Стевановић, Владимир

Link to this page

Authority KeyName Variants
00b8b4a6-9f9c-43e9-ae58-8231f98fcf08
  • Стевановић, Владимир (4)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. септембар 2019. године]

Шкорић, Драган; Стевановић, Владимир; Ковачевић, Душан; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Шкорић, Драган
AU  - Стевановић, Владимир
AU  - Ковачевић, Душан
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10825
AB  - Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије : зборник радова / уредник Драган Шкорић. – Београд : САНУ, 2019.
Говорили: академик Драган Шкорић, академик Владимир Стевановић, проф. др Душан Ковачевић. У Београду, уторак 24. септембар 2019. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. септембар 2019. године]
SP  - 221
EP  - 232
VL  - 8
IS  - 8
ER  - 
@book{
author = "Шкорић, Драган and Стевановић, Владимир and Ковачевић, Душан and Вуксановић, Миро",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10825",
abstract = "Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије : зборник радова / уредник Драган Шкорић. – Београд : САНУ, 2019.
Говорили: академик Драган Шкорић, академик Владимир Стевановић, проф. др Душан Ковачевић. У Београду, уторак 24. септембар 2019. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. септембар 2019. године]",
pages = "221-232",
volume = "8",
number = "8"
}
Шкорић, Д., Стевановић, В., Ковачевић, Д.,& Вуксановић, М. (2020). Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. септембар 2019. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 8(8), 221-232.
Шкорић Д, Стевановић В, Ковачевић Д, Вуксановић М. Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. септембар 2019. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2020;8(8):221-232
Шкорић Драган, Стевановић Владимир, Ковачевић Душан, Вуксановић Миро, "Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. септембар 2019. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 8, no. 8 (2020):221-232

Очување и вредновање биодиверзитета : концепт екосистемских услуга и биолошки ресурси фауне

