Истраживања и рефлексије акадeмика Милана Лојанице о најнижем стамбеном фонду Београда друге половине двадесетог века
Research and Reflections of Academician Milan Lojanica on Belgrade’s Poorest Housing Stock in the Second Half of the 20th Century
Апстракт
Предели подстандардних обитавалишних/животних услова деформишу урбано ткиво Београда као најдубљи ожиљци вековног таложења ратних пустошења и шпекулантских обрта. Овај рад приказује тематско истраживање академика Милана Лојанице и Института за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС), спроведено 1965. године, о комплексној стварности стамбеног фонда Београда, са аспекта потпуно неподобних станишта за живот. Сведочанства о најнеподобнијим насељима – Франц Розман, Прокоп и бројне друге временом ишчезле локације – сачувана су ипак до данас, макар у фрагментарно-документарном виду, кроз скице/цртеже, архитектонске основе, пресеке и изгледе, фотографије, техничке описе/карактеристике и социолошке осврте. Најсиромашнији становници Београда, обележени немаштином и бедом, пре него ли етницитетом, у тражењу крова над главом прилагођавали су провизорно неусловне напуштене објекте и сваковрсне нестамбене градске просторе. Или су пак, на периферији, започињали „градњу од нуле“, од приручних материјал...а, живећи потом у тим самониклим творевинама. Услед увек вишеструке прекобројности корисника у најоскудније оспособљеним просторима – хигијенски-санитарно нерешеним – није била реткост ни њихово издавање у подзакуп. У крајњој материјалној оскудици, сред тројног сукоба жеља–потреба–могућности, стваралачки гест и домишљатост анонимних житеља-градитеља најширег спектра неусловних обитавалишта Београда, кроз довитљиво неочекиване изразе и форме манифестује свељудску виталност и тријумф живота над неумитно суровом нужношћу. Зачудно компримовани, огољени, рудиментарно-неправилни простори, које не бисмо ником пожелели за живот, истовремено недвосмислено одишу импулсима истог оног духа што у бољим егзистенцијалним приликама ствара дела непојамне и непролазне лепоте.
‘Townscapes’ marked by substandard housing/living conditions deform Belgrade’s urban fabric like the deepest scars incurred by centuries of war devastation and speculative trades. This study presents the research conducted by Academician Milan Lojanica and the Institute of Architecture and urban Planning of Serbia in 1965. It deals with the complex reality of Belgrade’s housing facilities, seen from the perspective of housing unsuitable for human life. The evidence related to the most inappropriate settlements (Franc Rozman, Prokop and numerous other sites that have disappeared over time) is nevertheless preserved, although in a fragmentary documentary form, through sketches or drawings, architectural plans, cross sections and elevations, photographs, technical descriptions or specifications and sociological reviews. While seeking shelter, the poorest inhabitants of Belgrade, distinguished by their poverty and misery rather than ethnicity, would provisionally adapt uninhabitable abando...ned buildings and various non-residential urban facilities. Or in turn, they would undertake construction ‘from scratch’, with offhand materials, on the ‘no man’s land’ in Belgrade’s suburbia, and would then dwell in these spontaneously self-developed creations. As the insanitary, sparsely equipped premises were constantly overcrowded by users/dwellers, they were not uncommonly sublet, which additionally degraded the lodgements. In dire need, torn among aspirations, needs and abilities, through subtly unexpected expressions and patterns, the creative urge and ingenuity of anonymous inhabitants/builders of the widest range of Belgrade’s unseemly dwellings celebrates a universally human vitality and the triumph of life over the inexorably crude inevitability. At the same time, the amazingly compressed, bare, rudimentarily erratic spaces, which we would not wish anyone to live in, clearly reflect the impulses of the very same spirit which creates works of unimaginable and timeless beauty under more favourable living conditions.
Кључне речи:
подстандардно-неусловна пребивалишта / нужно-провизорно прилагођени простори / спонтано-самоникле творевине / Београд / друга половина двадесетог века / substandard housing / improvised premises / spontaneously self-developed structures / Belgrade / the second half of the 20th centuryИзвор:
Становање Рома у Србији : стање и изазови, 2017, 201-228Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности, 2017
Напомена:
- Посебна издања / Српска академија наука и уметности ; књ. 684. Одељење друштвених наука, Одбор за проучавање живота и обичаја Рома; књ. 107. ISSN 0354-494X.
