Савић, Виктор

Link to this page

Authority KeyName Variants
1f1b41a4-b95b-441b-bc43-c5aa5b224731
  • Савић, Виктор (18)
  • Савић, Виктор Д. (7)
Projects

Author's Bibliography

Устави Светога Саве

Савић, Виктор

(Нови Сад : Матица српска, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11241
AB  - Говорићемо
о делу
скромнога
владарскога
сина
и једноставнога
светогорскога
монаха,
оснивача
српских
монашких
установа,
општежитељних
и отшелничких,
оснивача
Српске
цркве,
Саве
Српскога.
Говорићемо
о правилима
црквенога
живота
у установама
које
је засновао
и над којима
је бдео као „нови
праведник”
рођен
у историјском
времену,
упоредивом
за српски
род с библијским
временима.
Цео његов
живот,
стога,
припада
једној
вечној
историји
чију
слику
гледамо
као живу
над собом,
ево већ 800 година;
у њу ћемо
упирати
поглед
до Свршетка
времена.
Над сводовима
нашега
трајања
добили
смо вечне
заступнике
у Непролазном
царству,
Новога
Израиља
из чијих
бедара
изиђе
светога
племена
лоза,
чији
народ
постаде
Изабрани,
о којем
се бринуо
Прекрасни
Јосиф.
Једно
је „Преподобни
отац наш Симеон
Мироточац
и Отачаствуљубац”,
друго
је „Светитељ
и отац наш Сава”,
њима заступани
српски
народ
Богом
је изабрани
род, а његово
отачаство
– Обећана
земља.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Летопис Матице српске
T1  - Устави Светога Саве
SP  - 513
EP  - 530
VL  - 505
IS  - 4
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11241",
abstract = "Говорићемо
о делу
скромнога
владарскога
сина
и једноставнога
светогорскога
монаха,
оснивача
српских
монашких
установа,
општежитељних
и отшелничких,
оснивача
Српске
цркве,
Саве
Српскога.
Говорићемо
о правилима
црквенога
живота
у установама
које
је засновао
и над којима
је бдео као „нови
праведник”
рођен
у историјском
времену,
упоредивом
за српски
род с библијским
временима.
Цео његов
живот,
стога,
припада
једној
вечној
историји
чију
слику
гледамо
као живу
над собом,
ево већ 800 година;
у њу ћемо
упирати
поглед
до Свршетка
времена.
Над сводовима
нашега
трајања
добили
смо вечне
заступнике
у Непролазном
царству,
Новога
Израиља
из чијих
бедара
изиђе
светога
племена
лоза,
чији
народ
постаде
Изабрани,
о којем
се бринуо
Прекрасни
Јосиф.
Једно
је „Преподобни
отац наш Симеон
Мироточац
и Отачаствуљубац”,
друго
је „Светитељ
и отац наш Сава”,
њима заступани
српски
народ
Богом
је изабрани
род, а његово
отачаство
– Обећана
земља.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Летопис Матице српске",
title = "Устави Светога Саве",
pages = "513-530",
volume = "505",
number = "4"
}
Савић, В. (2020). Устави Светога Саве.
Летопис Матице српске
Нови Сад : Матица српска., 505(4), 513-530.
Савић В. Устави Светога Саве. Летопис Матице српске. 2020;505(4):513-530
Савић Виктор, "Устави Светога Саве" Летопис Матице српске, 505, no. 4 (2020):513-530

Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. септембар 2019. године]

Грковић-Мејџор, Јасмина; Суботин-Голубовић, Татјана; Савић, Виктор; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
AU  - Суботин-Голубовић, Татјана
AU  - Савић, Виктор
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10823
AB  - Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986–2016 / уредници Анатолиј Аркадијевич Турилов, Татјана Суботин-Голубовић, Ирена Шпадијер, Наташа Драгин, Душица Грбић и Катарина Мано-Зиси. – Београд : САНУ, 2018. – (Словенски и српски средњи век / уредник серије Јасмина Грковић-Мејџор ; књ. 1).
Говорили: академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Татјана Суботин-Голубовић, др Виктор Савић. У Београду, уторак 3. септембар 2019. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. септембар 2019. године]
SP  - 185
EP  - 199
VL  - 8
IS  - 8
ER  - 
@book{
author = "Грковић-Мејџор, Јасмина and Суботин-Голубовић, Татјана and Савић, Виктор and Вуксановић, Миро",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10823",
abstract = "Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986–2016 / уредници Анатолиј Аркадијевич Турилов, Татјана Суботин-Голубовић, Ирена Шпадијер, Наташа Драгин, Душица Грбић и Катарина Мано-Зиси. – Београд : САНУ, 2018. – (Словенски и српски средњи век / уредник серије Јасмина Грковић-Мејџор ; књ. 1).
Говорили: академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Татјана Суботин-Голубовић, др Виктор Савић. У Београду, уторак 3. септембар 2019. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. септембар 2019. године]",
pages = "185-199",
volume = "8",
number = "8"
}
Грковић-Мејџор, Ј., Суботин-Голубовић, Т., Савић, В.,& Вуксановић, М. (2020). Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. септембар 2019. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 8(8), 185-199.
Грковић-Мејџор Ј, Суботин-Голубовић Т, Савић В, Вуксановић М. Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. септембар 2019. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2020;8(8):185-199
Грковић-Мејџор Јасмина, Суботин-Голубовић Татјана, Савић Виктор, Вуксановић Миро, "Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. септембар 2019. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 8, no. 8 (2020):185-199

Први старословениста Института за српски језик САНУ : Димитрије Е. Стефановић (Будимпешта, 20. август 1936 – 15. новембар 2019)

Савић, Виктор Д.

(2020)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9262
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Први старословениста Института за српски језик САНУ : Димитрије Е. Стефановић (Будимпешта, 20. август 1936 – 15. новембар 2019)
SP  - 143
EP  - 147
VL  - 76
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор Д.",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9262",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Први старословениста Института за српски језик САНУ : Димитрије Е. Стефановић (Будимпешта, 20. август 1936 – 15. новембар 2019)",
pages = "143-147",
volume = "76",
number = "1"
}
Савић, В. Д. (2020). Први старословениста Института за српски језик САНУ : Димитрије Е. Стефановић (Будимпешта, 20. август 1936 – 15. новембар 2019).
Јужнословенски филолог, 76(1), 143-147.
Савић ВД. Први старословениста Института за српски језик САНУ : Димитрије Е. Стефановић (Будимпешта, 20. август 1936 – 15. новембар 2019). Јужнословенски филолог. 2020;76(1):143-147
Савић Виктор Д., "Први старословениста Института за српски језик САНУ : Димитрије Е. Стефановић (Будимпешта, 20. август 1936 – 15. новембар 2019)" Јужнословенски филолог, 76, no. 1 (2020):143-147

Српски молитвеник. Споменица Милану Решетару : 1512–1942– 2012 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 6. фебруар 2018. године]

Костић, Владимир С.; Пипер, Предраг; Грковић-Мејџор, Јасмина; Савић, Виктор; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - BOOK
AU  - Костић, Владимир С.
AU  - Пипер, Предраг
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
AU  - Савић, Виктор
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11210
AB  - Српски молитвеник. Споменица Милану Решетару : 1512–1942–2012 / уредници Јасмина Грковић-Мејџор, Виктор Савић. – Београд : САНУ : Фонд „Ђорђе Зечевић“ за унапређење и заштиту ћириличког писма, 2016.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: академик Предраг Пипер, академик Јасмина Грковић-Мејџор, др Виктор Савић.
У Београду, уторак 6. фебруар 2018. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Српски молитвеник. Споменица Милану Решетару : 1512–1942– 2012 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 6. фебруар 2018. године]
SP  - 11
EP  - 25
VL  - 7
IS  - 7
ER  - 
@book{
author = "Костић, Владимир С. and Пипер, Предраг and Грковић-Мејџор, Јасмина and Савић, Виктор and Вуксановић, Миро",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11210",
abstract = "Српски молитвеник. Споменица Милану Решетару : 1512–1942–2012 / уредници Јасмина Грковић-Мејџор, Виктор Савић. – Београд : САНУ : Фонд „Ђорђе Зечевић“ за унапређење и заштиту ћириличког писма, 2016.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: академик Предраг Пипер, академик Јасмина Грковић-Мејџор, др Виктор Савић.
У Београду, уторак 6. фебруар 2018. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Српски молитвеник. Споменица Милану Решетару : 1512–1942– 2012 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 6. фебруар 2018. године]",
pages = "11-25",
volume = "7",
number = "7"
}
Костић, В. С., Пипер, П., Грковић-Мејџор, Ј., Савић, В.,& Вуксановић, М. (2019). Српски молитвеник. Споменица Милану Решетару : 1512–1942– 2012 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 6. фебруар 2018. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 7(7), 11-25.
Костић ВС, Пипер П, Грковић-Мејџор Ј, Савић В, Вуксановић М. Српски молитвеник. Споменица Милану Решетару : 1512–1942– 2012 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 6. фебруар 2018. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2019;7(7):11-25
Костић Владимир С., Пипер Предраг, Грковић-Мејџор Јасмина, Савић Виктор, Вуксановић Миро, "Српски молитвеник. Споменица Милану Решетару : 1512–1942– 2012 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 6. фебруар 2018. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 7, no. 7 (2019):11-25

Српска књижевна реч у својим првим столећима

Савић, Виктор Д.

(Ниш : Међународни центар за православне студије, 2019)

