TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2920
AB  - V rabote govoritsja ob imenah tipa Muja, Brana, ob ih proishoždenii i rasprostranennosti. Osnovnoj ideej javljaetsja to, čto podobnye imena po proishoždeniju svjazany s mostarskim dialektom, ego musul'manskimi govorami i s ego bednymi predstaviteljami. Ëti imena mogli rasprostranit'sja za predely dannogo dialekta, no oni vse ešče ne javljajutsja obščeupotrebitel'nymi, t. e. ne mogut ispol'zovat'sja dlja ljubogo lica.
AB  - U radu se govori o imenima tipa Muja, Brana, o njihovom porijeklu i rasprostranjenosti. Osnovna misao je da su takva imena po porijeklu vezana za mostarski govor, za njegove muslimanske govore i za njegove siromašne predstavnike. Iz tog govora ova su se imena mogla širiti, ali, još uvijek nisu opšta osobina, ne mogu se upotrebljavati za svako lice.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Из нашей антропонимики
T1  - Из наше антропонимије
SP  - 297
EP  - 300
IS  - 64
DO  - 10.2298/JFI0864297P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2920
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "2008",
abstract = "V rabote govoritsja ob imenah tipa Muja, Brana, ob ih proishoždenii i rasprostranennosti. Osnovnoj ideej javljaetsja to, čto podobnye imena po proishoždeniju svjazany s mostarskim dialektom, ego musul'manskimi govorami i s ego bednymi predstaviteljami. Ëti imena mogli rasprostranit'sja za predely dannogo dialekta, no oni vse ešče ne javljajutsja obščeupotrebitel'nymi, t. e. ne mogut ispol'zovat'sja dlja ljubogo lica., U radu se govori o imenima tipa Muja, Brana, o njihovom porijeklu i rasprostranjenosti. Osnovna misao je da su takva imena po porijeklu vezana za mostarski govor, za njegove muslimanske govore i za njegove siromašne predstavnike. Iz tog govora ova su se imena mogla širiti, ali, još uvijek nisu opšta osobina, ne mogu se upotrebljavati za svako lice.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Из нашей антропонимики, Из наше антропонимије",
pages = "297-300",
number = "64",
doi = "10.2298/JFI0864297P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2920"
}

Пецо, А.. (2008). Из нашей антропонимики. in Јужнословенски филолог(64), 297-300.
https://doi.org/10.2298/JFI0864297P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2920

Пецо А. Из нашей антропонимики. in Јужнословенски филолог. 2008;(64):297-300.
doi:10.2298/JFI0864297P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2920 .

Пецо, Асим, "Из нашей антропонимики" in Јужнословенски филолог, no. 64 (2008):297-300,
https://doi.org/10.2298/JFI0864297P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2920 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 2006
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2889
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Допринос Вернера Лефелдта историјској славистици
SP  - 360
EP  - 363
IS  - 62
DO  - 10.2298/JFI0662363P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2889
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "2006",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Допринос Вернера Лефелдта историјској славистици",
pages = "360-363",
number = "62",
doi = "10.2298/JFI0662363P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2889"
}

Пецо, А.. (2006). Допринос Вернера Лефелдта историјској славистици. in Јужнословенски филолог(62), 360-363.
https://doi.org/10.2298/JFI0662363P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2889

Пецо А. Допринос Вернера Лефелдта историјској славистици. in Јужнословенски филолог. 2006;(62):360-363.
doi:10.2298/JFI0662363P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2889 .

Пецо, Асим, "Допринос Вернера Лефелдта историјској славистици" in Јужнословенски филолог, no. 62 (2006):360-363,
https://doi.org/10.2298/JFI0662363P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2889 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3187
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Sven Monnesland, ur.: Jezik u Bosni i Hercegovini: Institut za jezik, Sarajevo + Institut za istočnoevropske jezike i orijentalne studije, Oslo, 2005
SP  - 287
EP  - 293
IS  - 61
DO  - 10.2298/JFI0561287P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3187
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "2005",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Sven Monnesland, ur.: Jezik u Bosni i Hercegovini: Institut za jezik, Sarajevo + Institut za istočnoevropske jezike i orijentalne studije, Oslo, 2005",
pages = "287-293",
number = "61",
doi = "10.2298/JFI0561287P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3187"
}

Пецо, А.. (2005). Sven Monnesland, ur.: Jezik u Bosni i Hercegovini: Institut za jezik, Sarajevo + Institut za istočnoevropske jezike i orijentalne studije, Oslo, 2005. in Јужнословенски филолог(61), 287-293.
https://doi.org/10.2298/JFI0561287P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3187

Пецо А. Sven Monnesland, ur.: Jezik u Bosni i Hercegovini: Institut za jezik, Sarajevo + Institut za istočnoevropske jezike i orijentalne studije, Oslo, 2005. in Јужнословенски филолог. 2005;(61):287-293.
doi:10.2298/JFI0561287P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3187 .