Колекције
TY - CHAP AU - Мокрањац, Александра PY - 2017 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9198 AB - Предели подстандардних обитавалишних/животних услова деформишу урбано ткиво Београда као најдубљи ожиљци вековног таложења ратних пустошења и шпекулантских обрта. Овај рад приказује тематско истраживање академика Милана Лојанице и Института за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС), спроведено 1965. године, о комплексној стварности стамбеног фонда Београда, са аспекта потпуно неподобних станишта за живот. Сведочанства о најнеподобнијим насељима – Франц Розман, Прокоп и бројне друге временом ишчезле локације – сачувана су ипак до данас, макар у фрагментарно-документарном виду, кроз скице/цртеже, архитектонске основе, пресеке и изгледе, фотографије, техничке описе/карактеристике и социолошке осврте. Најсиромашнији становници Београда, обележени немаштином и бедом, пре него ли етницитетом, у тражењу крова над главом прилагођавали су провизорно неусловне напуштене објекте и сваковрсне нестамбене градске просторе. Или су пак, на периферији, започињали „градњу од нуле“, од приручних материјала, живећи потом у тим самониклим творевинама. Услед увек вишеструке прекобројности корисника у најоскудније оспособљеним просторима – хигијенски-санитарно нерешеним – није била реткост ни њихово издавање у подзакуп. У крајњој материјалној оскудици, сред тројног сукоба жеља–потреба–могућности, стваралачки гест и домишљатост анонимних житеља-градитеља најширег спектра неусловних обитавалишта Београда, кроз довитљиво неочекиване изразе и форме манифестује свељудску виталност и тријумф живота над неумитно суровом нужношћу. Зачудно компримовани, огољени, рудиментарно-неправилни простори, које не бисмо ником пожелели за живот, истовремено недвосмислено одишу импулсима истог оног духа што у бољим егзистенцијалним приликама ствара дела непојамне и непролазне лепоте. AB - ‘Townscapes’ marked by substandard housing/living conditions deform Belgrade’s urban fabric like the deepest scars incurred by centuries of war devastation and speculative trades. This study presents the research conducted by Academician Milan Lojanica and the Institute of Architecture and urban Planning of Serbia in 1965. It deals with the complex reality of Belgrade’s housing facilities, seen from the perspective of housing unsuitable for human life. The evidence related to the most inappropriate settlements (Franc Rozman, Prokop and numerous other sites that have disappeared over time) is nevertheless preserved, although in a fragmentary documentary form, through sketches or drawings, architectural plans, cross sections and elevations, photographs, technical descriptions or specifications and sociological reviews. While seeking shelter, the poorest inhabitants of Belgrade, distinguished by their poverty and misery rather than ethnicity, would provisionally adapt uninhabitable abandoned buildings and various non-residential urban facilities. Or in turn, they would undertake construction ‘from scratch’, with offhand materials, on the ‘no man’s land’ in Belgrade’s suburbia, and would then dwell in these spontaneously self-developed creations. As the insanitary, sparsely equipped premises were constantly overcrowded by users/dwellers, they were not uncommonly sublet, which additionally degraded the lodgements. In dire need, torn among aspirations, needs and abilities, through subtly unexpected expressions and patterns, the creative urge and ingenuity of anonymous inhabitants/builders of the widest range of Belgrade’s unseemly dwellings celebrates a universally human vitality and the triumph of life over the inexorably crude inevitability. At the same time, the amazingly compressed, bare, rudimentarily erratic spaces, which we would not wish anyone to live in, clearly reflect the impulses of the very same spirit which creates works of unimaginable and timeless beauty under more favourable living conditions. PB - Београд : Српска академија наука и уметности, 2017 T2 - Становање Рома у Србији : стање и изазови T1 - Истраживања и рефлексије акадeмика Милана Лојанице о најнижем стамбеном фонду Београда друге половине двадесетог века T1 - Research and Reflections of Academician Milan Lojanica on Belgrade’s Poorest Housing Stock in the Second Half of the 20th Century SP - 201 EP - 228 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9198 ER -
