TY  - BOOK
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14563
AB  - Савремени начин живота карактерише све убрзанији проток информација. Нове технологије добијају на значају, а захваљујући њима појавили су се и нови облици комуникације. 
У том смислу мобилном телефону припада посебно место. 
Не само да је заслужан за „зближавање“ саговорника, већ је 
подстакао и стварање посебне врсте комуникације непознате 
пре његове појаве – комуникације путем краћих писаних 
текстова, тзв. порука које су предмет разматрања у овој књизи. Ова врста комуникације одвија се у готово свим свакодневним приликама и животним ситуацијама. Готово да нема особе која до сада није примила или послала поруку мобилним телефоном. Жеља аутора је да укаже на значај комуникације СМС и вибер порукама из етнолошко-антрополошког угла, као и на прилике у којима су оне постале општеприхваћене у садашњем времену. Из разматрања је изузета 
уобичајена (разговорна) телефонска комуникација – свакодневна, али и пословна, пошто улази у сферу личног и најчешће је изван јавног увида.
AB  - Contemporary way of life is characterized by an ever faster flow of information. New technologies are gaining significance, thanks to which new forms of 
communication have emerged, inspiring the creation of this monograph in 
which attention will be dedicated to receiving and sending messages via mobile phone. Communication via text messaging has become so commonplace 
that anyone can send a message to anyone else for any occasion. Seeing as a 
great number of both ordinary SMS and Viber messages have been created 
since the appearance of this mode of communication, a smaller number of 
these messages was selected to be presented and analyzed. The time span of 
messages pertaining to various topics and occurrences in everyday life does 
not depend solely on the individuals creating them due to the fact that the creator has no influence over their duration. The longevity of messages is primarily influenced by their content, momentary or current for a longer period of 
time, and perhaps mostly by the readiness of people to accept this type of 
communication and incorporate it into their routine
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T1  - СМС и вибер порука: порука за сваког и за сваку прилику
SP  - 1
EP  - 184
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14563
ER  - 

@book{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2023",
abstract = "Савремени начин живота карактерише све убрзанији проток информација. Нове технологије добијају на значају, а захваљујући њима појавили су се и нови облици комуникације. 
У том смислу мобилном телефону припада посебно место. 
Не само да је заслужан за „зближавање“ саговорника, већ је 
подстакао и стварање посебне врсте комуникације непознате 
пре његове појаве – комуникације путем краћих писаних 
текстова, тзв. порука које су предмет разматрања у овој књизи. Ова врста комуникације одвија се у готово свим свакодневним приликама и животним ситуацијама. Готово да нема особе која до сада није примила или послала поруку мобилним телефоном. Жеља аутора је да укаже на значај комуникације СМС и вибер порукама из етнолошко-антрополошког угла, као и на прилике у којима су оне постале општеприхваћене у садашњем времену. Из разматрања је изузета 
уобичајена (разговорна) телефонска комуникација – свакодневна, али и пословна, пошто улази у сферу личног и најчешће је изван јавног увида., Contemporary way of life is characterized by an ever faster flow of information. New technologies are gaining significance, thanks to which new forms of 
communication have emerged, inspiring the creation of this monograph in 
which attention will be dedicated to receiving and sending messages via mobile phone. Communication via text messaging has become so commonplace 
that anyone can send a message to anyone else for any occasion. Seeing as a 
great number of both ordinary SMS and Viber messages have been created 
since the appearance of this mode of communication, a smaller number of 
these messages was selected to be presented and analyzed. The time span of 
messages pertaining to various topics and occurrences in everyday life does 
not depend solely on the individuals creating them due to the fact that the creator has no influence over their duration. The longevity of messages is primarily influenced by their content, momentary or current for a longer period of 
time, and perhaps mostly by the readiness of people to accept this type of 
communication and incorporate it into their routine",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
title = "СМС и вибер порука: порука за сваког и за сваку прилику",
pages = "1-184",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14563"
}

Ивановић Баришић, М.. (2023). СМС и вибер порука: порука за сваког и за сваку прилику. 
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 1-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14563

Ивановић Баришић М. СМС и вибер порука: порука за сваког и за сваку прилику. 2023;:1-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14563 .

Ивановић Баришић, Милина, "СМС и вибер порука: порука за сваког и за сваку прилику" (2023):1-184,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14563 .

TY  - BOOK
PY  - 2023
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/775/64c0f24c57ef9_Ivanovic_Barisic_SMS-i-viber-poruke.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16052
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T1  - СМС и вибер порука: порука за сваког и за сваку прилику
SP  - 1
EP  - 184
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16052
ER  - 

@book{
editor = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2023",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
title = "СМС и вибер порука: порука за сваког и за сваку прилику",
pages = "1-184",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16052"
}

Ивановић Баришић, М.. (2023). СМС и вибер порука: порука за сваког и за сваку прилику. 
Београд : Етнографски институт САНУ., 1-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16052

Ивановић Баришић М. СМС и вибер порука: порука за сваког и за сваку прилику. 2023;:1-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16052 .

Ивановић Баришић, Милина, "СМС и вибер порука: порука за сваког и за сваку прилику" (2023):1-184,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16052 .

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2023
UR  - https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14548
AB  - У сваком граду могу се пратити одевне приче (наративи) у дужем или
краћем временском периоду. Одевни изглед становника Београда прошао
је кроз неколико фаза – од копије турске одеће преко стварања тзв. националног
костима у 19. и почетком 20. века, па до модног одевања у 20. веку.
У протекла два века одевни изглед Београђана у потпуности је промењен
и прилагођен изазовима времена у изради одеће. Политичке, финансијске,
економске, културне, образовне и друге промене које су пратиле друштвени
развој обновљене државе и њеног главног града – Београда, одразиле
су се и на одевни изглед његових становника. У раду ће се указати на неке
од одевних наратива становника Београда као битних показатеља развоја
друштва, али и различитих утицаја који су се преплитали у изгледу одеће
његових становника.
AB  - In each city, clothing stories (narratives) can be followed over a longer
or shorter period of time. The clothing of the residents of Belgrade went through several stages – from a copy of Turkish clothing to the creation
of the so-called national costume in the 19th and early 20th centuries, and
up to fashion clothing in the 20th century. In the past two centuries, the
clothing appearance of the inhabitants of Belgrade has been completely
changed and adapted to the challenges of the time in the production of
clothing. Political, financial, economic, cultural, educational and other
changes that accompanied the social development of the restored state and
its capital – Belgrade, were also reflected in the clothing of its inhabitants.
The paper will refer to some of the clothing narratives of the inhabitants
of Belgrade as important indicators of the development of society, as well
as the various influences that were intertwined in the appearance of the
clothing of its inhabitants.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Одевни наративи на примеру Београда
T1  - Clothing Narrative on the Example of Belgrade
SP  - 243
EP  - 266
VL  - 71
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2301243I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14548
ER  - 

@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2023",
abstract = "У сваком граду могу се пратити одевне приче (наративи) у дужем или
краћем временском периоду. Одевни изглед становника Београда прошао
је кроз неколико фаза – од копије турске одеће преко стварања тзв. националног
костима у 19. и почетком 20. века, па до модног одевања у 20. веку.
У протекла два века одевни изглед Београђана у потпуности је промењен
и прилагођен изазовима времена у изради одеће. Политичке, финансијске,
економске, културне, образовне и друге промене које су пратиле друштвени
развој обновљене државе и њеног главног града – Београда, одразиле
су се и на одевни изглед његових становника. У раду ће се указати на неке
од одевних наратива становника Београда као битних показатеља развоја
друштва, али и различитих утицаја који су се преплитали у изгледу одеће
његових становника., In each city, clothing stories (narratives) can be followed over a longer
or shorter period of time. The clothing of the residents of Belgrade went through several stages – from a copy of Turkish clothing to the creation
of the so-called national costume in the 19th and early 20th centuries, and
up to fashion clothing in the 20th century. In the past two centuries, the
clothing appearance of the inhabitants of Belgrade has been completely
changed and adapted to the challenges of the time in the production of
clothing. Political, financial, economic, cultural, educational and other
changes that accompanied the social development of the restored state and
its capital – Belgrade, were also reflected in the clothing of its inhabitants.
The paper will refer to some of the clothing narratives of the inhabitants
of Belgrade as important indicators of the development of society, as well
as the various influences that were intertwined in the appearance of the
clothing of its inhabitants.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Одевни наративи на примеру Београда, Clothing Narrative on the Example of Belgrade",
pages = "243-266",
volume = "71",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2301243I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14548"
}

Ивановић Баришић, М.. (2023). Одевни наративи на примеру Београда. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 71(1), 243-266.
https://doi.org/10.2298/GEI2301243I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14548

Ивановић Баришић М. Одевни наративи на примеру Београда. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2023;71(1):243-266.
doi:10.2298/GEI2301243I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14548 .

Ивановић Баришић, Милина, "Одевни наративи на примеру Београда" in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 71, no. 1 (2023):243-266,
https://doi.org/10.2298/GEI2301243I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14548 .