Пецо, Асим, "Sven Monnesland, ur.: Jezik u Bosni i Hercegovini: Institut za jezik, Sarajevo + Institut za istočnoevropske jezike i orijentalne studije, Oslo, 2005" in Јужнословенски филолог, no. 61 (2005):287-293,
https://doi.org/10.2298/JFI0561287P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3187 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 2001
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3171
AB  - Avtor zdes' rassmatrivast stanovlenie dvuh gercegovinskih toponimov Otnositel'no Bišče (polja) sovsem vozmožno, čto nazvanie eto polučeno po odnoimennomu dvorcu. Gde imeinno etot dvorec byl raspoložen i komu on prinadležal, ostaetsja poka neizvestno. O nazvanii derevni Ortieš poka čto sušestvujut tol'ko predpoloženija. Skoree vssgo, čto eta derevnja postroena vo vremja tureckogo pravlenija, primerno 200-250 let nazad.
AB  - U radu se ukazuje na problem etimologije dvaju hercegovačkih toponima, Bišća (polja) i Ortiješa (sela). Na osnovu pristupačne literature, postanak ovih dvaju toponima, posebno sela Ortiješa, još ostaje 'taman'.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Бище поле и деревня Ортиеш
T1  - Бишће поље и село Ортијеш - тражење етимологије ових двају топонима
SP  - 53
EP  - 57
IS  - 57
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3171
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "2001",
abstract = "Avtor zdes' rassmatrivast stanovlenie dvuh gercegovinskih toponimov Otnositel'no Bišče (polja) sovsem vozmožno, čto nazvanie eto polučeno po odnoimennomu dvorcu. Gde imeinno etot dvorec byl raspoložen i komu on prinadležal, ostaetsja poka neizvestno. O nazvanii derevni Ortieš poka čto sušestvujut tol'ko predpoloženija. Skoree vssgo, čto eta derevnja postroena vo vremja tureckogo pravlenija, primerno 200-250 let nazad., U radu se ukazuje na problem etimologije dvaju hercegovačkih toponima, Bišća (polja) i Ortiješa (sela). Na osnovu pristupačne literature, postanak ovih dvaju toponima, posebno sela Ortiješa, još ostaje 'taman'.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Бище поле и деревня Ортиеш, Бишће поље и село Ортијеш - тражење етимологије ових двају топонима",
pages = "53-57",
number = "57",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3171"
}

Пецо, А.. (2001). Бище поле и деревня Ортиеш. in Јужнословенски филолог(57), 53-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3171

Пецо А. Бище поле и деревня Ортиеш. in Јужнословенски филолог. 2001;(57):53-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3171 .

Пецо, Асим, "Бище поле и деревня Ортиеш" in Јужнословенски филолог, no. 57 (2001):53-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3171 .

TY  - BOOK
AU  - Пецо, Асим
PY  - 2001
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6166
AB  - В настоящей работе даетcя обзор консонантизма в боснийскогерцеговинских говорах. Автор в частности указывает на различия, выявляющиеся на
национальном уровне, или на отношении шчакавских и штакавских говоров.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српски дијалектолошки зборник
T1  - Консонантизам босанскохерцеговачких говора
T1  - Консонантизм босни искогерцеговинских говоров
SP  - 611
EP  - 696
VL  - 48
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6166
ER  - 

@book{
author = "Пецо, Асим",
year = "2001",
abstract = "В настоящей работе даетcя обзор консонантизма в боснийскогерцеговинских говорах. Автор в частности указывает на различия, выявляющиеся на
национальном уровне, или на отношении шчакавских и штакавских говоров.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски дијалектолошки зборник",
title = "Консонантизам босанскохерцеговачких говора, Консонантизм босни искогерцеговинских говоров",
pages = "611-696",
volume = "48",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6166"
}

Пецо, А.. (2001). Консонантизам босанскохерцеговачких говора. in Српски дијалектолошки зборник
Београд : Институт за српски језик САНУ., 48, 611-696.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6166

Пецо А. Консонантизам босанскохерцеговачких говора. in Српски дијалектолошки зборник. 2001;48:611-696.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6166 .

Пецо, Асим, "Консонантизам босанскохерцеговачких говора" in Српски дијалектолошки зборник, 48 (2001):611-696,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6166 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 2000
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3108
AB  - U radu se ukazuje na neke primjere gdje prema sonantu -lj u standardnom jeziku imamo, u nekim govorima štokavskog dijalekta, vokal -o. To su primjeri: pedo, šupo, bosiok, ponedeonik, zatioka, potioka, razdeoka, podeoka...
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Неколико потврда за промјену сонанта -љ у вокал -о
SP  - 823
EP  - 827
VL  - 56
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3108
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "2000",
abstract = "U radu se ukazuje na neke primjere gdje prema sonantu -lj u standardnom jeziku imamo, u nekim govorima štokavskog dijalekta, vokal -o. To su primjeri: pedo, šupo, bosiok, ponedeonik, zatioka, potioka, razdeoka, podeoka...",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Неколико потврда за промјену сонанта -љ у вокал -о",
pages = "823-827",
volume = "56",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3108"
}

Пецо, А.. (2000). Неколико потврда за промјену сонанта -љ у вокал -о. in Јужнословенски филолог, 56(3-4), 823-827.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3108

Пецо А. Неколико потврда за промјену сонанта -љ у вокал -о. in Јужнословенски филолог. 2000;56(3-4):823-827.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3108 .

