости
његове анализе односа између поетског језика и музике, најочигледније
сведочи његова капитална књига Време уметности (1968). Нажалост,
упркос својевременим напорима аутора, ова значајна студија ни до данас
није објављена ни на једном од светских језика, те је, уз запажене изузетке,
изостала и обимнија рецепција у међународним круговима.
Достигавши почетком седамдесетих година прошлог века зенит
професионалне зрелости, Гостушки је 1970. постао и директор Музиколошког
института САНУ. С жаром и ентузујазмом покренуо је исте године Разговоре
о науци и уметности, својеврсан научни форум посвећен најактуелнијим
питањима из области природних и хуманистичких наука, као и уметности.
Проблеми односа између језика и музике, као и између лингвистике и музикологије
такође су, као централни, били разматрани приликом више ових сусрета,
којима су претходила уводна предавања водећег лингвисте Ранка Бугарског.
Чињеницу да је музичка семиотика у то време ушла у саму жижу пажње Драгутина Гостушког, потврђују и подаци о његовом великом залагању да се
у Београду, 1973. године по први пут организује сусрет тада водећих светских
семиотичара музике. На самој Конференцији, Гостушки је изложио реферат под
називом „Реалност. Музика. Језик. Прилог студијама проблема значења”[Réalite,
musique, langage. Contribution a l’étude de la problem de la signification], у којем
је ушао у отворени критички дијалог са водећим ауторима и поставио основу
сопствене теорије екрана као предлог оптималног методолошког полазишта за
будуће музичко-семиотичке стратегије.
Овај рад има за циљ да укаже на еволуцију семиотичких идеја у опусу
Гостушког, затим, да испита и реконструише околности под којима су се
одвијале припреме за одржавање Првог међународног научног скупа о
семиотици музике, као и да охрабри нова истраживања која би размотрила
централне теоријске опусе Гостушког у историјском контексту музичке
семиотике као дисциплине.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music
T1  - Драгутин Гостушки и музичка семиотика
SP  - 177
EP  - 197
VL  - I
IS  - 22
DO  - 10.2298/MUZ1722177T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3770
ER  - 
@article{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "2017",
abstract = "The main goals of this article, devoted to the contribution of the prominent
Serbian musicologist, composer and aesthetician Dragutin Gostuški (1923–1998)
to the semiotics of music, are the following: 1) to show the evolution of semiotic
ideas in Gostuški’s work; 2) to reconstruct the circumstances under which
preparations for the First International Colloquium on the Semiotics of Music
took place; and 3) to encourage new research that would re-examine Gostuški’s
major theoretical opus in the historical context of the discipline., Упркос чињеници да је Драгутин Гостушки (1923–1998) био један од
иницијатора, као и председник Организационог одбора Првог међународног
научног скупа о семиотици музике, одржаног у Београду 1973. године,
савремена наука о музици још увек није посветила одговарајућу пажњу
значајној улози коју је Гостушки остварио у развоју дисциплине како у
националном, тако и у међународном контексту. Још увек није у довољној
мери истражена ни еволуција његових теоријских погледа и доприноса
проучавању проблема значења, времена и стила у уметностима, а која се може
пратити почев од његових најранијих теоријских радова с почетка педесетих
година XX века.
Научник ерудитског знања, композитор и историчар уметности по
образовању, теоретичар, музиколог и естетичар по вокацији, такође и
истакнути музички критичар, Драгутин Гостушки несумњиво припада
интелектуалној елити свога доба. Утемељивши своје интердисциплинарно
промишљање о кључним проблемима уметности и, посебно – музике, у
методама компаративне естетике, Гостушки је у своје погледе врло рано
интегрисао и достигнућа тада савремене лингвистике; с посебном пажњом
промптно је и критички реаговао и на прве, интернационално запажене
резултате музичке семиотике. О релевантност његових теоријских концепата
значења, времена, форме и стила у уметностима, као и о уверљивости
његове анализе односа између поетског језика и музике, најочигледније
сведочи његова капитална књига Време уметности (1968). Нажалост,
упркос својевременим напорима аутора, ова значајна студија ни до данас
није објављена ни на једном од светских језика, те је, уз запажене изузетке,
изостала и обимнија рецепција у међународним круговима.
Достигавши почетком седамдесетих година прошлог века зенит
професионалне зрелости, Гостушки је 1970. постао и директор Музиколошког
института САНУ. С жаром и ентузујазмом покренуо је исте године Разговоре
о науци и уметности, својеврсан научни форум посвећен најактуелнијим
питањима из области природних и хуманистичких наука, као и уметности.
Проблеми односа између језика и музике, као и између лингвистике и музикологије
такође су, као централни, били разматрани приликом више ових сусрета,
којима су претходила уводна предавања водећег лингвисте Ранка Бугарског.
Чињеницу да је музичка семиотика у то време ушла у саму жижу пажње Драгутина Гостушког, потврђују и подаци о његовом великом залагању да се
у Београду, 1973. године по први пут организује сусрет тада водећих светских
семиотичара музике. На самој Конференцији, Гостушки је изложио реферат под
називом „Реалност. Музика. Језик. Прилог студијама проблема значења”[Réalite,
musique, langage. Contribution a l’étude de la problem de la signification], у којем
је ушао у отворени критички дијалог са водећим ауторима и поставио основу
сопствене теорије екрана као предлог оптималног методолошког полазишта за
будуће музичко-семиотичке стратегије.
Овај рад има за циљ да укаже на еволуцију семиотичких идеја у опусу
Гостушког, затим, да испита и реконструише околности под којима су се
одвијале припреме за одржавање Првог међународног научног скупа о
семиотици музике, као и да охрабри нова истраживања која би размотрила
централне теоријске опусе Гостушког у историјском контексту музичке
семиотике као дисциплине.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music, Драгутин Гостушки и музичка семиотика",
pages = "177-197",
volume = "I",
number = "22",
doi = "10.2298/MUZ1722177T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3770"
}
Tomašević, K. (2017). Драгутин Гостушки и музичка семиотика.
Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., I(22), 177-197.
https://doi.org/10.2298/MUZ1722177T
Tomašević K. Драгутин Гостушки и музичка семиотика. Музикологија / Musicology. 2017;I(22):177-197.
doi:10.2298/MUZ1722177T.
Tomašević Katarina, "Драгутин Гостушки и музичка семиотика" Музикологија / Musicology, I, no. 22 (2017):177-197,
https://doi.org/10.2298/MUZ1722177T .

