Приказ основних података о документу
Облици инструментала једнине именица и врсте у српском књижевном језику
Формы творительного падежа единственного числа существительных и-склонения в сербском литературном языке
dc.creator | Николић, Мирослав | |
dc.date.accessioned | 2020-04-05T09:36:03Z | |
dc.date.available | 2020-04-05T09:36:03Z | |
dc.date.issued | 2010 | |
dc.identifier.issn | 0027-8084 | |
dc.identifier.uri | https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7617 | |
dc.description.abstract | В творительном падеже единственного числа существительных и-склонения имеются два окончания: 1- окончание -и (напр. ствари, капи, цеви) и 2- морфема -/у, реализуемая чаще всего как алломорф -[/]у или -у (напр. кйер]у, глару, жейу). Алломорф -/у употребляется когда основа оканчивается на вибрант -р, на твердые передненебные согласные и на фрикативные согласные -с, -з (напр. стваруу, р(иречуу, слузу); -[Лу употребляется при основах, оканчивающихся на губные согласные и; б, м, на губно-зубное в , на взрывные зубные согласные т, д и альвеолярные л, н, у которых произошчла йотизация (напр. глад - глафу, памет — памейу, ъубав — ъубавъу, мисао (первичная основа мисл-) — мишьу и пр.), а алломорф -у встречается при палатальных основах (напр. чай — чаду). Принципиально говоря большинство существительных данного склонения может иметь оба приведеных окончания. Однако, на практике одни существительные имеют только, или чаще всего, окончание -/у, другие чаще всего только окончание -им, а третьи — оба окончания. Это значит, что в творительном падеже единственного числа -и склонения окончания -/у и -у функционируют частью как конкурентные (свободные), а частью как зависимые от определенных обстоятельств. В большинстве случаев употребление того или другого окончания обусловлено, в первую очередь, синтаксическим окружением и фонемно-морфологической структурой, при чем в одних случаях более важным является один, а в других случаях -— другой фактор. Если рассматривать проблему в целом, можно прийти к выводу, что окончание -]у несравнимо чаще встречается, чем окончание -и, благодаря факту, что данным окончанием обладают, за редкими исключенями, самые многочисленные и, часто, самые частотные сущьествительные на -стт (в этой группе существительных насчитывается свыше 6000 существительных с суффиксом -ост). Данное окончание убедительно доминирует и в категории весьма частотных существительных, какими являются смрт, памет, мисао, крв, ъубав, р(иреч, глад и пр. Окончание -ы доминирует или являается единственным у собирательных существительных на - ад (типа чеъад) и -ач (типа не/ач), затем у существительных на -еж типа гареж) и существительных на -н (типа /есен, студен, раван), у существительных с основой на -6 и п (типа коб и кап) и у существительных на -с (типа влас). У существительных на -ш (типа варош, пустош) и -р (типа кйи и ствар) часто встречается во всех позициях, исключая свободный творительный падеж. | ru |
dc.description.abstract | Рад представља још један покушај да се, на основу скупљене грађе, утврди дистрибуција конкурентских наставака -ју и -у у инструменталу једнине именица женског рода с нултим наставком у номинативу једнине. | sr |
dc.language.iso | sr | sr |
dc.publisher | Београд : Иститут за српски језик САНУ | sr |
dc.relation | info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/MPN2006-2010/148002/RS// | sr |
dc.rights | openAccess | sr |
dc.rights.uri | https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/ | |
dc.source | Наш језик | sr |
dc.subject | српски језик | sr |
dc.subject | морфологија | sr |
dc.subject | именице | sr |
dc.subject | деклинација | sr |
dc.subject | инструментал | sr |
dc.subject | Serbian language | sr |
dc.subject | morphology | sr |
dc.subject | nouns | sr |
dc.subject | declension | sr |
dc.subject | instrumental | sr |
dc.title | Облици инструментала једнине именица и врсте у српском књижевном језику | sr |
dc.title | Формы творительного падежа единственного числа существительных и-склонения в сербском литературном языке | sr |
dc.type | article | sr |
dc.rights.license | BY-NC-ND | sr |
dcterms.abstract | Nikolić, Miroslav; Formы tvoritelьnogo padeža edinstvennogo čisla suщestvitelьnыh i-skloneniя v serbskom literaturnom яzыke; Oblici instrumentala jednine imenica i vrste u srpskom književnom jeziku; | |
dc.rights.holder | Иститут за српски језик САНУ | sr |
dc.citation.spage | 3 | |
dc.citation.epage | 48 | |
dc.citation.volume | 41 | |
dc.citation.issue | 3-4 | |
dc.type.version | publishedVersion | sr |
dc.identifier.fulltext | https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/29938/nikolic.i.vrste.2010.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7617 |