TY  - CHAP
AU  - Станковић, Станислав
AU  - Лаброска, Веселинка
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12466
AB  - Dans cet article, nous analysons les phénomènes interférents serbo-macédoniens présents,
sur le plan morphosyntaxique, dans le code linguistique macédonien des douze Macédoniens au
Sud du Banat. Le matériel est collecté sur le terrain lors des interviews faits avec des locuteurs
natifs du macédonien qui habitent depuis longtemps au Banat, si bien qu’ils possèdent une compétence
linguistique tant macédonienne que serbe. L’influence du serbe sur le système linguistique
macédonien se trouve dans tous les idiolectes analysés. Les phénomènes interférents sont
les plus nombreux sur le plan lexical, et ensuite sur le plan de la flexion et de l’ordre des mots
dans la phrase ; en effet, nous avons noté une grande fréquence des modèles flexionnels serbes
et de la linéarisation serbe dans le code linguistique macédonien, ce qui relève, néanmoins, un
rapport asymétrique entre deux langues dans le contexte donné.
AB  - У раду се анализирају српско-македонске интерферентне појаве на морфосинтаксичком плану у македонском језичком коду дванаесторо Македонаца у
јужном Банату. Материјал је сакупљен на терену у интервјуима са изворним
говорницима македонског језика који су рођени или пак дуго живе у Банату, те
поседују и македонску и српску језичку компетенцију. Утицај српског на македонски језички систем присутан је у свим анализираним идиолектима. Интерферентне појаве најприсутније су на лексичком плану, а затим на плану флексије и реда речи у реченици, тј. бележи се велика фреквенција српских флексивних модела и српске линеаризације у македонском језичком коду, што указује на несиметричан однос између двају језика у датом контакту.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана
T1  - За српско-македонската јазична интерференција на морфосинтаксичко рамниште кај Македонците во јужен Банат
T1  - De l’interférence linguistique serbo-macédonienne sur le plan morphosyntaxique auprès des macédoniens au sud du Banat
SP  - 241
EP  - 253
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12466
ER  - 

@inbook{
author = "Станковић, Станислав and Лаброска, Веселинка",
year = "2015",
abstract = "Dans cet article, nous analysons les phénomènes interférents serbo-macédoniens présents,
sur le plan morphosyntaxique, dans le code linguistique macédonien des douze Macédoniens au
Sud du Banat. Le matériel est collecté sur le terrain lors des interviews faits avec des locuteurs
natifs du macédonien qui habitent depuis longtemps au Banat, si bien qu’ils possèdent une compétence
linguistique tant macédonienne que serbe. L’influence du serbe sur le système linguistique
macédonien se trouve dans tous les idiolectes analysés. Les phénomènes interférents sont
les plus nombreux sur le plan lexical, et ensuite sur le plan de la flexion et de l’ordre des mots
dans la phrase ; en effet, nous avons noté une grande fréquence des modèles flexionnels serbes
et de la linéarisation serbe dans le code linguistique macédonien, ce qui relève, néanmoins, un
rapport asymétrique entre deux langues dans le contexte donné., У раду се анализирају српско-македонске интерферентне појаве на морфосинтаксичком плану у македонском језичком коду дванаесторо Македонаца у
јужном Банату. Материјал је сакупљен на терену у интервјуима са изворним
говорницима македонског језика који су рођени или пак дуго живе у Банату, те
поседују и македонску и српску језичку компетенцију. Утицај српског на македонски језички систем присутан је у свим анализираним идиолектима. Интерферентне појаве најприсутније су на лексичком плану, а затим на плану флексије и реда речи у реченици, тј. бележи се велика фреквенција српских флексивних модела и српске линеаризације у македонском језичком коду, што указује на несиметричан однос између двају језика у датом контакту.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана",
booktitle = "За српско-македонската јазична интерференција на морфосинтаксичко рамниште кај Македонците во јужен Банат, De l’interférence linguistique serbo-macédonienne sur le plan morphosyntaxique auprès des macédoniens au sud du Banat",
pages = "241-253",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12466"
}

Станковић, С.,& Лаброска, В.. (2015). За српско-македонската јазична интерференција на морфосинтаксичко рамниште кај Македонците во јужен Банат. in Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 241-253.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12466

Станковић С, Лаброска В. За српско-македонската јазична интерференција на морфосинтаксичко рамниште кај Македонците во јужен Банат. in Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана. 2015;:241-253.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12466 .

