Стеван П. Бошковић – пионир астрогеодетских радова на нашем простору
Stevan P. Bošković – a pioneer of astrogeodetic works in our region
Abstract
At the end of the nineteenth century there was no country in the world that
had entirely completed its trigonometric state network. Trigonometric networks
in the form of chains of triangles were established in some bigger countries such
as Austria-Hungary or Russia. Trigonometric network orientation using only one
origin and only one azimuth on the reference ellipsoid posed the biggest challenge
at the time. Stevan P. Bošković was selected by the Serbian Army and was sent
to imperial Russia in order to acquire education in the field of astronomy and
geodesy as well as to learn the principle of establishing precise geodetic networks.
During his stay in Russia he had the opportunity to meet with some of the most
famous Russian experts. He returned to Serbia after seven years. In the next ten
years he was establishing reference geodetic networks accross liberated parts
of Serbia. He was an expert who inspired and set up 30 astronomical points
across Serbia. Geoidal surface det...ermination was the main objective of those
endeavours. Given that those undertakings were interrupted by the Balkan Wars
and the Great War, the first results were published as late as in 1923. Thanks to
his efforts, precise geodetic works were intensified in the newly created regions as
of 1926. Owing to the fact that in 1926 Stevan Bošković had already earned an
international reputation, the Kingdom of Yugoslavia was invited to participate in
the world longitude determination campaign. A similar campaign was launched
in 1933 to confirm the Wegener’s continental drift theory. He retired in 1937. Even
though he retired, he continued to follow the latest developments in reference
to the astronomical measurements along the 22nd meridian and 45th parallel in
Yugoslavia within the new international campaign. Because of all that, he earned
a prominent place in history as a pioneer of astrogeodetic works in the Kingdom
of Serbia and later in the Kingdom of Yugoslavia.
Крајем деветнаестог века ниједна држава у свету
није имала развијену тригонометријску површинску мрежу.1
Велике земље
попут Аустроугарске или Русије развијале су своје тригонометријске мреже
у облику ланаца троуглова. Већи проблем представља чињеница да су те мреже биле оријентисане на Земљином обртном елипсоиду са једном астрономском исходишном тачком2
и исходишном страном.3
Стеван П. Бошковић је изабран у српској војсци и плански упућен на
вишегодишње школовање и (астрономско) усавршавање у царску Русију.
Тамо је постигао натпросечан успех и задивио најчувеније руске експерте
тог времена. Након повратка у Србију у року од само 10 година успоставио
је високопрецизну савремену основу премера на целој територији до тада
ослобођене земље. Врхунски обучен и надахнут, одредио је широм Србије 30
астрономских тачака у циљу одређивања облика геоида.4
Због прекида изазваног балканским ратовима и Великим ратом
први резултати објављени су 1923. године. У периоду до 1926. године п...од
његовим руководством интензивирани су прецизни геодетски радови у
новоослобођеним крајевима. Те 1926. године, са већ великим међународним угледом, организује учешће астрономске опсерваторије Војногеографског института у светској кампањи одређивања лонгитуда. Кампања
је поновљена 1933. године у циљу потврђивања Вегенерове теорије померања континената. До пензионисања 1937. године међу многим војним, академским и стручним активностима наставио је да развија мрежу
астрономских тачака дуж 22. меридијана и 45. паралеле. Због свега тога остаје трајно упамћен као пионир астрогеодетских радова у Краљевини
Србији и потом Југославији.