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15091
AB  - У едицији Корени, чији је издавач Службени гласник из Београда, као 
њена педесета књига објављено је приређено издање о Србима у Белој Крајини: Срби у Белој Крајини. Срби у Словенији. Приређивач – Борисав Челиковић, потрудио се да на једном месту сакупи и јавности 
представи радове и студије који се односе на српско становништво 
у Белој Крајини којима је и сам посветио поговор насловљен: Вертикала сеоба и трајања: Срби у Белој Крајини. Срби у Словенији (стр. 
949−997). Радови који су представљени у овој монографији објављени су у различитим периодима (од 1880. до 2022. године у издању 
различитих институција у Србији и Словенији). Дакле, прилози временски обухватају последњу декаду 19. потом 20. и прву декаду 21. 
века, док се у тематском смислу односе на различите научне дисциплине – историју, енологију, језик, етномузикологију и др.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Бела Крајина. Срби у Словенији: Насеља и порекло  становништва, обичаји. Прир. Борисав Челиковић
SP  - 309
EP  - 313
VL  - 71
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15091
ER  - 

@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2023",
abstract = "У едицији Корени, чији је издавач Службени гласник из Београда, као 
њена педесета књига објављено је приређено издање о Србима у Белој Крајини: Срби у Белој Крајини. Срби у Словенији. Приређивач – Борисав Челиковић, потрудио се да на једном месту сакупи и јавности 
представи радове и студије који се односе на српско становништво 
у Белој Крајини којима је и сам посветио поговор насловљен: Вертикала сеоба и трајања: Срби у Белој Крајини. Срби у Словенији (стр. 
949−997). Радови који су представљени у овој монографији објављени су у различитим периодима (од 1880. до 2022. године у издању 
различитих институција у Србији и Словенији). Дакле, прилози временски обухватају последњу декаду 19. потом 20. и прву декаду 21. 
века, док се у тематском смислу односе на различите научне дисциплине – историју, енологију, језик, етномузикологију и др.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Бела Крајина. Срби у Словенији: Насеља и порекло  становништва, обичаји. Прир. Борисав Челиковић",
pages = "309-313",
volume = "71",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15091"
}

Ивановић Баришић, М.. (2023). Бела Крајина. Срби у Словенији: Насеља и порекло  становништва, обичаји. Прир. Борисав Челиковић. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 71(2), 309-313.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15091

Ивановић Баришић М. Бела Крајина. Срби у Словенији: Насеља и порекло  становништва, обичаји. Прир. Борисав Челиковић. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2023;71(2):309-313.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15091 .

Ивановић Баришић, Милина, "Бела Крајина. Срби у Словенији: Насеља и порекло  становништва, обичаји. Прир. Борисав Челиковић" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 71, no. 2 (2023):309-313,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15091 .

TY  - BOOK
AU  - Ивановић Баришић, Милина
AU  - Трубарац Матић, Ђорђина
AU  - Богдановић, Бојана Б.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14327
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timişoara : Uniunea Sârbilor din România
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T1  - Срби у Румунији. Том II : етнолошка истраживања Божића, крсне славе и свадбе
SP  - 1
EP  - 308
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14327
ER  - 

@book{
author = "Ивановић Баришић, Милина and Трубарац Матић, Ђорђина and Богдановић, Бојана Б.",
year = "2022",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timişoara : Uniunea Sârbilor din România, Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
title = "Срби у Румунији. Том II : етнолошка истраживања Божића, крсне славе и свадбе",
pages = "1-308",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14327"
}

Ивановић Баришић, М., Трубарац Матић, Ђ.,& Богдановић, Б. Б.. (2022). Срби у Румунији. Том II : етнолошка истраживања Божића, крсне славе и свадбе. 
Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timişoara : Uniunea Sârbilor din România., 1-308.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14327

Ивановић Баришић М, Трубарац Матић Ђ, Богдановић ББ. Срби у Румунији. Том II : етнолошка истраживања Божића, крсне славе и свадбе. 2022;:1-308.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14327 .

Ивановић Баришић, Милина, Трубарац Матић, Ђорђина, Богдановић, Бојана Б., "Срби у Румунији. Том II : етнолошка истраживања Божића, крсне славе и свадбе" (2022):1-308,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14327 .

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12993
AB  - У етнолошко-антрополошкој струци приметан је недостатак истраживачке пажње усмерене ка новим и/или старим одевним наративима, па је та чињеница била један од повода да се иницира темат Одевни наративи у којем ће неколико аутора дати свој допринос 
сагледавању поменуте теме из угла свог интересовања. Темат је осмишљен са жељом да се „оживи“ и подстакне интересовање за проучавање одеће, али и да се укаже да се одећа у садашњем времену 
може посматрати у различитим контекстима – традиционалном, али 
и савременом. Наравно да у овој прилици нису обухваћене све могућности за посматрање одевног наратива тако да се будући истраживачи могу позабавити бројним темама у којима је одевни наратив 
у главном фокусу – филмови, серије, књижевност, ликовна уметност, 
посета позоришту, отварању изложби, пријемима, али и радна одела, 
dress code запослених у одређеним фирмама и сл. 
У радовима који чине садржај овог темата одевни наратив се 
посматра у различитим контекстима – 1. као вид потрошње; 2. као 
тржишна „прича“ популарног модног бренда; 3. као нов начин проучавања музејског предмета; 4. као одевни наратив верника; 5. као 
нови садржај у свакодневној одећи; 6. као традиционални одевни 
наратив; 7. као важан језички конструкт.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Одевни наративи – увод у темат
T1  - Clothing Narratives
SP  - 13
EP  - 18
VL  - 70
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2201013I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12993
ER  - 

@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2022",
abstract = "У етнолошко-антрополошкој струци приметан је недостатак истраживачке пажње усмерене ка новим и/или старим одевним наративима, па је та чињеница била један од повода да се иницира темат Одевни наративи у којем ће неколико аутора дати свој допринос 
сагледавању поменуте теме из угла свог интересовања. Темат је осмишљен са жељом да се „оживи“ и подстакне интересовање за проучавање одеће, али и да се укаже да се одећа у садашњем времену 
може посматрати у различитим контекстима – традиционалном, али 
и савременом. Наравно да у овој прилици нису обухваћене све могућности за посматрање одевног наратива тако да се будући истраживачи могу позабавити бројним темама у којима је одевни наратив 
у главном фокусу – филмови, серије, књижевност, ликовна уметност, 
посета позоришту, отварању изложби, пријемима, али и радна одела, 
dress code запослених у одређеним фирмама и сл. 
У радовима који чине садржај овог темата одевни наратив се 
посматра у различитим контекстима – 1. као вид потрошње; 2. као 
тржишна „прича“ популарног модног бренда; 3. као нов начин проучавања музејског предмета; 4. као одевни наратив верника; 5. као 
нови садржај у свакодневној одећи; 6. као традиционални одевни 
наратив; 7. као важан језички конструкт.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Одевни наративи – увод у темат, Clothing Narratives",
pages = "13-18",
volume = "70",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2201013I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12993"
}

Ивановић Баришић, М.. (2022). Одевни наративи – увод у темат. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 70(1), 13-18.
https://doi.org/10.2298/GEI2201013I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12993

Ивановић Баришић М. Одевни наративи – увод у темат. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2022;70(1):13-18.
doi:10.2298/GEI2201013I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12993 .

Ивановић Баришић, Милина, "Одевни наративи – увод у темат" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 70, no. 1 (2022):13-18,
https://doi.org/10.2298/GEI2201013I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12993 .

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2022
UR  - https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1034/917
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13574
AB  - Живимо у времену када је традиционални начин живота, па самим 
тим и материјално стварање које га је карактерисало, готово у потпуности потиснуто не само из свакодневног живота, него већим делом 
и из обредно-обичајне праксе. Из тих разлога сваки рад који се бави 
проблематиком материјалне културе од изузетног је значаја јер доприноси бољем упознавању не само прошлости народа који ју је стварао, већ је истовремено подсећање на ту исту прошлост. У том смислу 
се може посматрати и монографска студија Кибле, баклаве и фистани: традиционална материјална култура Срба у XIX и почетком XX 
века. Монографију чини неколико целина: 1. Кибле, баклаве и фистани: истраживање традиционалне материјалне културе у српској етнологији и антропологији; 2. Сеоска и градска вернакуларна 
архитектура код Срба у XIX и почетком XX века; 3. Папула и проја: 
исхрана код Срба у XIX и почетком XX века; 4. Сеоска и градска одећа 
код Срба у XIX и почетком XX века. Свако од поменутих поглавља подељено је на потпоглавља која тематски обједињује ауторска прича 
о материјалној култури – градитељству, исхрани и одевању у другој 
половини XIX и почетком XX века.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Материјална култура из новог угла
SP  - 275
EP  - 278
VL  - 70
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13574
ER  - 

@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2022",
abstract = "Живимо у времену када је традиционални начин живота, па самим 
тим и материјално стварање које га је карактерисало, готово у потпуности потиснуто не само из свакодневног живота, него већим делом 
и из обредно-обичајне праксе. Из тих разлога сваки рад који се бави 
проблематиком материјалне културе од изузетног је значаја јер доприноси бољем упознавању не само прошлости народа који ју је стварао, већ је истовремено подсећање на ту исту прошлост. У том смислу 
се може посматрати и монографска студија Кибле, баклаве и фистани: традиционална материјална култура Срба у XIX и почетком XX 
века. Монографију чини неколико целина: 1. Кибле, баклаве и фистани: истраживање традиционалне материјалне културе у српској етнологији и антропологији; 2. Сеоска и градска вернакуларна 
архитектура код Срба у XIX и почетком XX века; 3. Папула и проја: 
исхрана код Срба у XIX и почетком XX века; 4. Сеоска и градска одећа 
код Срба у XIX и почетком XX века. Свако од поменутих поглавља подељено је на потпоглавља која тематски обједињује ауторска прича 
о материјалној култури – градитељству, исхрани и одевању у другој 
половини XIX и почетком XX века.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Материјална култура из новог угла",
pages = "275-278",
volume = "70",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13574"
}

Ивановић Баришић, М.. (2022). Материјална култура из новог угла. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 70(2), 275-278.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13574

Ивановић Баришић М. Материјална култура из новог угла. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2022;70(2):275-278.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13574 .

Ивановић Баришић, Милина, "Материјална култура из новог угла" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 70, no. 2 (2022):275-278,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13574 .

