TY  - GEN
AU  - Крсмановић, Бојана
AU  - Коматина, Предраг
AU  - Џелебџић, Дејан
AU  - Максимовић, Љубомир
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13240
AB  - Зборник радова Византолошког института. Књ. 55 и 56 / уредници Љубомир Максимовић, Бојана Крсмановић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2018–2019.
„E, е, шта је то?“ : евнуси у војном врху византијског царства : (780–1025) / Бојана Крсмановић. – Београд : Службени гласник : Византолошки институт САНУ, 2018.
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић, директор Византолошког института САНУ.
Говорили: др Бојана Крсмановић, др Предраг Коматина, доц. др Дејан Џелебџић.
У Београду, уторак 29. септембар 2020. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Зборник радова Византолошког института. Књ. 55 и 56 ; „E, е, шта је то?“ : евнуси у војном врху византијског царства : (780–1025) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембар 2020. године]
SP  - 107
EP  - 120
VL  - 9
IS  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13240
ER  - 

@misc{
author = "Крсмановић, Бојана and Коматина, Предраг and Џелебџић, Дејан and Максимовић, Љубомир",
year = "2021",
abstract = "Зборник радова Византолошког института. Књ. 55 и 56 / уредници Љубомир Максимовић, Бојана Крсмановић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2018–2019.
„E, е, шта је то?“ : евнуси у војном врху византијског царства : (780–1025) / Бојана Крсмановић. – Београд : Службени гласник : Византолошки институт САНУ, 2018.
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић, директор Византолошког института САНУ.
Говорили: др Бојана Крсмановић, др Предраг Коматина, доц. др Дејан Џелебџић.
У Београду, уторак 29. септембар 2020. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Зборник радова Византолошког института. Књ. 55 и 56 ; „E, е, шта је то?“ : евнуси у војном врху византијског царства : (780–1025) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембар 2020. године]",
pages = "107-120",
volume = "9",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13240"
}

Крсмановић, Б., Коматина, П., Џелебџић, Д.,& Максимовић, Љ.. (2021). Зборник радова Византолошког института. Књ. 55 и 56 ; „E, е, шта је то?“ : евнуси у војном врху византијског царства : (780–1025) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембар 2020. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 9(9), 107-120.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13240

Крсмановић Б, Коматина П, Џелебџић Д, Максимовић Љ. Зборник радова Византолошког института. Књ. 55 и 56 ; „E, е, шта је то?“ : евнуси у војном врху византијског царства : (780–1025) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембар 2020. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2021;9(9):107-120.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13240 .

Крсмановић, Бојана, Коматина, Предраг, Џелебџић, Дејан, Максимовић, Љубомир, "Зборник радова Византолошког института. Књ. 55 и 56 ; „E, е, шта је то?“ : евнуси у војном врху византијског царства : (780–1025) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембар 2020. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 9, no. 9 (2021):107-120,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13240 .

TY  - GEN
AU  - Лома, Александар
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
AU  - Максимовић, Љубомир
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13244
AB  - Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви : зборник радова у два тома / уредник Милан Радујко. – Београд : Институт за историју уметности, Филозофски факултет : Институт за српски језик САНУ ; Беране : Епископија будимљанско-никшићка, Манастир Ђурђеви Ступови, 2016. Поздравнa реч:  академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ. Говорили: академик Александар Лома, академик Јасмина Грковић-Мејџор.
У Београду, уторак, 3. новембар 2020. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви :  [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. новембар 2020. године]
SP  - 141
EP  - 154
VL  - 9
IS  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13244
ER  - 

@misc{
author = "Лома, Александар and Грковић-Мејџор, Јасмина and Максимовић, Љубомир",
year = "2021",
abstract = "Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви : зборник радова у два тома / уредник Милан Радујко. – Београд : Институт за историју уметности, Филозофски факултет : Институт за српски језик САНУ ; Беране : Епископија будимљанско-никшићка, Манастир Ђурђеви Ступови, 2016. Поздравнa реч:  академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ. Говорили: академик Александар Лома, академик Јасмина Грковић-Мејџор.
У Београду, уторак, 3. новембар 2020. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви :  [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. новембар 2020. године]",
pages = "141-154",
volume = "9",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13244"
}

Лома, А., Грковић-Мејџор, Ј.,& Максимовић, Љ.. (2021). Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви :  [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. новембар 2020. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 9(9), 141-154.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13244

Лома А, Грковић-Мејџор Ј, Максимовић Љ. Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви :  [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. новембар 2020. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2021;9(9):141-154.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13244 .