Ћетковић, Александар; Стевановић, Владимир

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Ћетковић, Александар
AU  - Стевановић, Владимир
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10619
AB  - Концепт „заштите биодиверзитета” представља једну од
кључних парадигми савремене биолошке науке, али истовремено и специфичан
социо-економски и политички елемент у сагледавању и планирању друштвеног
развоја крајем 20. и почетком 21. века. Очување и вредновање компоненти био-
лошке разноврсности на различитим просторним скалама (од глобалног до ло-
калног нивоа), постаје битан елемент стратешких докумената и легислативе у
домену заштите животне средине, економског развоја, добробити човечанства,
и др. (нпр. Миленијумски циљеви развоја, Стратегија одрживог развоја). Појам
биодиверзитета, који поједностављено, означава „свеукупност и најразличитије
аспекте варијабилности живог света планете Земље“, званично је ушао у упо-
требу 1992. године, доношењем Конвенције о биолошкој разноврсности. Њеном
ратификацијом све државе потписнице преузеле су обавезу да донесу законска
акта и успоставе потребне активности на заштити и вредновању биодиверзите-
та. Током претходне две деценије, полазни концепти из Конвенције прогресивно
су дограђивани, што кроз низ значајних допунских стратешких и оперативних
докумената унапређује и олакшава примену комплексних задатака очувања био-
диверзитета и одрживог коришћења биолошких ресурса.
Међу најзначајније новоуспостављене концепте спада дефинисање еко-
системских услуга, као кључни теоријски приступ и практични механизам за свеобухватно вредновање реалног значаја очувања биодиверзитета за опстанак
човечанства, односно добробити које свако људско друштво има (или може имати)
у различитим секторима и аспектима живота. Овај концепт у први план ставља
екосистемски приступ и на тај начин интегрише низ питања која нису била до-
вољно јасно решена ни у Конвенцији, ни у осталим документима који се односе
на заштиту и очување биодиверзитета. Примена концепта екосистемских услуга
пружа низ оперативних решења за повезивање специјског (у мањој мери и гене-
тичког) диверзитета са функционисањем екосистема. Још значајнији је допринос
методологији и економског и „нематеријалног“ вредновања различитих елемената
и процеса у екосистемима, који директно или индиректно доприносе конкретним
и мерљивим параметрима привредног развоја, друштвеног богатства, добара и
користи које људи имају од очуваних и функционалних екосистема, популација,
или биодиверзитета уопште. Аналогно, овај приступ омогућава и економску вало-
ризацију губитака који настају или се очекују у случају деградације компоненти
биодиверзитета.
Свеобухватна класификација и фундаментална разрада концепата и мето-
да квантификације екосистемских услуга реализована је у оквиру мега-студије
„Миленијумска процена екосистема“ (2001‒2005). Екосистемске услуге су појед-
ностављено дефинисане као „користи које људи имају од екосистема“, а груписа-
не су на: услуге снабдевања/обезбеђивања, услуге регулације, културолошке и
подржавајуће услуге. Каснијом разрадом класификације, значајно је унапређена
и методологија економске валоризације, пре свега кроз међународне иницијати-
ве Економика екосистема и биодиверзитета и Заједничка међународна класифи-
кација екосистемских услуга. Најзначајнија конкретна примена овог приступа у
европским размерама реализује се кроз иницијативу Мапирање и процена еко-
система и њихових услуга, која представља један од кључних доприноса Страте-
гији Европске уније за биодиверзитет 2020, односно обавезу свих чланица током
декаде 2010‒2020. У нашој националној легислативи, као и највећем делу ак-
тивности реализованих од стране ресорних министарстава током претходне две
деценије, концепт екосистемских услуга је био заступљен у сасвим малој мери,
тј. у несразмери са значајем који има у свету и Европи после 2005. године (изузе-
так је Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара,
донета 2012. године). Основни приступ економској валоризацији биодиверзитета
у досадашњој пракси везан је за појам биолошки ресурси (укључујући гене-
тичке ресурсе), што је проистекло из директне разраде ових концепата дефини-
саних још Конвенцијом из 1992. године. У овом раду биће приказани основни
елементи наведених концепата и програма, њихова веза са досадашњом праксом
у Србији, те могућности и потребе увођења најновијих међународних приступа
у валоризацију фауне као сегмента биодиверзитета Србије, али и неке дилеме и
ограничења која су уочена у досадашњој пракси.
AB  - The concept of “biodiversity preservation” represents one of the key
paradigms of modern biological science but at the same time a specific socioeconomic
and political element in perceiving and planning the development of
society at the end of the 20th a nd beginning of 21st century. P reservation a nd
evaluation of biological diversity components in various spatial scales (from
global to local levels), becomes an important element of strategic documents