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13584
AB  - Први етнолози у Србији се појављују у последњој декади 19. века. Семинар 
за етнологију на Филозофском факултету у Београду jе основан 1906. године. Прва жена са дипломом етнологије у периоду пре Другог светског рата 
била је Милена Лапчевић. После Другог светског рата жене у нешто већем 
броју уписују студије етнологије на Семинару Филозофског факултета у 
Београду. Педесетих година прошлог века жене – дипломирани етнолози 
добијају прилику да се укључе у наставу као предавачи. Све негде до седамдесетих година прошлог века професори на Катедри за етнологију су 
били углавном мушкарци да би од тог времена постепено жене преузимале примат на овом студију. Укључивањем жена у наставу проширују се 
и теме истраживања. У раду се даје осврт на почетке рада жена етнолога 
у образовању и њихове области интересовања.
AB  - The first ethnologists in Serbia appeared in the last decade of the 19th century. 
The Department of Ethnology at the Faculty of Philosophy in Belgrade was 
founded in 1906. The first woman with a degree in ethnology in the period 
before the Second World War was Milena Lapcevic. After the Second World 
War, enrolment of women in ethnology department at the Faculty of Philosophy 
in Belgrade increased. In the 1950s, women graduate ethnologists get the 
opportunity to work as lecturers. Until the 1970s professors at the Department 
of Ethnology were mostly men. However, since then, women have taken over 
the primacy at the department. Hence, the inclusion of women in teaching 
expands research topics. This paper gives an overview from the beginnings of 
the work of women ethnologists in education as well as their research areas.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Прве жене етнолози у образовању
T1  - The First Women Ethnologists in the Education
SP  - 79
EP  - 97
VL  - 70
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI2203079I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13584
ER  - 

@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2022",
abstract = "Први етнолози у Србији се појављују у последњој декади 19. века. Семинар 
за етнологију на Филозофском факултету у Београду jе основан 1906. године. Прва жена са дипломом етнологије у периоду пре Другог светског рата 
била је Милена Лапчевић. После Другог светског рата жене у нешто већем 
броју уписују студије етнологије на Семинару Филозофског факултета у 
Београду. Педесетих година прошлог века жене – дипломирани етнолози 
добијају прилику да се укључе у наставу као предавачи. Све негде до седамдесетих година прошлог века професори на Катедри за етнологију су 
били углавном мушкарци да би од тог времена постепено жене преузимале примат на овом студију. Укључивањем жена у наставу проширују се 
и теме истраживања. У раду се даје осврт на почетке рада жена етнолога 
у образовању и њихове области интересовања., The first ethnologists in Serbia appeared in the last decade of the 19th century. 
The Department of Ethnology at the Faculty of Philosophy in Belgrade was 
founded in 1906. The first woman with a degree in ethnology in the period 
before the Second World War was Milena Lapcevic. After the Second World 
War, enrolment of women in ethnology department at the Faculty of Philosophy 
in Belgrade increased. In the 1950s, women graduate ethnologists get the 
opportunity to work as lecturers. Until the 1970s professors at the Department 
of Ethnology were mostly men. However, since then, women have taken over 
the primacy at the department. Hence, the inclusion of women in teaching 
expands research topics. This paper gives an overview from the beginnings of 
the work of women ethnologists in education as well as their research areas.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Прве жене етнолози у образовању, The First Women Ethnologists in the Education",
pages = "79-97",
volume = "70",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI2203079I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13584"
}

Ивановић Баришић, М.. (2022). Прве жене етнолози у образовању. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 70(3), 79-97.
https://doi.org/10.2298/GEI2203079I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13584

Ивановић Баришић М. Прве жене етнолози у образовању. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2022;70(3):79-97.
doi:10.2298/GEI2203079I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13584 .

Ивановић Баришић, Милина, "Прве жене етнолози у образовању" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 70, no. 3 (2022):79-97,
https://doi.org/10.2298/GEI2203079I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13584 .

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13747
AB  - У тек основаном Етнографском институту САН (1947) своје место проналази и Олга Бенсон која је пре тога радила у Музеју Јужне Србије, а потом и у Етнографском музеју у Београду. По основном образовању је била сликарка па је и разумљиво њено ангажовање на теренским обиласцима различитих предела Србије заједно са сарадницима Етнографског института САН(У). Задужење Олге Бенсон било је израда скица и акварела који су се односили на свакодневни живот у местима/областима истраживања. У овом раду ће бити речи о цртежима и акварелима Олге Бенсон који се данас чувају у Етнографском институту САНУ, а односе се на источну Србију. Циљ рада је и да се укаже на значај њене заоставштине за садашња проучавања у етнологији/антропологији.
AB  - In the newly founded in the Institute of Ethnography SAS (1947), Olga Benson found her place, who previously worked at the Museum of Southern Serbia, and then at the Ethnographic Museum in Belgrade. She was a painter by primary education, so it is understandable that she was involved in field trips to different parts of Serbia together with the colleagues of the Institute of Ethnography SASA. Olga Benson’s task was to make sketches and watercolors that related to everyday life in the research sites/areas. This paper will talk about the drawings and watercolors of Olga Benson, which are stored today in the Institute of Ethnography SASA, and refer to Eastern Serbia. The aim of the work is to indicate the importance of her legacy for current studies in ethnology/anthropology.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
T1  - Олга Бенсон – акварели и цртежи из источне Србије
T1  - Olga Benson – aquarelles and drawings from Eastern Serbia
SP  - 281
EP  - 295
IS  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13747
ER  - 

@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2022",
abstract = "У тек основаном Етнографском институту САН (1947) своје место проналази и Олга Бенсон која је пре тога радила у Музеју Јужне Србије, а потом и у Етнографском музеју у Београду. По основном образовању је била сликарка па је и разумљиво њено ангажовање на теренским обиласцима различитих предела Србије заједно са сарадницима Етнографског института САН(У). Задужење Олге Бенсон било је израда скица и акварела који су се односили на свакодневни живот у местима/областима истраживања. У овом раду ће бити речи о цртежима и акварелима Олге Бенсон који се данас чувају у Етнографском институту САНУ, а односе се на источну Србију. Циљ рада је и да се укаже на значај њене заоставштине за садашња проучавања у етнологији/антропологији., In the newly founded in the Institute of Ethnography SAS (1947), Olga Benson found her place, who previously worked at the Museum of Southern Serbia, and then at the Ethnographic Museum in Belgrade. She was a painter by primary education, so it is understandable that she was involved in field trips to different parts of Serbia together with the colleagues of the Institute of Ethnography SASA. Olga Benson’s task was to make sketches and watercolors that related to everyday life in the research sites/areas. This paper will talk about the drawings and watercolors of Olga Benson, which are stored today in the Institute of Ethnography SASA, and refer to Eastern Serbia. The aim of the work is to indicate the importance of her legacy for current studies in ethnology/anthropology.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas",
booktitle = "Олга Бенсон – акварели и цртежи из источне Србије, Olga Benson – aquarelles and drawings from Eastern Serbia",
pages = "281-295",
number = "25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13747"
}

Ивановић Баришић, М.. (2022). Олга Бенсон – акварели и цртежи из источне Србије. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт.(25), 281-295.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13747

Ивановић Баришић М. Олга Бенсон – акварели и цртежи из источне Србије. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas. 2022;(25):281-295.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13747 .

Ивановић Баришић, Милина, "Олга Бенсон – акварели и цртежи из источне Србије" in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas, no. 25 (2022):281-295,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13747 .

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14082
AB  - У последњих неколико деценија жаргон је постао незаобилазно средство изражавања у различитим ситуацијама – да се 
пренесе нека шифрована порука, као средство комуникације (претежно међу младима), као вид комуникације међу одређеним професијама и сл. С обзиром на то да је везан за одређене друштвене 
слојеве, жаргон на неки начин постаје и њихово идентитетско обележје. Својим тематским садржајем, узроцима настанка, али и тврдокорним опстајањем у друштву, жаргон подстиче на промишљања његовог места и значаја у друштву. Циљ рада је да укаже на значај жаргонске лексике за етнолошко-антрополошка проучавања.
AB  - In the last few decades slang has become an indispensable 
means of expression in different situations. It served to convey some 
encrypted message, as a medium of communication (mostly among
young people), as a form of communication among certain professions 
etc. Slang is tied to certain social layers, and so, in some way it becomes 
their identity trait. Whit their thematic contents, causes of occurrence, but 
also by stubborn existence in society, slang encourages reflection on its 
place and importance in society. The aim of the paper is to point out the 
importance of slang`s lexicon for ethnological and anthropological 
studies.
PB  - Ниш : САНУ, Огранак САНУ
PB  - Ниш : Универзитет, Факултет уметности
T2  - Беседа : зборник радова са научног симпозијума Традиционална естетска култура 12 / Oration : Proceedings from the scientific symposium Traditional aesthetic culture 12
T1  - Све је у ствари игра: о жаргону из етнолошког угла / In fact everything is a game: about slang from an ethnological angle
SP  - 161
EP  - 177
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14082
ER  - 

@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2022",
abstract = "У последњих неколико деценија жаргон је постао незаобилазно средство изражавања у различитим ситуацијама – да се 
пренесе нека шифрована порука, као средство комуникације (претежно међу младима), као вид комуникације међу одређеним професијама и сл. С обзиром на то да је везан за одређене друштвене 
слојеве, жаргон на неки начин постаје и њихово идентитетско обележје. Својим тематским садржајем, узроцима настанка, али и тврдокорним опстајањем у друштву, жаргон подстиче на промишљања његовог места и значаја у друштву. Циљ рада је да укаже на значај жаргонске лексике за етнолошко-антрополошка проучавања., In the last few decades slang has become an indispensable 
means of expression in different situations. It served to convey some 
encrypted message, as a medium of communication (mostly among
young people), as a form of communication among certain professions 
etc. Slang is tied to certain social layers, and so, in some way it becomes 
their identity trait. Whit their thematic contents, causes of occurrence, but 
also by stubborn existence in society, slang encourages reflection on its 
place and importance in society. The aim of the paper is to point out the 
importance of slang`s lexicon for ethnological and anthropological 
studies.",
publisher = "Ниш : САНУ, Огранак САНУ, Ниш : Универзитет, Факултет уметности",
journal = "Беседа : зборник радова са научног симпозијума Традиционална естетска култура 12 / Oration : Proceedings from the scientific symposium Traditional aesthetic culture 12",
booktitle = "Све је у ствари игра: о жаргону из етнолошког угла / In fact everything is a game: about slang from an ethnological angle",
pages = "161-177",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14082"
}

Ивановић Баришић, М.. (2022). Све је у ствари игра: о жаргону из етнолошког угла / In fact everything is a game: about slang from an ethnological angle. in Беседа : зборник радова са научног симпозијума Традиционална естетска култура 12 / Oration : Proceedings from the scientific symposium Traditional aesthetic culture 12
Ниш : САНУ, Огранак САНУ., 161-177.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14082

Ивановић Баришић М. Све је у ствари игра: о жаргону из етнолошког угла / In fact everything is a game: about slang from an ethnological angle. in Беседа : зборник радова са научног симпозијума Традиционална естетска култура 12 / Oration : Proceedings from the scientific symposium Traditional aesthetic culture 12. 2022;:161-177.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14082 .

