Институције културе, култура институција

Abstract

Култура сваке државе почива на систему установа културе. Оне представљају први облик организовања јавне службе ради остваривања права грађана. Преко њих се обављају делатности, реализују потребе појединаца и организација за културом. Али, целокупна област културе се не заокружава само системом државних установa. И поред огромне важности које оне имају, у овом саопштењу се обраћа пажња и на друге облике институција културе какве су, на пример, многобројна стручна и уметничка удру жења, групе грађана, организације цивилног друштва, невладине мале и веће, трајне или привремене форме окупљања око неког културног пројекта. На основу података прикупљених захваљујући Заводу за проучавање културног развитка, али и на основу разноврсних искустава из праксе, уочавају се озбиљни проблеми у функционисању система установа културе: буџет државе који се одваја за културу је недовољан, начин расподеле постојећих средстава често проблематичан, један број установа културе изложен је урушавању, неке назадују у погледу знања и стручних капацитета, друге – које стручно напредују – немају потребну подршку, треће имају „празне“ планове и недостају им стратешка документа, четврте пропадају због недовољне стручности оних који управљају тим установама. Последица свега је та да је део друштва незадовољан стањем у култури, док други део показује ерозију интересовања за културу уопште. Истовремено, културни и уметнички живот су изузетно богати, али недовољно признати и подржани. Установе културе у неким случајевима као да игноришу чињеницу да XXI век, са свим огромним захтевима за променама и технолошким и програмским осавремењавањем, увелико тече.

Every country’s culture is based on system of cultural institutions. They are the first form of organizing of public services for exercising citizens’ rights. Through them, activities are performed, and cultural needs of individuals and organizations are satisfied. However, the entire field of culture is not limited only to system of state institutions. In spite of their huge importance, this essay also draws attention to other cultural institutions such as numerous professional and artistic associations, citizen groups, civil society organizations, non-government organizations of different sizes, temporary and permanent forms of gathering around a cultural project. Based on data gathered thanks to the Bureau for Research of Cultural Development, but also based on practical experience, serious problems in functioning of the system of cultural institutions are noted: funds allocated to culture from national budget are insufficient, the existing funds are often distributed in problematic way, some cultural institutions are beginning to crumble, some are regressing in terms of knowledge and expertise, others – which are progressing in terms of expertise – do not received the needed support, some others have “empty” plans and are missing strategic documents, and some are collapsing due to insufficient level of expertise of their management. Consequence of this is that one part of the society is dissatisfied with situation in culture, while the other part is showing erosion of interest in culture in general. At the same time, cultural and artistic life are very rich, but they are not sufficiently recognized and supported. Cultural institutions in some cases seem to be ignoring the fact that the 21st century, with its huge demands for changes and technological and topical modernization, is well underway.