and legislation in the domain of environmental protection, economic development,
well-being of humanity, and etc. (for example: Millennium development
goals, Sustainable development strategy). After the Convention on Biological
Diversity entered into force, the concept of biodiversity which, in simplified
words, represents “universality and the most diverse variability aspects of life
on planet Earth”, was finally put into use in 1992. By ratifying the Convention
on Biological Diversity all signatory states took the obligation to bring
legal acts and establish necessary activities regarding the protection and evaluation
of biodiversity. During the past two decades the initial concepts from
the Convention have been progressively upgraded which facilitates the use of
complex tasks of preserving biodiversity and sustainable use of biological resources
through a series of important complementary strategic and operational
documents.
Among the most important newly established concepts is defining Ecosystem
services as the key theoretical approach and a practical mechanism for
comprehensive evaluation of real importance of biodiversity preservation for
mankind existence, ie. well-being which every human society has (or could
have) in various sectors and aspects of life. This concept prioritizes ecosystem
approach and in that way integrates a series of questions which weren’t resolved
in an adequately clear way in the Convention or other documents which
are related to the preservation and protection of biodiversity. The application
of ecosystem services concept offers a series of operational solutions for connecting
special (to a lesser extent genetic) diversity with the functioning of the
ecosystem. Even more important is the contribution to methodology of economic,
as well as “immaterial” evaluation of various elements and processes in
ecosystems, which, in a direct or an indirect way, contribute to the concrete and
measurable parameters of economic growth, social wealth, goods and benefits that people have from preserved and functional ecosystems, populations or biodiversity
in general. Consequently, this approach also enables an economic
valorization of losses which occur or are expected to occur in case of degradation
of biodiversity components.
Comprehensive classification and fundamental elaboration of the concepts
and methods of ecosystem services quantification was realized within the
mega-study “Millennium Ecosystem Assessment” (2001–2005).
Ecosystem services were, in simplified words, defines as “benefits that
people have from the ecosystem”, and were grouped in: services of supplying/
providing, regulation, cultural and supporting services. With later elaboration
of classification the methodology of economic valorization was significantly
improved, primarily through international iniciatives “The Economics of Ecosystems
and Biodiversity – TEEB) and “Common International Classification
of Ecosystem Services – CICES). The most significant specific application of
this approach in European conditions is realized through the “Mapping and
Assessment of Ecosystems and their Services – MAES initiative, which represents
one of the key contributions to the “European Union Biodiversity Strategy
2020”, ie., the obligation of all members through the 2010–2020 decade.
In our national legislative, as in the biggest part of activities realized by
line ministries during the past two decades, the concept of ecosystem services
was represented in very small amounts, ie. in disproportion with the importance
it has had in world and Europe after 2005 (with the exception of the National
strategy for sustainable use of natural resources and goods, 2012). The
basic approach to economic valorization of biodiversity has been connected
to the term “biological resources” (including genetic resources), which came
from direct elaboration of these concepts defined in the 1992 Convention. This
paper will show the basic elements of mentioned concepts and programs, their
connection to the so far practice in Serbia, and the possibilities and needs for
implementing the newest international approaches into the valorization of fauna,
as a segment of Serbian biodiversity, as well as big problems which have
been noticed in the so far practice in biological resources usage (uncontrollable
and law prohibited fishery, excessive hunting, destruction of habitats, excessive
use of pesticides in agriculture, pollution, unplanned urbanization with
area conversion, etc.). An insufficient connection of line ministries in achieving
biodiversity protection and misunderstanding and/or ignoring the significance
of ecosystem services for society have also been highlighted.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Очување и вредновање биодиверзитета : концепт екосистемских услуга и биолошки ресурси фауне
T1  - Preservation and evaluation of biodiversity : the concept of ecosystem services and biological resources of fauna
SP  - 17
EP  - 37
ER  - 
@conference{
author = "Ћетковић, Александар and Стевановић, Владимир",