Ивановић Баришић, Милина, "Све је у ствари игра: о жаргону из етнолошког угла / In fact everything is a game: about slang from an ethnological angle" in Беседа : зборник радова са научног симпозијума Традиционална естетска култура 12 / Oration : Proceedings from the scientific symposium Traditional aesthetic culture 12 (2022):161-177,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14082 .

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14099
AB  - Вино у народној култури представља замену за крв. У готово свим обредно-обичајним радњама животног и календарског циклуса вино има одређену улогу. Држање здравица, током заветина, одабир места за градњу нове куће само су неки од примера који се без вина не могу ваљано обавити. Одређену примену вино има и у народној медицини. Циљ рада је да се у кратким цртама укаже на употребу вина у различитим народним обичајима у Србији.
AB  - Wine in folk culture is a substitute for blood. It has a certain role in almost all ritual and customary activities of life and calendar cycle. Holding toasts, during vows, choosing a place to build a new house are just some of the examples showcasing what cannot be done properly without wine. It is also used in folk medicine. This paper briefly discusses the usage of wine in various folk customs in Serbia.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
PB  - Топола : Културни центар "Топола"
T2  - Савремена српска фолклористика X : тематски зборник радова
T1  - Грожђе и вино у српским народним обичајима / Grapes and wine in Serbian folk customs
SP  - 267
EP  - 278
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14099
ER  - 

@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина М.",
year = "2022",
abstract = "Вино у народној култури представља замену за крв. У готово свим обредно-обичајним радњама животног и календарског циклуса вино има одређену улогу. Држање здравица, током заветина, одабир места за градњу нове куће само су неки од примера који се без вина не могу ваљано обавити. Одређену примену вино има и у народној медицини. Циљ рада је да се у кратким цртама укаже на употребу вина у различитим народним обичајима у Србији., Wine in folk culture is a substitute for blood. It has a certain role in almost all ritual and customary activities of life and calendar cycle. Holding toasts, during vows, choosing a place to build a new house are just some of the examples showcasing what cannot be done properly without wine. It is also used in folk medicine. This paper briefly discusses the usage of wine in various folk customs in Serbia.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Топола : Културни центар "Топола"",
journal = "Савремена српска фолклористика X : тематски зборник радова",
booktitle = "Грожђе и вино у српским народним обичајима / Grapes and wine in Serbian folk customs",
pages = "267-278",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14099"
}

Ивановић Баришић, М. М.. (2022). Грожђе и вино у српским народним обичајима / Grapes and wine in Serbian folk customs. in Савремена српска фолклористика X : тематски зборник радова
Београд : Удружење фолклориста Србије., 267-278.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14099

Ивановић Баришић ММ. Грожђе и вино у српским народним обичајима / Grapes and wine in Serbian folk customs. in Савремена српска фолклористика X : тематски зборник радова. 2022;:267-278.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14099 .

Ивановић Баришић, Милина М., "Грожђе и вино у српским народним обичајима / Grapes and wine in Serbian folk customs" in Савремена српска фолклористика X : тематски зборник радова (2022):267-278,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14099 .

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина M.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14226
AB  - Претходне две године (2021 и 2022) остаће упамћене по појави пандемије
ковида 19, која је зауставила читав свет. Из тог својеврсног заустављања изродила се „нова нормалност“ која се одразила и на свакодневни живот. Присуство већине људи у неком од дигиталних медија није дозволило „новој
нормалности“ да у потпуности угаси међусобну комуникацију, али јесте
учинила да се она прилагоди новој реалности. Истраживање које је урађено
за ову прилику односи се на садржаје порука које су током пандемије слате
аутору овога рада путем мобилног телефона као СМС, ММС или вибер поруке. Циљ рада је да се укаже на духовну снагу људи у насталој ситуацији. 
Телефонске поруке у којима је доминирао хумор само су један од начина
супротстављања пандемији ковида 19.
AB  - The previous two years will be remembered for the outbreak of the Covid 
pandemic 19, which stopped the whole world. From that “stopping” a “new 
normality” was born, which was reflected in everyday life. The “presence” of 
most people in some form of digital media did not allow the “new normality” to 
shut down completely extinguish mutual communication, but it did allow it to 
adapt to the new reality.The research done for this occasion refers to the contents 
of messages that circulated among mobile phone users during the pandemic 
as classic SMS messages, as short video messages or as viber messages. The 
aim of the paper was to point out the spiritual strength of the people in a new 
situation. Humorous telephone messages are just one way of “opposing” the 
Covid pandemic 19.
PB  - Ниш : САНУ, Огранак у Нишу
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јавни говор у условима пандемије ковидa 19 / Public speech in the conditions of the pandemic covid 19
T1  - „Нова нормалност“– ковид 19 и хумор у телефонским порукама
T1  - New Normality – Covid 19 and Humor in Telephone Messages
SP  - 225
EP  - 240
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14226
ER  - 

@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина M.",
year = "2022",
abstract = "Претходне две године (2021 и 2022) остаће упамћене по појави пандемије
ковида 19, која је зауставила читав свет. Из тог својеврсног заустављања изродила се „нова нормалност“ која се одразила и на свакодневни живот. Присуство већине људи у неком од дигиталних медија није дозволило „новој
нормалности“ да у потпуности угаси међусобну комуникацију, али јесте
учинила да се она прилагоди новој реалности. Истраживање које је урађено
за ову прилику односи се на садржаје порука које су током пандемије слате
аутору овога рада путем мобилног телефона као СМС, ММС или вибер поруке. Циљ рада је да се укаже на духовну снагу људи у насталој ситуацији. 
Телефонске поруке у којима је доминирао хумор само су један од начина
супротстављања пандемији ковида 19., The previous two years will be remembered for the outbreak of the Covid 
pandemic 19, which stopped the whole world. From that “stopping” a “new 
normality” was born, which was reflected in everyday life. The “presence” of 
most people in some form of digital media did not allow the “new normality” to 
shut down completely extinguish mutual communication, but it did allow it to 
adapt to the new reality.The research done for this occasion refers to the contents 
of messages that circulated among mobile phone users during the pandemic 
as classic SMS messages, as short video messages or as viber messages. The 
aim of the paper was to point out the spiritual strength of the people in a new 
situation. Humorous telephone messages are just one way of “opposing” the 
Covid pandemic 19.",
publisher = "Ниш : САНУ, Огранак у Нишу, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јавни говор у условима пандемије ковидa 19 / Public speech in the conditions of the pandemic covid 19",
booktitle = "„Нова нормалност“– ковид 19 и хумор у телефонским порукама, New Normality – Covid 19 and Humor in Telephone Messages",
pages = "225-240",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14226"
}

Ивановић Баришић, М. M.. (2022). „Нова нормалност“– ковид 19 и хумор у телефонским порукама. in Јавни говор у условима пандемије ковидa 19 / Public speech in the conditions of the pandemic covid 19
Ниш : САНУ, Огранак у Нишу., 225-240.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14226

Ивановић Баришић МM. „Нова нормалност“– ковид 19 и хумор у телефонским порукама. in Јавни говор у условима пандемије ковидa 19 / Public speech in the conditions of the pandemic covid 19. 2022;:225-240.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14226 .

Ивановић Баришић, Милина M., "„Нова нормалност“– ковид 19 и хумор у телефонским порукама" in Јавни говор у условима пандемије ковидa 19 / Public speech in the conditions of the pandemic covid 19 (2022):225-240,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14226 .

TY  - CONF
AU  - Ivanović Barišić, Milina
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14378
AB  - Christmas is a central holiday in year cycle of folk celebrations. One of its
characteristics is the three days celebrations, but if we take into account the fact
that the celebration of Christmas, in addition to the period of fasting, is preceded
by several holidays that have been celebrated in the past or are still being celebrated
as well as several holidays after it, then, the Christmas celebration implies a
significantly longer period of time – on Saint Barbara, Saint Ignatius, Christmas
Eve, Little Christmas, Cross day, Twelfth day. Apart from certain customs, the
aforementioned holidays are also characterized by a certain type of food as their
recognizable feature. The subject of consideration in the paper will be the food
that is prepared for the holidays of the Christmas cycle among the Serbs in the
Romanian Banat and among the Serbs in Vojvodina.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timisoara : Union of Serbs in Romania
PB  - Ниш : Универзитет, Филозофски факултет  / Niš : University, Faculty of Philosophy
PB  - Темишвар : Западни универзитет, Филолошки, историјски и теолошки факултет / Timisoara : Western University, Faculty of Philology, History and Theology
C3  - VIII међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима: програм и књига резимеа / The VIIIth International Scientific Conference The Material and Spiritual Culture of the Serbs from the Multiethnic and/or Peripheral Regions: programme and abstract book
T1  - Food in Christmas Cycle of Celebrations among Serbs in Romaninan Banat and in Vojvodina
SP  - 22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14378
ER  - 

