Breaking cliche on the killing of Yugoslavia: a role of Croatia
Против клишеа о убијању Југославије: улога Хрватске
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Поводом двадесетогодишњице завршетка грађанског рата на просторима бивше Југославије (1991. г.−1995. г.) потребно је преиспитати стварне узроке и главне кривце за крваво унутрашње и спољашње разарање ове државе. У западној историографији и политологији (као и у новинарству и у политичким круговима) тзв. „либерано-демократске“ провенијенције већ четврт столећа чврсто влада стандардни клише да су за разбијање и коначни нестанак Југославије као државе превасходно, ако не и једино, криви Срби као нација док је од политичара и државника Слободан Милошевић виђен као једини гробар Југославије па му је стога наденут и надимак “балканског касапина”. Међутим, исти ти академици, новинари, политичари и државници не обраћају нимало пажње на друге како унутрашње тако и спољашње факторе и личности који су сигурно умногоме допринели процесу разбијања Југославије ако нису били и главни узрочници и кривци за њен крвави нестанак. То се, сигурно је, првенствено односи на улогу Хрватске и њеног ауторитарно...г неонацистичког (усташког) режима др Фрање Туђмана и његове Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) који су у ствари били и алфа и омега убијања заједничке државе у првој половини 1990-их година. Као илустративни пример, можемо навести чињеницу да др Фрањо Туђман није укључен у антологију највећих диктатора на Балкану у XX столећу али Слободан Милошевић јесте [B. J. Fischer (ed.), Balkan Strongmen: Dictators and Authoritarian Rulers of Southeast Europe, London: C. Hurst & Co. (Publishers) Ltd, 2006]. Сходно горе изложеном, овај научно-истраживачки рад је замишљен као допринос што тачнијем осветљавању проблема узрока и узрочника смрти бивше Југославије 1991. г.−1995. г. узимајући као истаживачки објекат ауторитарни и усташоидни режим др Фрање Туђмана у Хрватској. Конкретније, овај чланак је критички осврт и допринос научној публикацији L. Sell, Slobodan Milosevic and the Destruction of Yugoslavia, Durham−London: Duke University Press, 2003.
Кључне речи:
српско-хрватски односи / распад СФРЈ / демонизовање Србије / улога ХрватскеИзвор:
Зборник о Србима у Хрватској, 2017, 11, 129-150Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности, 2017
Напомена:
- Зборник о Србима у Хрватској = Recueil des Travaux sur les Serbes en Croatie.
TY - JOUR AU - Sotirović, Vladislav B. PY - 2017 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9129 AB - Поводом двадесетогодишњице завршетка грађанског рата на просторима бивше Југославије (1991. г.−1995. г.) потребно је преиспитати стварне узроке и главне кривце за крваво унутрашње и спољашње разарање ове државе. У западној историографији и политологији (као и у новинарству и у политичким круговима) тзв. „либерано-демократске“ провенијенције већ четврт столећа чврсто влада стандардни клише да су за разбијање и коначни нестанак Југославије као државе превасходно, ако не и једино, криви Срби као нација док је од политичара и државника Слободан Милошевић виђен као једини гробар Југославије па му је стога наденут и надимак “балканског касапина”. Међутим, исти ти академици, новинари, политичари и државници не обраћају нимало пажње на друге како унутрашње тако и спољашње факторе и личности који су сигурно умногоме допринели процесу разбијања Југославије ако нису били и главни узрочници и кривци за њен крвави нестанак. То се, сигурно је, првенствено односи на улогу Хрватске и њеног ауторитарног неонацистичког (усташког) режима др Фрање Туђмана и његове Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) који су у ствари били и алфа и омега убијања заједничке државе у првој половини 1990-их година. Као илустративни пример, можемо навести чињеницу да др Фрањо Туђман није укључен у антологију највећих диктатора на Балкану у XX столећу али Слободан Милошевић јесте [B. J. Fischer (ed.), Balkan Strongmen: Dictators and Authoritarian Rulers of Southeast Europe, London: C. Hurst & Co. (Publishers) Ltd, 2006]. Сходно горе изложеном, овај научно-истраживачки рад је замишљен као допринос што тачнијем осветљавању проблема узрока и узрочника смрти бивше Југославије 1991. г.