Пецо, Асим, "Неколико потврда за промјену сонанта -љ у вокал -о" in Јужнословенски филолог, 56, no. 3-4 (2000):823-827,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3108 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1998
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7789
AB  - La langue écrite d'un literaire offre souvent une richesse des mot inconnus
оu peut connus. Cela est la caracteristique de la langue écrite de Desanka Маksimović. Ce texte represente un sommaire des éléments lexiques lesquels notre
poetesse nomme les couleurs de differents objets et personnes. Lauteur remarque
jes problemes qui concernent cette part du monde quinous entoure, ains que les
couleurs marquées dans le Dictionnaire de Vuk Karadić de 1852.
AB  - У овом раду даје се преглед лексичких јединица којима песникиња Десанка Максимовић именује боје различитих предмета или лица. Уз то се указује
и на проблеме везане за ову особину света који нас окружује, као и на боје
које нам нуди Вуков Рјечник из 1852.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Богатство боја у писаној речи Десанке Максимовић
T1  - La richesse des couleurs dans la langue ecrite de Desanka Maksimovic
SP  - 226
EP  - 239
VL  - 32
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7789
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1998",
abstract = "La langue écrite d'un literaire offre souvent une richesse des mot inconnus
оu peut connus. Cela est la caracteristique de la langue écrite de Desanka Маksimović. Ce texte represente un sommaire des éléments lexiques lesquels notre
poetesse nomme les couleurs de differents objets et personnes. Lauteur remarque
jes problemes qui concernent cette part du monde quinous entoure, ains que les
couleurs marquées dans le Dictionnaire de Vuk Karadić de 1852., У овом раду даје се преглед лексичких јединица којима песникиња Десанка Максимовић именује боје различитих предмета или лица. Уз то се указује
и на проблеме везане за ову особину света који нас окружује, као и на боје
које нам нуди Вуков Рјечник из 1852.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Богатство боја у писаној речи Десанке Максимовић, La richesse des couleurs dans la langue ecrite de Desanka Maksimovic",
pages = "226-239",
volume = "32",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7789"
}

Пецо, А.. (1998). Богатство боја у писаној речи Десанке Максимовић. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 32(3-4), 226-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7789

Пецо А. Богатство боја у писаној речи Десанке Максимовић. in Наш језик. 1998;32(3-4):226-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7789 .

Пецо, Асим, "Богатство боја у писаној речи Десанке Максимовић" in Наш језик, 32, no. 3-4 (1998):226-239,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7789 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1998
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3232
AB  - U radu se daje opštiji pogled na upotrebu preteritalnih vremena u pisanoj reči Desanke Maksimović. Kao što je poznato, Desanka Maksimović je iz Brankovine, Šumadija, u čijem govoru ne postoje, ili se vrlo retko javljaju imperfekat i pluskvamperfekat. U pisanoj reči Desanke Maksimović, međutim, i oblici tih gl. vremena mogu se javiti, što se objašnjava uticajem Vukova jezika, na jednoj strani, i profesionalne opredeljenosti naše pesnikinje prof. jezika i književnosti, na drugoj strani.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Употреба претериталних времена у књижевном делу Десанке Максимовић
SP  - 59
EP  - 78
IS  - 54
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3232
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1998",
abstract = "U radu se daje opštiji pogled na upotrebu preteritalnih vremena u pisanoj reči Desanke Maksimović. Kao što je poznato, Desanka Maksimović je iz Brankovine, Šumadija, u čijem govoru ne postoje, ili se vrlo retko javljaju imperfekat i pluskvamperfekat. U pisanoj reči Desanke Maksimović, međutim, i oblici tih gl. vremena mogu se javiti, što se objašnjava uticajem Vukova jezika, na jednoj strani, i profesionalne opredeljenosti naše pesnikinje prof. jezika i književnosti, na drugoj strani.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Употреба претериталних времена у књижевном делу Десанке Максимовић",
pages = "59-78",
number = "54",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3232"
}

Пецо, А.. (1998). Употреба претериталних времена у књижевном делу Десанке Максимовић. in Јужнословенски филолог(54), 59-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3232

Пецо А. Употреба претериталних времена у књижевном делу Десанке Максимовић. in Јужнословенски филолог. 1998;(54):59-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3232 .

Пецо, Асим, "Употреба претериталних времена у књижевном делу Десанке Максимовић" in Јужнословенски филолог, no. 54 (1998):59-78,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3232 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1997
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3034
AB  - V rabote dajutsja ob''jasnenija proishoždenija gidronimov Neretva, Buna i Bregava. i toponimov Mostar, Blagaj, Stolac. Osobenno ukazyvaetsja na vozmožnost' novejšej interpretacii opisanija oblasti Zahumlje u Konstantina Bagrjanorodnogo (Porphyr, de adm. imp. 33). V svjazi s ëtim obraščaetsja vnimanie na vozmožnost' drugoj ubikacii oronima Hum, i toponimov Buna i Hum čto daet vozmožnost' ob''jasnit' toponim Blaga] inače, čem eto delano do sih por.
AB  - U radu se daju objašnjenja porijekla hidronima Neretva, Buna i Bregava, kao i toponima Mostar, Blagaj, Stolac. Posebno se ukazuje na mogućnost novijeg tumačenja Porfirogenitovog teksta koji se odnosi na Zahumlje u njegovom djelu De administrando imperio. U vezi s tim skreće se pažnja na mogućnost drugačije ubikacije oronima Hum, kao i toponima Bona i Hum što daje mogućnost i drugačijeg objašnjenja toponima Blagaj od onih koja su nam se do sada nudila.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Из наше ономастике (Неретва - Мостар, Буна - Благај, Брегава - Столац)
SP  - 59
EP  - 73
IS  - 53
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3034
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1997",
abstract = "V rabote dajutsja ob''jasnenija proishoždenija gidronimov Neretva, Buna i Bregava. i toponimov Mostar, Blagaj, Stolac. Osobenno ukazyvaetsja na vozmožnost' novejšej interpretacii opisanija oblasti Zahumlje u Konstantina Bagrjanorodnogo (Porphyr, de adm. imp. 33). V svjazi s ëtim obraščaetsja vnimanie na vozmožnost' drugoj ubikacii oronima Hum, i toponimov Buna i Hum čto daet vozmožnost' ob''jasnit' toponim Blaga] inače, čem eto delano do sih por., U radu se daju objašnjenja porijekla hidronima Neretva, Buna i Bregava, kao i toponima Mostar, Blagaj, Stolac. Posebno se ukazuje na mogućnost novijeg tumačenja Porfirogenitovog teksta koji se odnosi na Zahumlje u njegovom djelu De administrando imperio. U vezi s tim skreće se pažnja na mogućnost drugačije ubikacije oronima Hum, kao i toponima Bona i Hum što daje mogućnost i drugačijeg objašnjenja toponima Blagaj od onih koja su nam se do sada nudila.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Из наше ономастике (Неретва - Мостар, Буна - Благај, Брегава - Столац)",
pages = "59-73",
number = "53",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3034"
}