@conference{
author = "Ivanović Barišić, Milina",
year = "2022",
abstract = "Christmas is a central holiday in year cycle of folk celebrations. One of its
characteristics is the three days celebrations, but if we take into account the fact
that the celebration of Christmas, in addition to the period of fasting, is preceded
by several holidays that have been celebrated in the past or are still being celebrated
as well as several holidays after it, then, the Christmas celebration implies a
significantly longer period of time – on Saint Barbara, Saint Ignatius, Christmas
Eve, Little Christmas, Cross day, Twelfth day. Apart from certain customs, the
aforementioned holidays are also characterized by a certain type of food as their
recognizable feature. The subject of consideration in the paper will be the food
that is prepared for the holidays of the Christmas cycle among the Serbs in the
Romanian Banat and among the Serbs in Vojvodina.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timisoara : Union of Serbs in Romania, Ниш : Универзитет, Филозофски факултет  / Niš : University, Faculty of Philosophy, Темишвар : Западни универзитет, Филолошки, историјски и теолошки факултет / Timisoara : Western University, Faculty of Philology, History and Theology",
journal = "VIII међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима: програм и књига резимеа / The VIIIth International Scientific Conference The Material and Spiritual Culture of the Serbs from the Multiethnic and/or Peripheral Regions: programme and abstract book",
title = "Food in Christmas Cycle of Celebrations among Serbs in Romaninan Banat and in Vojvodina",
pages = "22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14378"
}

Ivanović Barišić, M.. (2022). Food in Christmas Cycle of Celebrations among Serbs in Romaninan Banat and in Vojvodina. in VIII међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима: програм и књига резимеа / The VIIIth International Scientific Conference The Material and Spiritual Culture of the Serbs from the Multiethnic and/or Peripheral Regions: programme and abstract book
Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timisoara : Union of Serbs in Romania., 22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14378

Ivanović Barišić M. Food in Christmas Cycle of Celebrations among Serbs in Romaninan Banat and in Vojvodina. in VIII међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима: програм и књига резимеа / The VIIIth International Scientific Conference The Material and Spiritual Culture of the Serbs from the Multiethnic and/or Peripheral Regions: programme and abstract book. 2022;:22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14378 .

Ivanović Barišić, Milina, "Food in Christmas Cycle of Celebrations among Serbs in Romaninan Banat and in Vojvodina" in VIII међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима: програм и књига резимеа / The VIIIth International Scientific Conference The Material and Spiritual Culture of the Serbs from the Multiethnic and/or Peripheral Regions: programme and abstract book (2022):22,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14378 .

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12043
AB  - Једна од особина традиционалне културе јесте стварање употребних предмета који су у функцији задовољавања различитих потреба појединаца и колектива. У заједницама традиционалног типа готово да није било простора за предмете који би
служили само као украс, а да немају и неку другу намену. У народној култури употребни предмети имали су одређену функцију,
али су врло често представљали и место исказивања естетских
осећања својих стваралаца. Предмети намењени свакодневној и
повременој употреби, осим што су били функционални, по народним схватањима требалo је да буду и лепи. У ту сврху су њихови
ствараоци најчешће користили различите облике и врсте орнамената. У раду ће се указати на народну уметност као начин исказивања лепог у традиционалној култури.
AB  - One of the characteristics of the traditional culture is the
creation of useful objects which are in the function of gratification of
various needs of individuals and collectives. In traditional type
communities, there was almost no space for items that would serve only
as a decoration, without any other purpose. In folk culture, useful objects
had a certain function, but very often they represented a place for
expressing the aesthetic feelings of their creators. The items intended for
everyday occasional use were functional but, according to the folk
understanding, they also should have been beautiful. For that purpose,
their creators usually used different shapes and types of ornaments. The
paper will highlight folk art as a way of expressing the beautiful in
traditional culture.
PB  - Ниш : Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Факултет уметности
T2  - Лепо и ружно : зборник радова са научног симпозијума Традиционална естетска култура 11: лепо и ружно / Beautiful and ugly : Proceedings from the scientific symposium Traditional aesthetic culture 11: beautiful and ugly
T1  - Народна уметност: вид исказивања лепог у традиционалној култури
T1  - Folk art: a form of expression of the beautiful in traditional culture
SP  - 109
EP  - 119
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12043
ER  - 

@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2021",
abstract = "Једна од особина традиционалне културе јесте стварање употребних предмета који су у функцији задовољавања различитих потреба појединаца и колектива. У заједницама традиционалног типа готово да није било простора за предмете који би
служили само као украс, а да немају и неку другу намену. У народној култури употребни предмети имали су одређену функцију,
али су врло често представљали и место исказивања естетских
осећања својих стваралаца. Предмети намењени свакодневној и
повременој употреби, осим што су били функционални, по народним схватањима требалo је да буду и лепи. У ту сврху су њихови
ствараоци најчешће користили различите облике и врсте орнамената. У раду ће се указати на народну уметност као начин исказивања лепог у традиционалној култури., One of the characteristics of the traditional culture is the
creation of useful objects which are in the function of gratification of
various needs of individuals and collectives. In traditional type
communities, there was almost no space for items that would serve only
as a decoration, without any other purpose. In folk culture, useful objects
had a certain function, but very often they represented a place for
expressing the aesthetic feelings of their creators. The items intended for
everyday occasional use were functional but, according to the folk
understanding, they also should have been beautiful. For that purpose,
their creators usually used different shapes and types of ornaments. The
paper will highlight folk art as a way of expressing the beautiful in
traditional culture.",
publisher = "Ниш : Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ, Ниш : Универзитет у Нишу, Факултет уметности",
journal = "Лепо и ружно : зборник радова са научног симпозијума Традиционална естетска култура 11: лепо и ружно / Beautiful and ugly : Proceedings from the scientific symposium Traditional aesthetic culture 11: beautiful and ugly",
booktitle = "Народна уметност: вид исказивања лепог у традиционалној култури, Folk art: a form of expression of the beautiful in traditional culture",
pages = "109-119",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12043"
}

Ивановић Баришић, М.. (2021). Народна уметност: вид исказивања лепог у традиционалној култури. in Лепо и ружно : зборник радова са научног симпозијума Традиционална естетска култура 11: лепо и ружно / Beautiful and ugly : Proceedings from the scientific symposium Traditional aesthetic culture 11: beautiful and ugly
Ниш : Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ., 109-119.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12043

Ивановић Баришић М. Народна уметност: вид исказивања лепог у традиционалној култури. in Лепо и ружно : зборник радова са научног симпозијума Традиционална естетска култура 11: лепо и ружно / Beautiful and ugly : Proceedings from the scientific symposium Traditional aesthetic culture 11: beautiful and ugly. 2021;:109-119.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12043 .

Ивановић Баришић, Милина, "Народна уметност: вид исказивања лепог у традиционалној култури" in Лепо и ружно : зборник радова са научног симпозијума Традиционална естетска култура 11: лепо и ружно / Beautiful and ugly : Proceedings from the scientific symposium Traditional aesthetic culture 11: beautiful and ugly (2021):109-119,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12043 .

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12044
AB  - У раду ће се указати на досадашња теренска истраживања
града у српској етнологији и антропологији. Теренски рад је
један од најстаријих начина проучавања и сагледавања живота
и организације рада становника који живе у сеоским и / или
градским насељима, а којим су се у досадашњем раду бавили
прво етнолози, а потом и антрополози у Србији. Деценијама су
теренска истраживања обављана готово искључиво у сеоским
заједницама, док су проучавања повезана са животом у градовима
углавном била спорадична и несистематска. У последњој
декади 20. века градови су етнолозима (антрополозима) постали
врло значајан извор сазнања, а врло често и примарно место
истраживања.
AB  - The paper points out the previous field research of the city in Serbian ethnology and
anthropology. Fieldwork is one of the oldest ways of studying and perceiving the
life and organization of work of residents in rural and/or urban settlements, which
has been dealt with so far in the work of ethnologists and, later, anthropologists in
Serbia. For decades, field research has been conducted almost exclusively in rural
communities, while studies related to urban life have been largely sporadic and
unsystematic. In the last decade of the 20th century, cities became a very important
source of knowledge for ethnologists (anthropologists), and very often the primary
place of research.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”
PB  - Лозница : Центар за културу ,,Вук Караџић”
PB  - Тршић : Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”
T2  - Савремена српска фолклористика 9 : зборник радовa
T1  - Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији
T1  - Research of the city in Serbian ethnology and anthropology
SP  - 213
EP  - 228
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12044
ER  - 

@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина М.",
year = "2021",
abstract = "У раду ће се указати на досадашња теренска истраживања
града у српској етнологији и антропологији. Теренски рад је
један од најстаријих начина проучавања и сагледавања живота
и организације рада становника који живе у сеоским и / или
градским насељима, а којим су се у досадашњем раду бавили
прво етнолози, а потом и антрополози у Србији. Деценијама су
теренска истраживања обављана готово искључиво у сеоским
заједницама, док су проучавања повезана са животом у градовима
углавном била спорадична и несистематска. У последњој
декади 20. века градови су етнолозима (антрополозима) постали
врло значајан извор сазнања, а врло често и примарно место
истраживања., The paper points out the previous field research of the city in Serbian ethnology and
anthropology. Fieldwork is one of the oldest ways of studying and perceiving the
life and organization of work of residents in rural and/or urban settlements, which
has been dealt with so far in the work of ethnologists and, later, anthropologists in
Serbia. For decades, field research has been conducted almost exclusively in rural
communities, while studies related to urban life have been largely sporadic and
unsystematic. In the last decade of the 20th century, cities became a very important
source of knowledge for ethnologists (anthropologists), and very often the primary
place of research.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Лозница : Центар за културу ,,Вук Караџић”, Тршић : Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”",
journal = "Савремена српска фолклористика 9 : зборник радовa",
booktitle = "Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији, Research of the city in Serbian ethnology and anthropology",
pages = "213-228",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12044"
}

Ивановић Баришић, М. М.. (2021). Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији. in Савремена српска фолклористика 9 : зборник радовa
Београд : Удружење фолклориста Србије., 213-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12044

Ивановић Баришић ММ. Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији. in Савремена српска фолклористика 9 : зборник радовa. 2021;:213-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12044 .

Ивановић Баришић, Милина М., "Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији" in Савремена српска фолклористика 9 : зборник радовa (2021):213-228,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12044 .

