TY  - CHAP
AU  - Дражета, Богдан
AU  - Гуја Дражета, Зорана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14222
AB  - Култура узгоја винове лозе и певања о њој представља важан део традиционалне и савремене културе словенских и других група народа. Предмет нашег чланка биће приказ и анализа справљања производа од грожђа као што су вино, ракија и сок код припадника дела јужнословенских народа – Срба, Бошњака и Хрвата – у Републици Србији и Босни и Херцеговини. Поред тога, биће контекстуализоване традиционалне песме које се везују за винову лозу код наведених народа у различитим регијама Босне и Херцеговине, као прилог предмету проучавања. Основни метод помоћу кога је грађа прикупљена, уз теренски рад и претрагу релевантне литературе, јесте интервју полуструктурираног типа спроведен са појединим припадницима српског народа у горњем Срему, бошњачког народа у централној Херцеговини и хрватског народа у западној Херцеговини. Критеријум за одабир саговорника био је аматерско или професионално бављење узгојем винове лозе, тј. поседовање одређених знања о овој пракси и појединим обичајима и обредима који се уз њу везују. Овај етнолошки и антрополошки поглед с једне и етномузиколошки поглед с друге стране показује на који начин сарадња између две дисциплине доприноси ширем разумевању како традиционалне тако и савремене културе код дела јужнословенских народа.
AB  - The culture of growing grapevine and singing about it is an important part of the traditional and the contemporary culture of Slavic and other groups of peoples. The subject of our article will be a review and analysis of making grape products such as wine, brandy and juice among members of the South Slavic peoples (Serbs, Bosniaks and Croats) in the Republic of Serbia and Bosnia and Herzegovina. In addition, traditional songs related to the grapevine among these peoples in different regions of Bosnia and Herzegovina will be contextualized, as a contribution to the subject of study. The basic method by which the material was collected, along with fieldwork and archive search, was a semi-structured interview conducted with certain Serbs in the Upper Srem (Serbia), Bosniaks in central Herzegovina, and Croats in western Herzegovina (Bosnia and Herzegovina). The criterion for choosing the interlocutors was their amateur or professional cultivation of grapevine, i.e. their possession of a certain knowledge about this practice, as well as about certain customs and rituals associated with it. This ethnological and anthropological perspective on the one hand, and the ethnomusicological perspective on the other, shows how the cooperation between the two disciplines contributes to a broader understanding of both traditional and contemporary culture among the part of South Slavic peoples, which is important for the contemporary Serbian, Slav, and Balkan folkloristics.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”
PB  - Топола : Културни центар Топола
T2  - Савремена српска фолклористика X
T1  - Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини
T1  - The culture of vine growing and singing about it among some Serbian, Bosniak and Croatian community members in Serbia and in Bosnia and Herzegovina
SP  - 345
EP  - 362
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14222
ER  - 