Пецо, А.. (1997). Из наше ономастике (Неретва - Мостар, Буна - Благај, Брегава - Столац). in Јужнословенски филолог(53), 59-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3034

Пецо А. Из наше ономастике (Неретва - Мостар, Буна - Благај, Брегава - Столац). in Јужнословенски филолог. 1997;(53):59-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3034 .

Пецо, Асим, "Из наше ономастике (Неретва - Мостар, Буна - Благај, Брегава - Столац)" in Јужнословенски филолог, no. 53 (1997):59-73,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3034 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1996
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7836
AB  - Based on the material from the Matešić's reverse dictionary of Serbo-Croa
tian language, the list of nouns ending in -ura is made, with the special reference
to their accent and meaning. This list also includes the nouns ending in -ura from
the following dictionaries: Vuk Karadžić, SANU, JAZU, Matica srpska, and from
the dictionary of Macedonian language.
AB  - У раду се, на основу грађе коју нуди Матешићев обратни речник сх језика, даје попис именица на -ура у нашем језику, са ширим освртом на њихову
акценатску и семантичку компоненту. У попису се, поред Матешићеве грађе,
даје попис именица на -ура још у Вуковом рјечнику, Рјечнику ЈАЗУ, Речнику
САНУ, Матичином речнику и речнику македонског језика.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Именице на -ура у нашем језику
T1  - Nouns Ending in -ura in Serbian Language
SP  - 146
EP  - 162
VL  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7836
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1996",
abstract = "Based on the material from the Matešić's reverse dictionary of Serbo-Croa
tian language, the list of nouns ending in -ura is made, with the special reference
to their accent and meaning. This list also includes the nouns ending in -ura from
the following dictionaries: Vuk Karadžić, SANU, JAZU, Matica srpska, and from
the dictionary of Macedonian language., У раду се, на основу грађе коју нуди Матешићев обратни речник сх језика, даје попис именица на -ура у нашем језику, са ширим освртом на њихову
акценатску и семантичку компоненту. У попису се, поред Матешићеве грађе,
даје попис именица на -ура још у Вуковом рјечнику, Рјечнику ЈАЗУ, Речнику
САНУ, Матичином речнику и речнику македонског језика.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Именице на -ура у нашем језику, Nouns Ending in -ura in Serbian Language",
pages = "146-162",
volume = "31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7836"
}

Пецо, А.. (1996). Именице на -ура у нашем језику. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 31, 146-162.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7836

Пецо А. Именице на -ура у нашем језику. in Наш језик. 1996;31:146-162.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7836 .

Пецо, Асим, "Именице на -ура у нашем језику" in Наш језик, 31 (1996):146-162,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7836 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1996
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3071
AB  - V stat'e ukazyvaetsja na kategoriju suščestvitel'nyh, kotorye v serbohorvatskom jazyke okančivajutsja zvukosočetaniem -ež. Sredi ëtih slov čašče vsego javljajutsja proizvodnye suščestvitel'nye, obrazovannye ili ot suščestvitel'nyh, ili ot prilagatel'nyh, ili ot glagolov. Samymi mnogočislennymi javljajutsja suščestvitel'nye, proizvedennye ot glagolov tipa bodež (bosti), varež (variti), spavež (spavati). Ukazyvaetsja i na značenie i na udarenie dannyh suščestvitel'nyh.
AB  - U radu se ukazuje na kategoriju imenica koje se u sh jeziku završavaju glasovnom skupinom -ež. Među tim riječima najviše je izvedenih imenica, bilo da imaju u osnovi imenicu, bilo pridjev ili glagol. Najbrojnije su one koje se izvode od glagola, tipa bodež (bosti). varež (variti), spavež (spavati). Tu se ukazuje i na značenje i akcenat ovih imenica.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Именице на -еж у нашем језику - поријекло, значење и акценат
SP  - 41
EP  - 55
IS  - 52
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3071
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1996",
abstract = "V stat'e ukazyvaetsja na kategoriju suščestvitel'nyh, kotorye v serbohorvatskom jazyke okančivajutsja zvukosočetaniem -ež. Sredi ëtih slov čašče vsego javljajutsja proizvodnye suščestvitel'nye, obrazovannye ili ot suščestvitel'nyh, ili ot prilagatel'nyh, ili ot glagolov. Samymi mnogočislennymi javljajutsja suščestvitel'nye, proizvedennye ot glagolov tipa bodež (bosti), varež (variti), spavež (spavati). Ukazyvaetsja i na značenie i na udarenie dannyh suščestvitel'nyh., U radu se ukazuje na kategoriju imenica koje se u sh jeziku završavaju glasovnom skupinom -ež. Među tim riječima najviše je izvedenih imenica, bilo da imaju u osnovi imenicu, bilo pridjev ili glagol. Najbrojnije su one koje se izvode od glagola, tipa bodež (bosti). varež (variti), spavež (spavati). Tu se ukazuje i na značenje i akcenat ovih imenica.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Именице на -еж у нашем језику - поријекло, значење и акценат",
pages = "41-55",
number = "52",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3071"
}

Пецо, А.. (1996). Именице на -еж у нашем језику - поријекло, значење и акценат. in Јужнословенски филолог(52), 41-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3071

Пецо А. Именице на -еж у нашем језику - поријекло, значење и акценат. in Јужнословенски филолог. 1996;(52):41-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3071 .

