Музеј као простор еманципације : замишљање музеја сутрашњице
Апстракт
Истражујући идеју „музеја као простора еманципације“ рад поставља питање улоге музеја у будућности и формулише окоснице могућих промена музејских
пракси. Циљ ми је да, задржавајући могућност за поимање музеја као простора еманципације, укажем на то да је моделу просветитељског еманципаторског музеја истекао
„рок трајања“. Ова до данас доминантна позиција подразумева музеј као неупитно
огле дало историјске и друштвене истине и омогућава да музеј остане храм одржавања
доминантних позиција моћи и односа у одређеном друштву. Проблематичност и застарелост таквог музеја показиваћу у релацији с три групе теорија и пракси релевантних
за промишљање музеја данас: (1) у односу на тумачења савремене друштвене реалности; (2) у односу на критике и предлоге редефинисања музејског деловања које долазе
из различитих струја музеолошке теорије и праксе; (3) као и у односу на идеје еманципације формулисане у последњих неколико деценија у оквиру критичке теорије. Алтернативу просветитељском музеју по...нудићу увођењем концепата критичности, мултиперспективности и партиципативности у простор музејског деловања, који би по мени
могли да редефинишу савремени музеј као простор еманципације.
By researching the idea of “museum as an emancipation space”, this article asks
a question about the role of museum in the future and formulates framework of potential
changes in museum practices. My goal is to, while keeping the option of perceiving museum
as an emancipation space, point to the fact that the “expiry date” of enlightenment-emancipatory model of museum has passed. This position, which was dominant until now, sees museum as an unquestionable mirror of historical and social truth and enables museum to remain
temple for maintaining of dominant positions of power and relations in a society. I will show
questionability and obsoleteness of such a museum in relation with three groups of theories
and practices which are relevant for today’s deliberation of museum: (1) in relation to interpretations of modern social reality; (2) in relation to critiques and proposals for redefining of
museum activities coming from various streams of museological theory and practice; (3) a...nd
in relation to emancipation ideas formulated in the last several decades within critical theory.
I will offer an alternative to enlightenment museum by introducing concepts of criticality,
multi-perspectivity and participativity into area of museum activities, which, in my opinion,
could redefine modern museum as an emancipation space.
Кључне речи:
музеј / просветитељство / еманципација / мултиперспективност / критичност / партиципативност / museum / enlightenment / emancipation / multi-perspectivity / critical thinking / participativenessИзвор:
Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године, 2017, 129-149Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности, Београд, ISSN 0354-4850 ; књ. 166. Одељење историјских наука ; књ. 39
- Прихваћено за објављивање на IX седници Одељења друштвених наука, одржаноj 7. новембра 2017. године, на основу реферата академика Косте Чавошког и дописног члана Александра Костића
Колекције
TY - CONF AU - Кисић, Вишња PY - 2017 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9184 AB - Истражујући идеју „музеја као простора еманципације“ рад поставља питање улоге музеја у будућности и формулише окоснице могућих промена музејских пракси. Циљ ми је да, задржавајући могућност за поимање музеја као простора еманципације, укажем на то да је моделу просветитељског еманципаторског музеја истекао „рок трајања“. Ова до данас доминантна позиција подразумева музеј као неупитно огле дало историјске и друштвене истине и омогућава да музеј остане храм одржавања доминантних позиција моћи и односа у одређеном друштву. Проблематичност и застарелост таквог музеја показиваћу у релацији с три групе теорија и пракси релевантних за промишљање музеја данас: (1) у односу на тумачења савремене друштвене реалности; (2) у односу на критике и предлоге редефинисања музејског деловања које долазе из различитих струја музеолошке теорије и праксе; (3) као и у односу на идеје еманципације формулисане у последњих неколико деценија у оквиру критичке теорије. Алтернативу просветитељском музеју понудићу увођењем концепата критичности, мултиперспективности и партиципативности у простор музејског деловања, који би по мени могли да редефинишу савремени музеј као простор еманципације. AB - By researching the idea of “museum as an emancipation space”, this article asks a question about the role of museum in the future and formulates framework of potential changes in museum practices. My goal is to, while keeping the option of perceiving museum as