TY  - BOOK
AU  - Савић, Виктор Д.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10502
AB  - The book deals with the beginnings of the Serbian written culture, tracing it back to its earliest instances (ninth – 11th (?), 11th–13th centuries). It offers answers to some long-standing questions, but it also raises some issues for the first time in Serbian scholarship. The introductory chapter, entitled "Early Centuries of Serbian Literacy", offers a panoramic overview of the topic and outlines methodological guidelines for the revision of the known corpus of written monuments, the greatest part of which has so far been strictly perceived as Old Church Slavonic. Chapter Two, entitled "Early Old Church Slavonic Language and the Serbian Recension" discusses the possible existence of two Serbian recensions of the Old Church Slavonic language. The first recension could have taken shape in the northern areas of the Serbian domain under the Vlastimirović family, after 873 (885; associated with Sirmium in terms of ecclesiastical organization and geographical position). The second recension, which would remain the only Serbian recension shortly after it had emerged, could have arisen in Metohija, to reach a stable form in Raška, under a strong influence of the Eastern South Slavonic variant of the Old Church Slavonic language, coming from the Slavonic south, during the 10th or in the early 11th century, and especially after 1020, within the Archdiocese of Ohrid. The third chapter, "Recension Traits of the First Folio of the Kiev Missal", examines the linguistic identity of a scribe whose earlier works are also known to us – "sinful Dimitrije", who worked in the Holy Land. Dimitrije's manuscripts have been preserved at Sinai. The analysis of the first folio of the Kiev Missal does not focus on the status of dialecticism because the manuscript contains two compositions in the Old Church Slavonic language (a passage from the Epistle of the Apostle Paul to the Romans and a special prayer to the Holy Virgin Mary), and not compositions in the vernacular language. It is demonstrated that this written monument belongs to the Serbian recension, i.e. it is not an Old Church Slavonic manuscript that merely bears Serbian dialect traits. It is argued that Dimitrije most probably arrived in the Holy Land during the First Crusade (1096–1099). The language and the orthographic features of his notes correspond to the proto-forms of the second Serbian recension, and his education can be brought into relationship with the ecclesiastical routes along which the influences of the Eastern South Slavonic variant of the Old Church Slavonic language were spreading from the south to the Serb-populated regions. Based on cultural and historical indicators, he presumably originated from or worked in the territory of the Archdiocese of Dubrovnik, which had jurisdiction over Doclea since the second half of the 11th century. Hence the prevailing belief that the scribe came from Doclea. It our opinion, we should rely on more solid, linguistic evidence, which significantly diminishes the probability of this hypothesis. Dimitrije must have been educated in an area where the influences from the south were considerably strong and continuous even after the mid-11th century. He could have also been educated somewhere in the Rascian region or, in a broad sense, in the other Serbian regions under direct Byzantine rule. Furthermore, one cannot deny the possibility that he was educated in an area where diverse influences intertwined. At that time, this was the Lim River valley. The following chapter presents the text of the notes presumably written by Dimitrije, which have so far been studied by Prof. Heinz Miklas and his associates. These are the earliest surviving more or less original notes belonging to the [second] Serbian recension of the Old Church Slavonic language (the key written monument presenting this type of the Serbian literary language dating from about the same period – namely, somewhat earlier– is the Codex Marianus). Chapter Five, entitled "Serbian Language in Doclea under Prince Jovan Vladimir", analyzes the linguistic situation in the southern Serbian coastal principality at the time when, according to major sources in other languages, the Serbian vernacular language was taking shape. The sixth, the most extensive chapter, entitled "Serbian Recension of the Old Church Slavonic Language: from Saint Clement, Bishop of the Slavs, to Saint Sava, Serbian Archbishop", presents a systematic analysis of the "second line" of literacy within the framework of the Serbian recension. It reconstructs the spiritual and cultural-historical context for the reception of the Eastern South Slavonic version of the Old Church Slavonic literacy in Serbian lands. Namely, at the beginning of the second quarter of the 10th century, a part of the Serbian cultural space belonged to the same Eastern Church into which the Diocese of Saint Clement of Velica (Ohrid), where new Slavonic liturgical books took shape, had been included in 893. In the Diocese of Raška, the existing liturgical corpus, which belonged to the tradition of Cyril and Methodius and was aligned with the Western Rite ("the first Serbian literary line"), was replaced with the new one. Nevertheless, it was only after 1019/1020, when the Diocese of Raška had become part of the newly established Byzantine Archdiocese of Bulgaria (the so-called Archdiocese of Ohrid), that church life in the area gaining a special status among Serbian lands, took a distinct shape that would persist until the establishment of the Serbian Archdiocese in 1219. It is not very probable that Saint Sava was aware of the importance of Clement's activities and the overall scope of his literary work, although his own literary work was partly inspired by Clement's compositions. The study analyzes major written monuments related to Clement’s legacy. Earlier, Old Church Slavonic, and later traits typical of individual recensions are identified and an attempt is made to define their chronological and, where possible, territorial context. A relative chronology of the sources for some Serbian written monuments – Old Church Slavonic archetypes and local or Old Church Slavonic protographs – is thereby established, as well as the time and place of origin of Serbian written monuments, such as Codex Marianus, Miroslav's Gospel, the Mihanović Fragment of the Apostolos, the Gršković Fragment of the Apostolos, Bratko’s Menaion, the Jerusalem Palimpsest, the Belgrade Prophetologion and the Serbian Prophetologion. Detailed explanations supporting the presented hypotheses regarding the time and place of origin of the Codex Marianus (the third quarter of the 11th century) and Miroslav’s Gospel (1161–1170, ca. 1165) are provided. The phonetic markers that shed light on the early history of the Serbian literary language and many Serbian written monuments drawing on prototypes created before the establishment of Sava’s Serbian Archbishopric (1200s) are identified based on the linguistic material provided in Miroslav’s Gospel. Chapter Seven, entitled " Unity of the Serbian Recension of the Old Church Slavonic Language in the Age of Stefan Nemanja", offers an overview of the situation in Serbian literacy in the 12th century, before the major divergence of dialects that could have been reflected in the literary language in different environments. Special attention is paid to the "diagonal" comparison of Rascian and Bosnian written monuments (i.e. eastern and western). It has been necessary to resort to this method due to the lack of surviving western Serbian written monuments from the 12th century. The compared materials originate from a later period (late 13th – mid-15th century), but despite later dialect deposits they retain the rare antique textological and linguistic traits, passively transmitted from prototype manuscripts. The linguistic evidence that their literary pivots transversed the Prizren – South Morava areal is indicated. Particular attention is also paid to the Svrljig Gospel Fragments, originating from beyond the borders of the Serbian state, i.e. from the region where Serbian vernacular speeches prevailed (1279). Written in the peripheral area, they captured the linguistic situation of the early 12th century. Finally, the conclusion is made that the "second", and final, Serbian recension evidenced before the end of the 12th century would remain common to the entire Serbian cultural space.
PB  - Ниш : Међународни центар за православне студије
PB  - Подгорица : Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори
T1  - Српска књижевна реч у својим првим столећима
T1  - Early Centuries of the Serbian Literary Language
ER  - 
@book{
author = "Савић, Виктор Д.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10502",
abstract = "The book deals with the beginnings of the Serbian written culture, tracing it back to its earliest instances (ninth – 11th (?), 11th–13th centuries). It offers answers to some long-standing questions, but it also raises some issues for the first time in Serbian scholarship. The introductory chapter, entitled "Early Centuries of Serbian Literacy", offers a panoramic overview of the topic and outlines methodological guidelines for the revision of the known corpus of written monuments, the greatest part of which has so far been strictly perceived as Old Church Slavonic. Chapter Two, entitled "Early Old Church Slavonic Language and the Serbian Recension" discusses the possible existence of two Serbian recensions of the Old Church Slavonic language. The first recension could have taken shape in the northern areas of the Serbian domain under the Vlastimirović family, after 873 (885; associated with Sirmium in terms of ecclesiastical organization and geographical position). The second recension, which would remain the only Serbian recension shortly after it had emerged, could have arisen in Metohija, to reach a stable form in Raška, under a strong influence of the Eastern South Slavonic variant of the Old Church Slavonic language, coming from the Slavonic south, during the 10th or in the early 11th century, and especially after 1020, within the Archdiocese of Ohrid. The third chapter, "Recension Traits of the First Folio of the Kiev Missal", examines the linguistic identity of a scribe whose earlier works are also known to us – "sinful Dimitrije", who worked in the Holy Land. Dimitrije's manuscripts have been preserved at Sinai. The analysis of the first folio of the Kiev Missal does not focus on the status of dialecticism because the manuscript contains two compositions in the Old Church Slavonic language (a passage from the Epistle of the Apostle Paul to the Romans and a special prayer to the Holy Virgin Mary), and not compositions in the vernacular language. It is demonstrated that this written monument belongs to the Serbian recension, i.e. it is not an Old Church Slavonic manuscript that merely bears Serbian dialect traits. It is argued that Dimitrije most probably arrived in the Holy Land during the First Crusade (1096–1099). The language and the orthographic features of his notes correspond to the proto-forms of the second Serbian recension, and his education can be brought into relationship with the ecclesiastical routes along which the influences of the Eastern South Slavonic variant of the Old Church Slavonic language were spreading from the south to the Serb-populated regions. Based on cultural and historical indicators, he presumably originated from or worked in the territory of the Archdiocese of Dubrovnik, which had jurisdiction over Doclea since the second half of the 11th century. Hence the prevailing belief that the scribe came from Doclea. It our opinion, we should rely on more solid, linguistic evidence, which significantly diminishes the probability of this hypothesis. Dimitrije must have been educated in an area where the influences from the south were considerably strong and continuous even after the mid-11th century. He could have also been educated somewhere in the Rascian region or, in a broad sense, in the other Serbian regions under direct Byzantine rule. Furthermore, one cannot deny the possibility that he was educated in an area where diverse influences intertwined. At that time, this was the Lim River valley. The following chapter presents the text of the notes presumably written by Dimitrije, which have so far been studied by Prof. Heinz Miklas and his associates. These are the earliest surviving more or less original notes belonging to the [second] Serbian recension of the Old Church Slavonic language (the key written monument presenting this type of the Serbian literary language dating from about the same period – namely, somewhat earlier– is the Codex Marianus). Chapter Five, entitled "Serbian Language in Doclea under Prince Jovan Vladimir", analyzes the linguistic situation in the southern Serbian coastal principality at the time when, according to major sources in other languages, the Serbian vernacular language was taking shape. The sixth, the most extensive chapter, entitled "Serbian Recension of the Old Church Slavonic Language: from Saint Clement, Bishop of the Slavs, to Saint Sava, Serbian Archbishop", presents a systematic analysis of the "second line" of literacy within the framework of the Serbian recension. It reconstructs the spiritual and cultural-historical context for the reception of the Eastern South Slavonic version of the Old Church Slavonic literacy in Serbian lands. Namely, at the beginning of the second quarter of the 10th century, a part of the Serbian cultural space belonged to the same Eastern Church into which the Diocese of Saint Clement of Velica (Ohrid), where new Slavonic liturgical books took shape, had been included in 893. In the Diocese of Raška, the existing liturgical corpus, which belonged to the tradition of Cyril and Methodius and was aligned with the Western Rite ("the first Serbian literary line"), was replaced with the new one. Nevertheless, it was only after 1019/1020, when the Diocese of Raška had become part of the newly established Byzantine Archdiocese of Bulgaria (the so-called Archdiocese of Ohrid), that church life in the area gaining a special status among Serbian lands, took a distinct shape that would persist until the establishment of the Serbian Archdiocese in 1219. It is not very probable that Saint Sava was aware of the importance of Clement's activities and the overall scope of his literary work, although his own literary work was partly inspired by Clement's compositions. The study analyzes major written monuments related to Clement’s legacy. Earlier, Old Church Slavonic, and later traits typical of individual recensions are identified and an attempt is made to define their chronological and, where possible, territorial context. A relative chronology of the sources for some Serbian written monuments – Old Church Slavonic archetypes and local or Old Church Slavonic protographs – is thereby established, as well as the time and place of origin of Serbian written monuments, such as Codex Marianus, Miroslav's Gospel, the Mihanović Fragment of the Apostolos, the Gršković Fragment of the Apostolos, Bratko’s Menaion, the Jerusalem Palimpsest, the Belgrade Prophetologion and the Serbian Prophetologion. Detailed explanations supporting the presented hypotheses regarding the time and place of origin of the Codex Marianus (the third quarter of the 11th century) and Miroslav’s Gospel (1161–1170, ca. 1165) are provided. The phonetic markers that shed light on the early history of the Serbian literary language and many Serbian written monuments drawing on prototypes created before the establishment of Sava’s Serbian Archbishopric (1200s) are identified based on the linguistic material provided in Miroslav’s Gospel. Chapter Seven, entitled " Unity of the Serbian Recension of the Old Church Slavonic Language in the Age of Stefan Nemanja", offers an overview of the situation in Serbian literacy in the 12th century, before the major divergence of dialects that could have been reflected in the literary language in different environments. Special attention is paid to the "diagonal" comparison of Rascian and Bosnian written monuments (i.e. eastern and western). It has been necessary to resort to this method due to the lack of surviving western Serbian written monuments from the 12th century. The compared materials originate from a later period (late 13th – mid-15th century), but despite later dialect deposits they retain the rare antique textological and linguistic traits, passively transmitted from prototype manuscripts. The linguistic evidence that their literary pivots transversed the Prizren – South Morava areal is indicated. Particular attention is also paid to the Svrljig Gospel Fragments, originating from beyond the borders of the Serbian state, i.e. from the region where Serbian vernacular speeches prevailed (1279). Written in the peripheral area, they captured the linguistic situation of the early 12th century. Finally, the conclusion is made that the "second", and final, Serbian recension evidenced before the end of the 12th century would remain common to the entire Serbian cultural space.",
publisher = "Ниш : Међународни центар за православне студије, Подгорица : Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори",
title = "Српска књижевна реч у својим првим столећима, Early Centuries of the Serbian Literary Language"
}
Савић, В. Д. (2019). Early Centuries of the Serbian Literary Language.

Подгорица : Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори..
Савић ВД. Early Centuries of the Serbian Literary Language. 2019;
Савић Виктор Д., "Early Centuries of the Serbian Literary Language" (2019)

Прилози атрибуцији и издвајању писарских руку

Савић, Виктор Д.