Пецо, Асим, "Именице на -еж у нашем језику - поријекло, значење и акценат" in Јужнословенски филолог, no. 52 (1996):41-55,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3071 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1995
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5941
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Стеван Сремац као дијалектолог
T1  - Стеван Сремац как диалектолог
SP  - 247
EP  - 265
VL  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5941
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1995",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Стеван Сремац као дијалектолог, Стеван Сремац как диалектолог",
pages = "247-265",
volume = "51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5941"
}

Пецо, А.. (1995). Стеван Сремац као дијалектолог. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51, 247-265.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5941

Пецо А. Стеван Сремац као дијалектолог. in Јужнословенски филолог. 1995;51:247-265.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5941 .

Пецо, Асим, "Стеван Сремац као дијалектолог" in Јужнословенски филолог, 51 (1995):247-265,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5941 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1995
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6167
AB  - На основании богатого материала в статье рассматривается „судьба“
форм 3-его лица множественного числа настоящего времени глаголов VII и
VIII разряда (по Беличy) в говорах штокавского наречия. На основании этих
данных приходится к выводу, что все штокавские говоры, учитывая данную
особенность, можно разделить на три группы: а) говоры, в которых еще со
храняется „исконное“ состояние, окончание -е; б) говоры, в которых кроме
этого окончания является и аналогичное -у; в) говоры, в которых аналогичное
-у вытеснило подлинное -е. Первая группа говоров представляет собой цен
тральную зону што-говоров, вторая группа охватывает и эту зону и, в
большей степени, диалектную периферию; третья группа главным образом
относится к нашей диалектной периферии, а во внутрености штокавского
наречия к говорам, которые были под сильнейшим посторонним влиянием.
Этой группе принадлежат все наши говоры, находящиеся за пределами наших
языковых границ. На конце дается и возможное объяснение данного явления.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српски дијалектолошки зборник
T1  - Треће лице множине презента глагола типа: носити, вољети и држати у говорима штокавског нарјечја
T1  - Третье лицо множественного числа настояцего времени глаголов типа носити, вольети и држатив говорах штокавского наречия
SP  - 493
EP  - 520
VL  - 41
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6167
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1995",
abstract = "На основании богатого материала в статье рассматривается „судьба“
форм 3-его лица множественного числа настоящего времени глаголов VII и
VIII разряда (по Беличy) в говорах штокавского наречия. На основании этих
данных приходится к выводу, что все штокавские говоры, учитывая данную
особенность, можно разделить на три группы: а) говоры, в которых еще со
храняется „исконное“ состояние, окончание -е; б) говоры, в которых кроме
этого окончания является и аналогичное -у; в) говоры, в которых аналогичное
-у вытеснило подлинное -е. Первая группа говоров представляет собой цен
тральную зону што-говоров, вторая группа охватывает и эту зону и, в
большей степени, диалектную периферию; третья группа главным образом
относится к нашей диалектной периферии, а во внутрености штокавского
наречия к говорам, которые были под сильнейшим посторонним влиянием.
Этой группе принадлежат все наши говоры, находящиеся за пределами наших
языковых границ. На конце дается и возможное объяснение данного явления.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски дијалектолошки зборник",
title = "Треће лице множине презента глагола типа: носити, вољети и држати у говорима штокавског нарјечја, Третье лицо множественного числа настояцего времени глаголов типа носити, вольети и држатив говорах штокавского наречия",
pages = "493-520",
volume = "41",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6167"
}

Пецо, А.. (1995). Треће лице множине презента глагола типа: носити, вољети и држати у говорима штокавског нарјечја. in Српски дијалектолошки зборник
Београд : Институт за српски језик САНУ., 41, 493-520.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6167

Пецо А. Треће лице множине презента глагола типа: носити, вољети и држати у говорима штокавског нарјечја. in Српски дијалектолошки зборник. 1995;41:493-520.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6167 .

Пецо, Асим, "Треће лице множине презента глагола типа: носити, вољети и држати у говорима штокавског нарјечја" in Српски дијалектолошки зборник, 41 (1995):493-520,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6167 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1994
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5963
AB  - У раду се, на основу богате грађе, износи слика датива, инструментала
и локатива множине у босанско-херцеговачким говорима и дају се потребна
објашњења.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Из деклинационе проблематике босанско-хрецеговачких говора (датив, инструментал и локатив множине)
T1  - Из деклинационной проблематики боснийско-герцеговинских говоров (дательиыи, творительиый и предложный множественного числа)
SP  - 51
VL  - 50
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5963
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1994",
abstract = "У раду се, на основу богате грађе, износи слика датива, инструментала
и локатива множине у босанско-херцеговачким говорима и дају се потребна
објашњења.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Из деклинационе проблематике босанско-хрецеговачких говора (датив, инструментал и локатив множине), Из деклинационной проблематики боснийско-герцеговинских говоров (дательиыи, творительиый и предложный множественного числа)",
pages = "51",
volume = "50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5963"
}

Пецо, А.. (1994). Из деклинационе проблематике босанско-хрецеговачких говора (датив, инструментал и локатив множине). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50, 51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5963

Пецо А. Из деклинационе проблематике босанско-хрецеговачких говора (датив, инструментал и локатив множине). in Јужнословенски филолог. 1994;50:51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5963 .