@inbook{ author = "Мокрањац, Александра", year = "2017", abstract = "Предели подстандардних обитавалишних/животних услова деформишу урбано ткиво Београда као најдубљи ожиљци вековног таложења ратних пустошења и шпекулантских обрта. Овај рад приказује тематско истраживање академика Милана Лојанице и Института за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС), спроведено 1965. године, о комплексној стварности стамбеног фонда Београда, са аспекта потпуно неподобних станишта за живот. Сведочанства о најнеподобнијим насељима – Франц Розман, Прокоп и бројне друге временом ишчезле локације – сачувана су ипак до данас, макар у фрагментарно-документарном виду, кроз скице/цртеже, архитектонске основе, пресеке и изгледе, фотографије, техничке описе/карактеристике и социолошке осврте. Најсиромашнији становници Београда, обележени немаштином и бедом, пре него ли етницитетом, у тражењу крова над главом прилагођавали су провизорно неусловне напуштене објекте и сваковрсне нестамбене градске просторе. Или су пак, на периферији, започињали „градњу од нуле“, од приручних материјала, живећи потом у тим самониклим творевинама. Услед увек вишеструке прекобројности корисника у најоскудније оспособљеним просторима – хигијенски-санитарно нерешеним – није била реткост ни њихово издавање у подзакуп. У крајњој материјалној оскудици, сред тројног сукоба жеља–потреба–могућности, стваралачки гест и домишљатост анонимних житеља-градитеља најширег спектра неусловних обитавалишта Београда, кроз довитљиво неочекиване изразе и форме манифестује свељудску виталност и тријумф живота над неумитно суровом нужношћу. Зачудно компримовани, огољени, рудиментарно-неправилни простори, које не бисмо ником пожелели за живот, истовремено недвосмислено одишу импулсима истог оног духа што у бољим егзистенцијалним приликама ствара дела непојамне и непролазне лепоте., ‘Townscapes’ marked by substandard housing/living conditions deform Belgrade’s urban fabric like the deepest scars incurred by centuries of war devastation and speculative trades. This study presents the research conducted by Academician Milan Lojanica and the Institute of Architecture and urban Planning of Serbia in 1965. It deals with the complex reality of Belgrade’s housing facilities, seen from the perspective of housing unsuitable for human life. The evidence related to the most inappropriate settlements (Franc Rozman, Prokop and numerous other sites that have disappeared over time) is nevertheless preserved, although in a fragmentary documentary form, through sketches or drawings, architectural plans, cross sections and elevations, photographs, technical descriptions or specifications and sociological reviews. While seeking shelter, the poorest inhabitants of Belgrade, distinguished by their poverty and misery rather than ethnicity, would provisionally adapt uninhabitable abandoned buildings and various non-residential urban facilities. Or in turn, they would undertake construction ‘from scratch’, with offhand materials, on the ‘no man’s land’ in Belgrade’s suburbia, and would then dwell in these spontaneously self-developed creations. As the insanitary, sparsely equipped premises were constantly overcrowded by users/dwellers, they were not uncommonly sublet, which additionally degraded the lodgements. In dire need, torn among aspirations, needs and abilities, through subtly unexpected expressions and patterns, the creative urge and ingenuity of anonymous inhabitants/builders of the widest range of Belgrade’s unseemly dwellings celebrates a universally human vitality and the triumph of life over the inexorably crude inevitability. At the same time, the amazingly compressed, bare, rudimentarily erratic spaces, which we would not wish anyone to live in, clearly reflect the impulses of the very same spirit which creates works of unimaginable and timeless beauty under more favourable living conditions.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, 2017", journal = "Становање Рома у Србији : стање и изазови", booktitle = "Истраживања и рефлексије акадeмика Милана Лојанице о најнижем стамбеном фонду Београда друге половине двадесетог века, Research and Reflections of Academician Milan Lojanica on Belgrade’s Poorest Housing Stock in the Second Half of the 20th Century", pages = "201-228", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9198" }
Мокрањац, А.. (2017). Истраживања и рефлексије акадeмика Милана Лојанице о најнижем стамбеном фонду Београда друге половине двадесетог века. in Становање Рома у Србији : стање и изазови Београд : Српска академија наука и уметности, 2017., 201-228. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9198
Мокрањац А. Истраживања и рефлексије акадeмика Милана Лојанице о најнижем стамбеном фонду Београда друге половине двадесетог века. in Становање Рома у Србији : стање и изазови. 2017;:201-228. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9198 .
Мокрањац, Александра, "Истраживања и рефлексије акадeмика Милана Лојанице о најнижем стамбеном фонду Београда друге половине двадесетог века" in Становање Рома у Србији : стање и изазови (2017):201-228, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9198 .