@inbook{
author = "Дражета, Богдан and Гуја Дражета, Зорана",
year = "2022",
abstract = "Култура узгоја винове лозе и певања о њој представља важан део традиционалне и савремене културе словенских и других група народа. Предмет нашег чланка биће приказ и анализа справљања производа од грожђа као што су вино, ракија и сок код припадника дела јужнословенских народа – Срба, Бошњака и Хрвата – у Републици Србији и Босни и Херцеговини. Поред тога, биће контекстуализоване традиционалне песме које се везују за винову лозу код наведених народа у различитим регијама Босне и Херцеговине, као прилог предмету проучавања. Основни метод помоћу кога је грађа прикупљена, уз теренски рад и претрагу релевантне литературе, јесте интервју полуструктурираног типа спроведен са појединим припадницима српског народа у горњем Срему, бошњачког народа у централној Херцеговини и хрватског народа у западној Херцеговини. Критеријум за одабир саговорника био је аматерско или професионално бављење узгојем винове лозе, тј. поседовање одређених знања о овој пракси и појединим обичајима и обредима који се уз њу везују. Овај етнолошки и антрополошки поглед с једне и етномузиколошки поглед с друге стране показује на који начин сарадња између две дисциплине доприноси ширем разумевању како традиционалне тако и савремене културе код дела јужнословенских народа., The culture of growing grapevine and singing about it is an important part of the traditional and the contemporary culture of Slavic and other groups of peoples. The subject of our article will be a review and analysis of making grape products such as wine, brandy and juice among members of the South Slavic peoples (Serbs, Bosniaks and Croats) in the Republic of Serbia and Bosnia and Herzegovina. In addition, traditional songs related to the grapevine among these peoples in different regions of Bosnia and Herzegovina will be contextualized, as a contribution to the subject of study. The basic method by which the material was collected, along with fieldwork and archive search, was a semi-structured interview conducted with certain Serbs in the Upper Srem (Serbia), Bosniaks in central Herzegovina, and Croats in western Herzegovina (Bosnia and Herzegovina). The criterion for choosing the interlocutors was their amateur or professional cultivation of grapevine, i.e. their possession of a certain knowledge about this practice, as well as about certain customs and rituals associated with it. This ethnological and anthropological perspective on the one hand, and the ethnomusicological perspective on the other, shows how the cooperation between the two disciplines contributes to a broader understanding of both traditional and contemporary culture among the part of South Slavic peoples, which is important for the contemporary Serbian, Slav, and Balkan folkloristics.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Топола : Културни центар Топола",
journal = "Савремена српска фолклористика X",
booktitle = "Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини, The culture of vine growing and singing about it among some Serbian, Bosniak and Croatian community members in Serbia and in Bosnia and Herzegovina",
pages = "345-362",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14222"
}

Дражета, Б.,& Гуја Дражета, З.. (2022). Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини. in Савремена српска фолклористика X
Београд : Удружење фолклориста Србије., 345-362.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14222

Дражета Б, Гуја Дражета З. Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини. in Савремена српска фолклористика X. 2022;:345-362.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14222 .

Дражета, Богдан, Гуја Дражета, Зорана, "Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини" in Савремена српска фолклористика X (2022):345-362,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14222 .

