Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике
Migration as the Оbject of the Аnthropological Inquiry : Conceptualizations and Policies
Аутори
Стојић Митровић, МартаОстала ауторства
Ђорђевић Црнобрња, ЈадранкаЛукић Крстановић, Мирослава
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Иако су прва антрополошка проучавања настала као последица колонијалних освајања
и сусрета са новим и другачијим културама, истраживање миграција као феномена
вредног пажње по себи и за себе дошло је у антропологију знатно касније. Постоји
више разлога за то. Једни произилазе из концептуално-теоријских ограничења која су
следила из доминантних научних парадигми, други спадају у домен истраживачких
политика, које, са своје стране, зависе од ширих друштвених и политичких кретања,
док су трећи „онтолошки“, тј. садржани су у ономе што антропологију чини
антропологијом, а односе се пре свега на њен предмет и метод. У овом тексту
представљам динамику промена парадигми антрополошког проучавања миграција и
разматрам проблеме класификације и производње знања.
Although the first anthropological studies were the result of colonial conquests and
encounters with new and different cultures, the study of migrations as a phenomenon worth
of the attention for itself came to the anthropology much later. There are several reasons for
this. Some arise from the conceptual-theoretical limitations that followed from the dominant
scientific paradigms, others belong to the domain of research policies, which in turn are
dependent on wider social and political movements, while the last are "ontological", i.e, they
are contained in what anthropology is, and they are primarily related to its object and
method. In this text, I am presenting the dynamics of the changes of paradigms through
which the anthropologists dealt with the study of migrations and discussing some of the
problems of classification and knowledge production.
Кључне речи:
антропологија / миграције / парадигме / класификације / производња знања / anthropology / migrations / paradigms / classifications / knowledge productionИзвор:
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 2018, 66, 3, 459-475Издавач:
- Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
Финансирање / пројекти:
- Мултиетницитет, мултикултуралност, миграције - савремени процеси (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177027)
Напомена:
- Тема броја – Истраживање миграција (ур. Јадранка Ђорђевић Црнобрња и Мирослава Лукић Крстановић) / Topic of the Issue – Research of Migrations (eds. Jadranka Đorđević Crnobrnja and Miroslava Lukić Krstanović)
URI
http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/759/685https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7583
Институција/група
Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASATY - JOUR AU - Стојић Митровић, Марта PY - 2018 UR - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/759/685 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7583 AB - Иако су прва антрополошка проучавања настала као последица колонијалних освајања и сусрета са новим и другачијим културама, истраживање миграција као феномена вредног пажње по себи и за себе дошло је у антропологију знатно касније. Постоји више разлога за то. Једни произилазе из концептуално-теоријских ограничења која су следила из доминантних научних парадигми, други спадају у домен истраживачких политика, које, са своје стране, зависе од ширих друштвених и политичких кретања, док су трећи „онтолошки“, тј. садржани су у ономе што антропологију чини антропологијом, а односе се пре свега на њен предмет и метод. У овом тексту представљам динамику промена парадигми антрополошког проучавања миграција и разматрам проблеме класификације и производње знања. AB - Although the first anthropological studies were the result of colonial conquests and encounters with new and different cultures, the study of migrations as a phenomenon worth of the attention for itself came to the anthropology much later. There are several reasons for this. Some arise from the conceptual-theoretical limitations that followed from the dominant scientific paradigms, others belong to the domain of research policies, which in turn are dependent on wider social and political movements, while the last are "ontological", i.e, they are contained in what anthropology is, and they are primarily related to its object and method. In this text, I am presenting the dynamics of the changes of paradigms through which the anthropologists dealt with the study of migrations and discussing some of the problems of classification and knowledge production. PB - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA T2 - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA T1 - Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике T1 - Migration as the Оbject of the Аnthropological Inquiry : Conceptualizations and Policies SP - 459 EP - 475 VL - 66 IS - 3 DO - 10.2298/GEI1803459S UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7583 ER -
@article{ author = "Стојић Митровић, Марта", year = "2018", abstract = "Иако су прва антрополошка проучавања настала као последица колонијалних освајања и сусрета са новим и другачијим културама, истраживање миграција као феномена вредног пажње по себи и за себе дошло је у антропологију знатно касније. Постоји више разлога за то. Једни произилазе из концептуално-теоријских ограничења која су следила из доминантних научних парадигми, други спадају у домен истраживачких политика, које, са своје стране, зависе од ширих друштвених и политичких кретања, док су трећи „онтолошки“, тј. садржани су у ономе што антропологију чини антропологијом, а односе се пре свега на њен предмет и метод. У овом тексту представљам динамику промена парадигми антрополошког проучавања миграција и разматрам проблеме класификације и производње знања., Although the first anthropological studies were the result of colonial conquests and encounters with new and different cultures, the study of migrations as a phenomenon worth of the attention for itself came to the anthropology much later. There are several reasons for this. Some arise from the conceptual-theoretical limitations that followed from the dominant scientific paradigms, others belong to the domain of research policies, which in turn are dependent on wider social and political movements, while the last are "ontological", i.e, they are contained in what anthropology is, and they are primarily related to its object and method. In this text, I am presenting the dynamics of the changes of paradigms through which the anthropologists dealt with the study of migrations and discussing some of the problems of classification and knowledge production.", publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA", journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA", title = "Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике, Migration as the Оbject of the Аnthropological Inquiry : Conceptualizations and Policies", pages = "459-475", volume = "66", number = "3", doi = "10.2298/GEI1803459S", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7583" }
Стојић Митровић, М.. (2018). Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(3), 459-475. https://doi.org/10.2298/GEI1803459S https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7583
Стојић Митровић М. Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(3):459-475. doi:10.2298/GEI1803459S https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7583 .
Стојић Митровић, Марта, "Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 3 (2018):459-475, https://doi.org/10.2298/GEI1803459S ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7583 .