Станковић, Станислав, Лаброска, Веселинка, "За српско-македонската јазична интерференција на морфосинтаксичко рамниште кај Македонците во јужен Банат" in Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана (2015):241-253,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12466 .

TY  - JOUR
AU  - Станковић, Станислав
AU  - Бошњаковић, Жарко С.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2231
AB  - У раду се даје краћи опис главнијих особина народних говора у српско-македонским контактним зонама, и то пре свега говора на терену призренско-тимочке дијалекатске области. Оне су разврстане у четири групе: дијалекатске особине настале на српској територији, дијалекатске особине настале на македонској територији, дијалекатске особине настале у прелазним зонама и на балканизме. Уз примере из живога казивања информаторки Данице Чивлачки Трајанове (1913) из Побужја и Зорке Каровчевић Нинић (1936) из Кучевиста (Скопска Црна Гора), постављају се питања и задаци за анализу приложених дијалекатских текстова.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Philologia Mediana
T1  - Анализа дијалекатскога текста : На примеру говoра Скопске Црне Горе
SP  - 417
EP  - 437
VL  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2231
ER  - 

@article{
author = "Станковић, Станислав and Бошњаковић, Жарко С.",
year = "2015",
abstract = "У раду се даје краћи опис главнијих особина народних говора у српско-македонским контактним зонама, и то пре свега говора на терену призренско-тимочке дијалекатске области. Оне су разврстане у четири групе: дијалекатске особине настале на српској територији, дијалекатске особине настале на македонској територији, дијалекатске особине настале у прелазним зонама и на балканизме. Уз примере из живога казивања информаторки Данице Чивлачки Трајанове (1913) из Побужја и Зорке Каровчевић Нинић (1936) из Кучевиста (Скопска Црна Гора), постављају се питања и задаци за анализу приложених дијалекатских текстова.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Philologia Mediana",
title = "Анализа дијалекатскога текста : На примеру говoра Скопске Црне Горе",
pages = "417-437",
volume = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2231"
}

Станковић, С.,& Бошњаковић, Ж. С.. (2015). Анализа дијалекатскога текста : На примеру говoра Скопске Црне Горе. in Philologia Mediana
Ниш : Филозофски факултет., 7, 417-437.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2231

Станковић С, Бошњаковић ЖС. Анализа дијалекатскога текста : На примеру говoра Скопске Црне Горе. in Philologia Mediana. 2015;7:417-437.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2231 .

Станковић, Станислав, Бошњаковић, Жарко С., "Анализа дијалекатскога текста : На примеру говoра Скопске Црне Горе" in Philologia Mediana, 7 (2015):417-437,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2231 .

TY  - JOUR
AU  - Станковић, Станислав
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12644
AB  - лето 2012. године у својој родној Шумадији преминуо је др Милосав
Вукићевић, редовни професор Приштинског универзитета у пензији. Упокојењем професора Вукићевића приштинска филологија остала је без једнога
од својих најзначајнијих представника, у факултетској настави српскога језика
и србистици достојнога ученика и настављача дела Данила Барјактаревића,
Милорада Ћорца и Ивана Јерковића. Његови студенти, сарадници и колеге
остали су без истинскога учитеља и пријатеља, косовско-метохијски народни
говори и језик старијих административних српских списа и новина без врснога
истраживача, Лепеница и Гружа без својега дијалектолога, лексикографа и
хроничара, породица Вукићевић без брижнога супруга и родитеља.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Милосав Вукићевић (18.9.1932–16.7.2012)
SP  - 821
EP  - 827
VL  - 19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12644
ER  - 

@article{
author = "Станковић, Станислав",
year = "2014",
abstract = "лето 2012. године у својој родној Шумадији преминуо је др Милосав
Вукићевић, редовни професор Приштинског универзитета у пензији. Упокојењем професора Вукићевића приштинска филологија остала је без једнога
од својих најзначајнијих представника, у факултетској настави српскога језика
и србистици достојнога ученика и настављача дела Данила Барјактаревића,
Милорада Ћорца и Ивана Јерковића. Његови студенти, сарадници и колеге
остали су без истинскога учитеља и пријатеља, косовско-метохијски народни
говори и језик старијих административних српских списа и новина без врснога
истраживача, Лепеница и Гружа без својега дијалектолога, лексикографа и
хроничара, породица Вукићевић без брижнога супруга и родитеља.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Милосав Вукићевић (18.9.1932–16.7.2012)",
pages = "821-827",
volume = "19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12644"
}

Станковић, С.. (2014). Милосав Вукићевић (18.9.1932–16.7.2012). in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 19, 821-827.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12644

Станковић С. Милосав Вукићевић (18.9.1932–16.7.2012). in Српски језик. 2014;19:821-827.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12644 .