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2021
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/550/60fe6f9cebd57_zbornik.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12054
AB  - Период социјализма, односно историја друге половине 20. века, представља
време убрзаног друштвеног развоја, време иновација, време раскида с прошлошћу и њеном културом. Током периода социјалистичког развоја структуре власти су тежиле удаљавању од традиционалног наслеђа и преобликовању друштвене стварности. Друштвени процеси – пре свих модернизација,
индустријализација, урбанизација, еманципација жена, масовни медији,
промена свакодневице, могу се сматрати основом социјалистичког развоја,
односно социјалистичким наративима који су из корена променили, како
друштво у целини, тако и готово сваког становника појединачно. Социјализам и његови наративи имали су значајног утицаја на конституисање заједнице у духу социјалистичких идеја, што је утицало и на промену идентитета
традиционалних заједница. Како су социјалистички наративи утицали на
мењање традиционалне културе предмет је истраживања у овом раду.
AB  - The socialist period, that is, the history of the second half of the 20 th century
represents a time of the accelerated social development, a time of innovations,
and a time of a break with the past and its culture. During the period of socialist
development, government structures tended to move away from traditional heritage and reshape the social reality. Social processes-above all, modernization,
industrialization, urbanization, women`s emancipation, mass media, and everyday life changes, can be considered the base of the socialist development, that is
the socialist narratives that changed society as a whole as well as almost every
individual. Socialism and its narratives significantly influenced the way the community changed in the spirit of the socialist ideas which, consequently, caused the
traditional communities’ identity change. The way in which socialist narratives
influenced the change of traditional culture is the subject of this research.
PB  - Нови Сад : Архив Војводине
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
T1  - Социјалистички наратив и традиционална култура
T1  - Socialist narrative and traditional culture
SP  - 219
EP  - 247
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12054
ER  - 

@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2021",
abstract = "Период социјализма, односно историја друге половине 20. века, представља
време убрзаног друштвеног развоја, време иновација, време раскида с прошлошћу и њеном културом. Током периода социјалистичког развоја структуре власти су тежиле удаљавању од традиционалног наслеђа и преобликовању друштвене стварности. Друштвени процеси – пре свих модернизација,
индустријализација, урбанизација, еманципација жена, масовни медији,
промена свакодневице, могу се сматрати основом социјалистичког развоја,
односно социјалистичким наративима који су из корена променили, како
друштво у целини, тако и готово сваког становника појединачно. Социјализам и његови наративи имали су значајног утицаја на конституисање заједнице у духу социјалистичких идеја, што је утицало и на промену идентитета
традиционалних заједница. Како су социјалистички наративи утицали на
мењање традиционалне културе предмет је истраживања у овом раду., The socialist period, that is, the history of the second half of the 20 th century
represents a time of the accelerated social development, a time of innovations,
and a time of a break with the past and its culture. During the period of socialist
development, government structures tended to move away from traditional heritage and reshape the social reality. Social processes-above all, modernization,
industrialization, urbanization, women`s emancipation, mass media, and everyday life changes, can be considered the base of the socialist development, that is
the socialist narratives that changed society as a whole as well as almost every
individual. Socialism and its narratives significantly influenced the way the community changed in the spirit of the socialist ideas which, consequently, caused the
traditional communities’ identity change. The way in which socialist narratives
influenced the change of traditional culture is the subject of this research.",
publisher = "Нови Сад : Архив Војводине, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers",
booktitle = "Социјалистички наратив и традиционална култура, Socialist narrative and traditional culture",
pages = "219-247",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12054"
}

Ивановић Баришић, М.. (2021). Социјалистички наратив и традиционална култура. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
Нови Сад : Архив Војводине., 219-247.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12054

Ивановић Баришић М. Социјалистички наратив и традиционална култура. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers. 2021;:219-247.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12054 .

Ивановић Баришић, Милина, "Социјалистички наратив и традиционална култура" in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers (2021):219-247,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12054 .

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12502
AB  - За сеоску породицу кућа је најнеопходнији, најважнији, али и најрепрезентативнији вид градње. У речи кућа истовремено се сажима старо 
и ново, традиција и модерност, профаност и сакралност. У садашњим 
условима кућа прати модерне смернице у градњи, али је у својој бити 
сачувала карактеристике које је сврставају у живу старину. Поред бројних промена које је доживела кућа је сачувала једну од битних одлика 
из прошлости – функцију сакралног простора. У раду ће се указати на 
кућу као сакрални простор и на прилике у којима она поприма карактеристике које је издвајају из свакодневног и уводе у специфичан духовни 
простор који је од великог значаја за породицу која у њој живи.
AB  - For a rural family, a house is the most necessary, the most important, but 
also the most representative type of construction. The word house at the same time 
sums up the old and the new, tradition and modernity, secularity and sacredness. In 
the present conditions, the house follows modern architectural guidelines but essentially retains one of its more important characteristic from the past ‒ the function 
of a sacral space. The paper discusses the house as a sacral space and highlights the 
occasions in which it takes characteristics that separate it from daily life and introduce it into a specific spiritual space. This spiritual space is of great importance for 
the family that lives in that house.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ
T2  - Куле и градови - Towers and Cities
T1  - Кућа као сакрални простор
T1  - House ас a sacral space
SP  - 215
EP  - 237
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12502
ER  - 

@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2021",
abstract = "За сеоску породицу кућа је најнеопходнији, најважнији, али и најрепрезентативнији вид градње. У речи кућа истовремено се сажима старо 
и ново, традиција и модерност, профаност и сакралност. У садашњим 
условима кућа прати модерне смернице у градњи, али је у својој бити 
сачувала карактеристике које је сврставају у живу старину. Поред бројних промена које је доживела кућа је сачувала једну од битних одлика 
из прошлости – функцију сакралног простора. У раду ће се указати на 
кућу као сакрални простор и на прилике у којима она поприма карактеристике које је издвајају из свакодневног и уводе у специфичан духовни 
простор који је од великог значаја за породицу која у њој живи., For a rural family, a house is the most necessary, the most important, but 
also the most representative type of construction. The word house at the same time 
sums up the old and the new, tradition and modernity, secularity and sacredness. In 
the present conditions, the house follows modern architectural guidelines but essentially retains one of its more important characteristic from the past ‒ the function 
of a sacral space. The paper discusses the house as a sacral space and highlights the 
occasions in which it takes characteristics that separate it from daily life and introduce it into a specific spiritual space. This spiritual space is of great importance for 
the family that lives in that house.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Балканолошки институт САНУ",
journal = "Куле и градови - Towers and Cities",
booktitle = "Кућа као сакрални простор, House ас a sacral space",
pages = "215-237",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12502"
}

Ивановић Баришић, М.. (2021). Кућа као сакрални простор. in Куле и градови - Towers and Cities
Београд : Удружење фолклориста Србије., 215-237.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12502

Ивановић Баришић М. Кућа као сакрални простор. in Куле и градови - Towers and Cities. 2021;:215-237.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12502 .

Ивановић Баришић, Милина, "Кућа као сакрални простор" in Куле и градови - Towers and Cities (2021):215-237,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12502 .

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2021
UR  - http://dks.org.rs/datoteke/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B7-%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B5%D1%92%D0%B5-%D0%97%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12505
AB  - У сеоским заједницама пренос робе обавља се још увек 
на различите начине. Користи(ло) се сопствено тело-леђа, глава, рамена, руке. У исту сврху користе се поједине животиње из човековог 
ближег окружења – коњи, волови, краве, магарци и др. Појава кола са 
животињском вучом олакшала су, али и убрзала пренос терета. У раду 
ће се указати на начине преношења различитих терета у оквиру 
породичне и сеоске заједнице у Србији.
PB  - Београд : Друштво конзерватора Србије
T2  - Транспорт и превоз робе као културно наслеђе [Електронски извор] : зборник радова : Београд, 23–24.  новембар 2017.
T1  - Транспорт робе у сеоским заједницама до средине 20.века
SP  - 7
EP  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12505
ER  - 

@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2021",
abstract = "У сеоским заједницама пренос робе обавља се још увек 
на различите начине. Користи(ло) се сопствено тело-леђа, глава, рамена, руке. У исту сврху користе се поједине животиње из човековог 
ближег окружења – коњи, волови, краве, магарци и др. Појава кола са 
животињском вучом олакшала су, али и убрзала пренос терета. У раду 
ће се указати на начине преношења различитих терета у оквиру 
породичне и сеоске заједнице у Србији.",
publisher = "Београд : Друштво конзерватора Србије",
journal = "Транспорт и превоз робе као културно наслеђе [Електронски извор] : зборник радова : Београд, 23–24.  новембар 2017.",
booktitle = "Транспорт робе у сеоским заједницама до средине 20.века",
pages = "7-20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12505"
}

Ивановић Баришић, М.. (2021). Транспорт робе у сеоским заједницама до средине 20.века. in Транспорт и превоз робе као културно наслеђе [Електронски извор] : зборник радова : Београд, 23–24.  новембар 2017.
Београд : Друштво конзерватора Србије., 7-20.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12505

Ивановић Баришић М. Транспорт робе у сеоским заједницама до средине 20.века. in Транспорт и превоз робе као културно наслеђе [Електронски извор] : зборник радова : Београд, 23–24.  новембар 2017.. 2021;:7-20.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12505 .

Ивановић Баришић, Милина, "Транспорт робе у сеоским заједницама до средине 20.века" in Транспорт и превоз робе као културно наслеђе [Електронски извор] : зборник радова : Београд, 23–24.  новембар 2017. (2021):7-20,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12505 .