year = "2018",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10619",
abstract = "Концепт „заштите биодиверзитета” представља једну од
кључних парадигми савремене биолошке науке, али истовремено и специфичан
социо-економски и политички елемент у сагледавању и планирању друштвеног
развоја крајем 20. и почетком 21. века. Очување и вредновање компоненти био-
лошке разноврсности на различитим просторним скалама (од глобалног до ло-
калног нивоа), постаје битан елемент стратешких докумената и легислативе у
домену заштите животне средине, економског развоја, добробити човечанства,
и др. (нпр. Миленијумски циљеви развоја, Стратегија одрживог развоја). Појам
биодиверзитета, који поједностављено, означава „свеукупност и најразличитије
аспекте варијабилности живог света планете Земље“, званично је ушао у упо-
требу 1992. године, доношењем Конвенције о биолошкој разноврсности. Њеном
ратификацијом све државе потписнице преузеле су обавезу да донесу законска
акта и успоставе потребне активности на заштити и вредновању биодиверзите-
та. Током претходне две деценије, полазни концепти из Конвенције прогресивно
су дограђивани, што кроз низ значајних допунских стратешких и оперативних
докумената унапређује и олакшава примену комплексних задатака очувања био-
диверзитета и одрживог коришћења биолошких ресурса.
Међу најзначајније новоуспостављене концепте спада дефинисање еко-
системских услуга, као кључни теоријски приступ и практични механизам за свеобухватно вредновање реалног значаја очувања биодиверзитета за опстанак
човечанства, односно добробити које свако људско друштво има (или може имати)
у различитим секторима и аспектима живота. Овај концепт у први план ставља
екосистемски приступ и на тај начин интегрише низ питања која нису била до-
вољно јасно решена ни у Конвенцији, ни у осталим документима који се односе
на заштиту и очување биодиверзитета. Примена концепта екосистемских услуга
пружа низ оперативних решења за повезивање специјског (у мањој мери и гене-
тичког) диверзитета са функционисањем екосистема. Још значајнији је допринос
методологији и економског и „нематеријалног“ вредновања различитих елемената
и процеса у екосистемима, који директно или индиректно доприносе конкретним
и мерљивим параметрима привредног развоја, друштвеног богатства, добара и
користи које људи имају од очуваних и функционалних екосистема, популација,
или биодиверзитета уопште. Аналогно, овај приступ омогућава и економску вало-
ризацију губитака који настају или се очекују у случају деградације компоненти
биодиверзитета.
Свеобухватна класификација и фундаментална разрада концепата и мето-
да квантификације екосистемских услуга реализована је у оквиру мега-студије
„Миленијумска процена екосистема“ (2001‒2005). Екосистемске услуге су појед-
ностављено дефинисане као „користи које људи имају од екосистема“, а груписа-
не су на: услуге снабдевања/обезбеђивања, услуге регулације, културолошке и
подржавајуће услуге. Каснијом разрадом класификације, значајно је унапређена
и методологија економске валоризације, пре свега кроз међународне иницијати-
ве Економика екосистема и биодиверзитета и Заједничка међународна класифи-
кација екосистемских услуга. Најзначајнија конкретна примена овог приступа у
европским размерама реализује се кроз иницијативу Мапирање и процена еко-
система и њихових услуга, која представља један од кључних доприноса Страте-
гији Европске уније за биодиверзитет 2020, односно обавезу свих чланица током
декаде 2010‒2020. У нашој националној легислативи, као и највећем делу ак-
тивности реализованих од стране ресорних министарстава током претходне две
деценије, концепт екосистемских услуга је био заступљен у сасвим малој мери,
тј. у несразмери са значајем који има у свету и Европи после 2005. године (изузе-
так је Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара,
донета 2012. године). Основни приступ економској валоризацији биодиверзитета
у досадашњој пракси везан је за појам биолошки ресурси (укључујући гене-
тичке ресурсе), што је проистекло из директне разраде ових концепата дефини-
саних још Конвенцијом из 1992. године. У овом раду биће приказани основни
елементи наведених концепата и програма, њихова веза са досадашњом праксом
у Србији, те могућности и потребе увођења најновијих међународних приступа
у валоризацију фауне као сегмента биодиверзитета Србије, али и неке дилеме и
ограничења која су уочена у досадашњој пракси., The concept of “biodiversity preservation” represents one of the key
paradigms of modern biological science but at the same time a specific socioeconomic
and political element in perceiving and planning the development of
society at the end of the 20th a nd beginning of 21st century. P reservation a nd
evaluation of biological diversity components in various spatial scales (from
global to local levels), becomes an important element of strategic documents
and legislation in the domain of environmental protection, economic development,
well-being of humanity, and etc. (for example: Millennium development