Станковић, Станислав, "Милосав Вукићевић (18.9.1932–16.7.2012)" in Српски језик, 19 (2014):821-827,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12644 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
AU  - Станковић, Станислав
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7112
AB  - У раду су представљене неколике конструкције с предлогом од прибележене на терену скопскоцрногорског и горњоморавског
говора. Свраћена је пажња на граматикализацију овога предлога у високобалканизованим народним говорима централнобалканске дијалекатске зоне,
али и у једном косовско-ресавском говору, узимајући у обзир и македонски
и српски језички стандард.
PB  - Скопје : Институт за македонски јазик
T2  - Македонски јазик
T1  - Из семантике конструкција с предлогом од у говорима Скопске Црне Горе и Горње Мораве
SP  - 25
EP  - 36
VL  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7112
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија and Станковић, Станислав",
year = "2010",
abstract = "У раду су представљене неколике конструкције с предлогом од прибележене на терену скопскоцрногорског и горњоморавског
говора. Свраћена је пажња на граматикализацију овога предлога у високобалканизованим народним говорима централнобалканске дијалекатске зоне,
али и у једном косовско-ресавском говору, узимајући у обзир и македонски
и српски језички стандард.",
publisher = "Скопје : Институт за македонски јазик",
journal = "Македонски јазик",
title = "Из семантике конструкција с предлогом од у говорима Скопске Црне Горе и Горње Мораве",
pages = "25-36",
volume = "61",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7112"
}

Милорадовић, С.,& Станковић, С.. (2010). Из семантике конструкција с предлогом од у говорима Скопске Црне Горе и Горње Мораве. in Македонски јазик
Скопје : Институт за македонски јазик., 61, 25-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7112

Милорадовић С, Станковић С. Из семантике конструкција с предлогом од у говорима Скопске Црне Горе и Горње Мораве. in Македонски јазик. 2010;61:25-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7112 .

Милорадовић, Софија, Станковић, Станислав, "Из семантике конструкција с предлогом од у говорима Скопске Црне Горе и Горње Мораве" in Македонски јазик, 61 (2010):25-36,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7112 .

TY  - CHAP
AU  - Милорадовић, Софија
AU  - Станковић, Станислав
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6594
AB  - У раду
је разматрана
географија
различитих
синтаксичких
формалних
експликација
за исказивање
праве
припадности
(кућа
[од] мога оца//моме
оцу
кућа//
на мојега
а татка/оца кућа)
и тзв. егзистенцијалне
посвојности
(сестра
[од] мог
а оца//моме
оцу сестра//на мојега татка/оца сестра) у конструкцијама
у којима
је посесор
идентификован
именицом,
као и фреквенција
употребе
ових експликација
у трима
дијалекатским
јединицама
на територији
Косова
и Метохије.
AB  - В работе рассматривается география распространения различных синтаксических формальных показателей по выражению категории принадлежности (кућа [од] мога оца// моме оцу кућа// на мојег татка/ оца кућа) и так называемой экзистенциональной притяжательности (сестра [од] мога оца// моме оцу сестра// на мојег татка/ оца сестра) в конструкциях, в которых посессор обозначен именем существительным, а также частота употреблений подобных выражений в трех диалектах на территории Косова и Метохии: призренско- южноморавского, косовско- ресавского и зетско- сеничкого. В результате исследования делается вывод о том, что в юго-восточных и восточных частях призренско- южноморавского говора на территории автономного края для выражения посессивности чаще всего используется на-конструкция, в то время как в западных и центральных областях преобладающим становится посессивный датив, который используется на территории распространения всего косовско- ресавского диалекта Косова и Метохии и в зетско- сенчкого диалекта Среднего Ибра. Генитивная конструкция с предлогом о + род. падеж / CG встречается редко, как конкурент выше указанным синтаксическим категориям, выражающим категорию посессивности, причем, употребляется только в отдельных призренско- южноморавских и косовско- ресавких говорах автономного края, а также в зетско- сеничких говорах Ибарского Колашина. Судя по фактам, указанным в существующей литературе, посессивный беспредложный генитив используется в метохских говорах наряду с посессивным дативом, а также в говорах Ибарского Колашина, где принадлежность выражается как генитивной конструкцией с предлогом, так и морфологически, т.е. при помощи посессивного суффикса. В сербской литературе по диалектологии до настоящего времени указывалось об использовании генитива и датива для выражения отношений принадлежности и обладания. В данной работе обращается внимание на достаточно широкое употребление субстантивного посессивного датива на территории косовско- ресавского диалекта, как и на относительно слабую конкурентность аналитических посессивных на-конструкций в отношении посессивного датива на территории распространения призренско- южноморавских говоров в Косово и Метохии, смотря по значительной распространенности аналитических конструкций в ближайшем диалектном окружении балканских сербских говоров.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет
T2  - Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : Међународни тематски зборник. Књига 1 : Језик и народна традиција
T1  - О исказивању припадничко-поседничког односа у српским народним говорима на Косову и Метохији
T1  - О выражении отношений принадлежности и обладания в сербских народных говорах Косова и Метохии
SP  - 159
VL  - 173
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6594
ER  - 

