Типови епизеуксичких и епаналептичких структура у савременом српском језику

Abstract

The paper discusses the language structure and functional value of specific types of epizeuxis and epanalepsis as well as their communicative values being dependent on their syntactic positioning. Examining them from both syntactic and communicative aspects, these structures can be classified as syntaxstilema word order, since the repeated intensified word always has a strong sentence, informative and emotional focus which creates deviations in the whole sentence structure. Many stylistic procedures are used to form these structures and all of them are considered to be highly expressive examples of syntaxstilema. In order to explain the connection between these two figures of speech and word order, or simply to say, their informative force irrespective of the semantic-grammatical word order deviations, the types of epizeuxis and epanalepsis will be classified on the basis of their syntactic positions. The corpus comprises all functional styles of the standard Serbian language in which numerous examples of epizeuxis and epanalepsis are found and analyzed.

Стилематична и стилогена анализа типова епизеуксе и епаналепсе, те њихове комуникативне вриједности условљене синтаксичким позиционирањем, предмет су овога рада. Проучавајући их са оба аспекта, и синтаксичког и комуникативног, ове структуре можемо уврстити и у синтаксостилеме реда ријечи, јер поновљена интензификована ријеч увијек на себи има јак реченични, информативни и емоционални акценат, чиме ствара отклоне у цијелој реченичној композицији. У постанку ових структура најчешће учествује више стилских поступака који сарађујући творе изузетно експресивне примјере синтаксостилема. Да бисмо објаснили условљеност ових двију античких стилских фигура и реда ријечи, или, једноставно, њихову самосталну информативну истакнутост независно од отклона у семантичкораматичком реду ријечи, типове ових структура класификоваћемо на основу синтаксичких позиција обухваћених овим типовима палилошког понављања. У прозним дјелима књижевноумјетничког функционалног стила стандардног српског језика, који чини и корпус рада, налазимо бројне примјере епизеуксичког и епаналептичког понављања.