goals, Sustainable development strategy). After the Convention on Biological
Diversity entered into force, the concept of biodiversity which, in simplified
words, represents “universality and the most diverse variability aspects of life
on planet Earth”, was finally put into use in 1992. By ratifying the Convention
on Biological Diversity all signatory states took the obligation to bring
legal acts and establish necessary activities regarding the protection and evaluation
of biodiversity. During the past two decades the initial concepts from
the Convention have been progressively upgraded which facilitates the use of
complex tasks of preserving biodiversity and sustainable use of biological resources
through a series of important complementary strategic and operational
documents.
Among the most important newly established concepts is defining Ecosystem
services as the key theoretical approach and a practical mechanism for
comprehensive evaluation of real importance of biodiversity preservation for
mankind existence, ie. well-being which every human society has (or could
have) in various sectors and aspects of life. This concept prioritizes ecosystem
approach and in that way integrates a series of questions which weren’t resolved
in an adequately clear way in the Convention or other documents which
are related to the preservation and protection of biodiversity. The application
of ecosystem services concept offers a series of operational solutions for connecting
special (to a lesser extent genetic) diversity with the functioning of the
ecosystem. Even more important is the contribution to methodology of economic,
as well as “immaterial” evaluation of various elements and processes in
ecosystems, which, in a direct or an indirect way, contribute to the concrete and
measurable parameters of economic growth, social wealth, goods and benefits that people have from preserved and functional ecosystems, populations or biodiversity
in general. Consequently, this approach also enables an economic
valorization of losses which occur or are expected to occur in case of degradation
of biodiversity components.
Comprehensive classification and fundamental elaboration of the concepts
and methods of ecosystem services quantification was realized within the
mega-study “Millennium Ecosystem Assessment” (2001–2005).
Ecosystem services were, in simplified words, defines as “benefits that
people have from the ecosystem”, and were grouped in: services of supplying/
providing, regulation, cultural and supporting services. With later elaboration
of classification the methodology of economic valorization was significantly
improved, primarily through international iniciatives “The Economics of Ecosystems
and Biodiversity – TEEB) and “Common International Classification
of Ecosystem Services – CICES). The most significant specific application of
this approach in European conditions is realized through the “Mapping and
Assessment of Ecosystems and their Services – MAES initiative, which represents
one of the key contributions to the “European Union Biodiversity Strategy
2020”, ie., the obligation of all members through the 2010–2020 decade.
In our national legislative, as in the biggest part of activities realized by
line ministries during the past two decades, the concept of ecosystem services
was represented in very small amounts, ie. in disproportion with the importance
it has had in world and Europe after 2005 (with the exception of the National
strategy for sustainable use of natural resources and goods, 2012). The
basic approach to economic valorization of biodiversity has been connected
to the term “biological resources” (including genetic resources), which came
from direct elaboration of these concepts defined in the 1992 Convention. This
paper will show the basic elements of mentioned concepts and programs, their
connection to the so far practice in Serbia, and the possibilities and needs for
implementing the newest international approaches into the valorization of fauna,
as a segment of Serbian biodiversity, as well as big problems which have
been noticed in the so far practice in biological resources usage (uncontrollable
and law prohibited fishery, excessive hunting, destruction of habitats, excessive
use of pesticides in agriculture, pollution, unplanned urbanization with
area conversion, etc.). An insufficient connection of line ministries in achieving
biodiversity protection and misunderstanding and/or ignoring the significance
of ecosystem services for society have also been highlighted.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Очување и вредновање биодиверзитета : концепт екосистемских услуга и биолошки ресурси фауне, Preservation and evaluation of biodiversity : the concept of ecosystem services and biological resources of fauna",
pages = "17-37"
}
Ћетковић, А.,& Стевановић, В. (2018). Preservation and evaluation of biodiversity : the concept of ecosystem services and biological resources of fauna.