TY  - JOUR
AU  - Дражета, Богдан
AU  - Гуја, Зорана
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13505
AB  - Музика и музички облици представљају неизоставан део сваког
људског друштва и културе. Као што музика може бити „у служби” стварања и пре-
обликовања идентитета, нпр. етничких, регионалних и локалних, она истовремено
може повезивати људе и њихове заједнице. Током обављања теренских истражи-
вања у Сарајеву и Мостару крајем 2017. године, код великог броја саговорника
уочени су ставови и размишљања о делимичном и ситуационом превазилажењу
етно-политичких подела путем музике. Контекст заједничке музичке традиције
свих етничких група у Босни и Херцеговини даје један од оквира за проучавање
односа музике и идентитета на овом простору. У овом раду приказаћемо основне
наративе, настале на основу медијских извештаја и разговора са становницима на-
ведених урбаних целина и њиховог ширег подручја, о томе како музика и музички
облици утичу на међуетничке односе и изградњу локалног, градског идентитета.
Може се рећи да на нивоу Босне и Херцеговине музика у одређеној мери показује
другачији правац насупрот тренутном јавном и медијском дискурсу. Сматрамо да
овај допринос може дати повода за размишљање о томе на који начин музика у
једном друштву (пре)обликује вредности, ставове и понашања људи.
AB  - Music and musical forms represent unfailing part of every human society
and culture. Music can bond people and their communities, as it can be „in the
service” of creating and transforming identities, e.g. ethnic, regional and local.
Ethnological and anthropological view on music treats this phenomenon as the
cultural product, which has certain meanings and influence on society and cul-
ture, i.e. their members in general. Every person from a cultural group has its
own reflections on music, by recognizing abovementioned meanings, which can
be same or different than those of other group members. This is why identity
building process with use of music is very interesting for examination. During
our fieldwork in Sarajevo and Mostar at the end of 2017, we noticed attitudes
and reflections on partial and situational overcoming of ethno-political divisions
through music. Bosnian and Herzegovinian political system is based on the eth-
nic principle, legally supported by Dayton Peace Agreement, a document which
stopped the civil war 1992–1995. Yet the context of common musical tradition
of all ethnic groups in Bosnia and Herzegovina is giving the framework on
examining the relation between music and identity in this area, where identity
question is a very important process looking historically. In this paper, we will
present basic narratives on how music and musical forms impacts on intereth-
nic relations and local, urban identity building process. These narratives were
formed on the basis of media reports and conversations with inhabitants from
aforementioned urban areas and their wider surroundings. It can be said at the
level of Bosnia and Herzegovina, music shows different direction in contrast to
actual public and media discourse. We believe that this contribution can give
instance on thinking about how music in a certain society (re)shapes people’s
values, attitudes and behavior of people. Moreover, collaboration between eth-
nology and anthropology on the one hand, as well as ethnomusicology on the
other hand, may bring some interesting results and exchange of experience for
further research.
AB  - La musique et les formes musicales sont des éléments incontournables de
chaque société et culture humaines. Tout comme la musique peut être « au ser-
vice » de la création et du remodelage des identités, ethniques, régionales et
locales, elle peut en même temps relier les hommes et leurs communautés. Au
cours des recherches de terrain effectuées à Sarajevo et à Mostar vers la fin de
2017, nous avons relevé chez un grand nombre d’interlocuteurs des positions et
des réflexions sur le dépassement partiel et situationnel des divisions ethno-po-
litiques à la faveur de la musique. Le contexte d’une tradition musicale com-
mune à tous les groupes ethniques en Bosnie et Herzégovine offre un des cadres
pour l’étude du rapport de la musique et de l’identité dans cet espace. Dans cet
article nous allons rendre compte des récits fondamentaux, créés à partir des
rapports médiatiques et des entretiens sur l’identité urbaine menés avec des ha-
bitants des villes et des agglomérations mentionnées. Il est possible d’affirmer
qu’en Bosnie-Herzégovine la musique exprime dans une certaine mesure une
orientation différente de celle présente dans le discours publique et médiatique
actuel. Nous considérons que cette contribution peut faire naître une réflexion
sur la manière dont la musique dans une société (re)modèle les valeurs, les atti-
tudes et les comportements des hommes.
PB  - Београд : Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију
T2  - Етноантрополошки проблеми
T1  - Утицај музике на међуетничке односе становника Сарајева и Мостара
T1  - The influence of music in interethnic relations of Sarajevo and Mostar's inhabitants
SP  - 899
EP  - 925
VL  - 13
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v13i4.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13505
ER  - 