Лома, Александар, Грковић-Мејџор, Јасмина, Максимовић, Љубомир, "Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви :  [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. новембар 2020. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 9, no. 9 (2021):141-154,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13244 .

TY  - GEN
AU  - Марјановић-Душанић, Смиља
AU  - Вукашиновић, Владимир
AU  - Пириватрић, Срђан
AU  - Максимовић, Љубомир
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13196
AB  - Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама 
Немањића : тематски зборник у част 800 година проглашења краљевства и аутокефалне архиепископије свих српских и поморских земаља / уредници Љубомир Максимовић, Срђан Пириватрић ; уређивачки одбор Ђорђе Бубало ... [и др.]. – Београд : САНУ : Српски комитет за византологију, 2019.
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић, потпредседник 
САНУ. Говорили: проф. др Смиља Марјановић-Душанић, проф. др Владимир Вукашиновић, др Срђан Пириватрић. У Београду, уторак 10. март 2020. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама  Немањића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. март 2020. године]
SP  - 79
EP  - 94
VL  - 9
IS  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13196
ER  - 

@misc{
author = "Марјановић-Душанић, Смиља and Вукашиновић, Владимир and Пириватрић, Срђан and Максимовић, Љубомир",
year = "2021",
abstract = "Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама 
Немањића : тематски зборник у част 800 година проглашења краљевства и аутокефалне архиепископије свих српских и поморских земаља / уредници Љубомир Максимовић, Срђан Пириватрић ; уређивачки одбор Ђорђе Бубало ... [и др.]. – Београд : САНУ : Српски комитет за византологију, 2019.
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић, потпредседник 
САНУ. Говорили: проф. др Смиља Марјановић-Душанић, проф. др Владимир Вукашиновић, др Срђан Пириватрић. У Београду, уторак 10. март 2020. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама  Немањића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. март 2020. године]",
pages = "79-94",
volume = "9",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13196"
}

Марјановић-Душанић, С., Вукашиновић, В., Пириватрић, С.,& Максимовић, Љ.. (2021). Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама  Немањића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. март 2020. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 9(9), 79-94.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13196

Марјановић-Душанић С, Вукашиновић В, Пириватрић С, Максимовић Љ. Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама  Немањића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. март 2020. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2021;9(9):79-94.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13196 .

Марјановић-Душанић, Смиља, Вукашиновић, Владимир, Пириватрић, Срђан, Максимовић, Љубомир, "Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама  Немањића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. март 2020. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 9, no. 9 (2021):79-94,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13196 .

TY  - CHAP
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Крсмановић, Бојана
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12895
AB  - Пре три деценије изнета је меродавна оцена да се Србија током скоро свог целокупног развоја ширила
на рачун Византије и њених територија. Осим што подсећа на то да се историја српске средњовековне
државе не може проучавати ван историје Царства на Босфору, та констатација у фокус ставља српско -византијске оружане сукобе. Како је ратовање, по правилу, пратила потреба супротстављених страна
за бољим међусобним упознавањем, оружани сукоби, ма како кроз историју оцењивани и класификовани, стварали су могућности за ширење разноврсних утицаја. Византијско занимање за Србе и њихову најранију историју на Балкану потврдио је још Константин VII Порфирогенит (913–959), који је осам глава (29–36) у  De administrando imperio, спису поверљивог карактера, посветио Србима и Хрватима. Њихово насељавање на Балканско полуострво – у подручје на које је Византија, као једини наследник Римског царства, полагала историјско право – цар писац је објаснио као догађај који се десио уз дозволу и сагласност цара Ираклија (610–641). Тако је званично почело писање историје Срба у Византији, коју је све до краја XII века карактерисало настојање Царства да обезбеди и утврди, макар формалну, покорност Срба. Но, у првим вековима по досељавању Срба, византијска балканска политика била је усмерена на Бугаре у толикој мери да се балканска граница Царства одређивала готово искључиво према Бугарима и њиховој држави. За разлику од Бугара, који су образовали јединствену државу, што је на известан начин поједностављивало односе између два политичка ентитета – Византије и Бугарске, Срби су све до Стефана Немање били раздељени у неколико самосталних кнежевина под домаћим владарима – Неретљанска област/Паганија, Захумље, Травунија, Дукља, Србија (Рашка и Босна) – у које је византијски утицај продирао неједнаким интензитетом.
PB  - Београд : Српски комитет за византологију
PB  - Београд : ЈП Службени гласник
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Византијско наслеђе и српска уметност II / Сакрална уметност српских земаља у средњем веку
T1  - Византија у Србији - српска самосвојност и ромејски утицај
T1  - Byzantium in Serbia - Serbian Authenticity and Byzantine Influence
SP  - 41
EP  - 55
VL  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12895
ER  - 