Keywords:
Stevan P. Bošković / trigonometric networks / geodetic networks / geoidal surface determination / astrogeodetic worksSource:
Стеван Бошковић - живот и дело : поводом 150 година од рођења, 2019, 59-73Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности : Војногеографски институт
Note:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 184. Одељење за математику, физику и гео-науке ; књ. 7
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - CONF AU - Бабић, Никола AU - Срдић, Зоран М. PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9379 AB - At the end of the nineteenth century there was no country in the world that had entirely completed its trigonometric state network. Trigonometric networks in the form of chains of triangles were established in some bigger countries such as Austria-Hungary or Russia. Trigonometric network orientation using only one origin and only one azimuth on the reference ellipsoid posed the biggest challenge at the time. Stevan P. Bošković was selected by the Serbian Army and was sent to imperial Russia in order to acquire education in the field of astronomy and geodesy as well as to learn the principle of establishing precise geodetic networks. During his stay in Russia he had the opportunity to meet with some of the most famous Russian experts. He returned to Serbia after seven years. In the next ten years he was establishing reference geodetic networks accross liberated parts of Serbia. He was an expert who inspired and set up 30 astronomical points across Serbia. Geoidal surface determination was the main objective of those endeavours. Given that those undertakings were interrupted by the Balkan Wars and the Great War, the first results were published as late as in 1923. Thanks to his efforts, precise geodetic works were intensified in the newly created regions as of 1926. Owing to the fact that in 1926 Stevan Bošković had already earned an international reputation, the Kingdom of Yugoslavia was invited to participate in the world longitude determination campaign. A similar campaign was launched in 1933 to confirm the Wegener’s continental drift theory. He retired in 1937. Even though he retired, he continued to follow the latest developments in reference to the astronomical measurements along the 22nd meridian and 45th parallel in Yugoslavia within the new international campaign. Because of all that, he earned a prominent place in history as a pioneer of astrogeodetic works in the Kingdom of Serbia and later in the Kingdom of Yugoslavia. AB - Крајем деветнаестог века ниједна држава у свету није имала развијену тригонометријску површинску мрежу.1 Велике земље попут Аустроугарске или Русије развијале су своје тригонометријске мреже у облику ланаца троуглова. Већи проблем представља чињеница да су те мреже биле оријентисане на Земљином обртном елипсоиду са једном астрономском исходишном тачком2 и исходишном страном.3 Стеван П. Бошковић је изабран у српској војсци и плански упућен на вишегодишње школовање и (астрономско) усавршавање у царску Русију. Тамо је постигао натпросечан успех и задивио најчувеније руске експерте тог времена. Након повратка у Србију у року од само 10 година успоставио је високопрецизну савремену основу премера на целој територији до тада ослобођене земље. Врхунски обучен и надахнут, одредио је широм Србије 30 астрономских тачака у циљу одређивања облика геоида.4 Због прекида изазваног балканским ратовима и Великим ратом први резултати објављени су 1923. године. У периоду до 1926. године под његовим руководством интензивирани су прецизни геодетски радови у новоослобођеним крајевима. Те 1926. године, са већ великим међународним угледом, организује учешће астрономске опсерваторије Војногеографског института у светској кампањи одређивања лонгитуда. Кампања је поновљена 1933. године у циљу потврђивања Вегенерове теорије померања континената. До пензионисања 1937. године међу многим војним, академским и стручним активностима наставио је да развија мрежу астрономских тачака дуж 22. меридијана и 45. паралеле. Због свега тога остаје трајно упамћен као пионир астрогеодетских радова у Краљевини Србији и потом Југославији. PB - Београд : Српска академија наука и уметности : Војногеографски институт C3 - Стеван Бошковић - живот и дело : поводом 150 година од рођења T1 - Стеван П. Бошковић – пионир астрогеодетских радова на нашем простору T1 - Stevan P. Bošković – a pioneer of astrogeodetic works in our region SP - 59 EP - 73 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9379 ER -
