О првом помену монаштва на Атону

Abstract

Према Јосифу Генесију из средине Х века, међу учесницима сабора на коме је васпостављен култ икона у Цариграду 843. године учествовало је и изасланство монашке заједнице са Атона. То се сматра најстаријим поменом постојања организоване монашке заједнице на Атону. Међутим, на основу других, хронолошки старијих извора, није могуће закључити да је већ у то време на Атону постојала и деловала развијена монашка заједница. Почеци монаштва на Атону могу се везати тек за проналазак моштију непознатог испосника, поистовећеног са Петром Атонским, крајем четврте деценије ΙΧ века и истовременим настанком њему посвећеног Канона, који је саставио Јосиф Химнограф, а у правом смислу за долазак Св. Јевтимија Новог са Олимпа у Витинији 859. године. Потоњи развој монаштва на Атону у потпуности је везан за личност, дело и наслеђе Јевтимија Новог. Према томе, Генесијев податак о атонској монашкој заједници 843. године јесте анахронизам.

According to Joseph Genesius, a mid–10th century writer, there was a delegation of a monastic community of Mount Athos, along with representatives of other Byzantine monastic centers of the time, present at the Council of 843 in Constantinople, at which the veneration of the holy and honorable icons was restored. The fact is that information comes from a source which is a whole century posterior to the events it describes, so there is a need to examine to what extent it deserves confidence. Apart from Genesius, the first truly reliable record of the existence of monasticism on Mount Athos in order to fulfill his constant striving for ascetic life in silence and solitude, and the fact that, having arrived there, he met a monk named Joseph, who had already been on Mount Athos.Thus, those words confirm the presence of some monks on Mount Athos in the middle of the 9th century, some time after the Council of 843. Nevertheless, the sources relating the period prior to 843 testify quite contrary. In 836/837, St. Gregory the Decapolite, who at that time was living in Thessalonica, driven by the same desire for ascetic life in silence and solitude as St. Euthymius some decades later, did not choose to fulfill his vows on Mount Athos, but instead headed to the mounts of the Slav regions, to the Northwest of the city. Does this mean that at that time in Thessalonica he had no knowledge of Mount Athos as a place suitable for life of a hermit?