@article{
author = "Дражета, Богдан and Гуја, Зорана",
year = "2018",
abstract = "Музика и музички облици представљају неизоставан део сваког
људског друштва и културе. Као што музика може бити „у служби” стварања и пре-
обликовања идентитета, нпр. етничких, регионалних и локалних, она истовремено
може повезивати људе и њихове заједнице. Током обављања теренских истражи-
вања у Сарајеву и Мостару крајем 2017. године, код великог броја саговорника
уочени су ставови и размишљања о делимичном и ситуационом превазилажењу
етно-политичких подела путем музике. Контекст заједничке музичке традиције
свих етничких група у Босни и Херцеговини даје један од оквира за проучавање
односа музике и идентитета на овом простору. У овом раду приказаћемо основне
наративе, настале на основу медијских извештаја и разговора са становницима на-
ведених урбаних целина и њиховог ширег подручја, о томе како музика и музички
облици утичу на међуетничке односе и изградњу локалног, градског идентитета.
Може се рећи да на нивоу Босне и Херцеговине музика у одређеној мери показује
другачији правац насупрот тренутном јавном и медијском дискурсу. Сматрамо да
овај допринос може дати повода за размишљање о томе на који начин музика у
једном друштву (пре)обликује вредности, ставове и понашања људи., Music and musical forms represent unfailing part of every human society
and culture. Music can bond people and their communities, as it can be „in the
service” of creating and transforming identities, e.g. ethnic, regional and local.
Ethnological and anthropological view on music treats this phenomenon as the
cultural product, which has certain meanings and influence on society and cul-
ture, i.e. their members in general. Every person from a cultural group has its
own reflections on music, by recognizing abovementioned meanings, which can
be same or different than those of other group members. This is why identity
building process with use of music is very interesting for examination. During
our fieldwork in Sarajevo and Mostar at the end of 2017, we noticed attitudes
and reflections on partial and situational overcoming of ethno-political divisions
through music. Bosnian and Herzegovinian political system is based on the eth-
nic principle, legally supported by Dayton Peace Agreement, a document which
stopped the civil war 1992–1995. Yet the context of common musical tradition
of all ethnic groups in Bosnia and Herzegovina is giving the framework on
examining the relation between music and identity in this area, where identity
question is a very important process looking historically. In this paper, we will
present basic narratives on how music and musical forms impacts on intereth-
nic relations and local, urban identity building process. These narratives were
formed on the basis of media reports and conversations with inhabitants from
aforementioned urban areas and their wider surroundings. It can be said at the
level of Bosnia and Herzegovina, music shows different direction in contrast to
actual public and media discourse. We believe that this contribution can give
instance on thinking about how music in a certain society (re)shapes people’s
values, attitudes and behavior of people. Moreover, collaboration between eth-
nology and anthropology on the one hand, as well as ethnomusicology on the
other hand, may bring some interesting results and exchange of experience for
further research., La musique et les formes musicales sont des éléments incontournables de
chaque société et culture humaines. Tout comme la musique peut être « au ser-
vice » de la création et du remodelage des identités, ethniques, régionales et
locales, elle peut en même temps relier les hommes et leurs communautés. Au
cours des recherches de terrain effectuées à Sarajevo et à Mostar vers la fin de
2017, nous avons relevé chez un grand nombre d’interlocuteurs des positions et
des réflexions sur le dépassement partiel et situationnel des divisions ethno-po-
litiques à la faveur de la musique. Le contexte d’une tradition musicale com-
mune à tous les groupes ethniques en Bosnie et Herzégovine offre un des cadres
pour l’étude du rapport de la musique et de l’identité dans cet espace. Dans cet
article nous allons rendre compte des récits fondamentaux, créés à partir des
rapports médiatiques et des entretiens sur l’identité urbaine menés avec des ha-
bitants des villes et des agglomérations mentionnées. Il est possible d’affirmer
qu’en Bosnie-Herzégovine la musique exprime dans une certaine mesure une
orientation différente de celle présente dans le discours publique et médiatique
actuel. Nous considérons que cette contribution peut faire naître une réflexion
sur la manière dont la musique dans une société (re)modèle les valeurs, les atti-
tudes et les comportements des hommes.",
publisher = "Београд : Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију",
journal = "Етноантрополошки проблеми",
title = "Утицај музике на међуетничке односе становника Сарајева и Мостара, The influence of music in interethnic relations of Sarajevo and Mostar's inhabitants",
pages = "899-925",
volume = "13",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v13i4.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13505"
}

Дражета, Б.,& Гуја, З.. (2018). Утицај музике на међуетничке односе становника Сарајева и Мостара. in Етноантрополошки проблеми
Београд : Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију., 13(4), 899-925.
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13505

Дражета Б, Гуја З. Утицај музике на међуетничке односе становника Сарајева и Мостара. in Етноантрополошки проблеми. 2018;13(4):899-925.
doi:10.21301/eap.v13i4.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13505 .

Дражета, Богдан, Гуја, Зорана, "Утицај музике на међуетничке односе становника Сарајева и Мостара" in Етноантрополошки проблеми, 13, no. 4 (2018):899-925,
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13505 .