Пецо, Асим, "Из деклинационе проблематике босанско-хрецеговачких говора (датив, инструментал и локатив множине)" in Јужнословенски филолог, 50 (1994):51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5963 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1993
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7879
AB  - Ураду се разматра проблематика везана за квантитативну компоненту енклитика у нашем језику.
AB  - В нашем современном языке существует установившееся правило, что
энклитики не обладают ‚ударением и долготой. Об этом писал и проф.
Джордже Живанович. Он полагает, что Вук сделал ошибку, когда энклитическую форму их привел с долготой. Ставился вопрос: обозначил ли Вук
долготу там, где ее нет? На основании более подробных обсуждений этого
вопроса, автор считает, что Вук и здесь не сделал ошибку. Существует много
народных говоров, тех с четвероакцентной системой, которым известна долго| та на некоторых энклит. формах, как у метоимений, так и у глаголов. Поэтому
он полагает, что и эту характеристику можно считать стандартной.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Енклитика и квантитет
T1  - Энклитика и количество
SP  - 163
EP  - 172
VL  - 29
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7879
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1993",
abstract = "Ураду се разматра проблематика везана за квантитативну компоненту енклитика у нашем језику., В нашем современном языке существует установившееся правило, что
энклитики не обладают ‚ударением и долготой. Об этом писал и проф.
Джордже Живанович. Он полагает, что Вук сделал ошибку, когда энклитическую форму их привел с долготой. Ставился вопрос: обозначил ли Вук
долготу там, где ее нет? На основании более подробных обсуждений этого
вопроса, автор считает, что Вук и здесь не сделал ошибку. Существует много
народных говоров, тех с четвероакцентной системой, которым известна долго| та на некоторых энклит. формах, как у метоимений, так и у глаголов. Поэтому
он полагает, что и эту характеристику можно считать стандартной.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Енклитика и квантитет, Энклитика и количество",
pages = "163-172",
volume = "29",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7879"
}

Пецо, А.. (1993). Енклитика и квантитет. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 29(3-4), 163-172.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7879

Пецо А. Енклитика и квантитет. in Наш језик. 1993;29(3-4):163-172.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7879 .

Пецо, Асим, "Енклитика и квантитет" in Наш језик, 29, no. 3-4 (1993):163-172,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7879 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1993
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5952
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Слика босанских говора у романима Иве Андрића
T1  - Кapтина боснийских говоров в повестях Иво Андрича
SP  - 95
EP  - 110
VL  - 49
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5952
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1993",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Слика босанских говора у романима Иве Андрића, Кapтина боснийских говоров в повестях Иво Андрича",
pages = "95-110",
volume = "49",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5952"
}

Пецо, А.. (1993). Слика босанских говора у романима Иве Андрића. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 49, 95-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5952

Пецо А. Слика босанских говора у романима Иве Андрића. in Јужнословенски филолог. 1993;49:95-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5952 .

Пецо, Асим, "Слика босанских говора у романима Иве Андрића" in Јужнословенски филолог, 49 (1993):95-110,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5952 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1992
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5931
PB  - Београд : Институт за српскохрватски језик
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Једна фонетска специфичност централнобосанске шћакавштине
T1  - Une specsificite phonetique du dialecte šćakavien (šćakavskio) de la Bosnie centrale
SP  - 95
EP  - 109
VL  - 48
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5931
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1992",
publisher = "Београд : Институт за српскохрватски језик",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Једна фонетска специфичност централнобосанске шћакавштине, Une specsificite phonetique du dialecte šćakavien (šćakavskio) de la Bosnie centrale",
pages = "95-109",
volume = "48",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5931"
}

Пецо, А.. (1992). Једна фонетска специфичност централнобосанске шћакавштине. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српскохрватски језик., 48, 95-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5931

Пецо А. Једна фонетска специфичност централнобосанске шћакавштине. in Јужнословенски филолог. 1992;48:95-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5931 .

Пецо, Асим, "Једна фонетска специфичност централнобосанске шћакавштине" in Јужнословенски филолог, 48 (1992):95-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5931 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1991
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7871
AB  - О 75-годишњици смрти Стојана Новаковића, 1990. године, у његовом
родном Шапцу одржан је научни скуп "Наша књига и књига у нас. . . у спомен на Стојана Новаковића.” И наредна, 1992. година поново нас подсјећа
на овог знаменитог филолога и историчара, јер се навршава 150 година од
његовог рођења. — Аутор објављује текст предавања које је одржао на скупу
у Шапцу, посвећујући га Новаковићевом проучавању акцента у српскословенским књигама и његовом старању о акцентовању топонима из Босне и
Херцеговине.
AB  - The paper deals with the work of Stojan Novaković on the study of Serbосroatian accents, with a stress on his works ”Аccents of the printed serbоslovanic books” and on the accentuation of toponyms in the "Description of
Воsnia and Hercegovina”.
PB  - Београд : Иститут за српскохрватски језик
T2  - Наш језик
T1  - Два прилога Стојана Новаковића нашој акцентологији
T1  - Two Contributions of S. Novaković to Serbosroatian Accentology
SP  - 112
EP  - 122
VL  - 29
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7871
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1991",
abstract = "О 75-годишњици смрти Стојана Новаковића, 1990. године, у његовом
родном Шапцу одржан је научни скуп "Наша књига и књига у нас. . . у спомен на Стојана Новаковића.” И наредна, 1992. година поново нас подсјећа
на овог знаменитог филолога и историчара, јер се навршава 150 година од
његовог рођења. — Аутор објављује текст предавања које је одржао на скупу
у Шапцу, посвећујући га Новаковићевом проучавању акцента у српскословенским књигама и његовом старању о акцентовању топонима из Босне и
Херцеговине., The paper deals with the work of Stojan Novaković on the study of Serbосroatian accents, with a stress on his works ”Аccents of the printed serbоslovanic books” and on the accentuation of toponyms in the "Description of
Воsnia and Hercegovina”.",
publisher = "Београд : Иститут за српскохрватски језик",
journal = "Наш језик",
title = "Два прилога Стојана Новаковића нашој акцентологији, Two Contributions of S. Novaković to Serbosroatian Accentology",
pages = "112-122",
volume = "29",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7871"
}

Пецо, А.. (1991). Два прилога Стојана Новаковића нашој акцентологији. in Наш језик
Београд : Иститут за српскохрватски језик., 29(1-2), 112-122.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7871

Пецо А. Два прилога Стојана Новаковића нашој акцентологији. in Наш језик. 1991;29(1-2):112-122.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7871 .

