Утицај малих хидроелектрана деривационог типа на локалне популације водоземаца и гмизаваца

Abstract

Мале хидроелектране деривационог типа, због специфичног функционисања (преусмеравање воденог тока односно његово измештање из корита у цеви дуж одређеног дела тока) врше негативан утицај на локалне биљне и животињске заједнице, а тиме и на екосистеме које те заједнице формирају. Измештање воде из речног корита у цеви, чак и дуж само неколико километара њеног тока, мења карактеристике станишта тако да негативно утиче не само на локалне популације врста које цео свој животни циклус проводе у воденој средини, већ и на оне сувоземне организме којима су ова водена станишта неопходна за одржавање репродуктивног успеха. У такве организме спадају и две групе сувоземних кичмењака – водоземци и гмизавци, који због своје позиције у локалним ланцима исхране представљају фактор стабилности екосистема чији су чланови. Уништавање станишта неопходних за развиће њиховог потомства, затим станишта која садрже хранидбене ресурсе и/или прибежишта неминовно доводи до смањења величине локалних популација водоземаца и гмизаваца: оне постају осетљивије на негативне ефекте осцилација срединских фактора и тако подложније изумирању. Скоро све врсте водоземаца које насељавају Србију (86%) строго су заштићене, а преосталих 14% (три врсте) је категорисано као заштићено (Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива – Службени гласник Републике Србије 5/2010). Такође, 75% врста гмизаваца које насељавају Србију строго су заштићене истим актом, а 8% спадају у заштићене врсте. Правилником је забрањено коришћење, уништавање и предузимање свих активности којима се могу угрозити дивље врсте и њихова станишта, што представља снажан аргумент за заустављање даље изградње и уклањање већ постављених малих хидроелектрана деривационог типа из брдско-планинских подручја Србије

Apart from fishes, amphibians and reptiles are another two vertebrate groups which are directly jeopardized by construction of diversion minihydropower plants on mountainous rivers in Serbia: redirection of the waterflow from the riverbed, even if done in just few kilometers, changes their population dynamics in a way that disturbs trophic relations in local ecosystems and increase their instability. These changes are local, but, being done on many localities, would have cumulative negative effect on biodiversity of Serbia. Besides, construction of diversion mini-hydropower plants leads to habitat destruction of the species protected by national law, what is discordant both with national legislation and with all international conventions on biodiversity conservation ratified so far by Republic of Serbia. As similar actions have been occurring also in the surrounding countries (what increases overall negative effect of installation of diversion mini-hydropower plants on the entire Balkan peninsula), the Republic of Serbia may enter the situation of being penalized for participating in destruction of biodiversity in the region.