−1995. г. узимајући као истаживачки објекат ауторитарни и усташоидни режим др Фрање Туђмана у Хрватској. Конкретније, овај чланак је критички осврт и допринос научној публикацији L. Sell, Slobodan Milosevic and the Destruction of Yugoslavia, Durham−London: Duke University Press, 2003. PB - Београд : Српска академија наука и уметности, 2017 T2 - Зборник о Србима у Хрватској T1 - Breaking cliche on the killing of Yugoslavia: a role of Croatia T1 - Против клишеа о убијању Југославије: улога Хрватске SP - 129 EP - 150 IS - 11 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9129 ER -
@article{ author = "Sotirović, Vladislav B.", year = "2017", abstract = "Поводом двадесетогодишњице завршетка грађанског рата на просторима бивше Југославије (1991. г.−1995. г.) потребно је преиспитати стварне узроке и главне кривце за крваво унутрашње и спољашње разарање ове државе. У западној историографији и политологији (као и у новинарству и у политичким круговима) тзв. „либерано-демократске“ провенијенције већ четврт столећа чврсто влада стандардни клише да су за разбијање и коначни нестанак Југославије као државе превасходно, ако не и једино, криви Срби као нација док је од политичара и државника Слободан Милошевић виђен као једини гробар Југославије па му је стога наденут и надимак “балканског касапина”. Међутим, исти ти академици, новинари, политичари и државници не обраћају нимало пажње на друге како унутрашње тако и спољашње факторе и личности који су сигурно умногоме допринели процесу разбијања Југославије ако нису били и главни узрочници и кривци за њен крвави нестанак. То се, сигурно је, првенствено односи на улогу Хрватске и њеног ауторитарног неонацистичког (усташког) режима др Фрање Туђмана и његове Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) који су у ствари били и алфа и омега убијања заједничке државе у првој половини 1990-их година. Као илустративни пример, можемо навести чињеницу да др Фрањо Туђман није укључен у антологију највећих диктатора на Балкану у XX столећу али Слободан Милошевић јесте [B. J. Fischer (ed.), Balkan Strongmen: Dictators and Authoritarian Rulers of Southeast Europe, London: C. Hurst & Co. (Publishers) Ltd, 2006]. Сходно горе изложеном, овај научно-истраживачки рад је замишљен као допринос што тачнијем осветљавању проблема узрока и узрочника смрти бивше Југославије 1991. г.−1995. г. узимајући као истаживачки објекат ауторитарни и усташоидни режим др Фрање Туђмана у Хрватској. Конкретније, овај чланак је критички осврт и допринос научној публикацији L. Sell, Slobodan Milosevic and the Destruction of Yugoslavia, Durham−London: Duke University Press, 2003.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, 2017", journal = "Зборник о Србима у Хрватској", title = "Breaking cliche on the killing of Yugoslavia: a role of Croatia, Против клишеа о убијању Југославије: улога Хрватске", pages = "129-150", number = "11", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9129" }
Sotirović, V. B.. (2017). Breaking cliche on the killing of Yugoslavia: a role of Croatia. in Зборник о Србима у Хрватској Београд : Српска академија наука и уметности, 2017.(11), 129-150. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9129
Sotirović VB. Breaking cliche on the killing of Yugoslavia: a role of Croatia. in Зборник о Србима у Хрватској. 2017;(11):129-150. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9129 .
Sotirović, Vladislav B., "Breaking cliche on the killing of Yugoslavia: a role of Croatia" in Зборник о Србима у Хрватској, no. 11 (2017):129-150, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9129 .