Интегрална заштита биља - предуслов за одрживу производњу

Abstract

Све већа потреба за храном, сировинама и производима биљног порекла, као и увођење нових средстава и поступака у пољопривред- ној производњи, дали су велики подстрек гајењу биљака и у заштићеном простору и на отвореном пољу. Међутим, интензивне, високородне сорте и хибриди, или сорте са посебним својствима, често су подложније нападу патогених микроорганизама и штеточина. Нови системи гајења биља, усме- рени углавном на што већи број биљака по јединици површине и што већи принос, захтевају велика улагања како би се успешно контролисали фактори који угрожавају производњу. Развој индустрије пестицида и појава хемиј- ских препарата за заштиту биља били су значајан ослонац интензивирању пољопривредне производње током двадесетог века. Међути, његове последње деценије обележило је суочавање са последицама неумерене хемијске заштите биља и пораст забринутости за здравље људи и очување животне средине. Седамдесетих година прошлог века започиње нови приступ у заштити биља под називом „интегрална заштита”. Данас под овим појмом подразумевамо систем заштите биља који обухвата коришћење свих расположивих метода контроле проузроковача болести, штеточина и корова у циљу спречавања пораста њихове бројности преко границе, када долази до настанка економски значајних штета. Овакав приступ се у пракси показао као поуздан, постојан и безбедан модел заштите биља. То је економски оправдан и друштвено прихва- тљив модел који обезбеђује рационално управљање штетним организмима у заштити биља, обезбеђујући одрживост ресурса и екосистема.

A growing demandfor food, raw materials and plant products, as well as the introduction of new components and procedures in agricultural production stimulated a great increase in cultivating plants, both in the protected area and in the open field. However, intensive, high-yield cultivars and hybrids, or varieties with special properties, are often more susceptible to the attacks of pathogenic microorganisms and pests. New plant cultivation systems, designed mainly to accommodatean increasing number of plants per unit area and to provide high yields, require high investment to ensure the successful control of the factors threatening the production. The development of pesticide industry and the emergence of chemical plant protection products have been a significant backbone ofintensifying agricultural production during the twentieth century. However, the last decade of that century marked the confrontation with the consequences of excessive chemical plant protection and an increased concern for human health and the environmental protection. During the seventies of the last century a new approach to the protection of plants called “Integrated Protection” was initiated. Nowadays, this term is mainly understood as a plant protection system that includes the use of all available methods of controlling plant pathogens, pests and weeds in order to prevent the increase in their number over the threshold limit when economically significant damage occurs. In practice, this approach has proved to be a reliable, stable and safe model of plant protection. It is an economically viable and socially acceptable model that providesthe rational management of harmful organisms in plant protection, ensuring sustainability of resources and ecosystems.