Нетериторијална самоуправа у Србији – 15 година усавршавања правног оквира културне аутономије

Abstract

Самоуправа мањина у Србији преко националних савета настала је у периоду интензивних правних и политичких промена почетком 21. века, и то под утицајем како политичких представника најбројнијих мањина, тако и покушаја тада новог политичког руководства Србије да преко обезбеђивања високих стандарда заштите људских и мањинских права убрза европску интеграцију државе. Овај рад жели аналитички да прикаже развој правног оквира самоуправе мањина – националних савета, са циљем да се утврди у којој мери су национални савети испунили очекивања и циљеве њиховог образовања. Преко анализе правног оквира мањинске самоуправе и његове примене, на крају рада формулисани су одређени предлози у сусрет предстојећим изменама и допунама законског оквира. Постојеће антиномије и колизије у правном оквиру, недефинисаност правне природе националних савета, заштита индивидуалних права од злоупотребе јавних овлашћења националних савета, као и претерана политизација рада неких националних савета представљају озбиљне изазове за предстојећу законодавну реформу ове институције.

Serbia introduced non-territorial autonomy through elected national minority councils into its legal system during the period of deep legal and political changes at the begining of the 21st century. It is argued that national minority councils were legalized primarily to fit the plans and demands of the Hungarian minority, though at the same time they were products of the efforts of post-Milošević Belgrade political elite to demontrate its commitment to the protection of human and minority rights and to the integration of national minorities in Serbia. This article investigates both the legislative framework and the functioning of national minority councils. This paper presents and investigates the legislative framework, its evolution between 2002 and 2017 and the respective legal practice in order to reveal shortcomings and to formulate ideas for possible future amendments. These amendments need to resolve contradictions between the Law on National Councils and various laws on education and culture, to define the legal character of national minority councils and should also improve the legislative framework in order to protect and ensure individual human rights against abuses by NMCs and political plurality within minority communities.