(Нови Сад : Матица Српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор Д.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9586
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Прилози атрибуцији и издвајању писарских руку
SP  - 686
EP  - 689
VL  - 67
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор Д.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9586",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "Прилози атрибуцији и издвајању писарских руку",
pages = "686-689",
volume = "67",
number = "1"
}
Савић, В. Д. (2019). Прилози атрибуцији и издвајању писарских руку.
Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица Српска., 67(1), 686-689.
Савић ВД. Прилози атрибуцији и издвајању писарских руку. Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2019;67(1):686-689
Савић Виктор Д., "Прилози атрибуцији и издвајању писарских руку" Зборник Матице српске за књижевност и језик, 67, no. 1 (2019):686-689

Препис Карејског типика из XVI века (АХС 134/135)

Савић, Виктор

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10467
AB  - У архиви манастира Хиландара чува се, заједно с најстаријим преписом, у истој кожној футроли, свечани препис Карејског типика светог Саве из XVI
века. У раду проучавамо однос овога преписа према најпознатијим српским преписима – старом хиландарском (АХС 132/134) и Академијину препису из 1620/1630.
AB  - This paper discusses topical issues relating to the Typikon of Karyes, drafted by Saint Sava
of Serbia for the Serbian monastic community in the Kellion of Saint Sabbas the Sanctified
at Karyes on Mount Athos in 1199. The 16th-century manuscript copy, which is in the Old
Church Slavonic language and is kept in the Archives of the Hilandar monastery (AHS
134/135), is analyzed and compared to the earliest manuscript copy (AHS 132/134) made
already during the lifetime of Saint Sava († 1236) and the copy from the Archives of the
Serbian Academy of Sciences and Arts № 51 from 1620/1630. The paper further presents
a critical edition of the selected manuscript (as well as major differences that can be found
in the other two manuscript copies), as a preparation for the future critical edition of the
original text.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова
T1  - Препис Карејског типика из XVI века (АХС 134/135)
T1  - A 16th-Century Manuscript Copy of the Typik on of Karyes (AHS 134/135)
SP  - 299
EP  - 322
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор",
year = "2018",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10467",
abstract = "У архиви манастира Хиландара чува се, заједно с најстаријим преписом, у истој кожној футроли, свечани препис Карејског типика светог Саве из XVI
века. У раду проучавамо однос овога преписа према најпознатијим српским преписима – старом хиландарском (АХС 132/134) и Академијину препису из 1620/1630., This paper discusses topical issues relating to the Typikon of Karyes, drafted by Saint Sava
of Serbia for the Serbian monastic community in the Kellion of Saint Sabbas the Sanctified
at Karyes on Mount Athos in 1199. The 16th-century manuscript copy, which is in the Old
Church Slavonic language and is kept in the Archives of the Hilandar monastery (AHS
134/135), is analyzed and compared to the earliest manuscript copy (AHS 132/134) made
already during the lifetime of Saint Sava († 1236) and the copy from the Archives of the
Serbian Academy of Sciences and Arts № 51 from 1620/1630. The paper further presents
a critical edition of the selected manuscript (as well as major differences that can be found
in the other two manuscript copies), as a preparation for the future critical edition of the
original text.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова",
title = "Препис Карејског типика из XVI века (АХС 134/135), A 16th-Century Manuscript Copy of the Typik on of Karyes (AHS 134/135)",
pages = "299-322",
number = "1"
}
Савић, В. (2018). A 16th-Century Manuscript Copy of the Typik on of Karyes (AHS 134/135).
Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова
Београд : Српска академија наука и уметности.(1), 299-322.
Савић В. A 16th-Century Manuscript Copy of the Typik on of Karyes (AHS 134/135). Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова. 2018;(1):299-322
Савић Виктор, "A 16th-Century Manuscript Copy of the Typik on of Karyes (AHS 134/135)" Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова, no. 1 (2018):299-322

Однос између народне и књижевне лексике у Типику архиепископа Никодима

Савић, Виктор Д.

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Савић, Виктор Д.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9589
AB  - У раду се анализира однос између народне и књижевне лексике у Типику архиепископа Никодима. Запажа се посебно место грецизама, чија фонетска разноликост сведочи о живом контакту преводиоца и његове средине с грчким језиком, не само с непосредним предлошком. Поред
типично књижевних лексичких јединица, неологизама и калкова, издваја се наслеђена старија
лексика, заједничка за црквенословенски и народни језик (од старословенског до млађег редакцијског слоја), као и без сумње народна лексика, уз посрбе, углавном везане за књижевни контекст.
Издвајају се ретко посведочене лексеме везане за специфичан свет типикâ. У закључку, препознају
се критеријуми за идентификацију народне лексике. Анализа указује на произвољност у избору
лексичких средстава, између књижевних или некњижевних форми (резултат је језичка хетерогеност). Ово је битна одлика језичког израза карактеристичног за српске типике, још од првог међу
њима, Савина Хиландарског типика.
AB  - The Typikon of Archbishop Nikodim (1317–1324) was the first Slavonic translation of the Typikon of
Jerusalem (1318), compiled a whole century after the establishment of the Serbian Archbishopric (1219). This
was the accomplishment of Sava’s long-term programme in the spirit of the liturgical reform carried out in the
monastic communities of Mount Athos in the early 14th century. The paper analyzes the relationship between the
vernacular and the literary lexicon. It particularly highlights Greek loanwords, the phonetic diversity of which
reveals intensive contacts of the translator and his environment with the Greek language, and not only with the
particular text that was being translated. The Greek loanwords associated with specific topics, along with typical
literary lexical units (neologisms and calques) confirm the existence of a specific ecclesiastical discourse
that was actively used in the ecclesiastical and liturgical environments to which Archbishop Nikodim belonged
(first of all, Hilandar, where he had been the hegumen before being appointed as the head of the Serbian Church
in 1317). The wide-ranging vernacularization, which is particularly reflected in Greek loanwords, but also in
other parts of the lexicon, accompanied with the use of a typically vernacular terminology and words from the
literary language with Serbian phonetics, shows that this colloquial style used in ecclesiastical circles underlies
the language of the Typikon of Archbishop Nikodim. The language of the translation is diversified, falling somewhere
in the middle of the register, where forms adopted from artificial and living languages intertwine without
specific motivation (bridging diglossia). Interestingly, this typikon and other Serbian typika are the sources for
the scarce lexicon, poorly known or entirely unknown in other written monuments. The insight into the sources
and the detailed analysis of the lexicon reveal the main criteria for the distinction between the vernacular and
the literary lexicon: (1) genetic – a comparative historical analysis reveals the local origin of a word; (2) the
type of distribution – a limited distribution within blocked contexts or adopted quotations are typical for literary
words with Serbian phonetics, and not of the genuine vernacular lexicon, though they sometimes overlap;
(3) physical characteristics of the words; (4) semantic characteristics – the absence of artificial meanings. The
partial alterations of the later manuscript copies of the Typikon (e.g. the Kovin Typikon from the Archive of the
SASA, second quarter of the 14th century) show that some elements of this lexicon or some lexical forms were
perceived as expressive.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : том 1 : језик
T1  - Однос између народне и књижевне лексике у Типику архиепископа Никодима
T1  - The Relationship between the Vernacular and the Literary Lexicon in the Typikon of Archbishop Nikodim
SP  - 357
EP  - 372
DO  - doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch24
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор Д.",
year = "2018",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9589",
abstract = "У раду се анализира однос између народне и књижевне лексике у Типику архиепископа Никодима. Запажа се посебно место грецизама, чија фонетска разноликост сведочи о живом контакту преводиоца и његове средине с грчким језиком, не само с непосредним предлошком. Поред
типично књижевних лексичких јединица, неологизама и калкова, издваја се наслеђена старија
лексика, заједничка за црквенословенски и народни језик (од старословенског до млађег редакцијског слоја), као и без сумње народна лексика, уз посрбе, углавном везане за књижевни контекст.
Издвајају се ретко посведочене лексеме везане за специфичан свет типикâ. У закључку, препознају
се критеријуми за идентификацију народне лексике. Анализа указује на произвољност у избору
лексичких средстава, између књижевних или некњижевних форми (резултат је језичка хетерогеност). Ово је битна одлика језичког израза карактеристичног за српске типике, још од првог међу
њима, Савина Хиландарског типика., The Typikon of Archbishop Nikodim (1317–1324) was the first Slavonic translation of the Typikon of
Jerusalem (1318), compiled a whole century after the establishment of the Serbian Archbishopric (1219). This
was the accomplishment of Sava’s long-term programme in the spirit of the liturgical reform carried out in the
monastic communities of Mount Athos in the early 14th century. The paper analyzes the relationship between the
vernacular and the literary lexicon. It particularly highlights Greek loanwords, the phonetic diversity of which
reveals intensive contacts of the translator and his environment with the Greek language, and not only with the
particular text that was being translated. The Greek loanwords associated with specific topics, along with typical
literary lexical units (neologisms and calques) confirm the existence of a specific ecclesiastical discourse
that was actively used in the ecclesiastical and liturgical environments to which Archbishop Nikodim belonged
(first of all, Hilandar, where he had been the hegumen before being appointed as the head of the Serbian Church
in 1317). The wide-ranging vernacularization, which is particularly reflected in Greek loanwords, but also in
other parts of the lexicon, accompanied with the use of a typically vernacular terminology and words from the
literary language with Serbian phonetics, shows that this colloquial style used in ecclesiastical circles underlies
the language of the Typikon of Archbishop Nikodim. The language of the translation is diversified, falling somewhere
in the middle of the register, where forms adopted from artificial and living languages intertwine without
specific motivation (bridging diglossia). Interestingly, this typikon and other Serbian typika are the sources for
the scarce lexicon, poorly known or entirely unknown in other written monuments. The insight into the sources
and the detailed analysis of the lexicon reveal the main criteria for the distinction between the vernacular and
the literary lexicon: (1) genetic – a comparative historical analysis reveals the local origin of a word; (2) the
type of distribution – a limited distribution within blocked contexts or adopted quotations are typical for literary
words with Serbian phonetics, and not of the genuine vernacular lexicon, though they sometimes overlap;
(3) physical characteristics of the words; (4) semantic characteristics – the absence of artificial meanings. The
partial alterations of the later manuscript copies of the Typikon (e.g. the Kovin Typikon from the Archive of the
SASA, second quarter of the 14th century) show that some elements of this lexicon or some lexical forms were
perceived as expressive.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : том 1 : језик",
title = "Однос између народне и књижевне лексике у Типику архиепископа Никодима, The Relationship between the Vernacular and the Literary Lexicon in the Typikon of Archbishop Nikodim",
pages = "357-372",
doi = "doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch24"
}
Савић, В. Д. (2018). The Relationship between the Vernacular and the Literary Lexicon in the Typikon of Archbishop Nikodim.
Српска славистика : том 1 : језик
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 357-372.
https://doi.org/doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch24
Савић ВД. The Relationship between the Vernacular and the Literary Lexicon in the Typikon of Archbishop Nikodim. Српска славистика : том 1 : језик. 2018;:357-372
Савић Виктор Д., "The Relationship between the Vernacular and the Literary Lexicon in the Typikon of Archbishop Nikodim" Српска славистика : том 1 : језик (2018):357-372,
https://doi.org/doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch24 .

В. Станишич, Письмо между языком и культурой

Савић, Виктор

(Београд : Филолошки факултет, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9265
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
T1  - В. Станишич, Письмо между языком и культурой
SP  - 210
EP  - 216
VL  - 84
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор",
year = "2018",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9265",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор",
title = "В. Станишич, Письмо между языком и культурой",
pages = "210-216",
volume = "84"
}
Савић, В. (2018). В. Станишич, Письмо между языком и культурой.
Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
Београд : Филолошки факултет., 84, 210-216.
Савић В. В. Станишич, Письмо между языком и культурой. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 2018;84:210-216
Савић Виктор, "В. Станишич, Письмо между языком и культурой" Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 84 (2018):210-216

Помињу ли се „игумански манастири“ у Хиландарском типику?

