@book{
author = "Никетић, Марјан and Томовић, Гордана",
year = "2018",
abstract = "Публикација „Критичка листа васкуларне флоре Србије“ (у даљем
тексту „Листа“) дуго је чекана и на задовољство ботаничара Србије,
Балканског полуострва и Европе коначно је пред нама. У научној и стручној
јавности већ дуже време постоји потреба за оваквом „Листом“ или „Ка-
талогом“ где ће на прегледан и сажет начин бити критички обједињени
таксономски и хоролошки подаци о целокупној васкуларној флори Србије
усклађени са савременим схватањима таксономске ботанике и фитогеогра-
фије. Ова публикација појављује се у време када се у многим земљама Европе
публикују овакви критички оријентисани прегледи флора усклађени са
нарастајућим и новим таксономским и хоролошким сазнањима.
Ова „Листа“ била је неопходна из два најважнија разлога. Први и
најважнији, који је подстакао штампање Критичке листе васкуларне флоре
Србије, био је тај што се у последњих двадесет година биљна таксономија и
биогеографија веома интензивно развијала захваљујући новим методама и
приступима, пре свега молекуларне филогеније, примени генетичких метода
(нпр. количина ДНК), свеобухватним монографским обрадама појединих
родова, екстремно варијабилних врста, агрегата и комплекса, и обиља нових
података о распрострањењу таксона у Србији, тако да је у многим случајеви-
ма дошло до великих промена у схватању њихове таксономије и филогеније.
Све те промене у таксономском и номенклатурном схватању врста било је
неопходно размотрити и утврдити за које је таксоне у рангу врста, подврста и
хибрида потврђено присуство на територији Србије, пре свега, на основу
доказног материјала (хербарских ексиката), чије присуство је сумњиво и
засновано на старим (али и новим) литературним подацима и које таксоне
треба искључити из флоре Србије, јер њихово присуство није доказано или је
резултат грешака у детерминацији и преношењу таквих података у литера-
турне изворе. С друге стране, издавањем едиције „Флора СР Србије 1–10“
нагло је порасло интересовање ботаничара да се темељније посвете терен-
ским истраживањима како би се сакупили и допунили подаци о врстама,
њиховом распрострањењу и екологији. У последњих 40 година констатован
је велики број нових врста за флору Србије и прикупљена обимна грађа о
њиховом распрострањењу на територији Србије. Све то је урађено упркос
веома неповољној научној клими која готово више од пола века влада у Србији према оним биолошким дисциплинама са најдужом традицијом као
што су таксономија, систематика, флористика, фаунистика и биогеографија.
Други, не мање важан разлог, је тај што је у првом издању капиталног
дела српске ботанике, осмотомне „Флоре СР Србије“ (1970–1976) и у два
додатка (1977, 1986), која је урађена необично великом брзином за такву
врсту публикације, учињен одређен број грешака, непрецизности и/или
недоречености које је ваљало отклонити у новим издањима „Флоре“. Ови
недостаци су највећим делом настали због недовољног ослањања на постоје-
ћу хербарску грађу која је била расута по несређеним хербарским збиркама
на факултетима и институтима, осим у Природњачком музеју у Београду који
је тада био једина релевантна, сређена и доступна хербарска збирка у Србији.
У одређеном броју случајева литературни извори о присуству одређених
врста нису проверавани на терену, а многи и нису ни узети у обзир. Највећим
делом аутори „Флоре“ су се ослањали на две Панчићеве „Флоре Кнежевине
Србије“ и Хајеков „Продромус флоре Балканског полуострва“ (Prodromus
florae Peninsulae Balcanicae), што свакако није било довољно, бар из два
елементарна разлога: територија ондашње Србије, када су објављена ова
капитална ботаничка дела, није била по величини и по политичкој рејониза-
цији иста као данашња, а поред тога од публиковања „Флоре СР Србије“ пре
готово 40 година прикупљен је велики број нових података о васкуларној
флори Србије. Тако су у „Флори СР Србије“, на пример, навођене врсте које
нису забележене или се сумњало да их има у Србији на основу старих и
непроверених литературних података. За многе врсте дати су непотпуни
подаци о распрострањењу, иако су такви подаци били доступни у хербарским
збиркама и литературним изворима. Код одређеног броја врста такви подаци
су изостављени или крајње уопштени, а у неким случајевима и погрешни.
Важно је нагласити и то да је „Флора СР Србије“ била једина релевантна
литература на коју су се позивали аутори капиталних дела какве су Флора
Европе (Flora Europaeа 1–5, 1964–1980), Проверена листа медитеранске
флоре (Med-Checklist, 1–4, 1984–2008), електронске базе података (Euro+Med,
The Plant List, IPNI, IOPI), итд., те да су одређени недостаци из „Флоре СР
Србије“ аутоматски и некритички преношени у ова ботаничка дела. Прва два
тома новог издања Флоре Србије (1992, 2012) у великој мери су отклонила
поменуте недостатке претходног издања.
