@article{
author = "Tziboula, Areti and Rentzeperi-Tsonou, Anna-Maria",
year = "2021",
abstract = "The creators of opera in Italy at the end of the 16th century gave great importance to the choice of their subject matter in order to reproduce an overall work of art according to the archetype of ancient Greek tragedy. During its progressive course, opera underwent changes, in which libretto and its subject matter constituted major issues of study and criticism and were reformed according to the style of each period but always with quality as a keystone. The present study examines the formation of the Italian opera based on the choice of the librettos from its birth to the first Italian reform., Оперски ствараоци у Италији с краја XVI века велику су пажњу придавали
избору тема опере, како би произвели свеобухватно уметничко дело према
архетипу античке Грчке трагедије. Током свог развоја, опера се мењала, па су
самим тим либрето и теме које су биране постајали повод за проучавање и
критиковање и били су реформисани у складу са стилом сваке епохе, а кључна
одредница реформе била je квалитет. У овој студији бавимо се формирањем
италијанске опере на основу избора либрета, од њеног настанка до прве
италијанске реформе., У овој студији разматрамо развој тема за либрето од момента настанка опере
до друге италијанске реформе (Аркадијска академија) у првој половини XVIII
века, као и релевантне податке о оперским жанровима.
Крајем XVI века ренесансни хуманисти створили су оперу као скупно
уметничко дело, придајући велику пажњу избору сижеа. Прве опере писали
су чланови Фирентинске камерате према архетипу античке грчке трагедије
и Аристотеловим јединствима елаборираним у његовом спису Поетика.
Уметници су бирали теме из античке грчке митологије и преузимали утицаје од
пасторалног комада, интермеца и комедије дел’ арте.
Ускоро је опера еволуирала у популарни фантазмагорични спектакл у којем
је сценска поставка имала пресудну улогу за развој радње, док су митолошки
сижеи потиснути у други план у корист херојских, витешких, фикционалних и
историјских тема, са сложеним заплетима и интригама, под утицајем шпанског
драмског театра.
Крајем XVII века италијанска опера више није имала моралну потку.
Почетком следећег века чланови Аркадијске академије покушали су да
прочисте либрета и да се врате начелима класицизма и једноставности,
брисањем комичних елемената и редуковањем сценског ексцеса. Ово је довело
до раздвајања два оперска жанра, названа opera seria и opera buffa. Либретисти
тога доба инспирисали су се остварењима великих француских драмских
писаца попут Молијера, Корнела и Расина, али и италијанских ренесансних
песника попут Петрарке, Ариоста и Таса. Истакнути либретисти тога доба,
Цено и Метастазио, играли су важну улогу у развоју реформисаног стила. Ипак,
аркадијска реформа је била утопијска и ускоро је опера запала у нову кризу,
отварајући простор за нову реформу.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Historical Approach to the Opera’s Libretto-Theme in Italy from the End of the 16th Century to the First Italian Reform, Историјски приступ темама оперских либрета у Италији од завршетка XVI века до прве италијанске реформе",
pages = "145-159",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131145T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12524"
}