Савић, Виктор

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10487
AB  - У важећим преводима сабраних дела светога Саве појављује се,
између осталог, једно спорно место у 13. глави Хиландарског типика, засновано на
тексту најстаријег преписа с почетка XIII века (Хил., AS 156). Услед неразумевања
изворног текста изграђена је терминолошка синтагма „игумански манастири“.
Вишеструка језичка анализа, као и поређење са Студеничким типиком, показује да
је за назначено место потребна другачија интерпретација од досадашње.
AB  - In the currently available translations of the complete works of Saint Sava it is
possible to find, among other things, a disputed phrase in the 13th chapter of the
Typikon of Chilandar regarding the status of the Chilandar monastery and its hegumenos.
The translation of this typikon is largely based on the text of the oldest manuscript
copy dating from 1206 (Chil., AS 156). Earlier translators failed to capture
the meaning of the successive clauses that place the monastery and the hegumenos
at the same grammatical level. A multifaceted linguistic analysis, supported by the
evidence of the corresponding phrase in the Typikon of Studenica, which is with
great certainty assumed to have been shaped by Saint Sava, shows that the current
interpretation is untenable. It is impossible to find the so-called ‘hegumenic monasteries’
on the Typikon of Chilandar, either in the oldest manuscript copy, or the
later ones, from the third quarter of the 14th century. The phrase simply refers to
‘the monastery and the hegumenos, i.e. ‘monasteries and hegumenoi’.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Хиландарски зборник
T1  - Помињу ли се „игумански манастири“ у Хиландарском типику?
T1  - Does the Typikon of Chilandar mention ‘Hegumenic monasteries’?
SP  - 19
EP  - 27
IS  - 14
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор",
year = "2017",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10487",
abstract = "У важећим преводима сабраних дела светога Саве појављује се,
између осталог, једно спорно место у 13. глави Хиландарског типика, засновано на
тексту најстаријег преписа с почетка XIII века (Хил., AS 156). Услед неразумевања
изворног текста изграђена је терминолошка синтагма „игумански манастири“.
Вишеструка језичка анализа, као и поређење са Студеничким типиком, показује да
је за назначено место потребна другачија интерпретација од досадашње., In the currently available translations of the complete works of Saint Sava it is
possible to find, among other things, a disputed phrase in the 13th chapter of the
Typikon of Chilandar regarding the status of the Chilandar monastery and its hegumenos.
The translation of this typikon is largely based on the text of the oldest manuscript
copy dating from 1206 (Chil., AS 156). Earlier translators failed to capture
the meaning of the successive clauses that place the monastery and the hegumenos
at the same grammatical level. A multifaceted linguistic analysis, supported by the
evidence of the corresponding phrase in the Typikon of Studenica, which is with
great certainty assumed to have been shaped by Saint Sava, shows that the current
interpretation is untenable. It is impossible to find the so-called ‘hegumenic monasteries’
on the Typikon of Chilandar, either in the oldest manuscript copy, or the
later ones, from the third quarter of the 14th century. The phrase simply refers to
‘the monastery and the hegumenos, i.e. ‘monasteries and hegumenoi’.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Хиландарски зборник",
title = "Помињу ли се „игумански манастири“ у Хиландарском типику?, Does the Typikon of Chilandar mention ‘Hegumenic monasteries’?",
pages = "19-27",
number = "14"
}
Савић, В. (2017). Does the Typikon of Chilandar mention ‘Hegumenic monasteries’?.
Хиландарски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(14), 19-27.
Савић В. Does the Typikon of Chilandar mention ‘Hegumenic monasteries’?. Хиландарски зборник. 2017;(14):19-27
Савић Виктор, "Does the Typikon of Chilandar mention ‘Hegumenic monasteries’?" Хиландарски зборник, no. 14 (2017):19-27

Српски називи документа у средњем веку – према самим документима (1189–1346)

Савић, Виктор

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4549
AB  - У прилогу се прате посведоченост и развојни пут једног дела српске правне терминологије у ранијем периоду (изворни називи докумената), почев од првих потврда (1189), до времена проглашења Српскога царства (1346), када су се десиле крупне промене у српском друштву, најављене неколико деценија раније. За тумачење и боље осветљавање овога периода послужиће нам и каснија грађа. Главни ослонац је материјал чији настанак се везује за рашку државну канцеларију, будући да је он најбоље сачуван. У средишту анализе су основни термини, међу којима има и специјализованих и оних који су део општег лексичког система, са специјалном употребом.
AB  - Принимая во внимание значительную территориальную рассредоточенность и длительность существования древней сербской административно-правовой письменности, в данной работе мы ограничились временем до провозглашения Сербского царства (1346 г.) и преимущественно использовали документы, происхождение которых связано с рашской государственной канцелярией (что прежде всего обусловено высокой степенью достоверности данного материала за этот период). Для толкования и лучшего освещения явлений указанного периода в работе использовался и более поздний материал. В жанровом отношении анализу были подвергнуты прежде всего дарственные, а также документы, предоставлящие привилегии различным юридическим лицам, от монастырей до общины Дубровник. Наибольшее внимание при анализе было посвящено нескольким терминам (повеља, хрисовуља, записаније). Мы пришли к выводу, что средневековая юридическая терминология в области наименований самих актов и их частей не является настолько произвольной и неупорядоченной, как это может показаться на первый взгляд и как заключил Станое Станоевич (1935), если рассматривать данные термины в целом и по отдельности. В частности, данную терминологию нельзя оценивать вне контекста ее общей и суженной хронологии и территориальной рассредоточенности (насколько это возможно), а также необходимо принять во внимание принципы, актуальные во время ее возникновения (то, что сегодня является недостатком терминологической системы, в прошлом могло служить преимуществом: например, многозначность существительного писаније).
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - Српски називи документа у средњем веку – према самим документима (1189–1346)
T1  - Сербские средневековые названия „документа“ – согласно самим документам (1189–1346)
SP  - 291
EP  - 303
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор",
year = "2017",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4549",
abstract = "У прилогу се прате посведоченост и развојни пут једног дела српске правне терминологије у ранијем периоду (изворни називи докумената), почев од првих потврда (1189), до времена проглашења Српскога царства (1346), када су се десиле крупне промене у српском друштву, најављене неколико деценија раније. За тумачење и боље осветљавање овога периода послужиће нам и каснија грађа. Главни ослонац је материјал чији настанак се везује за рашку државну канцеларију, будући да је он најбоље сачуван. У средишту анализе су основни термини, међу којима има и специјализованих и оних који су део општег лексичког система, са специјалном употребом., Принимая во внимание значительную территориальную рассредоточенность и длительность существования древней сербской административно-правовой письменности, в данной работе мы ограничились временем до провозглашения Сербского царства (1346 г.) и преимущественно использовали документы, происхождение которых связано с рашской государственной канцелярией (что прежде всего обусловено высокой степенью достоверности данного материала за этот период). Для толкования и лучшего освещения явлений указанного периода в работе использовался и более поздний материал. В жанровом отношении анализу были подвергнуты прежде всего дарственные, а также документы, предоставлящие привилегии различным юридическим лицам, от монастырей до общины Дубровник. Наибольшее внимание при анализе было посвящено нескольким терминам (повеља, хрисовуља, записаније). Мы пришли к выводу, что средневековая юридическая терминология в области наименований самих актов и их частей не является настолько произвольной и неупорядоченной, как это может показаться на первый взгляд и как заключил Станое Станоевич (1935), если рассматривать данные термины в целом и по отдельности. В частности, данную терминологию нельзя оценивать вне контекста ее общей и суженной хронологии и территориальной рассредоточенности (насколько это возможно), а также необходимо принять во внимание принципы, актуальные во время ее возникновения (то, что сегодня является недостатком терминологической системы, в прошлом могло служить преимуществом: например, многозначность существительного писаније).",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
title = "Српски називи документа у средњем веку – према самим документима (1189–1346), Сербские средневековые названия „документа“ – согласно самим документам (1189–1346)",
pages = "291-303"
}
Савић, В. (2017). Сербские средневековые названия „документа“ – согласно самим документам (1189–1346).
Словенска терминологија данас
Београд : Институт за српски језик САНУ., 291-303.
Савић В. Сербские средневековые названия „документа“ – согласно самим документам (1189–1346). Словенска терминологија данас. 2017;:291-303
Савић Виктор, "Сербские средневековые названия „документа“ – согласно самим документам (1189–1346)" Словенска терминологија данас (2017):291-303

Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. мај 2016. године]

Пипер, Предраг; Грковић-Мејџор, Јасмина; Шпадијер, Ирена; Савић, Виктор; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - BOOK
AU  - Пипер, Предраг
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
AU  - Шпадијер, Ирена
AU  - Савић, Виктор
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10912
AB  - Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013 / [уредници Јованка Радић, Виктор Савић]. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014.
Поздравна реч: академик Предраг Пипер.
Говорили: академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Ирена Шпадијер, др Виктор Савић.
У Београду, уторак 24. мај 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. мај 2016. године]
SP  - 157
EP  - 167
VL  - 5
IS  - 5
ER  - 
@book{
author = "Пипер, Предраг and Грковић-Мејџор, Јасмина and Шпадијер, Ирена and Савић, Виктор and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10912",
abstract = "Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013 / [уредници Јованка Радић, Виктор Савић]. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014.
Поздравна реч: академик Предраг Пипер.
Говорили: академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Ирена Шпадијер, др Виктор Савић.
У Београду, уторак 24. мај 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. мај 2016. године]",
pages = "157-167",
volume = "5",
number = "5"
}
Пипер, П., Грковић-Мејџор, Ј., Шпадијер, И., Савић, В.,& Вуксановић, М. (2017). Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. мај 2016. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 157-167.
Пипер П, Грковић-Мејџор Ј, Шпадијер И, Савић В, Вуксановић М. Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. мај 2016. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):157-167
Пипер Предраг, Грковић-Мејџор Јасмина, Шпадијер Ирена, Савић Виктор, Вуксановић Миро, "Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. мај 2016. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):157-167

Ближе одређење назива за документе у српским манастирским даровницама из епохе Немањића (1196–1371)