@conference{ author = "Бабић, Никола and Срдић, Зоран М.", year = "2019", abstract = "At the end of the nineteenth century there was no country in the world that had entirely completed its trigonometric state network. Trigonometric networks in the form of chains of triangles were established in some bigger countries such as Austria-Hungary or Russia. Trigonometric network orientation using only one origin and only one azimuth on the reference ellipsoid posed the biggest challenge at the time. Stevan P. Bošković was selected by the Serbian Army and was sent to imperial Russia in order to acquire education in the field of astronomy and geodesy as well as to learn the principle of establishing precise geodetic networks. During his stay in Russia he had the opportunity to meet with some of the most famous Russian experts. He returned to Serbia after seven years. In the next ten years he was establishing reference geodetic networks accross liberated parts of Serbia. He was an expert who inspired and set up 30 astronomical points across Serbia. Geoidal surface determination was the main objective of those endeavours. Given that those undertakings were interrupted by the Balkan Wars and the Great War, the first results were published as late as in 1923. Thanks to his efforts, precise geodetic works were intensified in the newly created regions as of 1926. Owing to the fact that in 1926 Stevan Bošković had already earned an international reputation, the Kingdom of Yugoslavia was invited to participate in the world longitude determination campaign. A similar campaign was launched in 1933 to confirm the Wegener’s continental drift theory. He retired in 1937. Even though he retired, he continued to follow the latest developments in reference to the astronomical measurements along the 22nd meridian and 45th parallel in Yugoslavia within the new international campaign. Because of all that, he earned a prominent place in history as a pioneer of astrogeodetic works in the Kingdom of Serbia and later in the Kingdom of Yugoslavia., Крајем деветнаестог века ниједна држава у свету није имала развијену тригонометријску површинску мрежу.1 Велике земље попут Аустроугарске или Русије развијале су своје тригонометријске мреже у облику ланаца троуглова. Већи проблем представља чињеница да су те мреже биле оријентисане на Земљином обртном елипсоиду са једном астрономском исходишном тачком2 и исходишном страном.3 Стеван П. Бошковић је изабран у српској војсци и плански упућен на вишегодишње школовање и (астрономско) усавршавање у царску Русију. Тамо је постигао натпросечан успех и задивио најчувеније руске експерте тог времена. Након повратка у Србију у року од само 10 година успоставио је високопрецизну савремену основу премера на целој територији до тада ослобођене земље. Врхунски обучен и надахнут, одредио је широм Србије 30 астрономских тачака у циљу одређивања облика геоида.4 Због прекида изазваног балканским ратовима и Великим ратом први резултати објављени су 1923. године. У периоду до 1926. године под његовим руководством интензивирани су прецизни геодетски радови у новоослобођеним крајевима. Те 1926. године, са већ великим међународним угледом, организује учешће астрономске опсерваторије Војногеографског института у светској кампањи одређивања лонгитуда. Кампања је поновљена 1933. године у циљу потврђивања Вегенерове теорије померања континената. До пензионисања 1937. године међу многим војним, академским и стручним активностима наставио је да развија мрежу астрономских тачака дуж 22. меридијана и 45. паралеле. Због свега тога остаје трајно упамћен као пионир астрогеодетских радова у Краљевини Србији и потом Југославији.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности : Војногеографски институт", journal = "Стеван Бошковић - живот и дело : поводом 150 година од рођења", title = "Стеван П. Бошковић – пионир астрогеодетских радова на нашем простору, Stevan P. Bošković – a pioneer of astrogeodetic works in our region", pages = "59-73", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9379" }
Бабић, Н.,& Срдић, З. М.. (2019). Стеван П. Бошковић – пионир астрогеодетских радова на нашем простору. in Стеван Бошковић - живот и дело : поводом 150 година од рођења Београд : Српска академија наука и уметности : Војногеографски институт., 59-73. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9379
Бабић Н, Срдић ЗМ. Стеван П. Бошковић – пионир астрогеодетских радова на нашем простору. in Стеван Бошковић - живот и дело : поводом 150 година од рођења. 2019;:59-73. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9379 .
Бабић, Никола, Срдић, Зоран М., "Стеван П. Бошковић – пионир астрогеодетских радова на нашем простору" in Стеван Бошковић - живот и дело : поводом 150 година од рођења (2019):59-73, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9379 .