Велика сеоба Срба у колективном памћењу: Заједнице памћења и жанрови

Abstract

Овај рад се бави нарацијом и конфабулацијом велике српске миграције у Хабзбуршко царство која се десила 1690. године. Конфабулација овог историјског догађаја је анализирана преко различитих жанрова као репертоара културног памћења и међу сећањима различитих српских заједница. Стога, анализа садржи мноштво извора, као што су: српски историјски опис догађаја, забелешке које су настале у седамнаестом и осамнаестом веку, усмене саге из српских региона који су расељени током миграције (тј. Косово, источна Србија), јавне комеморације од стране Срба у Мађарској и усмена предања која су сакупљена међу Србима у Мађарској током рада на терену. Анализа потврђује да је комеморација Велике сеобе – која је евентуално „записана“ у српском националном колективном памћењу, било званичном или колоквијалном – дискутабилна и зависи од различитих заједница и жанрова меморије, као и од јачине односа у друштву.

The paper deals with the narration and confabulation of the Great Serb Migration into the Habsburg Empire that took place in 1690. The confabulation of this historical event has been analyzed across different genres as repertoires of cultural memory and among different Serbian communities of memory. Thus, the analysis contained many sources: such as the Serbian historical description of the event, the records that were made throughout the 17th and 18th century, oral sagas from the Serbian regions that were depopulated by the Migration (e.g. Kosovo, Eastern Serbia), the public commemorations by the Serbs in Hungary, and the oral narratives collected among the Serbs in Hungary during the fieldwork. The analysis proved that commemoration of the Great Migration – that was eventually engraved into the Serbian national collective memory, either official or vernacular – is arguable, dependant upon different communities and genres of memory, as well as on power relations in the society.