Савић, Виктор Д.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор Д.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9936
AB  - Terms that designate various documents, often accompanied with appropriate attributes,
are sporadically found in Serbian medieval legal documents. Document names and
attributes are less frequent in earlier documents, whereas in later ones they appear more often.
Composite terms sometimes fail to provide more information than simple ones and the
corresponding attributes may seem to be superfluous. However, there are also cases when
only the use of attributes makes it possible to get comprehensive information about the
designated concept. Adjectival words (adjectives and adjectival pronouns) are not the only
means of determining the designated concept. This function is also fulfilled by appropriate
case forms (with prepositions and without them), other nouns, and even more complex
structures. Our study primarily focuses on the documents from the time of the Nemanjić
dynasty. Nevertheless, in order to throw additional light on the problem, our analysis is not
restricted to these documents, nor is it limited to the genre of monastic charters.
AB  - У српским средњовековним актима местимично се срећу називи за до-
кументе, неретко праћени одговарајућим атрибутима. У старијим исправама и
једних и других је мање, док их је у млађим – више. Некада ти вишечлани изрази
не дају ништа више него једночлани, па су одговарајући атрибути на први поглед
сувишни (међутим, поред реторске функције они имају и правни значај, будући
да носе одређену правну поруку), а некада – што је такође случај, тек уз употребу
атрибута пружа се целовита информација о именованом појму. У функцији детерминисања именованог садржаја нису само придевске речи (придеви и придевске
заменице), него и одговарајући падежни облици (с предлозима и без предлога),
друге именице, па и шире конструкције. У фокусу нашег истраживања су акта
из времена династије Немањића, али се за додатно сагледавање проблематике,
или употпуњавање изграђених представа, не задржавамо само на њима, и не
само на жанру манастирских даровница.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Ближе одређење назива за документе у српским манастирским даровницама из епохе Немањића (1196–1371)
T1  - A Closer Determination of Document Names in Serbian Monastic Charters From the EPOCH of the Nemanjić Dynasty (1196–1371)
SP  - 137
EP  - 153
VL  - 22
DO  - 10.18485/sj.2017.22.1.8
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор Д.",
year = "2017",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9936",
abstract = "Terms that designate various documents, often accompanied with appropriate attributes,
are sporadically found in Serbian medieval legal documents. Document names and
attributes are less frequent in earlier documents, whereas in later ones they appear more often.
Composite terms sometimes fail to provide more information than simple ones and the
corresponding attributes may seem to be superfluous. However, there are also cases when
only the use of attributes makes it possible to get comprehensive information about the
designated concept. Adjectival words (adjectives and adjectival pronouns) are not the only
means of determining the designated concept. This function is also fulfilled by appropriate
case forms (with prepositions and without them), other nouns, and even more complex
structures. Our study primarily focuses on the documents from the time of the Nemanjić
dynasty. Nevertheless, in order to throw additional light on the problem, our analysis is not
restricted to these documents, nor is it limited to the genre of monastic charters., У српским средњовековним актима местимично се срећу називи за до-
кументе, неретко праћени одговарајућим атрибутима. У старијим исправама и
једних и других је мање, док их је у млађим – више. Некада ти вишечлани изрази
не дају ништа више него једночлани, па су одговарајући атрибути на први поглед
сувишни (међутим, поред реторске функције они имају и правни значај, будући
да носе одређену правну поруку), а некада – што је такође случај, тек уз употребу
атрибута пружа се целовита информација о именованом појму. У функцији детерминисања именованог садржаја нису само придевске речи (придеви и придевске
заменице), него и одговарајући падежни облици (с предлозима и без предлога),
друге именице, па и шире конструкције. У фокусу нашег истраживања су акта
из времена династије Немањића, али се за додатно сагледавање проблематике,
или употпуњавање изграђених представа, не задржавамо само на њима, и не
само на жанру манастирских даровница.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Ближе одређење назива за документе у српским манастирским даровницама из епохе Немањића (1196–1371), A Closer Determination of Document Names in Serbian Monastic Charters From the EPOCH of the Nemanjić Dynasty (1196–1371)",
pages = "137-153",
volume = "22",
doi = "10.18485/sj.2017.22.1.8"
}
Савић, В. Д. (2017). A Closer Determination of Document Names in Serbian Monastic Charters From the EPOCH of the Nemanjić Dynasty (1196–1371).
Српски језик
Никшић : Филолошки факултет., 22, 137-153.
https://doi.org/10.18485/sj.2017.22.1.8
Савић ВД. A Closer Determination of Document Names in Serbian Monastic Charters From the EPOCH of the Nemanjić Dynasty (1196–1371). Српски језик. 2017;22:137-153
Савић Виктор Д., "A Closer Determination of Document Names in Serbian Monastic Charters From the EPOCH of the Nemanjić Dynasty (1196–1371)" Српски језик, 22 (2017):137-153,
https://doi.org/10.18485/sj.2017.22.1.8 .

Даничићев рад на историји језика у Друштву српске словесности : (1857-1861)

Савић, Виктор

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CONF
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3325
AB  - According to Stojan Novaković, Đuro Daničić, the most prominent Serbian linguist of the 19th century, having finished the preparation of his new Serbian literary language, devoted a great part of his time to studying old Serbian written monuments and their complex analysis and publishing, while actively working in the Society of Serbian Letters (1857–1861) and in Belgrade in general (1856–1866). This was undoubtedly influenced by his direct encounter with the manuscripts in the National Library and the Society of Serbian Letters. In this period, he created two of his remarkable works – Serbian Syntax and The Dictionary of Serbian Literary Relics, which was published in three separate books and is of great significance to this topic. Those works alone would have been enough for securing him a place among the greatest men of Serbian culture. His Dictionary, the first of its kind in the Slavic world, represents a great start in Serbian philology and has not been exceeded to date. It will undoubtedly take the same place in the history of language, as did the dictionaries of Vuk Karadžić in studying the contemporary Serbian language. In his approach to historical data he showed the same scientific spirit which assertively supported Vuk’s linguistic concept, tirelessly and systematically working with a transparent plan and impressive results
AB  - У овоме прилогу даје се преглед Даничићева рада на историји језика и сродним дисциплинама у време његова десетогодишњег боравка у Београду (1856–1866), док је обављао дужност секретара Друштва српске словесности. У овом периоду када је најснажније утицао на развој српског књижевног језика, Даничић је велику пажњу посветио изучавању српске језичке прошлости. Тада је започео његов непосредан и плодотворан рад на средњовековним изворима. Озбиљно продубљивање научних сазнања о историјској димензији народнога језика (и о староме књижевном језику) водило је солидном заокруживању научне представе о српском језику. Иако то није предмет овога рада, треба нагласити да је тиме, у суштини, избор младог књижевног језика на народним основама морао добити чврст ослонац у очима представника српске културе и читавог друштва, насупрот другом језичком моделу који није имао такве темеље.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Књижевност и језик у Друштву српске словесности
T1  - Даничићев рад на историји језика у Друштву српске словесности : (1857-1861)
T1  - The Work of Daničić on the History of Language in the Society of Serbian Letters (1857–1861)
SP  - 77
EP  - 93
ER  - 
@conference{
author = "Савић, Виктор",
year = "2017",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3325",
abstract = "According to Stojan Novaković, Đuro Daničić, the most prominent Serbian linguist of the 19th century, having finished the preparation of his new Serbian literary language, devoted a great part of his time to studying old Serbian written monuments and their complex analysis and publishing, while actively working in the Society of Serbian Letters (1857–1861) and in Belgrade in general (1856–1866). This was undoubtedly influenced by his direct encounter with the manuscripts in the National Library and the Society of Serbian Letters. In this period, he created two of his remarkable works – Serbian Syntax and The Dictionary of Serbian Literary Relics, which was published in three separate books and is of great significance to this topic. Those works alone would have been enough for securing him a place among the greatest men of Serbian culture. His Dictionary, the first of its kind in the Slavic world, represents a great start in Serbian philology and has not been exceeded to date. It will undoubtedly take the same place in the history of language, as did the dictionaries of Vuk Karadžić in studying the contemporary Serbian language. In his approach to historical data he showed the same scientific spirit which assertively supported Vuk’s linguistic concept, tirelessly and systematically working with a transparent plan and impressive results, У овоме прилогу даје се преглед Даничићева рада на историји језика и сродним дисциплинама у време његова десетогодишњег боравка у Београду (1856–1866), док је обављао дужност секретара Друштва српске словесности. У овом периоду када је најснажније утицао на развој српског књижевног језика, Даничић је велику пажњу посветио изучавању српске језичке прошлости. Тада је започео његов непосредан и плодотворан рад на средњовековним изворима. Озбиљно продубљивање научних сазнања о историјској димензији народнога језика (и о староме књижевном језику) водило је солидном заокруживању научне представе о српском језику. Иако то није предмет овога рада, треба нагласити да је тиме, у суштини, избор младог књижевног језика на народним основама морао добити чврст ослонац у очима представника српске културе и читавог друштва, насупрот другом језичком моделу који није имао такве темеље.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Књижевност и језик у Друштву српске словесности",
title = "Даничићев рад на историји језика у Друштву српске словесности : (1857-1861), The Work of Daničić on the History of Language in the Society of Serbian Letters (1857–1861)",
pages = "77-93"
}
Савић, В. (2017). The Work of Daničić on the History of Language in the Society of Serbian Letters (1857–1861).
Књижевност и језик у Друштву српске словесности
Београд : Српска академија наука и уметности., 77-93.
Савић В. The Work of Daničić on the History of Language in the Society of Serbian Letters (1857–1861). Књижевност и језик у Друштву српске словесности. 2017;:77-93
Савић Виктор, "The Work of Daničić on the History of Language in the Society of Serbian Letters (1857–1861)" Књижевност и језик у Друштву српске словесности (2017):77-93

Српски молитвеник из 1512. године

Грковић-Мејџор, Јасмина; Савић, Виктор

(Београд : Српска академија наука и уметности : Фонд "Ђорђе Зечевић" за унапређење и заштиту ћириличког писма, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10512
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности  : Фонд "Ђорђе Зечевић" за унапређење и заштиту ћириличког писма
T2  - Српски молитвеник : споменица Милану Решетару : 1512-1942-2012
T1  - Српски молитвеник из 1512. године
SP  - 117
EP  - 121
ER  - 
@article{
author = "Грковић-Мејџор, Јасмина and Савић, Виктор",
year = "2016",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10512",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности  : Фонд "Ђорђе Зечевић" за унапређење и заштиту ћириличког писма",
journal = "Српски молитвеник : споменица Милану Решетару : 1512-1942-2012",
title = "Српски молитвеник из 1512. године",
pages = "117-121"
}
Грковић-Мејџор, Ј.,& Савић, В. (2016). Српски молитвеник из 1512. године.
Српски молитвеник : споменица Милану Решетару : 1512-1942-2012
Београд : Српска академија наука и уметности  : Фонд "Ђорђе Зечевић" за унапређење и заштиту ћириличког писма., 117-121.
Грковић-Мејџор Ј, Савић В. Српски молитвеник из 1512. године. Српски молитвеник : споменица Милану Решетару : 1512-1942-2012. 2016;:117-121
Грковић-Мејџор Јасмина, Савић Виктор, "Српски молитвеник из 1512. године" Српски молитвеник : споменица Милану Решетару : 1512-1942-2012 (2016):117-121