an emancipation space, point to the fact that the “expiry date” of enlightenment-emancipatory model of museum has passed. This position, which was dominant until now, sees museum as an unquestionable mirror of historical and social truth and enables museum to remain temple for maintaining of dominant positions of power and relations in a society. I will show questionability and obsoleteness of such a museum in relation with three groups of theories and practices which are relevant for today’s deliberation of museum: (1) in relation to interpretations of modern social reality; (2) in relation to critiques and proposals for redefining of museum activities coming from various streams of museological theory and practice; (3) and in relation to emancipation ideas formulated in the last several decades within critical theory. I will offer an alternative to enlightenment museum by introducing concepts of criticality, multi-perspectivity and participativity into area of museum activities, which, in my opinion, could redefine modern museum as an emancipation space. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године T1 - Музеј као простор еманципације : замишљање музеја сутрашњице SP - 129 EP - 149 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9184 ER -
@conference{ author = "Кисић, Вишња", year = "2017", abstract = "Истражујући идеју „музеја као простора еманципације“ рад поставља питање улоге музеја у будућности и формулише окоснице могућих промена музејских пракси. Циљ ми је да, задржавајући могућност за поимање музеја као простора еманципације, укажем на то да је моделу просветитељског еманципаторског музеја истекао „рок трајања“. Ова до данас доминантна позиција подразумева музеј као неупитно огле дало историјске и друштвене истине и омогућава да музеј остане храм одржавања доминантних позиција моћи и односа у одређеном друштву. Проблематичност и застарелост таквог музеја показиваћу у релацији с три групе теорија и пракси релевантних за промишљање музеја данас: (1) у односу на тумачења савремене друштвене реалности; (2) у односу на критике и предлоге редефинисања музејског деловања које долазе из различитих струја музеолошке теорије и праксе; (3) као и у односу на идеје еманципације формулисане у последњих неколико деценија у оквиру критичке теорије. Алтернативу просветитељском музеју понудићу увођењем концепата критичности, мултиперспективности и партиципативности у простор музејског деловања, који би по мени могли да редефинишу савремени музеј као простор еманципације., By researching the idea of “museum as an emancipation space”, this article asks a question about the role of museum in the future and formulates framework of potential changes in museum practices. My goal is to, while keeping the option of perceiving museum as an emancipation space, point to the fact that the “expiry date” of enlightenment-emancipatory model of museum has passed. This position, which was dominant until now, sees museum as an unquestionable mirror of historical and social truth and enables museum to remain temple for maintaining of dominant positions of power and relations in a society. I will show questionability and obsoleteness of such a museum in relation with three groups of theories and practices which are relevant for today’s deliberation of museum: (1) in relation to interpretations of modern social reality; (2) in relation to critiques and proposals for redefining of museum activities coming from various streams of museological theory and practice; (3) and in relation to emancipation ideas formulated in the last several decades within critical theory. I will offer an alternative to enlightenment museum by introducing concepts of criticality, multi-perspectivity and participativity into area of museum activities, which, in my opinion, could redefine modern museum as an emancipation space.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године", title = "Музеј као простор еманципације : замишљање музеја сутрашњице", pages = "129-149", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9184" }
Кисић, В.. (2017). Музеј као простор еманципације : замишљање музеја сутрашњице. in Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године Београд : Српска академија наука и уметности., 129-149. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9184
Кисић В. Музеј као простор еманципације : замишљање музеја сутрашњице. in Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године. 2017;:129-149. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9184 .
Кисић, Вишња, "Музеј као простор еманципације : замишљање музеја сутрашњице" in Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године (2017):129-149, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9184 .