Стеван П. Бошковић – пионир астрогеодетских радова на нашем простору

Abstract

At the end of the nineteenth century there was no country in the world that had entirely completed its trigonometric state network. Trigonometric networks in the form of chains of triangles were established in some bigger countries such as Austria-Hungary or Russia. Trigonometric network orientation using only one origin and only one azimuth on the reference ellipsoid posed the biggest challenge at the time. Stevan P. Bošković was selected by the Serbian Army and was sent to imperial Russia in order to acquire education in the field of astronomy and geodesy as well as to learn the principle of establishing precise geodetic networks. During his stay in Russia he had the opportunity to meet with some of the most famous Russian experts. He returned to Serbia after seven years. In the next ten years he was establishing reference geodetic networks accross liberated parts of Serbia. He was an expert who inspired and set up 30 astronomical points across Serbia. Geoidal surface determination was the main objective of those endeavours. Given that those undertakings were interrupted by the Balkan Wars and the Great War, the first results were published as late as in 1923. Thanks to his efforts, precise geodetic works were intensified in the newly created regions as of 1926. Owing to the fact that in 1926 Stevan Bošković had already earned an international reputation, the Kingdom of Yugoslavia was invited to participate in the world longitude determination campaign. A similar campaign was launched in 1933 to confirm the Wegener’s continental drift theory. He retired in 1937. Even though he retired, he continued to follow the latest developments in reference to the astronomical measurements along the 22nd meridian and 45th parallel in Yugoslavia within the new international campaign. Because of all that, he earned a prominent place in history as a pioneer of astrogeodetic works in the Kingdom of Serbia and later in the Kingdom of Yugoslavia.

Крајем деветнаестог века ниједна држава у свету није имала развијену тригонометријску површинску мрежу.1 Велике земље попут Аустроугарске или Русије развијале су своје тригонометријске мреже у облику ланаца троуглова. Већи проблем представља чињеница да су те мреже биле оријентисане на Земљином обртном елипсоиду са једном астрономском исходишном тачком2 и исходишном страном.3 Стеван П. Бошковић је изабран у српској војсци и плански упућен на вишегодишње школовање и (астрономско) усавршавање у царску Русију. Тамо је постигао натпросечан успех и задивио најчувеније руске експерте тог времена. Након повратка у Србију у року од само 10 година успоставио је високопрецизну савремену основу премера на целој територији до тада ослобођене земље. Врхунски обучен и надахнут, одредио је широм Србије 30 астрономских тачака у циљу одређивања облика геоида.4 Због прекида изазваног балканским ратовима и Великим ратом први резултати објављени су 1923. године. У периоду до 1926. године под његовим руководством интензивирани су прецизни геодетски радови у новоослобођеним крајевима. Те 1926. године, са већ великим међународним угледом, организује учешће астрономске опсерваторије Војногеографског института у светској кампањи одређивања лонгитуда. Кампања је поновљена 1933. године у циљу потврђивања Вегенерове теорије померања континената. До пензионисања 1937. године међу многим војним, академским и стручним активностима наставио је да развија мрежу астрономских тачака дуж 22. меридијана и 45. паралеле. Због свега тога остаје трајно упамћен као пионир астрогеодетских радова у Краљевини Србији и потом Југославији.