Vlach Vocal Traditional Music in the Region of Homolje from the Legacy of Olivera Mladenović

Abstract

Olivera Mladenović researched Vlach culture in the 1980s. Recordings preserved in the archive of the Institute of Ethnography SASA also contain examples of vocal practice of the Vlachs from Homolje region (Northeast Serbia). The material was recorded on six audio cassettes, which were later digitized. As ethnomusicological studies of this area are very scarce, the recorded material certainly represents a valuable testimony to the musical culture of the Vlach ethnic community. The aim of this article is to determine the particularities of the recorded examples, based on ethnomusicological analysis and transcription, as well as to isolate the vocal genres found on these audio cassettes. Vocal examples from the recordings of Olivera Mladenović will be paired with existing examples from the literature, as well as examples of current practice recorded by the author of this article. In this way, at least a partial picture of the Vlachs’ musical life in Homolје from the 1980s to the present day will be established, and the comparison will allow us to observe continuity and change.

Оливера Младеновић се бавила истраживањем влашке културе осамдесетих година прошлог века. На снимцима који се налазе у архиву Етнографског института САНУ забележена је и вокална пракса Влаха из Хомоља (североисточна Србија), а материјал је снимљен на шест аудио-касета, које су дигитализоване. Будући да су етномузиколошка проучавања поменуте области веома оскудна, забележена грађа свакако представља драгоцено сведочење о музичкој култури влашке етничке заједнице. Циљ рада јесте утврђивање специфичности забележених примера, на основу етномузиколошке анализе и транскрипције, као и издвајање вокалних жанрова који се налазе на тим аудио касетама. Вокалним примерима са снимака Оливере Младеновић биће придружени постојећи примери из литературе, као и примери актуелне праксе које је забележила ауторка овог рада. На овај начин формираће се барем делимична слика музичког живота Влаха у Хомољу од осамдесетих година прошлог века до данас, а њиховом компарацијом сагледаће се континуитет и промене.

С обзиром на чињеницу да су записи влашке музике Хомоља веома скромни, заоставштина Оливере Младеновић је недвосмислено драгоцен прилог тој материји. Звучни материјал снимљен је на шест аудио касета, које се налазе у архиву Етнографског институтта САНУ у Београду, а заведене су као „кутија 39, касета 12, 13, 14, 17, 18, 23“. Љубазношћу колега из поменутог института, добила сам свих шест касета на коришћење, које сам најпре дигитализовала у Фоноархиву Музиколошког института САНУ, а потом и приступила обради снимака, анализи и транскрипцији. На снимцима О. Младеновић налази се укупно 18 примера вокалне праксе, међу којима су песме везане за годишњи и животни циклус обичаја (посмртни ритуал, Бадње вече и паљење обредне ватре), као и песме опште намене и један пример певања без речи. Велика вредност снимака лежи и у самим разговорима о песмама и певању, будући да је О. Младеновић инсистирала да јој се текстови песама и терминологија везана за певање говоре на влашком језику. Тим примерима биће придружени примери из литературе, као и 27 примера из личне архиве ауторке студије, а захваљујући њиховој компарацији може се пратити (дис)континуитет вокалног наслеђа Влаха из Хомоља. Иако је звучни материјал из заоставштине О. Младеновић од изузетне важности, интерпретација туђег теренског рада није нимало лак ни захвалан посао. Разлог томе јесу на првом месту изостанак личног доживљаја теренског рада и личног контакта с казивачима, као и оскудни подаци о сакупљеном материјалу. Ипак, и поред свих недостатака, захваљујући снимцима О. Младеновић вокална пракса хомољских Влаха из осамдесетих година XX века реконструисана је у великој мери. Увид у материјал употпуњује сазнања не само о вокалној пракси Хомоља у једном историјском тренутку, већ и целокупна сазнања о влашкој музици у Србији. Примери на касетама потврђују одлике влашког певања о којем је до сада писано и одражавају многе карактеристике до сада забележене влашке музике. Међутим, на основу њих се могу издвојити и локалне специфичности вокалне праксе хомољског краја.