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12864
AB  - Кућа од свог настанка било да је у функцији становања или одмора представља
најрепрезентативнији вид грађења. Разноврсност градње и употреба материјала различите трајности указују да је кућа, у границама знања и могућности њених градитеља и будућих корисника, стварана с пуно пажње и поштовања. Кућа асоцира на трајност постојања одређене породичне заједнице и дуго времена је била мера испуњености породичног живота. Она је место заштите укућана али и простор исказивања радости и туге. У раду ће се указати на кућу као најважнијег представника стамбене архитектуре, на њен значај за породичну организацију живота и рада, али и на кућу као симбол породичног живота.
AB  - The house has been the most representative type of construction since its inception,
whether it was in the function of living or resting. The variety of construction and the use of materials of different durability indicate that the house was created with a lot of care and respect, within the limits of knowledge and capabilities of its builders and future users. The house is associated with the permanence of the existence of a certain family community and for a long time it was a measure of the fulfillment of family life. It is a place of protection of the household, but also a space for expressing joy and sorrow. The paper will point to the house as the most important representative of residential architecture, its importance for the family organization of life and work, but also to the house as a symbol of family life.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
T1  - Кућа: симбол породичног живота
SP  - 195
EP  - 206
VL  - 24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12864
ER  - 

@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2021",
abstract = "Кућа од свог настанка било да је у функцији становања или одмора представља
најрепрезентативнији вид грађења. Разноврсност градње и употреба материјала различите трајности указују да је кућа, у границама знања и могућности њених градитеља и будућих корисника, стварана с пуно пажње и поштовања. Кућа асоцира на трајност постојања одређене породичне заједнице и дуго времена је била мера испуњености породичног живота. Она је место заштите укућана али и простор исказивања радости и туге. У раду ће се указати на кућу као најважнијег представника стамбене архитектуре, на њен значај за породичну организацију живота и рада, али и на кућу као симбол породичног живота., The house has been the most representative type of construction since its inception,
whether it was in the function of living or resting. The variety of construction and the use of materials of different durability indicate that the house was created with a lot of care and respect, within the limits of knowledge and capabilities of its builders and future users. The house is associated with the permanence of the existence of a certain family community and for a long time it was a measure of the fulfillment of family life. It is a place of protection of the household, but also a space for expressing joy and sorrow. The paper will point to the house as the most important representative of residential architecture, its importance for the family organization of life and work, but also to the house as a symbol of family life.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas",
booktitle = "Кућа: симбол породичног живота",
pages = "195-206",
volume = "24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12864"
}

Ивановић Баришић, М.. (2021). Кућа: симбол породичног живота. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт., 24, 195-206.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12864

Ивановић Баришић М. Кућа: симбол породичног живота. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas. 2021;24:195-206.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12864 .

Ивановић Баришић, Милина, "Кућа: симбол породичног живота" in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas, 24 (2021):195-206,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12864 .

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2021
UR  - https://www.folkloristika.org/arhiva-6-2-2021.php
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14335
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
T2  - Фолклористика: часопис Удружења фолклориста Србија
T1  - Носталгична сећања на празнике, обичаје и свакодневицу Срба у Румунији
SP  - 363
EP  - 366
IS  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14335
ER  - 

@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2021",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије",
journal = "Фолклористика: часопис Удружења фолклориста Србија",
title = "Носталгична сећања на празнике, обичаје и свакодневицу Срба у Румунији",
pages = "363-366",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14335"
}

Ивановић Баришић, М.. (2021). Носталгична сећања на празнике, обичаје и свакодневицу Срба у Румунији. in Фолклористика: часопис Удружења фолклориста Србија
Београд : Удружење фолклориста Србије.(6), 363-366.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14335

Ивановић Баришић М. Носталгична сећања на празнике, обичаје и свакодневицу Срба у Румунији. in Фолклористика: часопис Удружења фолклориста Србија. 2021;(6):363-366.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14335 .

Ивановић Баришић, Милина, "Носталгична сећања на празнике, обичаје и свакодневицу Срба у Румунији" in Фолклористика: часопис Удружења фолклориста Србија, no. 6 (2021):363-366,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14335 .

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14357
AB  - Аутор Благоје Чоботин у педесет једној краткој „причи“ читаоцу представља оне празнике (и обичаје) од значаја за српску заједницу у Румунији у недавној прошлости,
заправо празнике који су одржавали јединство и заједништво породице и сеоске заједнице. „Приче“ о празницимаи обичајима аутор употпуњава „причама“ из свакодневице које се односе на предмете и догађаје који су обележили негдашњи сеоски живот српског становништва, а како аутор напомиње и његово детињство.Стога не треба да чуди што сећање на прошло време изазива не само дозу сете већ и жал за прошлим временом и људима који су били његов део.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timişoara : Uniunea Sârbilor din România
T2  - Из прошлости Кетфеља
T1  - Из прошлости Кетфеља – празници, обичаји, свакодневица
SP  - 5
EP  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14357
ER  - 

@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2021",
abstract = "Аутор Благоје Чоботин у педесет једној краткој „причи“ читаоцу представља оне празнике (и обичаје) од значаја за српску заједницу у Румунији у недавној прошлости,
заправо празнике који су одржавали јединство и заједништво породице и сеоске заједнице. „Приче“ о празницимаи обичајима аутор употпуњава „причама“ из свакодневице које се односе на предмете и догађаје који су обележили негдашњи сеоски живот српског становништва, а како аутор напомиње и његово детињство.Стога не треба да чуди што сећање на прошло време изазива не само дозу сете већ и жал за прошлим временом и људима који су били његов део.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timişoara : Uniunea Sârbilor din România",
journal = "Из прошлости Кетфеља",
booktitle = "Из прошлости Кетфеља – празници, обичаји, свакодневица",
pages = "5-11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14357"
}

Ивановић Баришић, М.. (2021). Из прошлости Кетфеља – празници, обичаји, свакодневица. in Из прошлости Кетфеља
Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timişoara : Uniunea Sârbilor din România., 5-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14357

Ивановић Баришић М. Из прошлости Кетфеља – празници, обичаји, свакодневица. in Из прошлости Кетфеља. 2021;:5-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14357 .

Ивановић Баришић, Милина, "Из прошлости Кетфеља – празници, обичаји, свакодневица" in Из прошлости Кетфеља (2021):5-11,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14357 .

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
AU  - Трубарац Матић, Ђорђина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10413
AB  - На  основу  резултата  ранијих,  али  и  сопствених  теренских истраживања  која  су  реализована  у  периоду од 2017. до 2019. године  у  организацији  Савеза  Срба  у Румунији,  указаје се  на  садашње  стање  културног  наслеђа  Срба  у  Румунији,  посматрано  из угла  етнолошко-антрополошке  струке.  Сагледавањем  традиционалне  културе  у  садашњим условима   предочиће   се   неки   од   њених   битних   елемената   као   показатеља   културног идентитета  код  српског  становништва  у  Румунији  (нпр.  становање,  одевање,  празници  и др.). У деценијама после Другог светског рата народна (традиционална) култура претрпела је  значајне  промене,  па  сагледавање  односа  на  релацији  традиција  –  идентитет  неопходно је  да  би  се  стекао  увид  у  идентитетску  слику  културе  Срба  који  данас  живе  на  простору Румуније.  На  конкретним  примерима  (Крсна  слава  и  Божић)  представиће  се  теренска сазнања о претрајалој обредно-обичајној пракси као индикатору очуваности / неочуваности празничног  /  културног  идентитета  српске  националне  мањине  у  Румунији  у  садашњим условима.
AB  - The  paper  presents  the  current  state  of  tangible  and  intangible  heritage  of  Serbs  in Romania, which is analyzed from the ethnological and anthropological perspective. An overview of the past research results is given and analyzed together with the new ethnographic material personally collected by the authors during the fieldwork carried out on four occasions, in the period 2016‒2019, which was logistically and financially supported by the Association of Serbs in Romania. By gaining a deeper perspective of traditional culture in circumstance of contemporary life some of the essential elements of folk culture are noticed (e.g. housing, clothing, holidays, etc.) as indicators of cultural identity among the Serbian population in Romania. Considering the fact that in the decades after the Second World War the folk culture underwent significant changes, the focus on the relations between tradition and identity is necessary in order to gain a proper understanding of the cultural identity of Serbs who live in Romania today. On the bases of the analysis of two concrete examples, krsna slava (the feast of the family patron saint) and Christmas, the fieldwork insight into the still existing ritual practices  (as  an  indicator  of  preservation  or  losing  of  the  holiday/cultural  identity  of  the  Serbian national minority in the present day Romania) is presented.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
T1  - Традиционална култура Срба у Румунији данас
T1  - The traditional culture of Serbs in the present day Romania
SP  - 41
EP  - 59
VL  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413
ER  - 

@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина and Трубарац Матић, Ђорђина",
year = "2020",
abstract = "На  основу  резултата  ранијих,  али  и  сопствених  теренских истраживања  која  су  реализована  у  периоду од 2017. до 2019. године  у  организацији  Савеза  Срба  у Румунији,  указаје се  на  садашње  стање  културног  наслеђа  Срба  у  Румунији,  посматрано  из угла  етнолошко-антрополошке  струке.  Сагледавањем  традиционалне  културе  у  садашњим условима   предочиће   се   неки   од   њених   битних   елемената   као   показатеља   културног идентитета  код  српског  становништва  у  Румунији  (нпр.  становање,  одевање,  празници  и др.). У деценијама после Другог светског рата народна (традиционална) култура претрпела је  значајне  промене,  па  сагледавање  односа  на  релацији  традиција  –  идентитет  неопходно је  да  би  се  стекао  увид  у  идентитетску  слику  културе  Срба  који  данас  живе  на  простору Румуније.  На  конкретним  примерима  (Крсна  слава  и  Божић)  представиће  се  теренска сазнања о претрајалој обредно-обичајној пракси као индикатору очуваности / неочуваности празничног  /  културног  идентитета  српске  националне  мањине  у  Румунији  у  садашњим условима., The  paper  presents  the  current  state  of  tangible  and  intangible  heritage  of  Serbs  in Romania, which is analyzed from the ethnological and anthropological perspective. An overview of the past research results is given and analyzed together with the new ethnographic material personally collected by the authors during the fieldwork carried out on four occasions, in the period 2016‒2019, which was logistically and financially supported by the Association of Serbs in Romania. By gaining a deeper perspective of traditional culture in circumstance of contemporary life some of the essential elements of folk culture are noticed (e.g. housing, clothing, holidays, etc.) as indicators of cultural identity among the Serbian population in Romania. Considering the fact that in the decades after the Second World War the folk culture underwent significant changes, the focus on the relations between tradition and identity is necessary in order to gain a proper understanding of the cultural identity of Serbs who live in Romania today. On the bases of the analysis of two concrete examples, krsna slava (the feast of the family patron saint) and Christmas, the fieldwork insight into the still existing ritual practices  (as  an  indicator  of  preservation  or  losing  of  the  holiday/cultural  identity  of  the  Serbian national minority in the present day Romania) is presented.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas",
booktitle = "Традиционална култура Срба у Румунији данас, The traditional culture of Serbs in the present day Romania",
pages = "41-59",
volume = "23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413"
}

Ивановић Баришић, М.,& Трубарац Матић, Ђ.. (2020). Традиционална култура Срба у Румунији данас. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт., 23, 41-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413

Ивановић Баришић М, Трубарац Матић Ђ. Традиционална култура Срба у Румунији данас. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas. 2020;23:41-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413 .

