Повеља сарајевског (дабробосанског) митрополита Пајсија о праву на сакупљање милостиње за манастир Хиландар

Abstract

У раду је приређен и објављен документ у дипломатичкој форми повеље, који је хиландарским монасима издао сарајевски (дабробосански) митрополит Пајсије. Документ је издат 20. (31) октобра 1794. Њиме се проигуману Авксентију и јеромонаху Партенију одобрава да за манастир Хиландар, оптерећен наметима и дуговима, прикупљају милостињу на подручју Сарајевске митрополије, док се верници позивају да им у томе помогну колико могу. Ова исправа писана је двојезично, на грчком и црквенословенском језику, који садржи и елементе српског народног говора. Када је реч о црквенословенском делу, текст документа је транскрибован на савремени српски правопис, али је очуван језички израз на коме је настао. Повеља је палеографски и дипломатички описана.

In the inheritance of Djordje Sp. Radojičić there are microfilms with less known material from the Archives of Hilandar. One of the documents which are important for the research of the history of the Archbishop’s residence in Sarajevo is the Charter given to the higher prior (proiguman) Avksentije. The Charter grants the permission to collect contribution for the monastery Hilandar and the worshippers are called to help it out. This diplomatic document is characteristic for its bilingual text in Greek and Church-Slavonic which is very rare, bearing in mind that it was intended for the Orthodox clergy and the believers of the Archbishop’s residence in Sarajevo who were almost all the Serbs. The causes for such bilinguality are not clear. The paper presents some assumptions on why the metropolitan Pajsije acted in this way. The document is presented in its entirety. Transcription of the text into contemporary Serbian orthography from Church-Slavonic was done on the occasion of its preparation for the publishing but the authenticity of the language of the document has been preserved.