Симпсон, Кардашев и пола века еволуционог промишљања астробиологије и SETI пројеката

Abstract

In the light of dramatic expansion of the astrobiology as a multidisciplinary field dealing with life in its widest cosmic context, it is of great cognitive and historical interest to consider the importance of the neodarvinistic evolutionary synthesis for contemporary astrobiological research programs. About half a century ago, the evolutionist and paleontologist George Gaylord Simpson and astrophysicist Nikolai Semionovich Kardashev, each from its own side and a specific perspective, published epochal papers on the search for life and sentience beyond Earth. Their conclusions, even if diametrically opposite, have played a tremendous historical rôle in the development of what is later to become astrobiology and SETI studies, as well as in the very thinking of these epochal civilizational questions which humanity faces. The key common point for both, Simpson and Kardashev, is the problem of the universality of evolutionary mechanisms observed in the context of the terrestrial biosphere. In this text, I shall schetch to which extent the development of astrobiology in the last decade sheds an entirely new light to classical conclusions of Simpson and Kardashev, and in which sense their arguments, interpreted correctly, provide a reason for optimism regarding the answer to the qiuntessential question: Are we alone in the Universe?

У светлу драматичне експанзије астробиологије као мултидисциплинарне области која се бави животом у његовом најширем космичком контексту, од великог когнитивног и историјског интереса је размотрити значај неодарвинистичке еволуционе синтезе за савремене астробиолошке истраживачке програме. Пре око пола века, еволуциониста и палеонтолог Џорџ Гејлорд Симпсон и астрофизичар Николај Семјонович Кардашев су, сваки са своје стране и из специфичне перспективе, објавили епохалне радове на тему потраге за животом и разумом ван Земље. Њихови закључци, мада дијаметрално супротни, одиграли су огромну историјску улогу у развитку онога што ће постати астробиологија и SETI студије, као и у самом начину мишљења о овим епохалним цивилизацијским питањима са којима се човечанство суочава. Кључна заједничка тачка и за Симпсона и за Кардашева јесте проблем универзалности еволуционих механизама посматраних у контексту земаљске биосфере. У овом раду скицираћу у којој мери развитак астробиологије у последњих десетак година баца сасвим ново светло на класичне закључке Симпсона и Кардашева и на који начин њихови аргументи, правилно протумачени, пружају разлог за оптимизам у погледу одговора на квинтесенцијално питање: јесмо ли сами у свемиру? „Ако желите да направите питу са јабукама, морате прво сачинити универзум.“ Карл Сеган, Cosmos