Стеван П. Бошковић и Географско одељење у Великом рату

Abstract

Через довоенные и военные годы Первой мировой войны, полковник Стеван П. Бошкович постоянно, как руковадител, был с Географическим отделом. Во время войны Отдел получил серьезный человеческий и материальный ущерб. Хотя базовый кадр был сохранен, трое его членов были убиты, а большинство из них были ранены. Все имущество Отдела, которае осталась в Сербии во время ухода, было обнаружено и ограблено от врага. Большая часть имущества, перевозившая через Албанию, также был оставлен или уничтожен. В сложными личнымии коллективными обстоятельствах, были сделаны важные: карты, планы и топографические работы. Одной из самых важных карт была карта масштаба 1 : 200 000, которая имела большую пользу для операций. Для Фессалоникийского фронта была создана целая серия карт и планов различных размеров. Полковник Бошкович поднял репутацию сербской военной топографической профессии, через эту войну как лично так и через работу отдела. Репутация была видна непосредственно в глазах союзников. В более поздний период он был выражен в признательности со стороны профессионалов и широкой общественности. Можно сделать вывод, что полковник Стеван П. Бошкович во время Великой войны, обладающий большим опытом, авторитетом и готовностью, значительно способствовал деятельности сербской армии и окончательному освобождению страны от врага. Это было лучше всего показано после войны с помощью наград и украшений каторае получилпалковник позже генерал Бошкович.

Рад садржи карактеристичне детаље о активностима Географског одељења пред и током Првог светског рата. Посебно се наглашава значај стручног доприноса и способности пуковника Стевана П. Бошковића, начелника одељења, током целог периода трајања Великог рата. Тако је предмет рада садржан у две целине: предратно стање и ратни пут од напуштања Београда, пут кроз Албанију и рад на Крфу и Солунском фронту. Преласком на ратну формацију 1914. године, највећи број официра Географског одељења преузима дужности у јединицама, а начелник пуковник Стеван П. Бошковић (1868−1957) и један ужи тим наставља рад на изради и дистрибуцији карата. Од првог аустријског бомбардовања Београда (јула 1914. године) интензивно се радило на штампању карата и попуни исцрпљених резерви у претходним ратовима. Карте су штампане током трајања целог рата, упоредо са евакуацијом имовине и потребе за честим мењањем локација. На најтежи део, евакуација-прелазак кроз Албанију према Јадранском мору, кренуло се из Пећи 29. новембра а пристигло у Скадар 25. децембра 1915. године. Упркос великим материјалним губицима пренет је најдрагоценији геодетски, астрономски и картографски материјал. По доласку на Крф пуковник Бошковић је успоставио рад Картографске радионице и кренуло се у штампу. Прво дело које је српска војска на Крфу одштампала биле су нове секције карте југословенских земаља 1 : 200.000. Брзо појављивање ове карте снажно је подигло морал свим јединицама српске војске. Одељење је током 1916. године стационирано у Солуну, где је израдило бројне карте за потребе своје и савезничких војски, и значајно је допринело успешном пробоју Солунског фронта.