Ослушкивање удаљених светова. Јосип Славенски и религијска музика средњег и далеког истока. ”Будисти” Симфоније Оријента
Апстракт
Богат композиторски
опус Јосипа
Славенског
открива
нам његово
интересовање
за музички
фолклор
различитих
култура.
У овом тексту,
следећи
биографију
Славенског,
образлажемо
оне елементе
композиторовог
живота
који
су узроковали
његово
неисцрпно
проучавање
музичког
фоклора
и довели
до тога да
музички
фолклор
Међимурја
(његов матични
музички
језик) постане
и саставни
део композиторове
стваралачке
поетике.
У својим
проучавањима
музичког
фолклора
(помоћу
снимака
са терена
које је скупљао),
најдаље
је, географски,
„стигао”
до музике
Индије,
Кине и Јапана,
што се најјасније
манифестовало
у Симфонији
оријента
(1934) и то у ставу
„Будисти”,
који је представљен
у тексту.
Josip Slavenski’s
opus displays
the composer’s
infatuation
with musical
folklore,
starting
from his own folklore
of Međimurje,
and expanding
to other non-
European
(mostly Asian) folklore.
In this paper I particularly
studied
the biographical
background
of Slavenski,
which had led him to a meticulous
research
of musical
folklore,
via field recordings,
in his mature
years. It is worth noting that the folklore
of Međimurje
provided
a basis for his musical
language
i.e. his musical
mother
tongue (while
he later also studied
the folklore
of non-European
peoples).
Thus, for
Slavenski,
folklore
became
a means for creating
a new vital music, and that vitality
was
something
that the western music of the 20th century
often lacked.
Geographically,
Slavenski
“has travelled”
the farthest
while
studying musical
folklore
of India, China
and Japan. Results of his research
were manifested
in the Buddhists
movement
of
the Symphony of the Orient...,
1934, which was analysed in this paper. The analysis has
unveiled
a complex
musical
construction,
constructed
music, or musical
building
of
orchestral
layers, hence
the subtitle
of the movement,
Musica
architectonica.
Кључне речи:
Јосип Славенски / Симфонија Оријента / религијска музика / музика будизма / музички фолклор Индије, Кине и Јапана / Josip Slavenski / Symphony of the Orient / religious music / Buddhist music / musical folklore of India, Chinia, and JapanИзвор:
Култура, 2023, 181, 59-70Издавач:
- Београд : Завод за проучавање културног развитка
Финансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200176 (Музиколошки институт САНУ, Београд) (RS-MESTD-inst-2020-200176)
Институција/група
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Браловић, Милош PY - 2023 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16503 AB - Богат композиторски опус Јосипа Славенског открива нам његово интересовање за музички фолклор различитих култура. У овом тексту, следећи биографију Славенског, образлажемо оне елементе композиторовог живота који су узроковали његово неисцрпно проучавање музичког фоклора и довели до тога да музички фолклор Међимурја (његов матични музички језик) постане и саставни део композиторове стваралачке поетике. У својим проучавањима музичког фолклора (помоћу снимака са терена које је скупљао), најдаље је, географски, „стигао” до музике Индије, Кине и Јапана, што се најјасније манифестовало у Симфонији оријента (1934) и то у ставу „Будисти”, који је представљен у тексту. AB - Josip Slavenski’s opus displays the composer’s infatuation with musical folklore, starting from his own folklore of Međimurje, and expanding to other non- European (mostly Asian) folklore. In this paper I particularly studied the biographical background of Slavenski, which had led him to a meticulous research of musical folklore, via field recordings, in his mature years. It is worth noting that the folklore of Međimurje provided a basis for his musical language i.e. his musical mother tongue (while he later also studied the folklore of non-European peoples). Thus, for Slavenski, folklore became a means for creating a new vital music, and that vitality was something that the western music of the 20th century often lacked. Geographically, Slavenski “has travelled” the farthest while studying musical folklore of India, China and Japan. Results of his research were manifested in the Buddhists movement of the Symphony of the Orient, 1934, which was analysed in this paper. The analysis has unveiled a complex musical construction, constructed music, or musical building of orchestral layers, hence the subtitle of the movement, Musica architectonica. PB - Београд : Завод за проучавање културног развитка T2 - Култура T1 - Ослушкивање удаљених светова. Јосип Славенски и религијска музика средњег и далеког истока. ”Будисти” Симфоније Оријента SP - 59 EP - 70 IS - 181 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16503 ER -
@article{ author = "Браловић, Милош", year = "2023", abstract = "Богат композиторски опус Јосипа Славенског открива нам његово интересовање за музички фолклор различитих култура. У овом тексту, следећи биографију Славенског, образлажемо оне елементе композиторовог живота који су узроковали његово неисцрпно проучавање музичког фоклора и довели до тога да музички фолклор Међимурја (његов матични музички језик) постане и саставни део композиторове стваралачке поетике. У својим проучавањима музичког фолклора (помоћу снимака са терена које је скупљао), најдаље је, географски, „стигао” до музике Индије, Кине и Јапана, што се најјасније манифестовало у Симфонији оријента (1934) и то у ставу „Будисти”, који је представљен у тексту., Josip Slavenski’s opus displays the composer’s infatuation with musical folklore, starting from his own folklore of Međimurje, and expanding to other non- European (mostly Asian) folklore. In this paper I particularly studied the biographical background of Slavenski, which had led him to a meticulous research of musical folklore, via field recordings, in his mature years. It is worth noting that the folklore of Međimurje provided a basis for his musical language i.e. his musical mother tongue (while he later also studied the folklore of non-European peoples). Thus, for Slavenski, folklore became a means for creating a new vital music, and that vitality was something that the western music of the 20th century often lacked. Geographically, Slavenski “has travelled” the farthest while studying musical folklore of India, China and Japan. Results of his research were manifested in the Buddhists movement of the Symphony of the Orient, 1934, which was analysed in this paper. The analysis has unveiled a complex musical construction, constructed music, or musical building of orchestral layers, hence the subtitle of the movement, Musica architectonica.", publisher = "Београд : Завод за проучавање културног развитка", journal = "Култура", title = "Ослушкивање удаљених светова. Јосип Славенски и религијска музика средњег и далеког истока. ”Будисти” Симфоније Оријента", pages = "59-70", number = "181", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16503" }
Браловић, М.. (2023). Ослушкивање удаљених светова. Јосип Славенски и религијска музика средњег и далеког истока. ”Будисти” Симфоније Оријента. in Култура Београд : Завод за проучавање културног развитка.(181), 59-70. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16503
Браловић М. Ослушкивање удаљених светова. Јосип Славенски и религијска музика средњег и далеког истока. ”Будисти” Симфоније Оријента. in Култура. 2023;(181):59-70. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16503 .
Браловић, Милош, "Ослушкивање удаљених светова. Јосип Славенски и религијска музика средњег и далеког истока. ”Будисти” Симфоније Оријента" in Култура, no. 181 (2023):59-70, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16503 .