Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе

Abstract

Предмет пажње у овом раду су теренска истраживања сарадница Музиколошког института САНУ Милице Илијин и Радмиле Петровић 1950-их и 1960-их година на Косову и Метохији, која су резултирала, пре свега, богатом колекцијом аудио снимака. Музика документована тим снимцима је већ била предмет етномузиколошке анализе (Лајић Михајловић и Јовановић 2018), а циљ овог разматрања је комплементарно осветљавање самог теренског истраживања као научног и друштвеног деловања и његовог утицаја на културно наслеђе. У складу са тим, пажња ће обухватити сагледавање односа научног рада и културе у одређеним историјско-политичким и културно-историјским околностима, као и специфичности документовања и истраживања музике као (дела) културе. Док су за први правац референце идеологија југословенског комунизма и социјализма, као и мултикултурни, мултиетнички и мултиконфесионални профил КиМ тог времена, за други је кључна нематеријална природа музике. Прилике у којима су снимци настајали помажу у сагледавању места музичко-фолклорне праксе у тадашњем приватном и јавном животу, политикâ репрезентовања културних и етничких идентитета музиком, околности њиховог преобликовања. Поред тога, рад представља прилог историјату етномузикологије у Србији, дискусијама методологије теренског рада, као и потенцијалу дигитализованих архивских колекција за актуелне етномузиколошке теме и подухвате у области примењене науке. Управо на том месту се на рад ранијих генерација сарадника Музиколошког института надовезују настојања данашњих етномузиколога, о којима ће такође бити речи као о најави и приступу „дигиталној хуманистици“.

The object of interest in this paper is the field research done by the associates of the Musicological institute of the SASA, Milica Ilijin and Radmila Petrović, during 1950s and 1960s on Kosovo and Metohija. Their research resulted predominantly in rich collection of audio recordings. The music documented by these recordings has already been an object of ethnomusicological analysis (Lajić Mihajlović and Jovanović, 2018), and the aim of this analysis is a complementary clarification of the very field research as a scientific and social acting and its influence on the cultural heritage. In accordance, attention will be paid to the relationship between a scientific work and culture in certain historical-political and cultural-historical circumstances, as well as the specificity of documenting and researching music as (a part of) culture. For the first course, the references are ideology of Yugoslav communism and socialism, as well as multicultural, multiethnic and multiconfessional profile of Kosovo and Metohija of that time, while for the other course the crucial moment is the non-materialist nature of music. The circumstances under which the music recordings were taken help us perceive the places of musical- folklore practice in public and private life of the time, the policies of representing cultural and ethnic identities by means of music, the circumstances of their reshaping. Apart from that, this paper represents an addendum to the ethnomusicological history of Serbia, to the discussions on the field research methodology, as well as to the potential of the digitalized archival collections for the current ethnomusicological themes and attempts in the field of applied science. This is exactly where the work of the earlier generations of associates of Musicological institute is supervened by the endeavours of today’s ethnomusicologists, which will be mentioned as well in terms of announcement and approach to “digital humanities“.