Београд : Српска академија наука и уметности., 17-37.
Ћетковић А, Стевановић В. Preservation and evaluation of biodiversity : the concept of ecosystem services and biological resources of fauna. 2018;:17-37
Ћетковић Александар, Стевановић Владимир, "Preservation and evaluation of biodiversity : the concept of ecosystem services and biological resources of fauna" (2018):17-37

Двеста година од рођења Јосифа Панчића ; Флора бриофита Србије. [Књ. ] 1, Tресетнице (Sphagnophyta) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. јун 2016. године]

Анђелковић, Марко; Стевановић, Владимир; Петановић, Радмила; Сабовљевић, Марко; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - BOOK
AU  - Анђелковић, Марко
AU  - Стевановић, Владимир
AU  - Петановић, Радмила
AU  - Сабовљевић, Марко
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10914
AB  - Двеста година од рођења Јосифа Панчића / уредник Владимир Стевановић. – Београд : САНУ : Институт за проучавање лековитог биља „Јосиф Панчић“, 2015.
и
Флора бриофита Србије. [Књ. ] 1, Tресетнице (Sphagnophyta)
/ Марко Сабовљевић ; уредник Владимир Стевановић. – Београд : САНУ, 2015.
Говорили: академик Марко Анђелковић, академик Владимир Стевановић , дописни члан Радмила Петановић, проф. др Марко Сабовљевић. У Београду, уторак 14. јун 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Двеста година од рођења Јосифа Панчића ; Флора бриофита Србије. [Књ. ] 1, Tресетнице (Sphagnophyta) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. јун 2016. године]
SP  - 183
EP  - 205
VL  - 5
IS  - 5
ER  - 
@book{
author = "Анђелковић, Марко and Стевановић, Владимир and Петановић, Радмила and Сабовљевић, Марко and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10914",
abstract = "Двеста година од рођења Јосифа Панчића / уредник Владимир Стевановић. – Београд : САНУ : Институт за проучавање лековитог биља „Јосиф Панчић“, 2015.
и
Флора бриофита Србије. [Књ. ] 1, Tресетнице (Sphagnophyta)
/ Марко Сабовљевић ; уредник Владимир Стевановић. – Београд : САНУ, 2015.
Говорили: академик Марко Анђелковић, академик Владимир Стевановић , дописни члан Радмила Петановић, проф. др Марко Сабовљевић. У Београду, уторак 14. јун 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Двеста година од рођења Јосифа Панчића ; Флора бриофита Србије. [Књ. ] 1, Tресетнице (Sphagnophyta) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. јун 2016. године]",
pages = "183-205",
volume = "5",
number = "5"
}
Анђелковић, М., Стевановић, В., Петановић, Р., Сабовљевић, М.,& Вуксановић, М. (2017). Двеста година од рођења Јосифа Панчића ; Флора бриофита Србије. [Књ. ] 1, Tресетнице (Sphagnophyta) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. јун 2016. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 183-205.
Анђелковић М, Стевановић В, Петановић Р, Сабовљевић М, Вуксановић М. Двеста година од рођења Јосифа Панчића ; Флора бриофита Србије. [Књ. ] 1, Tресетнице (Sphagnophyta) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. јун 2016. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):183-205
Анђелковић Марко, Стевановић Владимир, Петановић Радмила, Сабовљевић Марко, Вуксановић Миро, "Двеста година од рођења Јосифа Панчића ; Флора бриофита Србије. [Књ. ] 1, Tресетнице (Sphagnophyta) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. јун 2016. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):183-205

Флора Србије. 2 : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 30. октобар 2012. године]

Вуксановић, Миро; Анђелковић, Марко; Јанчић, Радиша; Стевановић, Владимир

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2013)

TY  - BOOK
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Анђелковић, Марко
AU  - Јанчић, Радиша
AU  - Стевановић, Владимир
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9706
AB  - Флора Србије 2 / уредник Владимир Стевановић. – Београд : САНУ,
Одељење хемијских и биолошких наука, Одбор за флору и вегетацију
Србије, 2012. 
Говорили: академик Марко Анђелковић,
проф. др Радиша Јанчић и
дописни члан Владимир Стевановић. 
У Београду, уторак 30. октобар 2012. у 13.00 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Флора Србије. 2 : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 30. октобар 2012. године]
SP  - 245
EP  - 249
VL  - 1
IS  - 1
ER  - 
@book{
author = "Вуксановић, Миро and Анђелковић, Марко and Јанчић, Радиша and Стевановић, Владимир",
year = "2013",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9706",
abstract = "Флора Србије 2 / уредник Владимир Стевановић. – Београд : САНУ,
Одељење хемијских и биолошких наука, Одбор за флору и вегетацију
Србије, 2012. 
Говорили: академик Марко Анђелковић,
проф. др Радиша Јанчић и
дописни члан Владимир Стевановић. 
У Београду, уторак 30. октобар 2012. у 13.00 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Флора Србије. 2 : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 30. октобар 2012. године]",
pages = "245-249",
volume = "1",
number = "1"
}
Вуксановић, М., Анђелковић, М., Јанчић, Р.,& Стевановић, В. (2013). Флора Србије. 2 : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 30. октобар 2012. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 1(1), 245-249.
Вуксановић М, Анђелковић М, Јанчић Р, Стевановић В. Флора Србије. 2 : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 30. октобар 2012. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2013;1(1):245-249
Вуксановић Миро, Анђелковић Марко, Јанчић Радиша, Стевановић Владимир, "Флора Србије. 2 : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 30. октобар 2012. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 1, no. 1 (2013):245-249