@inbook{
author = "Максимовић, Љубомир and Крсмановић, Бојана",
year = "2016",
abstract = "Пре три деценије изнета је меродавна оцена да се Србија током скоро свог целокупног развоја ширила
на рачун Византије и њених територија. Осим што подсећа на то да се историја српске средњовековне
државе не може проучавати ван историје Царства на Босфору, та констатација у фокус ставља српско -византијске оружане сукобе. Како је ратовање, по правилу, пратила потреба супротстављених страна
за бољим међусобним упознавањем, оружани сукоби, ма како кроз историју оцењивани и класификовани, стварали су могућности за ширење разноврсних утицаја. Византијско занимање за Србе и њихову најранију историју на Балкану потврдио је још Константин VII Порфирогенит (913–959), који је осам глава (29–36) у  De administrando imperio, спису поверљивог карактера, посветио Србима и Хрватима. Њихово насељавање на Балканско полуострво – у подручје на које је Византија, као једини наследник Римског царства, полагала историјско право – цар писац је објаснио као догађај који се десио уз дозволу и сагласност цара Ираклија (610–641). Тако је званично почело писање историје Срба у Византији, коју је све до краја XII века карактерисало настојање Царства да обезбеди и утврди, макар формалну, покорност Срба. Но, у првим вековима по досељавању Срба, византијска балканска политика била је усмерена на Бугаре у толикој мери да се балканска граница Царства одређивала готово искључиво према Бугарима и њиховој држави. За разлику од Бугара, који су образовали јединствену државу, што је на известан начин поједностављивало односе између два политичка ентитета – Византије и Бугарске, Срби су све до Стефана Немање били раздељени у неколико самосталних кнежевина под домаћим владарима – Неретљанска област/Паганија, Захумље, Травунија, Дукља, Србија (Рашка и Босна) – у које је византијски утицај продирао неједнаким интензитетом.",
publisher = "Београд : Српски комитет за византологију, Београд : ЈП Службени гласник, Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Византијско наслеђе и српска уметност II / Сакрална уметност српских земаља у средњем веку",
booktitle = "Византија у Србији - српска самосвојност и ромејски утицај, Byzantium in Serbia - Serbian Authenticity and Byzantine Influence",
pages = "41-55",
volume = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12895"
}

Максимовић, Љ.,& Крсмановић, Б.. (2016). Византија у Србији - српска самосвојност и ромејски утицај. in Византијско наслеђе и српска уметност II / Сакрална уметност српских земаља у средњем веку
Београд : Српски комитет за византологију., 2, 41-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12895

Максимовић Љ, Крсмановић Б. Византија у Србији - српска самосвојност и ромејски утицај. in Византијско наслеђе и српска уметност II / Сакрална уметност српских земаља у средњем веку. 2016;2:41-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12895 .

Максимовић, Љубомир, Крсмановић, Бојана, "Византија у Србији - српска самосвојност и ромејски утицај" in Византијско наслеђе и српска уметност II / Сакрална уметност српских земаља у средњем веку, 2 (2016):41-55,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12895 .