На стазама модернизма Беле Бартока : Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић

Томашевић, Катарина

(Будимпешта : Српски институт, 2016)

TY  - CONF
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2016
AB  - Нема сумње да су на многим пољима развојни токови југословенске и српске уметничке музике, као и науке о музици и, посебно – етномузикологије, били снажно обележени одјецима плодних и разноврсних активности Беле Бартока (Béla Bartók, 1881–1945). У фокусу овог рада, у коме ћемо настојати да допунимо и преиспитамо досадашња сазнања о Бартоковој улози у процесима формирања музичког модернизма на просторима некадашње
југословенске Kраљевине, наћи ће се двојица Бартокових нешто млађих савременика – композитори Јосип Славенски (1896–1955) и Марко Тајчевић (1900–1984). Њихови стваралачки доприноси доминантној струји национално оријентисаног стваралаштва у првој половини XX века могу се сматрати пропорционалним онима које је Барток остварио у мађарској музичкој култури. Поред померања стилских хоризоната ка пределима модернизма, Славенски и Тајчевић су постигли да југословенска и српска музика, као интегрални део балканског простора, искораче са локалне на европску сцену и да буду признате и високо цењене у породици такозваних „модерних националних школа” свог времена. Можда је још и значајније да су, подстакнути Бартоковим новим и свежим, антиромантичарским методама у приступу фолклору и Славенски и Тајчевић обогатили музичку палету тада савременог света новим бојама, ритмовима, хармонијама, агогиком и, посебно – специфичним антикласичним формама, отварајући тиме врата да, на трагу
и Бартокових интересовања, музички свет Балкана буде трајно, све до данас, препознат као једна од најузбудљивијих и најшароликијих музичких територија Европе и света.
PB  - Будимпешта : Српски институт
C3  - Бела Барток и српска музика : [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату]
T1  - На стазама модернизма Беле Бартока : Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић
SP  - 115
EP  - 133
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6994
ER  - 
@conference{
author = "Томашевић, Катарина",
year = "2016",
abstract = "Нема сумње да су на многим пољима развојни токови југословенске и српске уметничке музике, као и науке о музици и, посебно – етномузикологије, били снажно обележени одјецима плодних и разноврсних активности Беле Бартока (Béla Bartók, 1881–1945). У фокусу овог рада, у коме ћемо настојати да допунимо и преиспитамо досадашња сазнања о Бартоковој улози у процесима формирања музичког модернизма на просторима некадашње
југословенске Kраљевине, наћи ће се двојица Бартокових нешто млађих савременика – композитори Јосип Славенски (1896–1955) и Марко Тајчевић (1900–1984). Њихови стваралачки доприноси доминантној струји национално оријентисаног стваралаштва у првој половини XX века могу се сматрати пропорционалним онима које је Барток остварио у мађарској музичкој култури. Поред померања стилских хоризоната ка пределима модернизма, Славенски и Тајчевић су постигли да југословенска и српска музика, као интегрални део балканског простора, искораче са локалне на европску сцену и да буду признате и високо цењене у породици такозваних „модерних националних школа” свог времена. Можда је још и значајније да су, подстакнути Бартоковим новим и свежим, антиромантичарским методама у приступу фолклору и Славенски и Тајчевић обогатили музичку палету тада савременог света новим бојама, ритмовима, хармонијама, агогиком и, посебно – специфичним антикласичним формама, отварајући тиме врата да, на трагу
и Бартокових интересовања, музички свет Балкана буде трајно, све до данас, препознат као једна од најузбудљивијих и најшароликијих музичких територија Европе и света.",
publisher = "Будимпешта : Српски институт",
journal = "Бела Барток и српска музика : [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату]",
title = "На стазама модернизма Беле Бартока : Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић",
pages = "115-133",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6994"
}
Томашевић, К. (2016). На стазама модернизма Беле Бартока : Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић.
Бела Барток и српска музика : [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату]
Будимпешта : Српски институт., 115-133.
Томашевић К. На стазама модернизма Беле Бартока : Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић. Бела Барток и српска музика : [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату]. 2016;:115-133.
Томашевић Катарина, "На стазама модернизма Беле Бартока : Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић" Бела Барток и српска музика : [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату] (2016):115-133

Даворин Јенко и Стеван Ст. Мокрањац. Биографски фрагменти. Прилог култури сећања

Томашевић, Катарина

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2014
AB  - Рад је писан као прилог обележавању стогодишњице од смрти двојице значајних
композитора и диригената – Даворина Јенка (1835–1914) и Стевана Ст. Мокрањца (1856–1914). Конципиран у неколико фрагмената, рад преиспитује историјски,
политички и идеолошки контекст у коме су живели и стварали ови уметници.
Посебна пажња поклоњена је деликатној природи њихових узајамних односа,
на примерима из историје Београдског певачког друштва и Народног позоришта.
AB  - This paper contributes to the marking of the centenary of the death of two
signifcant composers and conductors – Davorin Jenko (1835–1914) and Stevan St.
Mokranjac (1856–1914). Although belonging to different generations, Jenko and
Mokranjac were simultaneously active in Serbian culture over the course of almost
four decades. This was a very dynamic and fruitful period, marked by historical
and political unrests and by the intense processes of searching for Serbian national/
cultural identity.
Divided into several fragments, the article identifes the points of intersection
in their biographies, examining the delicate nature of their relationship in the
context of the discourses of nationalism. Special attention is paid to the facts from
the history of the Belgrade Singing Society and the National Theatre, but also to
the manifestations by means of which a tradition of cultural remembrance of these
two artists is maintained in Serbia in 2014.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Даворин Јенко и Стеван Ст. Мокрањац.  Биографски фрагменти. Прилог култури сећања
T1  - Davorin Jenko and Stevan St. Mokranjac. Biographical Fragments. A Contribution to Cultural Rememberance
SP  - 195
EP  - 209
IS  - 16
DO  - 10.2298/MUZ1416195T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3893
ER  - 
@article{
author = "Томашевић, Катарина",
year = "2014",
abstract = "Рад је писан као прилог обележавању стогодишњице од смрти двојице значајних
композитора и диригената – Даворина Јенка (1835–1914) и Стевана Ст. Мокрањца (1856–1914). Конципиран у неколико фрагмената, рад преиспитује историјски,
политички и идеолошки контекст у коме су живели и стварали ови уметници.
Посебна пажња поклоњена је деликатној природи њихових узајамних односа,
на примерима из историје Београдског певачког друштва и Народног позоришта., This paper contributes to the marking of the centenary of the death of two
signifcant composers and conductors – Davorin Jenko (1835–1914) and Stevan St.
Mokranjac (1856–1914). Although belonging to different generations, Jenko and
Mokranjac were simultaneously active in Serbian culture over the course of almost
four decades. This was a very dynamic and fruitful period, marked by historical
and political unrests and by the intense processes of searching for Serbian national/
cultural identity.
Divided into several fragments, the article identifes the points of intersection
in their biographies, examining the delicate nature of their relationship in the
context of the discourses of nationalism. Special attention is paid to the facts from
the history of the Belgrade Singing Society and the National Theatre, but also to
the manifestations by means of which a tradition of cultural remembrance of these
two artists is maintained in Serbia in 2014.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Даворин Јенко и Стеван Ст. Мокрањац.  Биографски фрагменти. Прилог култури сећања, Davorin Jenko and Stevan St. Mokranjac. Biographical Fragments. A Contribution to Cultural Rememberance",
pages = "195-209",
number = "16",
doi = "10.2298/MUZ1416195T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3893"
}
Томашевић, К. (2014). Davorin Jenko and Stevan St. Mokranjac. Biographical Fragments. A Contribution to Cultural Rememberance.
Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(16), 195-209.
https://doi.org/10.2298/MUZ1416195T
Томашевић К. Davorin Jenko and Stevan St. Mokranjac. Biographical Fragments. A Contribution to Cultural Rememberance. Музикологија / Musicology. 2014;(16):195-209.
doi:10.2298/MUZ1416195T.
Томашевић Катарина, "Davorin Jenko and Stevan St. Mokranjac. Biographical Fragments. A Contribution to Cultural Rememberance" Музикологија / Musicology, no. 16 (2014):195-209,
https://doi.org/10.2298/MUZ1416195T .