@inbook{
author = "Милорадовић, Софија and Станковић, Станислав",
year = "2010",
abstract = "У раду
је разматрана
географија
различитих
синтаксичких
формалних
експликација
за исказивање
праве
припадности
(кућа
[од] мога оца//моме
оцу
кућа//
на мојега
а татка/оца кућа)
и тзв. егзистенцијалне
посвојности
(сестра
[од] мог
а оца//моме
оцу сестра//на мојега татка/оца сестра) у конструкцијама
у којима
је посесор
идентификован
именицом,
као и фреквенција
употребе
ових експликација
у трима
дијалекатским
јединицама
на територији
Косова
и Метохије., В работе рассматривается география распространения различных синтаксических формальных показателей по выражению категории принадлежности (кућа [од] мога оца// моме оцу кућа// на мојег татка/ оца кућа) и так называемой экзистенциональной притяжательности (сестра [од] мога оца// моме оцу сестра// на мојег татка/ оца сестра) в конструкциях, в которых посессор обозначен именем существительным, а также частота употреблений подобных выражений в трех диалектах на территории Косова и Метохии: призренско- южноморавского, косовско- ресавского и зетско- сеничкого. В результате исследования делается вывод о том, что в юго-восточных и восточных частях призренско- южноморавского говора на территории автономного края для выражения посессивности чаще всего используется на-конструкция, в то время как в западных и центральных областях преобладающим становится посессивный датив, который используется на территории распространения всего косовско- ресавского диалекта Косова и Метохии и в зетско- сенчкого диалекта Среднего Ибра. Генитивная конструкция с предлогом о + род. падеж / CG встречается редко, как конкурент выше указанным синтаксическим категориям, выражающим категорию посессивности, причем, употребляется только в отдельных призренско- южноморавских и косовско- ресавких говорах автономного края, а также в зетско- сеничких говорах Ибарского Колашина. Судя по фактам, указанным в существующей литературе, посессивный беспредложный генитив используется в метохских говорах наряду с посессивным дативом, а также в говорах Ибарского Колашина, где принадлежность выражается как генитивной конструкцией с предлогом, так и морфологически, т.е. при помощи посессивного суффикса. В сербской литературе по диалектологии до настоящего времени указывалось об использовании генитива и датива для выражения отношений принадлежности и обладания. В данной работе обращается внимание на достаточно широкое употребление субстантивного посессивного датива на территории косовско- ресавского диалекта, как и на относительно слабую конкурентность аналитических посессивных на-конструкций в отношении посессивного датива на территории распространения призренско- южноморавских говоров в Косово и Метохии, смотря по значительной распространенности аналитических конструкций в ближайшем диалектном окружении балканских сербских говоров.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет",
journal = "Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : Међународни тематски зборник. Књига 1 : Језик и народна традиција",
booktitle = "О исказивању припадничко-поседничког односа у српским народним говорима на Косову и Метохији, О выражении отношений принадлежности и обладания в сербских народных говорах Косова и Метохии",
pages = "159",
volume = "173",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6594"
}

Милорадовић, С.,& Станковић, С.. (2010). О исказивању припадничко-поседничког односа у српским народним говорима на Косову и Метохији. in Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : Међународни тематски зборник. Књига 1 : Језик и народна традиција
Косовска Митровица : Филозофски факултет., 173, 159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6594

Милорадовић С, Станковић С. О исказивању припадничко-поседничког односа у српским народним говорима на Косову и Метохији. in Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : Међународни тематски зборник. Књига 1 : Језик и народна традиција. 2010;173:159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6594 .

