Говори Црне Горе у основици српског књижевног језика
The Speeches of Montenegro as Part of the Foundations of the Serbian Literary Language
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Више од два вијека, српски језик се развијао на основама млађих
ијекавских говора, који заједно са већим дијелом Хрватске, Босне и Херцеговине, па и Србије у Вуково вријеме, заузимају више од половине
територије Црне Горе, или прецизније, њен северозападни дио. Наиме,
говори северозападне Црне Горе, укључујући штокавске говоре суседних подручја, који данас припадају Србији и Босни и Херцеговини, чине
недјељиву цјелину. Сасвим је јасно да језичка граница између црногорских
и суседних говора не постоји. То је разлог што Вука и његов модел српског
књижевног језика није могуће искључити из Црне Горе. Истовремено, говор
дурмиторског краја, нарочито Дробњака, одакле су Вукови преци дошли у
Тршић, представља подручје које је унијело највише стваралачке снаге у
Вуков модел књижевног језика.
Over the past two centuries, the Serbian language has been developing
on the foundations of the much younger Ijekavian dialects, which along
with most of Croatia, Bosnia and Herzegovina, and even Serbia during
Vuk’s life, dominated more than one half of the territory of Montenegro,
or more precisely put, its north-western part. Thus, the speeches of northwest
Montenegro, along with the Shtokavian speeches of the surrounding
areas, which today belong to Serbia and Bosnia and Herzegovina, make
up an indivisible whole. It is quite clear that the linguistic border between
Montenegrin and any neighboring speeches does not exist. That is why Vuk
and his model of the Serbian literary language cannot be excluded from
Montenegro. At the same time, the speech of the Durmitor area, especially
in the vicinity of Drobnjak, the origin of Vuk’s ancestors who came to Tršić,
is a region which has provided most of the creative power for Vuk’s model
of literary language.
Кључне речи:
Вук Стефановић Караџић; српски језик; Црна Гора; ијекавски говори; фонетика; морфологија; синтакса / Vuk Stefanović Karadžić, Serbian Language, Montenegro, Ijekavian Dialect, Phonetics, Morphology, SyntaxИзвор:
Наш језик, 2019, 50, 2, 597-603Издавач:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
Колекције
TY - JOUR AU - Јовановић, Миодраг В. PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10265 AB - Више од два вијека, српски језик се развијао на основама млађих ијекавских говора, који заједно са већим дијелом Хрватске, Босне и Херцеговине, па и Србије у Вуково вријеме, заузимају више од половине територије Црне Горе, или прецизније, њен северозападни дио. Наиме, говори северозападне Црне Горе, укључујући штокавске говоре суседних подручја, који данас припадају Србији и Босни и Херцеговини, чине недјељиву цјелину. Сасвим је јасно да језичка граница између црногорских и суседних говора не постоји. То је разлог што Вука и његов модел српског књижевног језика није могуће искључити из Црне Горе. Истовремено, говор дурмиторског краја, нарочито Дробњака, одакле су Вукови преци дошли у Тршић, представља подручје које је унијело највише стваралачке снаге у Вуков модел књижевног језика. AB - Over the past two centuries, the Serbian language has been developing on the foundations of the much younger Ijekavian dialects, which along with most of Croatia, Bosnia and Herzegovina, and even Serbia during Vuk’s life, dominated more than one half of the territory of Montenegro, or more precisely put, its north-western part. Thus, the speeches of northwest Montenegro, along with the Shtokavian speeches of the surrounding areas, which today belong to Serbia and Bosnia and Herzegovina, make up an indivisible whole. It is quite clear that the linguistic border between Montenegrin and any neighboring speeches does not exist. That is why Vuk and his model of the Serbian literary language cannot be excluded from Montenegro. At the same time, the speech of the Durmitor area, especially in the vicinity of Drobnjak, the origin of Vuk’s ancestors who came to Tršić, is a region which has provided most of the creative power for Vuk’s model of literary language. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ T2 - Наш језик T1 - Говори Црне Горе у основици српског књижевног језика T1 - The Speeches of Montenegro as Part of the Foundations of the Serbian Literary Language SP - 597 EP - 603 VL - 50 IS - 2 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10265 ER -
@article{ author = "Јовановић, Миодраг В.", year = "2019", abstract = "Више од два вијека, српски језик се развијао на основама млађих ијекавских говора, који заједно са већим дијелом Хрватске, Босне и Херцеговине, па и Србије у Вуково вријеме, заузимају више од половине територије Црне Горе, или прецизније, њен северозападни дио. Наиме, говори северозападне Црне Горе, укључујући штокавске говоре суседних подручја, који данас припадају Србији и Босни и Херцеговини, чине недјељиву цјелину. Сасвим је јасно да језичка граница између црногорских и суседних говора не постоји. То је разлог што Вука и његов модел српског књижевног језика није могуће искључити из Црне Горе. Истовремено, говор дурмиторског краја, нарочито Дробњака, одакле су Вукови преци дошли у Тршић, представља подручје које је унијело највише стваралачке снаге у Вуков модел књижевног језика., Over the past two centuries, the Serbian language has been developing on the foundations of the much younger Ijekavian dialects, which along with most of Croatia, Bosnia and Herzegovina, and even Serbia during Vuk’s life, dominated more than one half of the territory of Montenegro, or more precisely put, its north-western part. Thus, the speeches of northwest Montenegro, along with the Shtokavian speeches of the surrounding areas, which today belong to Serbia and Bosnia and Herzegovina, make up an indivisible whole. It is quite clear that the linguistic border between Montenegrin and any neighboring speeches does not exist. That is why Vuk and his model of the Serbian literary language cannot be excluded from Montenegro. At the same time, the speech of the Durmitor area, especially in the vicinity of Drobnjak, the origin of Vuk’s ancestors who came to Tršić, is a region which has provided most of the creative power for Vuk’s model of literary language.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ", journal = "Наш језик", title = "Говори Црне Горе у основици српског књижевног језика, The Speeches of Montenegro as Part of the Foundations of the Serbian Literary Language", pages = "597-603", volume = "50", number = "2", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10265" }
Јовановић, М. В.. (2019). Говори Црне Горе у основици српског књижевног језика. in Наш језик Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 597-603. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10265
Јовановић МВ. Говори Црне Горе у основици српског књижевног језика. in Наш језик. 2019;50(2):597-603. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10265 .
Јовановић, Миодраг В., "Говори Црне Горе у основици српског књижевног језика" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):597-603, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10265 .