Ranka Gašić: Beograd u hodu ka Evropi - kulturni uticaj Britanije i Nemačke na beogradsku elitu 1918-1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd, 2005

Tomašević, Katarina

(2011)

TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2011
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Ranka Gašić: Beograd u hodu ka Evropi - kulturni uticaj Britanije i Nemačke na beogradsku elitu 1918-1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd, 2005
SP  - 278
EP  - 281
IS  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2700
ER  - 
@article{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "2011",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Ranka Gašić: Beograd u hodu ka Evropi - kulturni uticaj Britanije i Nemačke na beogradsku elitu 1918-1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd, 2005",
pages = "278-281",
number = "11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2700"
}
Tomašević, K. (2011). Ranka Gašić: Beograd u hodu ka Evropi - kulturni uticaj Britanije i Nemačke na beogradsku elitu 1918-1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd, 2005.
Музикологија / Musicology(11), 278-281.
Tomašević K. Ranka Gašić: Beograd u hodu ka Evropi - kulturni uticaj Britanije i Nemačke na beogradsku elitu 1918-1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd, 2005. Музикологија / Musicology. 2011;(11):278-281.
Tomašević Katarina, "Ranka Gašić: Beograd u hodu ka Evropi - kulturni uticaj Britanije i Nemačke na beogradsku elitu 1918-1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd, 2005" Музикологија / Musicology, no. 11 (2011):278-281

Dragana Stojanović-Novičić: Oblaci i zvuci savremene muzike, Muzikološke studije - monografije - sveska 3, Fakultet muzičke umetnosti - Signature, Katedra za muzikologiju, Beograd, 2007

Tomašević, Katarina

(2009)

TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2009
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Dragana Stojanović-Novičić: Oblaci i zvuci savremene muzike, Muzikološke studije - monografije - sveska 3, Fakultet muzičke umetnosti - Signature, Katedra za muzikologiju, Beograd, 2007
SP  - 167
EP  - 173
IS  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2669
ER  - 
@article{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "2009",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Dragana Stojanović-Novičić: Oblaci i zvuci savremene muzike, Muzikološke studije - monografije - sveska 3, Fakultet muzičke umetnosti - Signature, Katedra za muzikologiju, Beograd, 2007",
pages = "167-173",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2669"
}
Tomašević, K. (2009). Dragana Stojanović-Novičić: Oblaci i zvuci savremene muzike, Muzikološke studije - monografije - sveska 3, Fakultet muzičke umetnosti - Signature, Katedra za muzikologiju, Beograd, 2007.
Музикологија / Musicology(9), 167-173.
Tomašević K. Dragana Stojanović-Novičić: Oblaci i zvuci savremene muzike, Muzikološke studije - monografije - sveska 3, Fakultet muzičke umetnosti - Signature, Katedra za muzikologiju, Beograd, 2007. Музикологија / Musicology. 2009;(9):167-173.
Tomašević Katarina, "Dragana Stojanović-Novičić: Oblaci i zvuci savremene muzike, Muzikološke studije - monografije - sveska 3, Fakultet muzičke umetnosti - Signature, Katedra za muzikologiju, Beograd, 2007" Музикологија / Musicology, no. 9 (2009):167-173

The 'Stevan Mokranjac' award for 2005 Dejan Despić: Diptych for English horn and string instruments

Tomašević, Katarina

(2007)

TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2007
AB  - In 2005 academician Dejan Despić celebrated the 75th birthday and 50 years of his fruitful work (180 opuses!). Six concerts held in Belgrade, Novi Sad and Kragujevac were the excellent occasion for the remarkable retrospective of Despić's most successful works. Still extremely active on many various fields, during the last decade Despić composed 55 new works; many of them were the results of composer's close collaboration with most prominent musicians, whose art often inspired his investigations for new coloristic combinations within the classical, mostly chamber sound. Previous excellent collaboration with Yasna Miličić-Brandstater, world-wide known oboist and English horn player, encouraged Despić to compose an inspired concerto piece for English horn and strings - Diptych, op. 166 (2003). The work had its premiere in Belgrade, on November the 18th, at the concert in the Atrium-hall of National Museum. The following year, the jury of the Serbian Composers' Association recognized Diptych as the best achievement of Serbian composers in the previous concert season and awarded it with the prestigious prize "Stevan Mokranjac." This article gives a concise description of the awarded composition and searches tor the answer whether the work represents just an excellent, typical example of Gebrauchsinusik or - as the author would say - the piece of "music as unsaid poetry.".
AB  - Nagrada Udruženja kompozitora Srbije "Stevan Mokranjac" za 2005. godinu dodeljena je kompozitoru Dejanu Despiću za delo Diptih za engleski rog i gudače (op. 166, 2003). U radu se ukazuje na okolnosti pod kojima je kompozicija nastala i, putem sažetog prikaza kompozicije, utvrđuje njeno mesto u obimnom kompozitorskom opusu autora, koji je 2005. godine obeležio pola veka svog stvaranja.
T2  - Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku
T1  - The 'Stevan Mokranjac' award for 2005 Dejan Despić: Diptych for English horn and string instruments
T1  - Nagrada 'Stevan Mokranjac' za 2005. godinu - Dejan Despić - diptih za engleski rog i gudače
SP  - 42
EP  - 51
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2489
ER  - 
@article{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "2007",
abstract = "In 2005 academician Dejan Despić celebrated the 75th birthday and 50 years of his fruitful work (180 opuses!). Six concerts held in Belgrade, Novi Sad and Kragujevac were the excellent occasion for the remarkable retrospective of Despić's most successful works. Still extremely active on many various fields, during the last decade Despić composed 55 new works; many of them were the results of composer's close collaboration with most prominent musicians, whose art often inspired his investigations for new coloristic combinations within the classical, mostly chamber sound. Previous excellent collaboration with Yasna Miličić-Brandstater, world-wide known oboist and English horn player, encouraged Despić to compose an inspired concerto piece for English horn and strings - Diptych, op. 166 (2003). The work had its premiere in Belgrade, on November the 18th, at the concert in the Atrium-hall of National Museum. The following year, the jury of the Serbian Composers' Association recognized Diptych as the best achievement of Serbian composers in the previous concert season and awarded it with the prestigious prize "Stevan Mokranjac." This article gives a concise description of the awarded composition and searches tor the answer whether the work represents just an excellent, typical example of Gebrauchsinusik or - as the author would say - the piece of "music as unsaid poetry."., Nagrada Udruženja kompozitora Srbije "Stevan Mokranjac" za 2005. godinu dodeljena je kompozitoru Dejanu Despiću za delo Diptih za engleski rog i gudače (op. 166, 2003). U radu se ukazuje na okolnosti pod kojima je kompozicija nastala i, putem sažetog prikaza kompozicije, utvrđuje njeno mesto u obimnom kompozitorskom opusu autora, koji je 2005. godine obeležio pola veka svog stvaranja.",
journal = "Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku",
title = "The 'Stevan Mokranjac' award for 2005 Dejan Despić: Diptych for English horn and string instruments, Nagrada 'Stevan Mokranjac' za 2005. godinu - Dejan Despić - diptih za engleski rog i gudače",
pages = "42-51",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2489"
}
Tomašević, K. (2007). Nagrada 'Stevan Mokranjac' za 2005. godinu - Dejan Despić - diptih za engleski rog i gudače.
Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku(29), 42-51.
Tomašević K. Nagrada 'Stevan Mokranjac' za 2005. godinu - Dejan Despić - diptih za engleski rog i gudače. Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku. 2007;(29):42-51.
Tomašević Katarina, "Nagrada 'Stevan Mokranjac' za 2005. godinu - Dejan Despić - diptih za engleski rog i gudače" Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku, no. 29 (2007):42-51