Одломак српског паримејника из Москве : текстолошка анализа и издање текста

Савић, Виктор

(Нови Сад : Матица Српска, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10078
AB  - У раду се говори о одломку српског паримејника из Државног историјског музеја у Москви (ГИМ, збирка П. И. Штукина, број 31), који је, по мишљењу аутора, настао у другој деценији XIV века. Споменик је значајан за историју српске писмености пошто је до данас сачувано само осам српских паримејника, целих и у фрагментима, и готово сви су из XIII–XIV века. Извршена је детаљна текстолошка анализа овога споменика у сравњењу с другим српским и главним словенским паримејницима. Затим се даје издање целовитог текста, праћено свим фотографијама, као и напоредни преглед уводног одељка из непосредно анализираних споменика.
AB  - The paper deals with an extract from the Serbian Prophetologion held by the State
Historical Museum in Moscow (GIM, Collection of P. I. Shchukin, No. 31) which, in the
author’s opinion, dates from the second decade of the 14 century (in the literature, it
has been broadly dated into the 13'* century). Accordingly, this manuscript is contemporary to the prophetologia of De¢ani and Crkolez. Having in mind that no more than
eight Serbian prophetologia, either complete or in fragments, have been preserved, and
that all of them date from the 13th—14th centuries, this written monument is important for
the history of Serbian literacy. The fragment was first subject to codicological and palaeographic analysis; its structure was analyzed in detail; finally, a textological comparison with other Serbian and major Slavic prophetologia was performed. The comprehensive textological analysis has revealed the place of the Moscow Prophetologion among
other relevant sources which contain the section preserved in this book (the paroimia
between the Holy and Great Wednesday and the Holy and Great Friday — from Exodus
2:14—22, through the readings from the Book of Job, Prophecy of Jeremiah, Prophecy of
Isaiah, Prophecy of Zechariah, to Exodus 33:11—13). Unfortunately, the prophetologia of
Belgrade and Crkolez are not among them. The paper highlights the similarities between
this source and the Serbian Prophetologion from Saint-Petersburg, as well as its analogies
with the Lobkov Prophetologion, which are not unexpected for a prophetologion of a
Serbian origin. The overall similarity of the Moscow, Lobkov and Zacharinski prophetologia and, to a lesser degree, the correspondence between the Moscow and Zacharinski prophetologia, as well as the fact that they directly draw on the Grigorovich Prophe-
tologion, have also been mentioned. All these things show that the relations among the
manuscript groups that have already been identified cannot be reduced to a simple pattern.
The study further presents the integral text and the photos of all of the eighth pages of
the manuscript. We have also used this opportunity to give an outline of other Serbian
prophetologia through a textological analysis. Among other things, it is noteworthy that
the Moscow and Deéani prophetologia, each in its specific way, abound in innovative
elements, compared to typical representatives of their manuscript groups. This indicates the dispersion of a manuscript tradition. If the numerous lost links were preserved, we
would have a continuous series of manuscripts which would certainly engender a somewhat different idea of this type of books. The study 1s concluded by an illustration of the
situation in all of the analyzed examples based on a selected specimen — a reading from
the Old Testament (Exodus 2:14—22): the versions of this reading are parallelly given in
several columns to form an overview.
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Одломак српског паримејника из Москве : текстолошка анализа и издање текста
T1  - A Fragment of the Serbian Prophetologion from Moscow Textological Analysis and Edition
EP  - 404
VL  - 62
VL  - 363
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор",
year = "2014",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10078",
abstract = "У раду се говори о одломку српског паримејника из Државног историјског музеја у Москви (ГИМ, збирка П. И. Штукина, број 31), који је, по мишљењу аутора, настао у другој деценији XIV века. Споменик је значајан за историју српске писмености пошто је до данас сачувано само осам српских паримејника, целих и у фрагментима, и готово сви су из XIII–XIV века. Извршена је детаљна текстолошка анализа овога споменика у сравњењу с другим српским и главним словенским паримејницима. Затим се даје издање целовитог текста, праћено свим фотографијама, као и напоредни преглед уводног одељка из непосредно анализираних споменика., The paper deals with an extract from the Serbian Prophetologion held by the State
Historical Museum in Moscow (GIM, Collection of P. I. Shchukin, No. 31) which, in the
author’s opinion, dates from the second decade of the 14 century (in the literature, it
has been broadly dated into the 13'* century). Accordingly, this manuscript is contemporary to the prophetologia of De¢ani and Crkolez. Having in mind that no more than
eight Serbian prophetologia, either complete or in fragments, have been preserved, and
that all of them date from the 13th—14th centuries, this written monument is important for
the history of Serbian literacy. The fragment was first subject to codicological and palaeographic analysis; its structure was analyzed in detail; finally, a textological comparison with other Serbian and major Slavic prophetologia was performed. The comprehensive textological analysis has revealed the place of the Moscow Prophetologion among
other relevant sources which contain the section preserved in this book (the paroimia
between the Holy and Great Wednesday and the Holy and Great Friday — from Exodus
2:14—22, through the readings from the Book of Job, Prophecy of Jeremiah, Prophecy of
Isaiah, Prophecy of Zechariah, to Exodus 33:11—13). Unfortunately, the prophetologia of
Belgrade and Crkolez are not among them. The paper highlights the similarities between
this source and the Serbian Prophetologion from Saint-Petersburg, as well as its analogies
with the Lobkov Prophetologion, which are not unexpected for a prophetologion of a
Serbian origin. The overall similarity of the Moscow, Lobkov and Zacharinski prophetologia and, to a lesser degree, the correspondence between the Moscow and Zacharinski prophetologia, as well as the fact that they directly draw on the Grigorovich Prophe-
tologion, have also been mentioned. All these things show that the relations among the
manuscript groups that have already been identified cannot be reduced to a simple pattern.
The study further presents the integral text and the photos of all of the eighth pages of
the manuscript. We have also used this opportunity to give an outline of other Serbian
prophetologia through a textological analysis. Among other things, it is noteworthy that
the Moscow and Deéani prophetologia, each in its specific way, abound in innovative
elements, compared to typical representatives of their manuscript groups. This indicates the dispersion of a manuscript tradition. If the numerous lost links were preserved, we
would have a continuous series of manuscripts which would certainly engender a somewhat different idea of this type of books. The study 1s concluded by an illustration of the
situation in all of the analyzed examples based on a selected specimen — a reading from
the Old Testament (Exodus 2:14—22): the versions of this reading are parallelly given in
several columns to form an overview.",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "Одломак српског паримејника из Москве : текстолошка анализа и издање текста, A Fragment of the Serbian Prophetologion from Moscow Textological Analysis and Edition",
pages = "404",
volume = "62, 363",
number = "2"
}
Савић, В. (2014). A Fragment of the Serbian Prophetologion from Moscow Textological Analysis and Edition.
Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица Српска., 363(2).
Савић В. A Fragment of the Serbian Prophetologion from Moscow Textological Analysis and Edition. Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2014;363(2):null-404
Савић Виктор, "A Fragment of the Serbian Prophetologion from Moscow Textological Analysis and Edition" Зборник Матице српске за књижевност и језик, 363, no. 2 (2014)

Записи штампара свештеномонаха Макарија : Језик, писмо и правопис

Савић, Виктор

(Никшић : Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори Одјељење за српски језик и књижевност, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10009
AB  - У раду се прати седам записа свештеномонаха Макарија - предговора и поговора уз старе штампане књиге: три из цетињских инкунабула, један прерађен (у нешто каснијем рукописном четворојеванђељу) и три из влашких штампаних књига. У анализи се пружају коначни одговори на питање о ауторству ових записа. Врло је могуће да су два човјека радила на записима из Цетињског октоиха, прије свега на његову предговору. Поред Макарија, то би могао бити или Ђурађ Црнојевић, који је потписан, или неко из његове канцеларије. На основу анализе акценатских знакова за Макарија се претпоставља да долази из Херцеговине, а да поменута „Црна гора“ представља мјесто његова монашког дјеловања. Потврђује се теза о истовјетности „цетињског“ и „влашког" Макарија. На крају се осврћемо на два записа који поткрепљују мишљење да је овај Макарије постао и архимандрит манастира Хиландара.
AB  - The paper discusses the texts of hieromonk Macarius accompanying the printed
books of the Crnojevi¢ printing office, whose print he had overseen: the foreword
and afterword to the Octoechos in the First Tone (1494), afterword to the Psalter
with Akolouthia (1495), and also partly the afterword to the Budanovci Tetraevangelion (1548), which preserves the altered colophon of the non-extant printed Cetinje Tetraevangelion. It additionally treats the afterwords to the Wallachian printed
books: the Service Book (1508), Octoechos in the First Tone (1510) and the Tetraevangelion (1512). The analysis demonstrates that the foreword to the Cetinje Octoechos could indeed have been drafted by two men, with somewhat different ortho-
graphic and linguistic practices - apart from Macarius, by Durad Crnojevic himself, whose name is signed in the book, or if not him, then hy somebody from his
court office (for example, Nikola Popovic from Kosijeri). The traits most typical of
Macarius can be seen im the afterword to the Cetinje Psalter, which he printed personally. The analysis of diacritical marks indicates that Macarius’ accentual system
possessed the new rising stresses, different from those in his working environment,
which leads one to the conclusion that Macarius had arrived from Herzegovina.
The epithet which is appended to him as being “of Montenegro” should be interpreted in the light of the “mount” topos, so esteemed by the monks, as an eremitic,
i.e. prominent monastic habitation. The Montenegro of monk Macarius on the one
hand and the Zeta of Lord Durad Crnojevic and Metropolitan Vavylas on the other hand are not synonymous. Our further analysis also demonstrated that the same
educated and skilful hieromonk Macarius did pursue his later printing activity in
Wallachia. In conclusion, we append two direct pieces of evidence from Chilandar
monastery itself that he deceased im this sanctuary, as its archiinandrite and a member of the brethren. The evidence includes Serbian Church Slavonic colophons on
two Russian Church Slavonic manuscript psalters which mention this particular
Macarius. Thus we can track down his entire known career argumentedly.
PB  - Никшић : Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори Одјељење за српски језик и књижевност
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас : зборник радова
T1  - Записи штампара свештеномонаха Макарија : Језик, писмо и правопис
T1  - The Notes of Hieromonk Macarius Language, Script and Orthography
SP  - 159
EP  - 177
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор",
year = "2012",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10009",
abstract = "У раду се прати седам записа свештеномонаха Макарија - предговора и поговора уз старе штампане књиге: три из цетињских инкунабула, један прерађен (у нешто каснијем рукописном четворојеванђељу) и три из влашких штампаних књига. У анализи се пружају коначни одговори на питање о ауторству ових записа. Врло је могуће да су два човјека радила на записима из Цетињског октоиха, прије свега на његову предговору. Поред Макарија, то би могао бити или Ђурађ Црнојевић, који је потписан, или неко из његове канцеларије. На основу анализе акценатских знакова за Макарија се претпоставља да долази из Херцеговине, а да поменута „Црна гора“ представља мјесто његова монашког дјеловања. Потврђује се теза о истовјетности „цетињског“ и „влашког" Макарија. На крају се осврћемо на два записа који поткрепљују мишљење да је овај Макарије постао и архимандрит манастира Хиландара., The paper discusses the texts of hieromonk Macarius accompanying the printed
books of the Crnojevi¢ printing office, whose print he had overseen: the foreword
and afterword to the Octoechos in the First Tone (1494), afterword to the Psalter
with Akolouthia (1495), and also partly the afterword to the Budanovci Tetraevangelion (1548), which preserves the altered colophon of the non-extant printed Cetinje Tetraevangelion. It additionally treats the afterwords to the Wallachian printed
books: the Service Book (1508), Octoechos in the First Tone (1510) and the Tetraevangelion (1512). The analysis demonstrates that the foreword to the Cetinje Octoechos could indeed have been drafted by two men, with somewhat different ortho-
graphic and linguistic practices - apart from Macarius, by Durad Crnojevic himself, whose name is signed in the book, or if not him, then hy somebody from his
court office (for example, Nikola Popovic from Kosijeri). The traits most typical of
Macarius can be seen im the afterword to the Cetinje Psalter, which he printed personally. The analysis of diacritical marks indicates that Macarius’ accentual system
possessed the new rising stresses, different from those in his working environment,
which leads one to the conclusion that Macarius had arrived from Herzegovina.
The epithet which is appended to him as being “of Montenegro” should be interpreted in the light of the “mount” topos, so esteemed by the monks, as an eremitic,
i.e. prominent monastic habitation. The Montenegro of monk Macarius on the one
hand and the Zeta of Lord Durad Crnojevic and Metropolitan Vavylas on the other hand are not synonymous. Our further analysis also demonstrated that the same
educated and skilful hieromonk Macarius did pursue his later printing activity in
Wallachia. In conclusion, we append two direct pieces of evidence from Chilandar
monastery itself that he deceased im this sanctuary, as its archiinandrite and a member of the brethren. The evidence includes Serbian Church Slavonic colophons on
two Russian Church Slavonic manuscript psalters which mention this particular
Macarius. Thus we can track down his entire known career argumentedly.",
publisher = "Никшић : Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори Одјељење за српски језик и књижевност, Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас : зборник радова",
title = "Записи штампара свештеномонаха Макарија : Језик, писмо и правопис, The Notes of Hieromonk Macarius Language, Script and Orthography",
pages = "159-177"
}
Савић, В. (2012). The Notes of Hieromonk Macarius Language, Script and Orthography.
Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас : зборник радова
Нови Сад : Матица Српска., 159-177.
Савић В. The Notes of Hieromonk Macarius Language, Script and Orthography. Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас : зборник радова. 2012;:159-177
Савић Виктор, "The Notes of Hieromonk Macarius Language, Script and Orthography" Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас : зборник радова (2012):159-177

Српскословенска Књига о Рути према рукопису Пчињске Библије

Савић, Виктор

(Београд : Филолошки факултет, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11240
AB  - Књига о Рути иако невеликог обима (само четири главе са 85 стихова), рано је привукла пажњу проучавалаца средњовековних словенских библијских текстова. Заједно с Књигом Исуса Навина и Књигом о
Судијама она прати Петокњижје Мојсијево, чинећи с њим Осмокњижје,
значајну историјску целину којом почиње Стари завет.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
T1  - Српскословенска Књига о Рути према рукопису Пчињске Библије
SP  - 27
EP  - 42
VL  - 77
DO  - https://doi.org/10.2298/PKJIF1177027S
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор",
year = "2011",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11240",
abstract = "Књига о Рути иако невеликог обима (само четири главе са 85 стихова), рано је привукла пажњу проучавалаца средњовековних словенских библијских текстова. Заједно с Књигом Исуса Навина и Књигом о
Судијама она прати Петокњижје Мојсијево, чинећи с њим Осмокњижје,
значајну историјску целину којом почиње Стари завет.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор",
title = "Српскословенска Књига о Рути према рукопису Пчињске Библије",
pages = "27-42",
volume = "77",
doi = "https://doi.org/10.2298/PKJIF1177027S"
}
Савић, В. (2011). Српскословенска Књига о Рути према рукопису Пчињске Библије.
Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
Београд : Филолошки факултет., 77, 27-42.
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/PKJIF1177027S
Савић В. Српскословенска Књига о Рути према рукопису Пчињске Библије. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 2011;77:27-42
Савић Виктор, "Српскословенска Књига о Рути према рукопису Пчињске Библије" Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 77 (2011):27-42,
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/PKJIF1177027S .

