Јован Цвијић и прве деценије формирања и институционализовање етнологије као науке у Србији

Abstract

Улога Јована Цвијића, посебно његове антропогеографске школе, у првим деценијама развоја етнологије у Србији била је неоспорно велика. Данас је њен утицај умногоме превазиђен, што је и очекивано с обзиром на временску дистанцу која нас дели од времена њеног настанка, али и више од тога – Цвијићево дело и значај у етнологији сматрају се по неким новијим оценама изразито спорним. у раду аутор настоји да одговори на питање зашто је до овога дошло, као и да ли је оправдано или не убрајати данас Јована Цвијића међу осниваче етнологије у Србији.

The role of Jovan Cvijić, especially his anthropogeographical school in the early stages of the development of ethnology in Serbia was undeniably significant. Today its influence is largely obsolete, which is not surprising given the temporal distance from the time the discipline was founded, in the late nineteenth and early twenties centuries. In spite of that, in some recent critical reviews, Cvijić’s work and its importance for the development and shaping of ethnology as a discipline in Serbia are contested as highly controversial. In this paper the author tries to discern why has this occurred, and whether it would still be justified, from today’s perspective, to consider Jovan Cvijić as one of the founding fathers of Serbian ethnology.