Mirjana Živković (ur), Josip Slavenski i njegovo doba - zbornik sa naučnog skupa povodom 50 godina od kompozitorove smrti (Beograd, 8-11. novembar 2005. godine), SOKOJ-MIC, Beograd, 2006

Tomašević, Katarina

(2007)

TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2007
T2  - Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku
T1  - Mirjana Živković (ur), Josip Slavenski i njegovo doba - zbornik sa naučnog skupa povodom 50 godina od kompozitorove smrti (Beograd, 8-11. novembar 2005. godine), SOKOJ-MIC, Beograd, 2006
SP  - 151
EP  - 154
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2490
ER  - 
@article{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "2007",
journal = "Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku",
title = "Mirjana Živković (ur), Josip Slavenski i njegovo doba - zbornik sa naučnog skupa povodom 50 godina od kompozitorove smrti (Beograd, 8-11. novembar 2005. godine), SOKOJ-MIC, Beograd, 2006",
pages = "151-154",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2490"
}
Tomašević, K. (2007). Mirjana Živković (ur), Josip Slavenski i njegovo doba - zbornik sa naučnog skupa povodom 50 godina od kompozitorove smrti (Beograd, 8-11. novembar 2005. godine), SOKOJ-MIC, Beograd, 2006.
Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku(29), 151-154.
Tomašević K. Mirjana Živković (ur), Josip Slavenski i njegovo doba - zbornik sa naučnog skupa povodom 50 godina od kompozitorove smrti (Beograd, 8-11. novembar 2005. godine), SOKOJ-MIC, Beograd, 2006. Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku. 2007;(29):151-154.
Tomašević Katarina, "Mirjana Živković (ur), Josip Slavenski i njegovo doba - zbornik sa naučnog skupa povodom 50 godina od kompozitorove smrti (Beograd, 8-11. novembar 2005. godine), SOKOJ-MIC, Beograd, 2006" Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku, no. 29 (2007):151-154

The East and the West in the polemical context of the Serbian music between the two World Wars

Tomašević, Katarina D.

(2005)

TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina D.
PY  - 2005
AB  - This article represents a fragment of the author's doctoral dissertation Serbian Music at the Crossroads of the East and the West? On the Dialogue between the Traditional and the Modern in Serbian Music between the Two World Wars (the review of the thesis see on www.newsound.org.yu, issue No 24). The thesis (mentor: prof. Dr Mirjana Veselinović-Hofman) was defended at the Faculty of Music, Belgrade, on January 2004. A revised text of the dissertation is forthcoming, in an edition of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts. The article describes the creative orientation of composers Miloje Milojević, Petar Konjović and Josip Slavenski as the key figures of the epoch, indicates their choices of an Eastern or Western orientation, and explains the antagonism between the poetics of the "Europeans" and the representatives of avant-garde trends. The topicality of the East-West dichotomy in the critical consciousness of the protagonist of this period is marked as one of the main and the most important dilemma of the polemical context of the Serbian art after the World War I. Conducted from standpoints "Pro et Contra Europe", East-West discussion was also the part of the debate of Serbian national art's development strategy in the new, modern epoch of its history.
AB  - Polazeći od činjenice da pojmovna dihotomija Istok-Zapad, a takođe i sintagma o raskršću Istoka i Zapada predstavljaju svojevrsnu konstantu rasprava o srpskoj istoriji, kulturi i umetnosti, u radu se ukazuje na aktivnu zastupljenost ovih pojmova u svesti ključnih protagonista epohe srpske muzike između dva svetska rata. Posebna pažnja poklonjena je različitim viđenjima strategije razvoja "nove", moderne srpske muzike nakon Prvog svetskog rata. Razmatraju se stavovi i stvaralačke orijentacije Miloja Milojevića, Petra Konjovića, Josipa Slavenskog, kao i predstavnika najmlađe kompozitorske generacije.
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - The East and the West in the polemical context of the Serbian music between the two World Wars
T1  - Istok-Zapad u polemičkom kontekstu srpske muzike između dva svetska rata
SP  - 119
EP  - 129
IS  - 5
DO  - 10.2298/MUZ0505119T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2556
ER  - 
@article{
author = "Tomašević, Katarina D.",
year = "2005",
abstract = "This article represents a fragment of the author's doctoral dissertation Serbian Music at the Crossroads of the East and the West? On the Dialogue between the Traditional and the Modern in Serbian Music between the Two World Wars (the review of the thesis see on www.newsound.org.yu, issue No 24). The thesis (mentor: prof. Dr Mirjana Veselinović-Hofman) was defended at the Faculty of Music, Belgrade, on January 2004. A revised text of the dissertation is forthcoming, in an edition of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts. The article describes the creative orientation of composers Miloje Milojević, Petar Konjović and Josip Slavenski as the key figures of the epoch, indicates their choices of an Eastern or Western orientation, and explains the antagonism between the poetics of the "Europeans" and the representatives of avant-garde trends. The topicality of the East-West dichotomy in the critical consciousness of the protagonist of this period is marked as one of the main and the most important dilemma of the polemical context of the Serbian art after the World War I. Conducted from standpoints "Pro et Contra Europe", East-West discussion was also the part of the debate of Serbian national art's development strategy in the new, modern epoch of its history., Polazeći od činjenice da pojmovna dihotomija Istok-Zapad, a takođe i sintagma o raskršću Istoka i Zapada predstavljaju svojevrsnu konstantu rasprava o srpskoj istoriji, kulturi i umetnosti, u radu se ukazuje na aktivnu zastupljenost ovih pojmova u svesti ključnih protagonista epohe srpske muzike između dva svetska rata. Posebna pažnja poklonjena je različitim viđenjima strategije razvoja "nove", moderne srpske muzike nakon Prvog svetskog rata. Razmatraju se stavovi i stvaralačke orijentacije Miloja Milojevića, Petra Konjovića, Josipa Slavenskog, kao i predstavnika najmlađe kompozitorske generacije.",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "The East and the West in the polemical context of the Serbian music between the two World Wars, Istok-Zapad u polemičkom kontekstu srpske muzike između dva svetska rata",
pages = "119-129",
number = "5",
doi = "10.2298/MUZ0505119T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2556"
}
Tomašević, K. D. (2005). Istok-Zapad u polemičkom kontekstu srpske muzike između dva svetska rata.
Музикологија / Musicology(5), 119-129.
https://doi.org/10.2298/MUZ0505119T
Tomašević KD. Istok-Zapad u polemičkom kontekstu srpske muzike između dva svetska rata. Музикологија / Musicology. 2005;(5):119-129.
doi:10.2298/MUZ0505119T.
Tomašević Katarina D., "Istok-Zapad u polemičkom kontekstu srpske muzike između dva svetska rata" Музикологија / Musicology, no. 5 (2005):119-129,
https://doi.org/10.2298/MUZ0505119T .
1