Запис Стефана Црнојевића на Светостефанској хрисовуљи краља Милутина

Савић, Виктор

(Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9531
AB  - Кратак запис Стефана Црнојевића из 1496. године важан је извор за сагледавање судбине Светостефанске хрисовуље. У њему се налази и извјестан број
података занимљивих за мјесну историју српског књижевног језика и за историју
зетско-сјеничког дијалекта. Запис представља доста вјеран транскрипт унутрашњег
(из)говора његова састављача. У Стефанову идиолекту прелама се његова перцепција
српскословенског као живог писаног израза у Црној Гори тога времена с његовим
дијалекатски снажно обојеним матерњим говором. У тексту су најуочљивије мјесна
и неоправдана вокализација, заједно с екавизмом „вишег“ стила. Као и у језику, и у
писму је присутно двојство елемената из напоредних система, брзописа и (полу)устава, такође са занимљивим појединостима. Примијењен је графички инвентар који је
упрошћен за потребе тадашње пословно-правне писмености. Запис има структуру
својствену повељама.
AB  - Stefan Crnojević’s short 1496 inscription is an important source for studying the fate of
the Saint Stephen Chrysobull. It also contains some facts interesting for the local history
of Standard Serbian and for the history of the Zeta-Sjenica dialect. The inscription is a
fairly close transcript of its compiler’s interior monologue/speech. Stefan’s idiolect reflects
his perception of Serbian Church Slavonic as a living written expression of the then
Montenegro with his strikingly dialectal vernacular. The text most visibly demonstrates
local and unjustified vocalisation, as well as the ekavisation belonging to the „higher“
style. The writing, like the language, shows the dualism of elements from parallel systems,
the cursive and the (semi-)uncial, also with interesting details. The graphemic inventory
was simplified for the needs of the then commercial-legal literacy. The texts vehemently
exhibit Stefan’s orientation towards Serbian Slavonic, higher culture, which was in decline,
as is well demonstrated. First of all, his act of thickening the pale letters in the Chrysobull,
which demanded a lot of time abroad, on the Sultan’s court, indicates his devotion to
the cultural treasure that his predecessors had left behind. It is interesting to note that
the inscription has a structure characteristic of charters, which also demanded our brief
diplomatic analysis. At several places in the text repetitions occur, more typical of oral
than of written expression. All this testifies to a man of actually modest literary culture,
but of an open mind for his own tradition, who primarily belonged to practical and oral
culture.
PB  - Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори
T2  - Октоих
T1  - Запис Стефана Црнојевића на Светостефанској хрисовуљи краља Милутина
T1  - Stefan Crnojević’s Inscription on King Milutin’s Saint Stephen Chrysobull
SP  - 31
EP  - 43
VL  - 1-2
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор",
year = "2011",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9531",
abstract = "Кратак запис Стефана Црнојевића из 1496. године важан је извор за сагледавање судбине Светостефанске хрисовуље. У њему се налази и извјестан број
података занимљивих за мјесну историју српског књижевног језика и за историју
зетско-сјеничког дијалекта. Запис представља доста вјеран транскрипт унутрашњег
(из)говора његова састављача. У Стефанову идиолекту прелама се његова перцепција
српскословенског као живог писаног израза у Црној Гори тога времена с његовим
дијалекатски снажно обојеним матерњим говором. У тексту су најуочљивије мјесна
и неоправдана вокализација, заједно с екавизмом „вишег“ стила. Као и у језику, и у
писму је присутно двојство елемената из напоредних система, брзописа и (полу)устава, такође са занимљивим појединостима. Примијењен је графички инвентар који је
упрошћен за потребе тадашње пословно-правне писмености. Запис има структуру
својствену повељама., Stefan Crnojević’s short 1496 inscription is an important source for studying the fate of
the Saint Stephen Chrysobull. It also contains some facts interesting for the local history
of Standard Serbian and for the history of the Zeta-Sjenica dialect. The inscription is a
fairly close transcript of its compiler’s interior monologue/speech. Stefan’s idiolect reflects
his perception of Serbian Church Slavonic as a living written expression of the then
Montenegro with his strikingly dialectal vernacular. The text most visibly demonstrates
local and unjustified vocalisation, as well as the ekavisation belonging to the „higher“
style. The writing, like the language, shows the dualism of elements from parallel systems,
the cursive and the (semi-)uncial, also with interesting details. The graphemic inventory
was simplified for the needs of the then commercial-legal literacy. The texts vehemently
exhibit Stefan’s orientation towards Serbian Slavonic, higher culture, which was in decline,
as is well demonstrated. First of all, his act of thickening the pale letters in the Chrysobull,
which demanded a lot of time abroad, on the Sultan’s court, indicates his devotion to
the cultural treasure that his predecessors had left behind. It is interesting to note that
the inscription has a structure characteristic of charters, which also demanded our brief
diplomatic analysis. At several places in the text repetitions occur, more typical of oral
than of written expression. All this testifies to a man of actually modest literary culture,
but of an open mind for his own tradition, who primarily belonged to practical and oral
culture.",
publisher = "Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори",
journal = "Октоих",
title = "Запис Стефана Црнојевића на Светостефанској хрисовуљи краља Милутина, Stefan Crnojević’s Inscription on King Milutin’s Saint Stephen Chrysobull",
pages = "31-43",
volume = "1-2"
}
Савић, В. (2011). Stefan Crnojević’s Inscription on King Milutin’s Saint Stephen Chrysobull.
Октоих
Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори., 1-2, 31-43.
Савић В. Stefan Crnojević’s Inscription on King Milutin’s Saint Stephen Chrysobull. Октоих. 2011;1-2:31-43
Савић Виктор, "Stefan Crnojević’s Inscription on King Milutin’s Saint Stephen Chrysobull" Октоих, 1-2 (2011):31-43

Свемогући и(ли) сведржитељ у српскословенском језику

Савић, Виктор

(Нови Сад : Матица Српска, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10079
AB  - Some special lexical doubletes from Christian terminology were recognized in the

Old Slavonic monuments. Some of them were: сведржитељ

and бсемоги (Latin omnipotens). Both of them were

recorded in the Serbian Slavonic sources, as a proof of eastern and western influences.

We have shown (in this theme) cultural and spiritual connections between the West and

the Serbian (Nemanjić's) state. On the other hand it is clear there are obvious links

between the manuscript tradition from the Bosnia region and the East, in which it fits
into common Serbian Slavonic, and further, in the Greek (Byzantine) heritage. We
should not always, at any cost, locate the manuscripts, made in transitional eastern-western model, in the medieval Moravia or Bosnia. They could have arisen in an area

of Serbian land in the narrow sense, or anywhere where Serbian Slavonic language was

in use (Athos, Sinai etc).
AB  - У старословенским споменицима постоје особени лексички дублети из хришћанске терминологије, међу којима су вседржител и всемоги. У српскословенским изворима потврђена су оба, као доказ утицаја Истока и Запада. С једне стране показује се да у српској (немањићкој) држави постоје духовне и културне нити са Запада. Са друге стране очито је да у рукописној традицији са подручја Босне постоје јасне везе са Истоком, у чему се она уклапа у опште српскословенско, а даље и
грчко наслеђе. Не треба више увек, по сваку цену, рукописе с
прелаза источног ка западном обрасцу смештати у средњевековну Моравску или Босну. Они су могли настајати и на подручју
Српске земље у ужем смислу, или било где да се још користио
српскословенски језик (Света Гора, Синај итд.).
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Свемогући и(ли) сведржитељ у српскословенском језику
T1  - The Almighty and (or) the All-Ruling in the Serbian Slavonic Language
SP  - 7
EP  - 31
VL  - 58
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор",
year = "2010",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10079",
abstract = "Some special lexical doubletes from Christian terminology were recognized in the

Old Slavonic monuments. Some of them were: сведржитељ

and бсемоги (Latin omnipotens). Both of them were

recorded in the Serbian Slavonic sources, as a proof of eastern and western influences.

We have shown (in this theme) cultural and spiritual connections between the West and

the Serbian (Nemanjić's) state. On the other hand it is clear there are obvious links

between the manuscript tradition from the Bosnia region and the East, in which it fits
into common Serbian Slavonic, and further, in the Greek (Byzantine) heritage. We
should not always, at any cost, locate the manuscripts, made in transitional eastern-western model, in the medieval Moravia or Bosnia. They could have arisen in an area

of Serbian land in the narrow sense, or anywhere where Serbian Slavonic language was

in use (Athos, Sinai etc)., У старословенским споменицима постоје особени лексички дублети из хришћанске терминологије, међу којима су вседржител и всемоги. У српскословенским изворима потврђена су оба, као доказ утицаја Истока и Запада. С једне стране показује се да у српској (немањићкој) држави постоје духовне и културне нити са Запада. Са друге стране очито је да у рукописној традицији са подручја Босне постоје јасне везе са Истоком, у чему се она уклапа у опште српскословенско, а даље и
грчко наслеђе. Не треба више увек, по сваку цену, рукописе с
прелаза источног ка западном обрасцу смештати у средњевековну Моравску или Босну. Они су могли настајати и на подручју
Српске земље у ужем смислу, или било где да се још користио
српскословенски језик (Света Гора, Синај итд.).",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "Свемогући и(ли) сведржитељ у српскословенском језику, The Almighty and (or) the All-Ruling in the Serbian Slavonic Language",
pages = "7-31",
volume = "58",
number = "1"
}
Савић, В. (2010). The Almighty and (or) the All-Ruling in the Serbian Slavonic Language.
Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица Српска., 58(1), 7-31.
Савић В. The Almighty and (or) the All-Ruling in the Serbian Slavonic Language. Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2010;58(1):7-31
Савић Виктор, "The Almighty and (or) the All-Ruling in the Serbian Slavonic Language" Зборник Матице српске за књижевност и језик, 58, no. 1 (2010):7-31

Код Срба редак рукоpис Старога завета – Крушедолска Библија

Савић, Виктор Д.