Пецо, Асим, "Два прилога Стојана Новаковића нашој акцентологији" in Наш језик, 29, no. 1-2 (1991):112-122,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7871 .

TY  - JOUR
AU  - Ивић, Павле
AU  - Јерковић, Јован
AU  - Кашић, Јован
AU  - Остојић, Бранислав
AU  - Пецо, Асим
AU  - Пешикан, Митар
AU  - Станојчић, Живојин
PY  - 1987
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1511
PB  - Београд : Институт за српскохрватски језик
T2  - Наш језик
T1  - Прилози допуњавању и осавремењивању наше правописне норме
SP  - 137
EP  - 158
VL  - 27
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1511
ER  - 

@article{
author = "Ивић, Павле and Јерковић, Јован and Кашић, Јован and Остојић, Бранислав and Пецо, Асим and Пешикан, Митар and Станојчић, Живојин",
year = "1987",
publisher = "Београд : Институт за српскохрватски језик",
journal = "Наш језик",
title = "Прилози допуњавању и осавремењивању наше правописне норме",
pages = "137-158",
volume = "27",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1511"
}

Ивић, П., Јерковић, Ј., Кашић, Ј., Остојић, Б., Пецо, А., Пешикан, М.,& Станојчић, Ж.. (1987). Прилози допуњавању и осавремењивању наше правописне норме. in Наш језик
Београд : Институт за српскохрватски језик., 27(3-4), 137-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1511

Ивић П, Јерковић Ј, Кашић Ј, Остојић Б, Пецо А, Пешикан М, Станојчић Ж. Прилози допуњавању и осавремењивању наше правописне норме. in Наш језик. 1987;27(3-4):137-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1511 .

Ивић, Павле, Јерковић, Јован, Кашић, Јован, Остојић, Бранислав, Пецо, Асим, Пешикан, Митар, Станојчић, Живојин, "Прилози допуњавању и осавремењивању наше правописне норме" in Наш језик, 27, no. 3-4 (1987):137-158,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1511 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1987
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5888
AB  - В настоящей работе речь идет о трех видах межъязыковых контак
тов. Первый тип, миграционный, относится к случаям, когда носители
одного языка занимают территорию другого языка и когда в таком
межъязыковом контакте развивается особый языковой тип. Язык
меньшинства растворяется в языке большинства, однако в процессе
таких межъязыковых взаимопроникновений язык меньшинства оставл
яет заметный след в грамматической структуре теперь уже общего языка
(пример: болгарский и македонский языки, а также призренско-тимокс-
кие говоры сербохорватского языка).
Второй тип, временный, имеет место в тех случаях, когда в виду
различных обстоятельств происходит значительное сближение двух
языков, что может длиться веками. Последствия таких контактов прин
ципиально не приводят к нейтрализации языковой индивидуальности
ни одного из контактирующих языков, но все же имеют место взаимо
проникновения различного рода. Это в частности касается лексики.
Третий тип, постоянный или пограничный, представлен в погранич
ных зонах всех языков. Данный языковой тип, в связи с его неограни
ченностью во времени и с другими обстоятельствами, характеризующими
жизнь в таких зонах, может приводить к многоязычности, а также к
взаимопроникновениям другог рода. Степень таких взаимопроникно
вений зависит от нескольких факторов, как языкового, так и внеязы-
кового характера.
PB  - Београд : Институт за српскохрватски језик
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Језички контакты и језички системи (са посебним освртом на однос лексике српскохрватског и сусједних језика)
T1  - Языковые контакты и языковая система
SP  - 57
EP  - 64
VL  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5888
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1987",
abstract = "В настоящей работе речь идет о трех видах межъязыковых контак
тов. Первый тип, миграционный, относится к случаям, когда носители
одного языка занимают территорию другого языка и когда в таком
межъязыковом контакте развивается особый языковой тип. Язык
меньшинства растворяется в языке большинства, однако в процессе
таких межъязыковых взаимопроникновений язык меньшинства оставл
яет заметный след в грамматической структуре теперь уже общего языка
(пример: болгарский и македонский языки, а также призренско-тимокс-
кие говоры сербохорватского языка).
Второй тип, временный, имеет место в тех случаях, когда в виду
различных обстоятельств происходит значительное сближение двух
языков, что может длиться веками. Последствия таких контактов прин
ципиально не приводят к нейтрализации языковой индивидуальности
ни одного из контактирующих языков, но все же имеют место взаимо
проникновения различного рода. Это в частности касается лексики.
Третий тип, постоянный или пограничный, представлен в погранич
ных зонах всех языков. Данный языковой тип, в связи с его неограни
ченностью во времени и с другими обстоятельствами, характеризующими
жизнь в таких зонах, может приводить к многоязычности, а также к
взаимопроникновениям другог рода. Степень таких взаимопроникно
вений зависит от нескольких факторов, как языкового, так и внеязы-
кового характера.",
publisher = "Београд : Институт за српскохрватски језик",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Језички контакты и језички системи (са посебним освртом на однос лексике српскохрватског и сусједних језика), Языковые контакты и языковая система",
pages = "57-64",
volume = "43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5888"
}

Пецо, А.. (1987). Језички контакты и језички системи (са посебним освртом на однос лексике српскохрватског и сусједних језика). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српскохрватски језик., 43, 57-64.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5888

Пецо А. Језички контакты и језички системи (са посебним освртом на однос лексике српскохрватског и сусједних језика). in Јужнословенски филолог. 1987;43:57-64.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5888 .