Muzika i mediji - zbornik radova, Univerzitet umetnosti i Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, 2004

Tomašević, Katarina

(2005)

TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2005
T2  - Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku
T1  - Muzika i mediji - zbornik radova, Univerzitet umetnosti i Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, 2004
SP  - 79
EP  - 81
IS  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2488
ER  - 
@article{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "2005",
journal = "Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku",
title = "Muzika i mediji - zbornik radova, Univerzitet umetnosti i Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, 2004",
pages = "79-81",
number = "25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2488"
}
Tomašević, K. (2005). Muzika i mediji - zbornik radova, Univerzitet umetnosti i Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, 2004.
Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku(25), 79-81.
Tomašević K. Muzika i mediji - zbornik radova, Univerzitet umetnosti i Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, 2004. Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku. 2005;(25):79-81.
Tomašević Katarina, "Muzika i mediji - zbornik radova, Univerzitet umetnosti i Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, 2004" Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku, no. 25 (2005):79-81

Stylistic directions in Stevan Hristić’s oratorio Vaskrsenje (Resurrection): The question of crossroads-traditions in Serbian music at the beginning of the twentieth century

Tomašević, Katarina D.

(2004)

TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina D.
PY  - 2004
AB  - Vaskrsenje (Resurrection) which was composed by Stevan Hristić (libretto Dragutin Ilić) was a first oratorio in Serbian music. The libretto was published in a journal Odjek (Echo) in 1909, with the first performance in 1912 at the Belgrade National Theatre. During the period 1909-1912, the young composer studied church music in Moscow and Rome. He studied with Dom Lorenzo Perosi in Rome, who was a director of the Sistine Chapel at the time, and a leading composer of church music. Perosi also composed two oratorios with the Resurrection as a subject-matter. His stay in Rome, as well as the encounter with the contemporary Italian style of church music left a strong impression on Hristić and his later opus. The oratorio Resurrection is freely permeated with both romantic and impressionist elements, hence the impression of the typically Western fin-de-siècle style. Compared to Serbian performances until that time, Hristić’s work represented a complete novelty in its style and genre; it was considered as one of the first works of Serbian musical Modernism. Despite the audience’s positive reception, the oratorio was faced with a highly negative criticism of Jovan Zorko and Miloje Milojević. Both of them criticized Hristić for not having composed the work in the spirit of "national music". Hristić defended his poetics claiming that the idea of composing a national music did not comprise the use of folk melodies, but rather composing according to the highest professional and aesthetic criteria. A debate which was anticipated concerning the meaning and the importance of "national" poetics arose as a reaction to Resurrection. This debate remained important in two ways: 1) it remained a "typical" debate for the dynamic development of Serbian music following the World War I and 2) it became the central characteristic of the overall artistic development in Serbia during the interwar period, which was "coming close" and eventually became the part of Europe.
AB  - Nastanak, premijera i kritička recepcija kompozicije Vaskrsenje Stevana Hristića kao prvog oratorijuma u srpskoj muzici jesu povod da se u ovom radu razmotri pitanje porekla stilske fizionomije srpske muzičke Moderne. Ustanovljavanje pozicije oratorijuma na liniji Hristićevog ličnog kompozitorskog puta aktuelizuje probleme uticaja i uzora. Identifikacija žanrovskih odlika oratorijuma i Hristićevog izbora muzičkih sredstava sprovodi se u cilju sagledavanja dela u aktuelnim koordinatama srpske i evropske muzike epohe fin-de-siècle-a. Posebna pažnja usmerava se na negativnu kritičku recepciju oratorijuma u napisima J. Zorka i M. Milojevića, kao i na Hristićevu reakciju i njegovu odbranu sopstvene poetike. Postavljajući u prvi plan problem poimanja i strategije razvoja nacionalnog stila, debata povodom Vaskrsenja sagledava se u ovom radu kao anticipacija centralnog polemičkog spora kao konstante razvojnih tokova srpske muzike u periodu između dva svetska rata.
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Stylistic directions in Stevan Hristić’s oratorio Vaskrsenje (Resurrection): The question of crossroads-traditions in Serbian music at the beginning of the twentieth century
T1  - Stilske koordinate oratorijuma Vaskrsenje Stevana Hristića (1912) i pitanje raskršća tradicija u srpskoj muzici na početku 20. veka
SP  - 25
EP  - 37
IS  - 4
DO  - 10.2298/MUZ0404025T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2535
ER  - 
@article{
author = "Tomašević, Katarina D.",
year = "2004",
abstract = "Vaskrsenje (Resurrection) which was composed by Stevan Hristić (libretto Dragutin Ilić) was a first oratorio in Serbian music. The libretto was published in a journal Odjek (Echo) in 1909, with the first performance in 1912 at the Belgrade National Theatre. During the period 1909-1912, the young composer studied church music in Moscow and Rome. He studied with Dom Lorenzo Perosi in Rome, who was a director of the Sistine Chapel at the time, and a leading composer of church music. Perosi also composed two oratorios with the Resurrection as a subject-matter. His stay in Rome, as well as the encounter with the contemporary Italian style of church music left a strong impression on Hristić and his later opus. The oratorio Resurrection is freely permeated with both romantic and impressionist elements, hence the impression of the typically Western fin-de-siècle style. Compared to Serbian performances until that time, Hristić’s work represented a complete novelty in its style and genre; it was considered as one of the first works of Serbian musical Modernism. Despite the audience’s positive reception, the oratorio was faced with a highly negative criticism of Jovan Zorko and Miloje Milojević. Both of them criticized Hristić for not having composed the work in the spirit of "national music". Hristić defended his poetics claiming that the idea of composing a national music did not comprise the use of folk melodies, but rather composing according to the highest professional and aesthetic criteria. A debate which was anticipated concerning the meaning and the importance of "national" poetics arose as a reaction to Resurrection. This debate remained important in two ways: 1) it remained a "typical" debate for the dynamic development of Serbian music following the World War I and 2) it became the central characteristic of the overall artistic development in Serbia during the interwar period, which was "coming close" and eventually became the part of Europe., Nastanak, premijera i kritička recepcija kompozicije Vaskrsenje Stevana Hristića kao prvog oratorijuma u srpskoj muzici jesu povod da se u ovom radu razmotri pitanje porekla stilske fizionomije srpske muzičke Moderne. Ustanovljavanje pozicije oratorijuma na liniji Hristićevog ličnog kompozitorskog puta aktuelizuje probleme uticaja i uzora. Identifikacija žanrovskih odlika oratorijuma i Hristićevog izbora muzičkih sredstava sprovodi se u cilju sagledavanja dela u aktuelnim koordinatama srpske i evropske muzike epohe fin-de-siècle-a. Posebna pažnja usmerava se na negativnu kritičku recepciju oratorijuma u napisima J. Zorka i M. Milojevića, kao i na Hristićevu reakciju i njegovu odbranu sopstvene poetike. Postavljajući u prvi plan problem poimanja i strategije razvoja nacionalnog stila, debata povodom Vaskrsenja sagledava se u ovom radu kao anticipacija centralnog polemičkog spora kao konstante razvojnih tokova srpske muzike u periodu između dva svetska rata.",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Stylistic directions in Stevan Hristić’s oratorio Vaskrsenje (Resurrection): The question of crossroads-traditions in Serbian music at the beginning of the twentieth century, Stilske koordinate oratorijuma Vaskrsenje Stevana Hristića (1912) i pitanje raskršća tradicija u srpskoj muzici na početku 20. veka",
pages = "25-37",
number = "4",
doi = "10.2298/MUZ0404025T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2535"
}
Tomašević, K. D. (2004). Stilske koordinate oratorijuma Vaskrsenje Stevana Hristića (1912) i pitanje raskršća tradicija u srpskoj muzici na početku 20. veka.
Музикологија / Musicology(4), 25-37.
https://doi.org/10.2298/MUZ0404025T
Tomašević KD. Stilske koordinate oratorijuma Vaskrsenje Stevana Hristića (1912) i pitanje raskršća tradicija u srpskoj muzici na početku 20. veka. Музикологија / Musicology. 2004;(4):25-37.
doi:10.2298/MUZ0404025T.
Tomašević Katarina D., "Stilske koordinate oratorijuma Vaskrsenje Stevana Hristića (1912) i pitanje raskršća tradicija u srpskoj muzici na početku 20. veka" Музикологија / Musicology, no. 4 (2004):25-37,
https://doi.org/10.2298/MUZ0404025T .
3