(Нови Сад : Матица Српска, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор Д.
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10074
AB  - The Krušedol Bible was copied in the third quarter of the 16th century. Apart from
Serbian Church Slavonic, the manuscript demonstrates vernacular and Bulgarian Church
Slavonic elements. The manuscript is the work of several scribes and it stands out as
one of the most serious Serbian scribal undertakings of the time. The Krušedol Bible is
among the rare South Slavic monuments consisting of an Octateuch and a Tetrabasileion,
and is the only miscellany of this kind now kept in the former Yugoslav parts. Only this
monument deserved to be tentatively entered as a ’Bible’ in Bogdanović’s Inventory of
Cyrillic Manuscripts in Yugoslavia (11th –17th Centuries). The text of the Krušedol Bible
naturally differs from the Paroimiarion and parallelly exhibits certain similarities to the
more complete Old Testament monuments preserved from the later times.
AB  - Крушедолска Библија је преписана у трећој четвртини XVI века. Поред српскословенског у рукопису су уочени
српски народни и бугарскословенски елементи. На рукопису је радило више преписивача. Крушедолска Библија представља један
од најозбиљнијих преписивачких подухвата у српској средини
тога времена. Овај рукопис спада у ретке јужнословенске споменике који су састављени из Осмокњижја и Четири књиге царства
и једини је такав зборник који се чува на простору некадашње
Југославије. Само овај споменик је заслужио да буде (условно) вођен као ’Библија’ у Богдановићевом Инвенtару ћирилских
рукоpиса у Јуgославији (XI–XVII века). Текст Крушедолске Библије
разликује се, наравно, од Паримејника и истовремено открива извесне блискости са целовитијим старозаветним споменицима
који су сачувани из каснијег времена.
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Код Срба редак рукоpис Старога завета – Крушедолска Библија
T1  - A Rare Serbian Old Testament Manuscript The Krušedol Bible
SP  - 467
EP  - 490
VL  - 58
IS  - 3
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор Д.",
year = "2010",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10074",
abstract = "The Krušedol Bible was copied in the third quarter of the 16th century. Apart from
Serbian Church Slavonic, the manuscript demonstrates vernacular and Bulgarian Church
Slavonic elements. The manuscript is the work of several scribes and it stands out as
one of the most serious Serbian scribal undertakings of the time. The Krušedol Bible is
among the rare South Slavic monuments consisting of an Octateuch and a Tetrabasileion,
and is the only miscellany of this kind now kept in the former Yugoslav parts. Only this
monument deserved to be tentatively entered as a ’Bible’ in Bogdanović’s Inventory of
Cyrillic Manuscripts in Yugoslavia (11th –17th Centuries). The text of the Krušedol Bible
naturally differs from the Paroimiarion and parallelly exhibits certain similarities to the
more complete Old Testament monuments preserved from the later times., Крушедолска Библија је преписана у трећој четвртини XVI века. Поред српскословенског у рукопису су уочени
српски народни и бугарскословенски елементи. На рукопису је радило више преписивача. Крушедолска Библија представља један
од најозбиљнијих преписивачких подухвата у српској средини
тога времена. Овај рукопис спада у ретке јужнословенске споменике који су састављени из Осмокњижја и Четири књиге царства
и једини је такав зборник који се чува на простору некадашње
Југославије. Само овај споменик је заслужио да буде (условно) вођен као ’Библија’ у Богдановићевом Инвенtару ћирилских
рукоpиса у Јуgославији (XI–XVII века). Текст Крушедолске Библије
разликује се, наравно, од Паримејника и истовремено открива извесне блискости са целовитијим старозаветним споменицима
који су сачувани из каснијег времена.",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "Код Срба редак рукоpис Старога завета – Крушедолска Библија, A Rare Serbian Old Testament Manuscript The Krušedol Bible",
pages = "467-490",
volume = "58",
number = "3"
}
Савић, В. Д. (2010). A Rare Serbian Old Testament Manuscript The Krušedol Bible.
Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица Српска., 58(3), 467-490.
Савић ВД. A Rare Serbian Old Testament Manuscript The Krušedol Bible. Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2010;58(3):467-490
Савић Виктор Д., "A Rare Serbian Old Testament Manuscript The Krušedol Bible" Зборник Матице српске за књижевност и језик, 58, no. 3 (2010):467-490

Српскословенски речник Јеванђеља : огледна свеска

Савић, Виктор

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2007)

TY  - BOOK
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2007
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1346
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Српскословенски речник Јеванђеља : огледна свеска
ER  - 
@book{
author = "Савић, Виктор",
year = "2007",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1346",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Српскословенски речник Јеванђеља : огледна свеска"
}
Савић, В. (2007). Српскословенски речник Јеванђеља : огледна свеска.

Београд : Институт за српски језик САНУ..
Савић В. Српскословенски речник Јеванђеља : огледна свеска. 2007;
Савић Виктор, "Српскословенски речник Јеванђеља : огледна свеска" (2007)

Хиландарски устав и Монах : електронска писма за издавање средњевековних српских ћирилских споменика

Савић, Виктор Д.

(Нови Сад : Матица Српска, 2007)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор Д.
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10077
AB  - У нашој су средини сазреле потребе за електронском старом ћирилицом, којом би се што целовитије тран-
слитеровали стари српски и уопште стари словенски текстови. Палеографском анализом обухваћена је превасходно српска
уставна писменост, али и писменост старословенског канона и
других посебних редакција. Израђена су два сагласна писма,
једно калиграфско у масном слогу (Хиландарски устав) и једно
техничко у светлом слогу (Монах). Ова друга, „бела старословенска ћирилица", оживљавање је замисли Стојана Новаковића
да се сачини старословенски слог, који би се од грађанског разликовао само својим старим облицима, али не и дебљином. То
електронско писмо у коначној верзији садржи 1920 једночланих
словних и других знаковних карактера, док их је заједно с композитама 6397.
AB  - In our environment, there are recognized needs for the electronic old Cyrillic
script which would — as comprehensively as possible — transliterate old Serbian and
old Slavic texts in general. Paleographic analysis included primarily the Serbian constitutional writing, but also the writing of the Old Slavic canon and other specific redactions. Two related writing systems were developed, the calligraphic one in bold set
(The Chilandar Constitution) and the technical one in light set (Monah — Monk). The
latter, “white Old Slavic Cyrillic”, is the revival of Stojan Novakovic’s idea to create
an Old Slavic script which would differ from the civil one only in its old forms, but not
in width. In its final version, this electronic script contains 1920 single letters and characters, while there are 6397 of them together with the composite signs.
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Хиландарски устав и Монах : електронска писма за издавање средњевековних српских ћирилских споменика
T1  - The Chilandar Constitution and mOnah : Electronic scripts for the Publication of Medieval Serbian Cyrillic Documents
EP  - 263
VL  - 55
VL  - 243
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор Д.",
year = "2007",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10077",
abstract = "У нашој су средини сазреле потребе за електронском старом ћирилицом, којом би се што целовитије тран-
слитеровали стари српски и уопште стари словенски текстови. Палеографском анализом обухваћена је превасходно српска
уставна писменост, али и писменост старословенског канона и
других посебних редакција. Израђена су два сагласна писма,
једно калиграфско у масном слогу (Хиландарски устав) и једно
техничко у светлом слогу (Монах). Ова друга, „бела старословенска ћирилица", оживљавање је замисли Стојана Новаковића
да се сачини старословенски слог, који би се од грађанског разликовао само својим старим облицима, али не и дебљином. То
електронско писмо у коначној верзији садржи 1920 једночланих
словних и других знаковних карактера, док их је заједно с композитама 6397., In our environment, there are recognized needs for the electronic old Cyrillic
script which would — as comprehensively as possible — transliterate old Serbian and
old Slavic texts in general. Paleographic analysis included primarily the Serbian constitutional writing, but also the writing of the Old Slavic canon and other specific redactions. Two related writing systems were developed, the calligraphic one in bold set
(The Chilandar Constitution) and the technical one in light set (Monah — Monk). The
latter, “white Old Slavic Cyrillic”, is the revival of Stojan Novakovic’s idea to create
an Old Slavic script which would differ from the civil one only in its old forms, but not
in width. In its final version, this electronic script contains 1920 single letters and characters, while there are 6397 of them together with the composite signs.",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "Хиландарски устав и Монах : електронска писма за издавање средњевековних српских ћирилских споменика, The Chilandar Constitution and mOnah : Electronic scripts for the Publication of Medieval Serbian Cyrillic Documents",
pages = "263",
volume = "55, 243",
number = "2"
}
Савић, В. Д. (2007). The Chilandar Constitution and mOnah : Electronic scripts for the Publication of Medieval Serbian Cyrillic Documents.
Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица Српска., 243(2).
Савић ВД. The Chilandar Constitution and mOnah : Electronic scripts for the Publication of Medieval Serbian Cyrillic Documents. Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2007;243(2):null-263
Савић Виктор Д., "The Chilandar Constitution and mOnah : Electronic scripts for the Publication of Medieval Serbian Cyrillic Documents" Зборник Матице српске за књижевност и језик, 243, no. 2 (2007)

Пројекат „Обрада старих српских писаних споменика и израда Речника црквенословенског језика српске редакције и Српскословенског јеванђељског речника”

Јовановић, Гордана; Савић, Виктор

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Гордана
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10006
AB  - У раду се даје кратак историјат Пројекта: његово оснивање, сарадници, рад на српскословенском речнику и издавачка делатност.
AB  - Предметом настоящей работы является научный проект Анализ древних сербских
письменных памятников и составление Словаря церковнославянского языка сербской редакции и Сербскославянского словаря евангелий. Данный проект Института сербского
языка Сербской академии наук и искусств утвержден в 1969 году на основании решений и
рекомендаций Четвертого международного конгресса славистов, состоявшегося в Москве
в 1958 году. В рамках данного проекта в Институте сербского языка ведется работа над
Сербскославянским словарем евангелий, и до сих пор удалось ивдать его Пробный выпуск.
Кроме луксико-графической работы в рамках проекта исследовались и издавались наиболее важные сербские средневековые рукописи. Самым значительным изданием является
критическое издание Мирославова евангелия, древнейшей сохранившейся сербской книги
(около 1180 г.).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Шездесет година Института за српски језик САНУ : зборник радова I
T1  - Пројекат „Обрада старих српских писаних споменика и израда Речника црквенословенског језика српске редакције и Српскословенског јеванђељског речника”
T1  - Научный проект анализ древних сербских памятников письменности и создание Словаря церковнославянского языка серьской редакции и Сербскославянского словаря евангелий
SP  - 171
EP  - 177
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Гордана and Савић, Виктор",
year = "2007",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10006",
abstract = "У раду се даје кратак историјат Пројекта: његово оснивање, сарадници, рад на српскословенском речнику и издавачка делатност., Предметом настоящей работы является научный проект Анализ древних сербских
письменных памятников и составление Словаря церковнославянского языка сербской редакции и Сербскославянского словаря евангелий. Данный проект Института сербского
языка Сербской академии наук и искусств утвержден в 1969 году на основании решений и
рекомендаций Четвертого международного конгресса славистов, состоявшегося в Москве
в 1958 году. В рамках данного проекта в Институте сербского языка ведется работа над
Сербскославянским словарем евангелий, и до сих пор удалось ивдать его Пробный выпуск.
Кроме луксико-графической работы в рамках проекта исследовались и издавались наиболее важные сербские средневековые рукописи. Самым значительным изданием является
критическое издание Мирославова евангелия, древнейшей сохранившейся сербской книги
(около 1180 г.).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Шездесет година Института за српски језик САНУ : зборник радова I",
title = "Пројекат „Обрада старих српских писаних споменика и израда Речника црквенословенског језика српске редакције и Српскословенског јеванђељског речника”, Научный проект анализ древних сербских памятников письменности и создание Словаря церковнославянского языка серьской редакции и Сербскославянского словаря евангелий",
pages = "171-177"
}
Јовановић, Г.,& Савић, В. (2007). Научный проект анализ древних сербских памятников письменности и создание Словаря церковнославянского языка серьской редакции и Сербскославянского словаря евангелий.
Шездесет година Института за српски језик САНУ : зборник радова I
Београд : Институт за српски језик САНУ., 171-177.
Јовановић Г, Савић В. Научный проект анализ древних сербских памятников письменности и создание Словаря церковнославянского языка серьской редакции и Сербскославянского словаря евангелий. Шездесет година Института за српски језик САНУ : зборник радова I. 2007;:171-177
Јовановић Гордана, Савић Виктор, "Научный проект анализ древних сербских памятников письменности и создание Словаря церковнославянского языка серьской редакции и Сербскославянского словаря евангелий" Шездесет година Института за српски језик САНУ : зборник радова I (2007):171-177

Издавање средњовековних српских ћирилских споменика и савремена електронска стара ћирилица

Савић, Виктор

(2006)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2006
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2866
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Издавање средњовековних српских ћирилских споменика и савремена електронска стара ћирилица
SP  - 291
EP  - 324
IS  - 62
DO  - 10.2298/JFI0662324S
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор",
year = "2006",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2866",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Издавање средњовековних српских ћирилских споменика и савремена електронска стара ћирилица",
pages = "291-324",
number = "62",
doi = "10.2298/JFI0662324S"
}
Савић, В. (2006). Издавање средњовековних српских ћирилских споменика и савремена електронска стара ћирилица.
Јужнословенски филолог(62), 291-324.
https://doi.org/10.2298/JFI0662324S
Савић В. Издавање средњовековних српских ћирилских споменика и савремена електронска стара ћирилица. Јужнословенски филолог. 2006;(62):291-324
Савић Виктор, "Издавање средњовековних српских ћирилских споменика и савремена електронска стара ћирилица" Јужнословенски филолог, no. 62 (2006):291-324,
https://doi.org/10.2298/JFI0662324S .