Иако се може понегде прочитати да у истраживањима флоре и фауне у
Србији постоји континуитет, ипак истине ради, важно је нагласити да су се
она од Панчића до данас одвијала са великим прекидима. Заправо, од
Панчића и Саве Петровића, а нешто касније и Ж. Јуришића и Н. Кошанина,
који су првенствено истраживали флору Македоније, није било усмерених
флористичких истраживања у Србији. Она су превасходно била препуштена
посвећеним појединцима из Природњачког музеја или са Катедри за
систематику биљака и/или ботанику појединих факултета из универзитетских
центара, док се највећи број теренских ботаничара, следећи главне правце савремених ботаничких истраживања у свету, усмерио према истраживањима
вегетације, идиекологије и физиолошке екологије биљака. Једном речју, у
таквој научној политици, флористичка, таксономска и хоролошка истражива-
ња била су узгредна. Тек након публиковања Флоре СР Србије 1–10
флористичка истраживања добијају на замаху захваљујући младим генераци-
јама ботаничара у универзитетским центрима у Србији (Београд, Нови Сад,
Ниш). Али и то није било довољно да се истраживањима покрије целокупна
територија Србије, те отуд још увек има њених делова који су са флористи-
чког становишта мање интересантни, али и најмање истражени, због тога што
су на таквим деловима територије Србије природна станишта највећим делом
претворена у пољопривредне или урбане површине. То се највише односи на
равничарске делове Војводине, Мачве, Стига и Поморавља, као и околину
највећих градова у Србији. Такође, остаје проблем малог броја кадрова,
односно експерата за поједине групе биљака, тако да значајан проценат
флоре није истражен на задовољавајући начин, што се и види из анализе у
уводу првог тома „Листе“.
„Листа“ даје комплетан пресек тренутних знања о таксономији и
хорологији васкуларне флоре. Из „Листе“ ће се јасно видети колико је флора
Србије истражена, шта је из списка врста одбачено, шта би ваљало проверити
и шта је убачено као нова врста (таксон). „Листа“ је на одређен начин путоказ
ботаничарима шта би и где би на терену требало истраживати и шта би
требало проверавати у будућности.
„Листа“ је предвиђена као интегрална публикација која ће обухватити
целокупну васкуларну флору Србије која је прелиминарно процењена на 4200
до 4300 таксона у рангу врста, подврста и хибрида. Због обимности посла,
који је подразумевао проверу хербарских збирки, огромног броја литератур-
них података, и консултовања најновијих таксономских монографија и база
података, одлучено је да се „Листа“ подели у више делова, при чему су, у
првом тому, обрађене пречице (Lycopodiopsida), праве папрати (Polypodiopsida),
гнетуми (Gnetopsida), голосеменице (Pinopsida), и монокотиле (Liliopsida)
са укупно 1004 врсте, подврсте и хибрида (укључујући и 157 таксона
чије је присуство у флори Србије оспорено), сврстане у 33 реда и 49
фамилија.
Једном речју, било је крајње време да се направи рекапитулација и
усаглашавање таксономских и хоролошких података о васкуларној флори
Србије. У том погледу аутори Критичке листе васкуларне флоре Србије
научни саветник др Марјан Никетић и проф. др Гордана Томовић са са-
радницима, односно експертима, за поједине фамилије: Poaceae (проф. др
Дмитар Лакушић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду), Cyperaceae,
Iridaceae (проф. др Владимир Ранђеловић, Природно-математички факултет,
Универзитет у Нишу), Liliaceae s.l. (проф. др Горан Аначков, Природно-
-математички факултет, Универзитет у Новом Саду) и Orchidaceae (др Владан Ђорђевић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду) уложили су велики
напор и знање да провере податке и утврде чињенично стање у погледу
таксономског статуса и хоролошких података о присуству таксона на
територији Србије. Велику помоћ аутори „Листе“ имали су од врсних
флористичара проф. др Пала Боже (Природно-математички факултет, Уни-
верзитет у Новом Саду), Проф. др Зорана Кривошеја (Природно-математички
факултет у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини), проф. др Бојана
Златковића (Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу), др
Предрага Лазаревића (Биолошки факултет, Универзитет у Београду) и Ранка
Перића (Покрајински завод за заштиту природе у Новом Саду). Овако
урађена „Листа“ свакако је подухват водећих ботаничара Србије који су уз
велики труд и знање допринели да се ово значајно дело српске ботанике, под
покровитељством Српске академије наука и уметности одштампа и тиме
омогући коришћење ботаничарима региона и Европе који се баве или се
интересују за биљни свет Србије и Балканског полуострва.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Критичка листа врста васкуларне флоре Србије. 1, Lycopodiopsida, Polypodiopsida, Gnetopsida, Pinopsida и Liliopsida, An Annotated Checklist of Vascular Flora of Serbia",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10514"
}