Srpska muzika na raskršću istoka i zapada? - o dijalogu tradicionalnog i modernog u srpskoj muzici između dva svetska rata

Tomašević, Katarina D.

(2004)

TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina D.
PY  - 2004
AB  - Rezultat dugogodišnjih autorkinih istraživanja evropskih okvira nacionalne muzike, doktorska disertacija Katarine Tomašević, postavlja u centar pažnje one pojave koje su inicirale, prouzrokovale i značajno obeležile razvojne tokove stvaralaštva i zbivanja u srpskoj muzici u decenijama između dva svetska rata...
T2  - Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku
T1  - Srpska muzika na raskršću istoka i zapada? - o dijalogu tradicionalnog i modernog u srpskoj muzici između dva svetska rata
SP  - 86
EP  - 88
IS  - 24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2487
ER  - 
@article{
author = "Tomašević, Katarina D.",
year = "2004",
abstract = "Rezultat dugogodišnjih autorkinih istraživanja evropskih okvira nacionalne muzike, doktorska disertacija Katarine Tomašević, postavlja u centar pažnje one pojave koje su inicirale, prouzrokovale i značajno obeležile razvojne tokove stvaralaštva i zbivanja u srpskoj muzici u decenijama između dva svetska rata...",
journal = "Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku",
title = "Srpska muzika na raskršću istoka i zapada? - o dijalogu tradicionalnog i modernog u srpskoj muzici između dva svetska rata",
pages = "86-88",
number = "24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2487"
}
Tomašević, K. D. (2004). Srpska muzika na raskršću istoka i zapada? - o dijalogu tradicionalnog i modernog u srpskoj muzici između dva svetska rata.
Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku(24), 86-88.
Tomašević KD. Srpska muzika na raskršću istoka i zapada? - o dijalogu tradicionalnog i modernog u srpskoj muzici između dva svetska rata. Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku. 2004;(24):86-88.
Tomašević Katarina D., "Srpska muzika na raskršću istoka i zapada? - o dijalogu tradicionalnog i modernog u srpskoj muzici između dva svetska rata" Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku, no. 24 (2004):86-88

Značaj digitalizacije muzikalija i zvučnih zapisa u Arhivu i Fonoteci Muzikološkog instituta SANU

Tomašević, Katarina

(Belgrade : Faculty of Mathematics, 2003)

TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2003
AB  - U tekstu je reč o biblioteci, arhivi i fonoteci Muzikoločkog instituta SANU sa stanovišta potrebe za digitalizacijom i mogućnosti za nju. Tako bi se očuvala neka retka i već oštećena muzička izdanja.
AB  - The Library, Archive and Phonothèque of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts (founded in 1948) represent an unique, rich and diverse library collection of the important and precious documents for historical and analytic research of the Serbian music past. Collection of the rare manuscripts, microfilms and old printed books that include recordings of the old Slavonic and Greek medieval music is of the greatest importance. The collection of the Archive and the legacies of composers consist of the original music and text manuscripts by Serbian composers and music-writers (e.g. Stevan Stojanović Mokranjac, Josif Marinković, Petar Konjović, Stevan Hristić, Stana Đurić-Klajn), rare or unique examples of the first printed scores composed by Serbian authors in the second half of the 19th century, examples of the first music journals printed on Serbian language, very rich and important fund of the photographs. Unfortunately, all of these important (and already damaged!) documents still wait for being scanned and saved from their further physical destroying. Still, the first steps in digital preserving of the Institute funds has been done: the part of the valuable collection of the audio-recordings of the Serbian folklore (recorded by dr Radmila Petrović and Milica Ilijin on NAGRA professional magneto phone beginning from 50ties in 20th century) has been already re-recorded and preserved in digitized form on DAT tapes. The importance of the digitization of the music collection at the Institute of Musicology cannot be overestimated. Besides the real need to protect and to conserve the precious national music heritage, the digitization of the Institute funds is of the greatest importance for the further expected, open and vivid scientific and cultural communication in Cyberspace.
PB  - Belgrade : Faculty of Mathematics
T2  - Review of the National Center for Digitization
T1  - Značaj digitalizacije muzikalija i zvučnih zapisa u Arhivu i Fonoteci Muzikološkog instituta SANU
T1  - The importance of Digitization of Music Collection at Institute of Musicology Sasa
SP  - 46
EP  - 51
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6279
ER  - 
@article{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "2003",
abstract = "U tekstu je reč o biblioteci, arhivi i fonoteci Muzikoločkog instituta SANU sa stanovišta potrebe za digitalizacijom i mogućnosti za nju. Tako bi se očuvala neka retka i već oštećena muzička izdanja., The Library, Archive and Phonothèque of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts (founded in 1948) represent an unique, rich and diverse library collection of the important and precious documents for historical and analytic research of the Serbian music past. Collection of the rare manuscripts, microfilms and old printed books that include recordings of the old Slavonic and Greek medieval music is of the greatest importance. The collection of the Archive and the legacies of composers consist of the original music and text manuscripts by Serbian composers and music-writers (e.g. Stevan Stojanović Mokranjac, Josif Marinković, Petar Konjović, Stevan Hristić, Stana Đurić-Klajn), rare or unique examples of the first printed scores composed by Serbian authors in the second half of the 19th century, examples of the first music journals printed on Serbian language, very rich and important fund of the photographs. Unfortunately, all of these important (and already damaged!) documents still wait for being scanned and saved from their further physical destroying. Still, the first steps in digital preserving of the Institute funds has been done: the part of the valuable collection of the audio-recordings of the Serbian folklore (recorded by dr Radmila Petrović and Milica Ilijin on NAGRA professional magneto phone beginning from 50ties in 20th century) has been already re-recorded and preserved in digitized form on DAT tapes. The importance of the digitization of the music collection at the Institute of Musicology cannot be overestimated. Besides the real need to protect and to conserve the precious national music heritage, the digitization of the Institute funds is of the greatest importance for the further expected, open and vivid scientific and cultural communication in Cyberspace.",
publisher = "Belgrade : Faculty of Mathematics",
journal = "Review of the National Center for Digitization",
title = "Značaj digitalizacije muzikalija i zvučnih zapisa u Arhivu i Fonoteci Muzikološkog instituta SANU, The importance of Digitization of Music Collection at Institute of Musicology Sasa",
pages = "46-51",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6279"
}
Tomašević, K. (2003). The importance of Digitization of Music Collection at Institute of Musicology Sasa.
Review of the National Center for Digitization
Belgrade : Faculty of Mathematics.(2), 46-51.
Tomašević K. The importance of Digitization of Music Collection at Institute of Musicology Sasa. Review of the National Center for Digitization. 2003;(2):46-51.
Tomašević Katarina, "The importance of Digitization of Music Collection at Institute of Musicology Sasa" Review of the National Center for Digitization, no. 2 (2003):46-51

Problems in studying Serbian music between the two world wars

Tomašević, Katarina

(2001)

TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2001
AB  - The introductory section of this article comprises a condensed retrospection of previous researches in Serbian music between the two world wars. Basic problems faced by contemporary Serbian musicology have been pointed out. These include: incomplete bibliography, absence of monographic publications general historic surveys, and systematic typological studies. Such a situation resulted from a series of organizational difficulties that, from the very beginnings of our musicology, accompanied the researchers' work. A section of the article pays attention to current problems of scientific personnel. The state of material is also one of the essential problems. Unfortunately, the situation regarding finding, recording and expert and bibliographical treatment as well as publishing various material is still an important obstacle for a systematic scientific treatment, historical surveys analytical and critical evaluation of general tendencies of the period. Composing a single data bank of institutions and private collections where material is conserved, as well as publishing scores and sound archives, are the first steps to be made in our musicology towards modern methodological views on the period of Serbian music between the two world wars. In the section Thematic Fields the author emphasizes the importance of contextual studies of the musical heritage as a part of Serbian and European musical and cultural life. It has been noticed that musicological views tend to focus on Belgrade with very little work dedicated to dominant music trends and phenomena in other parts of Serbia. Also discussed are problems contained in the notion of Serbian music between two wars. It has been pointed out that certain problems arise when in interpreting evolutionary art trends we try to strictly connect them with time limits provided by historical events. In the 20th century, Serbian history has recorded at least four wars, so it has been proposed to adopt in the future musicological practice, the expression 'between two world wars' instead of the term 'between the wars'. When examining the problem of defining Serbian music in national terms, we find that the previous musicological practice was correct in regarding non-Serbian composers and musicians as well as Serbian authors whose careers were developed abroad as belonging to the same corpus. It has been suggested that future researchers should make comparative investigations of the activities of Serbian authors in the specific contexts of the ethnic cultures within which they worked during the period. Taking into consideration the tragic events of the recent political history in the former SFRY, it has been pointed out that especially provocative terms Yugoslav and Yugoslav national music as a unique notion, are bound to be revised. Modern comparative research also demands evaluation of the term music itself that ranges from the purely artistic (high-culture) to border-line, subcultural fields. In this way, by studying the phenomenon of the trivial art, the knowledge on Serbian musical culture between two world wars would be considerably expanded. This would also enable a final delineation between the art-music corpus and the non-artistic genres corpus in historical writings. Without aspiring to complete the list, the Conclusion points to some insufficiently researched fields (e.g. sacred music) and current musicological (the problem of dominant and side trends) and terminological problems (including stylistic attributes and questions of musical realism).
AB  - U radu se iznosi kraći pregled dosadašnjih rezultata muzikoloških istraživanja srpske muzike između dva svetska rata. Ukazuje se na organizacione i kadrovske teškoće, kao i na probleme vezane za dostupnost stanje i stupanj proučenosti građe. Ukazuje se na nedovoljno istražene tematske oblasti; razmatraju se, u duhu savremene komparativistike problemi koji proističu iz tumačenja samog pojma srpska muzika između dva svetska rata. Posebna pažnja poklonjena je: a) pitanju periodizacije i određivanju vremenskih granica perioda, b) etničkom aspektu pojma srpska muzika, v) tumačenju samog pojma muzika i g) skupu otvorenih, prvenstveno terminoloških nedoumica koje prate savremeno muzikološko istraživanje.
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Problems in studying Serbian music between the two world wars
T1  - Problemi proučavanja srpske muzike između dva svetska rata
SP  - 25
EP  - 47
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2499
ER  - 
@article{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "2001",
abstract = "The introductory section of this article comprises a condensed retrospection of previous researches in Serbian music between the two world wars. Basic problems faced by contemporary Serbian musicology have been pointed out. These include: incomplete bibliography, absence of monographic publications general historic surveys, and systematic typological studies. Such a situation resulted from a series of organizational difficulties that, from the very beginnings of our musicology, accompanied the researchers' work. A section of the article pays attention to current problems of scientific personnel. The state of material is also one of the essential problems. Unfortunately, the situation regarding finding, recording and expert and bibliographical treatment as well as publishing various material is still an important obstacle for a systematic scientific treatment, historical surveys analytical and critical evaluation of general tendencies of the period. Composing a single data bank of institutions and private collections where material is conserved, as well as publishing scores and sound archives, are the first steps to be made in our musicology towards modern methodological views on the period of Serbian music between the two world wars. In the section Thematic Fields the author emphasizes the importance of contextual studies of the musical heritage as a part of Serbian and European musical and cultural life. It has been noticed that musicological views tend to focus on Belgrade with very little work dedicated to dominant music trends and phenomena in other parts of Serbia. Also discussed are problems contained in the notion of Serbian music between two wars. It has been pointed out that certain problems arise when in interpreting evolutionary art trends we try to strictly connect them with time limits provided by historical events. In the 20th century, Serbian history has recorded at least four wars, so it has been proposed to adopt in the future musicological practice, the expression 'between two world wars' instead of the term 'between the wars'. When examining the problem of defining Serbian music in national terms, we find that the previous musicological practice was correct in regarding non-Serbian composers and musicians as well as Serbian authors whose careers were developed abroad as belonging to the same corpus. It has been suggested that future researchers should make comparative investigations of the activities of Serbian authors in the specific contexts of the ethnic cultures within which they worked during the period. Taking into consideration the tragic events of the recent political history in the former SFRY, it has been pointed out that especially provocative terms Yugoslav and Yugoslav national music as a unique notion, are bound to be revised. Modern comparative research also demands evaluation of the term music itself that ranges from the purely artistic (high-culture) to border-line, subcultural fields. In this way, by studying the phenomenon of the trivial art, the knowledge on Serbian musical culture between two world wars would be considerably expanded. This would also enable a final delineation between the art-music corpus and the non-artistic genres corpus in historical writings. Without aspiring to complete the list, the Conclusion points to some insufficiently researched fields (e.g. sacred music) and current musicological (the problem of dominant and side trends) and terminological problems (including stylistic attributes and questions of musical realism)., U radu se iznosi kraći pregled dosadašnjih rezultata muzikoloških istraživanja srpske muzike između dva svetska rata. Ukazuje se na organizacione i kadrovske teškoće, kao i na probleme vezane za dostupnost stanje i stupanj proučenosti građe. Ukazuje se na nedovoljno istražene tematske oblasti; razmatraju se, u duhu savremene komparativistike problemi koji proističu iz tumačenja samog pojma srpska muzika između dva svetska rata. Posebna pažnja poklonjena je: a) pitanju periodizacije i određivanju vremenskih granica perioda, b) etničkom aspektu pojma srpska muzika, v) tumačenju samog pojma muzika i g) skupu otvorenih, prvenstveno terminoloških nedoumica koje prate savremeno muzikološko istraživanje.",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Problems in studying Serbian music between the two world wars, Problemi proučavanja srpske muzike između dva svetska rata",
pages = "25-47",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2499"
}
Tomašević, K. (2001). Problemi proučavanja srpske muzike između dva svetska rata.
Музикологија / Musicology(1), 25-47.
Tomašević K. Problemi proučavanja srpske muzike između dva svetska rata. Музикологија / Musicology. 2001;(1):25-47.
Tomašević Katarina, "Problemi proučavanja srpske muzike između dva svetska rata" Музикологија / Musicology, no. 1 (2001):25-47