Ивановић Баришић, Милина, Трубарац Матић, Ђорђина, "Традиционална култура Срба у Румунији данас" in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas, 23 (2020):41-59,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413 .

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10420
AB  - Годишњице су прилика да се подсетимо живота и рада личности које су оставиле значајног трага у областима којима су се бавиле. Такав је случај са Тихомиром Ђорђевићем у етнологији (и антропологији). Његова истраживања су незаобилазна и у другим наукама (дисциплинама) попут фолклористике, социологије, музеологије и уопште културне историје. Проучавање материјалне културе је само једна од области људског стварања којој се велики научник посветио током своје научне каријере. Циљ рада је да се укаже на истраживања одеће (ношње) у опусу Т. Ђорђевића и сагледа употребљивост његових сазнања у садашњим околностима бављења стручно-научним радом.
AB  - Anniversaries are an opportunity to remind ourselves of the lives and work of individuals that have left their mark in the areas they have been working on. Such is the case with Tihomir Djordjević in ethnology. The study of material culture is just one of the fields of creation that a great scientist has devoted himself throughout his scientific career. Except for ethnology, research of T. Djordjević is also significant for folkloristics, sociology, cultural history, archivistics, etc. The paper points on the research of clothing (costumes) in Tihomir Djordjević’s opus, as a form of memory of two anniversaries. Namely, in 2018, it was one hundred and fifty years since the birth, and in 2019, seventy-five years since the death of the great of Serbian ethnology and the versatile researcher of folk culture – Tihomir Djordjević.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
T1  - Тихомир Ђорђевић о народној ношњи
T1  - Tihomir Djordjević about folk costume
SP  - 183
EP  - 201
IS  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10420
ER  - 

@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2020",
abstract = "Годишњице су прилика да се подсетимо живота и рада личности које су оставиле значајног трага у областима којима су се бавиле. Такав је случај са Тихомиром Ђорђевићем у етнологији (и антропологији). Његова истраживања су незаобилазна и у другим наукама (дисциплинама) попут фолклористике, социологије, музеологије и уопште културне историје. Проучавање материјалне културе је само једна од области људског стварања којој се велики научник посветио током своје научне каријере. Циљ рада је да се укаже на истраживања одеће (ношње) у опусу Т. Ђорђевића и сагледа употребљивост његових сазнања у садашњим околностима бављења стручно-научним радом., Anniversaries are an opportunity to remind ourselves of the lives and work of individuals that have left their mark in the areas they have been working on. Such is the case with Tihomir Djordjević in ethnology. The study of material culture is just one of the fields of creation that a great scientist has devoted himself throughout his scientific career. Except for ethnology, research of T. Djordjević is also significant for folkloristics, sociology, cultural history, archivistics, etc. The paper points on the research of clothing (costumes) in Tihomir Djordjević’s opus, as a form of memory of two anniversaries. Namely, in 2018, it was one hundred and fifty years since the birth, and in 2019, seventy-five years since the death of the great of Serbian ethnology and the versatile researcher of folk culture – Tihomir Djordjević.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas",
title = "Тихомир Ђорђевић о народној ношњи, Tihomir Djordjević about folk costume",
pages = "183-201",
number = "23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10420"
}

Ивановић Баришић, М.. (2020). Тихомир Ђорђевић о народној ношњи. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт.(23), 183-201.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10420

Ивановић Баришић М. Тихомир Ђорђевић о народној ношњи. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas. 2020;(23):183-201.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10420 .

Ивановић Баришић, Милина, "Тихомир Ђорђевић о народној ношњи" in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas, no. 23 (2020):183-201,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10420 .

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/40
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10441
AB  - Mонографијa Ладарице – женске обредне поворке аутора Дражена Ножинића
резултат је његове истрајности и упорности да прикупи што више сведочанстава о
културној баштини становника у деловима Хрватске и Словеније. Обредне
поворке ладарица познате су у различитим назвањима: ладекарице, креснице,
красеваље, покресни-чарки, иванчице, тијокарице и др.  У опходу који је најчешће
део празновања Ивања (24. јун) учествовале су, идентично опремљене девојке или
девојчице које су, обилазећи селом, застајале у сваком дворишту пред кућним
вратима, играјући у колу или мирно стојећи у кругу и певајући дому и укућанима
посебне и за ту сврху намењене песме којима им се жели срећа, здравље, напредак
и свака врста благостања. Представљањем резултата свога рада јавности аутор је указао на значај овог сегмента народног наслеђа и показао да је теренски рад, и поред одређених
ограничења, неизоставан начин прикупљања емпиријске грађе као базе за даљу
надградњу научног и стручног рада.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - О женским обредним поворкама
SP  - 239
EP  - 242
VL  - 68
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10441
ER  - 

@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2020",
abstract = "Mонографијa Ладарице – женске обредне поворке аутора Дражена Ножинића
резултат је његове истрајности и упорности да прикупи што више сведочанстава о
културној баштини становника у деловима Хрватске и Словеније. Обредне
поворке ладарица познате су у различитим назвањима: ладекарице, креснице,
красеваље, покресни-чарки, иванчице, тијокарице и др.  У опходу који је најчешће
део празновања Ивања (24. јун) учествовале су, идентично опремљене девојке или
девојчице које су, обилазећи селом, застајале у сваком дворишту пред кућним
вратима, играјући у колу или мирно стојећи у кругу и певајући дому и укућанима
посебне и за ту сврху намењене песме којима им се жели срећа, здравље, напредак
и свака врста благостања. Представљањем резултата свога рада јавности аутор је указао на значај овог сегмента народног наслеђа и показао да је теренски рад, и поред одређених
ограничења, неизоставан начин прикупљања емпиријске грађе као базе за даљу
надградњу научног и стручног рада.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "О женским обредним поворкама",
pages = "239-242",
volume = "68",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10441"
}

Ивановић Баришић, М.. (2020). О женским обредним поворкама. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(1), 239-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10441

Ивановић Баришић М. О женским обредним поворкама. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(1):239-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10441 .

Ивановић Баришић, Милина, "О женским обредним поворкама" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 1 (2020):239-242,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10441 .

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10579
AB  - Култура живљења одраз је економске моћи домаћинства, али и схватања како органозовати и опремити простор у којем се живи. У том смислу најпоузданији сведоци су претрајали објекти традиционалне сеоске архитектуре, као неми сведоци прошлог времена и свог коришћења у условима сеоског живота током друге половине 19. века, а у појединим сегментима и готово кроз цео 20. век. Протекло време обележили су догађаји и друштвени изазови који су утицали на структурне промене српског друштва. Мењао се не само начин живота на селу већ и схватања људи, па самим тим простор и услови становања. У раду ће се указати на најбитније карактеристике становања и промене које су га пратиле у протеклом времену на подручју Ваљевске Подгорине.
AB  - Housing Tradition in Valjevska Podgorina is an important aspect of life. It reflects the living standard if the household, personal  attitudes about living space and about the ways to furnish it. The paper analyses important aspects of the housing tradition and organization of life within households in Valjevska Podgorina.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Из лексике становања у Ваљевској Подгорини: етнолингвистички огледи
T1  - Култура живљења у Ваљевској Подгорини
T1  - Housing tradition in Valjevska Podgorina
SP  - 19
EP  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10579
ER  - 

@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2020",
abstract = "Култура живљења одраз је економске моћи домаћинства, али и схватања како органозовати и опремити простор у којем се живи. У том смислу најпоузданији сведоци су претрајали објекти традиционалне сеоске архитектуре, као неми сведоци прошлог времена и свог коришћења у условима сеоског живота током друге половине 19. века, а у појединим сегментима и готово кроз цео 20. век. Протекло време обележили су догађаји и друштвени изазови који су утицали на структурне промене српског друштва. Мењао се не само начин живота на селу већ и схватања људи, па самим тим простор и услови становања. У раду ће се указати на најбитније карактеристике становања и промене које су га пратиле у протеклом времену на подручју Ваљевске Подгорине., Housing Tradition in Valjevska Podgorina is an important aspect of life. It reflects the living standard if the household, personal  attitudes about living space and about the ways to furnish it. The paper analyses important aspects of the housing tradition and organization of life within households in Valjevska Podgorina.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Из лексике становања у Ваљевској Подгорини: етнолингвистички огледи",
booktitle = "Култура живљења у Ваљевској Подгорини, Housing tradition in Valjevska Podgorina",
pages = "19-43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10579"
}

Ивановић Баришић, М.. (2020). Култура живљења у Ваљевској Подгорини. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини: етнолингвистички огледи
Нови Сад : Матица српска., 19-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10579

Ивановић Баришић М. Култура живљења у Ваљевској Подгорини. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини: етнолингвистички огледи. 2020;:19-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10579 .

Ивановић Баришић, Милина, "Култура живљења у Ваљевској Подгорини" in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини: етнолингвистички огледи (2020):19-43,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10579 .