Пецо, Асим, "Језички контакты и језички системи (са посебним освртом на однос лексике српскохрватског и сусједних језика)" in Јужнословенски филолог, 43 (1987):57-64,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5888 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1986
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7938
PB  - Београд : Иститут за српскохрватски језик
T2  - Наш језик
T1  - Из наше дијалектолошке проблематике (о неким класификационни терминима)
SP  - 93
EP  - 100
VL  - 27
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7938
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1986",
publisher = "Београд : Иститут за српскохрватски језик",
journal = "Наш језик",
title = "Из наше дијалектолошке проблематике (о неким класификационни терминима)",
pages = "93-100",
volume = "27",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7938"
}

Пецо, А.. (1986). Из наше дијалектолошке проблематике (о неким класификационни терминима). in Наш језик
Београд : Иститут за српскохрватски језик., 27(1-2), 93-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7938

Пецо А. Из наше дијалектолошке проблематике (о неким класификационни терминима). in Наш језик. 1986;27(1-2):93-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7938 .

Пецо, Асим, "Из наше дијалектолошке проблематике (о неким класификационни терминима)" in Наш језик, 27, no. 1-2 (1986):93-100,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7938 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1984
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7960
PB  - Београд : Институт за српскохрватски језик
T2  - Наш језик
T1  - Именице орах и орао, глаголи ићи и јести : из моје дијалектолошке биљежнице
SP  - 147
EP  - 151
VL  - 26
IS  - 2-3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7960
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1984",
publisher = "Београд : Институт за српскохрватски језик",
journal = "Наш језик",
title = "Именице орах и орао, глаголи ићи и јести : из моје дијалектолошке биљежнице",
pages = "147-151",
volume = "26",
number = "2-3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7960"
}

Пецо, А.. (1984). Именице орах и орао, глаголи ићи и јести : из моје дијалектолошке биљежнице. in Наш језик
Београд : Институт за српскохрватски језик., 26(2-3), 147-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7960

Пецо А. Именице орах и орао, глаголи ићи и јести : из моје дијалектолошке биљежнице. in Наш језик. 1984;26(2-3):147-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7960 .

Пецо, Асим, "Именице орах и орао, глаголи ићи и јести : из моје дијалектолошке биљежнице" in Наш језик, 26, no. 2-3 (1984):147-151,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7960 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1984
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5856
PB  - Београд : Институт за српскохрватски језик
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Једна дијалекатска паралела
T1  - Eine Dialektparallele
SP  - 119
EP  - 147
VL  - 40
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5856
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1984",
publisher = "Београд : Институт за српскохрватски језик",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Једна дијалекатска паралела, Eine Dialektparallele",
pages = "119-147",
volume = "40",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5856"
}

Пецо, А.. (1984). Једна дијалекатска паралела. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српскохрватски језик., 40, 119-147.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5856

Пецо А. Једна дијалекатска паралела. in Јужнословенски филолог. 1984;40:119-147.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5856 .

Пецо, Асим, "Једна дијалекатска паралела" in Јужнословенски филолог, 40 (1984):119-147,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5856 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1982
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8013
PB  - Београд : Иститут за српскохрватски језик
T2  - Наш језик
T1  - Неколико напомена уз претходни чланак проф. М. Могуша
SP  - 254
EP  - 264
VL  - 25
IS  - 4-5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8013
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1982",
publisher = "Београд : Иститут за српскохрватски језик",
journal = "Наш језик",
title = "Неколико напомена уз претходни чланак проф. М. Могуша",
pages = "254-264",
volume = "25",
number = "4-5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8013"
}

Пецо, А.. (1982). Неколико напомена уз претходни чланак проф. М. Могуша. in Наш језик
Београд : Иститут за српскохрватски језик., 25(4-5), 254-264.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8013

Пецо А. Неколико напомена уз претходни чланак проф. М. Могуша. in Наш језик. 1982;25(4-5):254-264.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8013 .

Пецо, Асим, "Неколико напомена уз претходни чланак проф. М. Могуша" in Наш језик, 25, no. 4-5 (1982):254-264,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8013 .

TY  - JOUR
AU  - Пецо, Асим
PY  - 1982
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5836
PB  - Београд : Институт за српскохрватски језик
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Јурај Крижанић као акцентолог
T1  - Юоpий Крижaнич как акцентолог
SP  - 63
EP  - 78
VL  - 38
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5836
ER  - 

@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "1982",
publisher = "Београд : Институт за српскохрватски језик",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Јурај Крижанић као акцентолог, Юоpий Крижaнич как акцентолог",
pages = "63-78",
volume = "38",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5836"
}

Пецо, А.. (1982). Јурај Крижанић као акцентолог. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српскохрватски језик., 38, 63-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5836

Пецо А. Јурај Крижанић као акцентолог. in Јужнословенски филолог. 1982;38:63-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5836 .

Пецо, Асим, "Јурај Крижанић као акцентолог" in Јужнословенски филолог, 38 (1982):63-78,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5836 .