Dragutin Gostuški 1923-1998

Tomašević, Katarina

(1999)

TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 1999
T2  - Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku
T1  - Dragutin Gostuški 1923-1998
SP  - 125
EP  - 131
IS  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2494
ER  - 
@article{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "1999",
journal = "Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku",
title = "Dragutin Gostuški 1923-1998",
pages = "125-131",
number = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2494"
}
Tomašević, K. (1999). Dragutin Gostuški 1923-1998.
Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku(13), 125-131.
Tomašević K. Dragutin Gostuški 1923-1998. Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku. 1999;(13):125-131.
Tomašević Katarina, "Dragutin Gostuški 1923-1998" Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku, no. 13 (1999):125-131

Dejan Despić: Na kraju puta, poema za kamerni orkestar, op. 125 - kratka istorija teksta ili prolog, prikaz u 8 koraka, epilog

Tomašević, Katarina

(1998)

TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 1998
T2  - Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku
T1  - Dejan Despić: Na kraju puta, poema za kamerni orkestar, op. 125 - kratka istorija teksta ili prolog, prikaz u 8 koraka, epilog
SP  - 57
EP  - 71
IS  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2485
ER  - 
@article{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "1998",
journal = "Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku",
title = "Dejan Despić: Na kraju puta, poema za kamerni orkestar, op. 125 - kratka istorija teksta ili prolog, prikaz u 8 koraka, epilog",
pages = "57-71",
number = "11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2485"
}
Tomašević, K. (1998). Dejan Despić: Na kraju puta, poema za kamerni orkestar, op. 125 - kratka istorija teksta ili prolog, prikaz u 8 koraka, epilog.
Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku(11), 57-71.
Tomašević K. Dejan Despić: Na kraju puta, poema za kamerni orkestar, op. 125 - kratka istorija teksta ili prolog, prikaz u 8 koraka, epilog. Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku. 1998;(11):57-71.
Tomašević Katarina, "Dejan Despić: Na kraju puta, poema za kamerni orkestar, op. 125 - kratka istorija teksta ili prolog, prikaz u 8 koraka, epilog" Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku, no. 11 (1998):57-71

Dejan Despić: Muzička nedelja - sedam karakternih komada, op. 123 - za dva violončela, o dijalogu

Tomašević, Katarina

(1998)

TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 1998
T2  - Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku
T1  - Dejan Despić: Muzička nedelja - sedam karakternih komada, op. 123 - za dva violončela, o dijalogu
SP  - 73
EP  - 82
IS  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2486
ER  - 
@article{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "1998",
journal = "Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku",
title = "Dejan Despić: Muzička nedelja - sedam karakternih komada, op. 123 - za dva violončela, o dijalogu",
pages = "73-82",
number = "11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2486"
}
Tomašević, K. (1998). Dejan Despić: Muzička nedelja - sedam karakternih komada, op. 123 - za dva violončela, o dijalogu.
Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku(11), 73-82.
Tomašević K. Dejan Despić: Muzička nedelja - sedam karakternih komada, op. 123 - za dva violončela, o dijalogu. Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku. 1998;(11):73-82.
Tomašević Katarina, "Dejan Despić: Muzička nedelja - sedam karakternih komada, op. 123 - za dva violončela, o dijalogu" Novi zvuk - internacionalni časopis za muziku, no. 11 (1998):73-82