Милорадовић, Софија, Станковић, Станислав, "О исказивању припадничко-поседничког односа у српским народним говорима на Косову и Метохији" in Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : Међународни тематски зборник. Књига 1 : Језик и народна традиција, 173 (2010):159,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6594 .

TY  - CHAP
AU  - Станковић, Селена
AU  - Станковић, Станислав
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6595
AB  - У раду се разматрају творбено-лексичке јединице којим се у двема по-
следњим деценијама у француском језику именује србијска! покрајина Косо-
во и Метохија и њени становници. Преглед употребе речених онима указује
на круцијалне елементе интернационалног лингвистичког инвентара полити-
чки најутицајнијих западних земаља које на једном делу територије Републи-
ке Србије желе да успоставе суверенитет тзв. републике косово и да произведу
још једну тзв. модерну западнобалканску и евроиску нацију – тзв. косоваре.
Истиче се улога и значај језичке политике у спровођењу геополитичких
циљева поменутог дела међународне политичке заједнице.
AB  - There had been several established lexical varieties for naming Kosovo and
Metohia and its inhabitants in the French language till the latest local conflicts
in this Serbian province. Different registers of French, as well as descriptive and
bilingual dictionaries published by the last decade of the 20th century, list the
following equivalents for the administrative horonym Kosovo and Metohia and its
ethnics: le Kosovo (and le Kossovo), la région de Kosovo-Metohija (and le Kosmet), la Province de Kos(s)ovo-et-Métochie; les habitants (originares) du Kosovo, les
Kosoviens, les Kosovais, les Kosovois. New lexical units which name this province
and its inhabitants have been formed in the last two decades and these are borrowed
words from the Albanian language: le Kosova and Kosovar, Kosovare. The loan word
Kosovar is used to denote members of all six ethnic groups in Kosovo and Metohia
(les Kosovars, and to distinguish between ethnic groups: les Kosovars albanais, les
Kosovars serbes, les Kosovars bosniaques etc.). Consequently, Kosmet citizens are
categorized as a nation, and this part of the Republic of Serbia is tagged as a state.
Accordingly, this language tool is being used to advocate for the so called “Republic
of Kosovo” and “new Balkan and European nation of Kosovars” in the political
and military circles. However, the national and linguistic policy of the Republic of
Serbia is characterized by irresponsible use of the loan word Kosovar (which has
a devastating effect on Serbian national and state objectives) in both international
and domestic colloquial communication. Furthermore, the Serbs themselves are
uncritical towards this segment of international linguistic manipulation.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет
T2  - Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : Међународни тематски зборник. Књига 1 : Језик и народна традиција
T1  - О именовању косовскометохијске покрајине и њених становника у француском језику
T1  - Оn Naming Kosovo and Metohia Province and its Inhabitants in the French Language
SP  - 301
EP  - 317
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6595
ER  - 

@inbook{
author = "Станковић, Селена and Станковић, Станислав",
year = "2010",
abstract = "У раду се разматрају творбено-лексичке јединице којим се у двема по-
следњим деценијама у француском језику именује србијска! покрајина Косо-
во и Метохија и њени становници. Преглед употребе речених онима указује
на круцијалне елементе интернационалног лингвистичког инвентара полити-
чки најутицајнијих западних земаља које на једном делу територије Републи-
ке Србије желе да успоставе суверенитет тзв. републике косово и да произведу
још једну тзв. модерну западнобалканску и евроиску нацију – тзв. косоваре.
Истиче се улога и значај језичке политике у спровођењу геополитичких
циљева поменутог дела међународне политичке заједнице., There had been several established lexical varieties for naming Kosovo and
Metohia and its inhabitants in the French language till the latest local conflicts
in this Serbian province. Different registers of French, as well as descriptive and
bilingual dictionaries published by the last decade of the 20th century, list the
following equivalents for the administrative horonym Kosovo and Metohia and its
ethnics: le Kosovo (and le Kossovo), la région de Kosovo-Metohija (and le Kosmet), la Province de Kos(s)ovo-et-Métochie; les habitants (originares) du Kosovo, les
Kosoviens, les Kosovais, les Kosovois. New lexical units which name this province
and its inhabitants have been formed in the last two decades and these are borrowed
words from the Albanian language: le Kosova and Kosovar, Kosovare. The loan word
Kosovar is used to denote members of all six ethnic groups in Kosovo and Metohia
(les Kosovars, and to distinguish between ethnic groups: les Kosovars albanais, les
Kosovars serbes, les Kosovars bosniaques etc.). Consequently, Kosmet citizens are
categorized as a nation, and this part of the Republic of Serbia is tagged as a state.
Accordingly, this language tool is being used to advocate for the so called “Republic
of Kosovo” and “new Balkan and European nation of Kosovars” in the political
and military circles. However, the national and linguistic policy of the Republic of
Serbia is characterized by irresponsible use of the loan word Kosovar (which has
a devastating effect on Serbian national and state objectives) in both international
and domestic colloquial communication. Furthermore, the Serbs themselves are
uncritical towards this segment of international linguistic manipulation.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет",
journal = "Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : Међународни тематски зборник. Књига 1 : Језик и народна традиција",
booktitle = "О именовању косовскометохијске покрајине и њених становника у француском језику, Оn Naming Kosovo and Metohia Province and its Inhabitants in the French Language",
pages = "301-317",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6595"
}

Станковић, С.,& Станковић, С.. (2010). О именовању косовскометохијске покрајине и њених становника у француском језику. in Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : Међународни тематски зборник. Књига 1 : Језик и народна традиција
Косовска Митровица : Филозофски факултет., 301-317.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6595

Станковић С, Станковић С. О именовању косовскометохијске покрајине и њених становника у француском језику. in Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : Међународни тематски зборник. Књига 1 : Језик и народна традиција. 2010;:301-317.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6595 .

Станковић, Селена, Станковић, Станислав, "О именовању косовскометохијске покрајине и њених становника у француском језику" in Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : Међународни тематски зборник. Књига 1 : Језик и народна традиција (2010):301-317,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6595 .

TY  - BOOK
AU  - Станковић, Станислав
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7218
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Границе призренско-тимочких говора у власотиначкоме крају
T1  - The Boundaries of the Prizren-Timok Vernaculars in the Area o0f Vlasotince
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7218
ER  - 

@book{
author = "Станковић, Станислав",
year = "2008",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Границе призренско-тимочких говора у власотиначкоме крају, The Boundaries of the Prizren-Timok Vernaculars in the Area o0f Vlasotince",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7218"
}

Станковић, С.. (2008). Границе призренско-тимочких говора у власотиначкоме крају. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7218

Станковић С. Границе призренско-тимочких говора у власотиначкоме крају. 2008;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7218 .

Станковић, Станислав, "Границе призренско-тимочких говора у власотиначкоме крају" (2008),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7218 .

TY  - JOUR
AU  - Станковић, Станислав
PY  - 2002
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10017
PB  - Косовска Митровица : Филозофки факултет Универзитета у Приштини
T2  - Зборник радова филозофског факултета
T1  - Дијалекти српскога језика на тлу Косова и Метохије : Социолингвистичка скица, ареал и досадашња истраживања
SP  - 251
EP  - 259
VL  - 32
IS  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10017
ER  - 

@article{
author = "Станковић, Станислав",
year = "2002",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофки факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Зборник радова филозофског факултета",
title = "Дијалекти српскога језика на тлу Косова и Метохије : Социолингвистичка скица, ареал и досадашња истраживања",
pages = "251-259",
volume = "32",
number = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10017"
}

Станковић, С.. (2002). Дијалекти српскога језика на тлу Косова и Метохије : Социолингвистичка скица, ареал и досадашња истраживања. in Зборник радова филозофског факултета
Косовска Митровица : Филозофки факултет Универзитета у Приштини., 32(12), 251-259.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10017

Станковић С. Дијалекти српскога језика на тлу Косова и Метохије : Социолингвистичка скица, ареал и досадашња истраживања. in Зборник радова филозофског факултета. 2002;32(12):251-259.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10017 .

Станковић, Станислав, "Дијалекти српскога језика на тлу Косова и Метохије : Социолингвистичка скица, ареал и досадашња истраживања" in Зборник радова филозофског факултета, 32, no. 12 (2002):251-259,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10017 .