Sacred and profane topography in a medieval Serbian parish – An outline
Сакрална и профана топографија у парохији средњовековне Србије: нацрт за једно истраживање
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
This article presents a basic research scope of the social importance of microtoponyms and topographical features of villages and their precincts, which in the Middle Ages were organized as parish communities. The social space of the rural environment is segmented by different entities important for the social and religious life of the local community, such as a parish church with its yard, a cemetery, other churches and chapels in the fields and groves, freestanding crosses, certain bodies of water or some marked trees, typically the oak. The issue of the methods of analysing medieval sources of different provenience and fragmented data is of major importance. In order to understand the sources properly, we have to be aware of the social segmentation of a medieval society, from which diverse interpretation and functions of the cultural artefacts and performances (rituals, festivities) originated.
У сачуваној документарној грађи коју углавном представљају средњо вековне манастирске даровнице краљева, кнежева и обласних господара Србије, често срећемо следеће ентитете забележене на границама сеоских атара или властелинства: црква, гробље, крст, цеста, раскрсница, виноград, воденица, сту денац, водица, издвојено и усамљено дрво или група њих и сл. Углавном, њихова функција као међника није примарна, нити су се налазили искључиво на сеоским међама. Реч је, заправо, о ентитетима који сведоче о сегментацији друштвеног простора који је организован и као село и као парохија, односно као простор са профаним и сакралним обележјем. Сегментација друштвеног простора на свето и профано препознаје се као културна конструкција, сагледана у низу дихотомија као што су званична / незванична култура, учена (писана) / не-учена (усмена), „висока“ / „ниска“, клирикална / лаичка, култура центра и култура периферије. Концепти светости одређеног простора били су разноврсни и хијерархијски постављени, ал...и и за различите друштвене групе, различито дефинисани. Парохија на челу са локалним свештеником била је место где су се поменути концепти сусретали, наметали, одбацивали, присвајали и прилагођавали. То сведочи о постојању локалне и парохијске побожности, чија се посебност препознаје у односу на званично учење средњовековне Цркве.
Keywords:
sacred and profane space / parish / popular culture / popular religiosity / local religion / the penitentials / canon lawSource:
Зборник радова Византолошког института САНУ, 2013, 50, 2, 1013-1024Publisher:
- Београд : Византолошки институт САНУ
Funding / projects:
- Tradition, Innovation and Identity in the Byzantine World (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177032)
Collections
Institution/Community
Византолошки институт САНУ / Institute for Byzantine Studies SASATY - JOUR AU - Bojanin, Stanoje PY - 2013 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7201 AB - This article presents a basic research scope of the social importance of microtoponyms and topographical features of villages and their precincts, which in the Middle Ages were organized as parish communities. The social space of the rural environment is segmented by different entities important for the social and religious life of the local community, such as a parish church with its yard, a cemetery, other churches and chapels in the fields and groves, freestanding crosses, certain bodies of water or some marked trees, typically the oak. The issue of the methods of analysing medieval sources of different provenience and fragmented data is of major importance. In order to understand the sources properly, we have to be aware of the social segmentation of a medieval society, from which diverse interpretation and functions of the cultural artefacts and performances (rituals, festivities) originated. AB - У сачуваној документарној грађи коју углавном представљају средњо вековне манастирске даровнице краљева, кнежева и обласних господара Србије, често срећемо следеће ентитете забележене на границама сеоских атара или властелинства: црква, гробље, крст, цеста, раскрсница, виноград, воденица, сту денац, водица, издвојено и усамљено дрво или група њих и сл. Углавном, њихова функција као међника није примарна, нити су се налазили искључиво на сеоским међама. Реч је, заправо, о ентитетима који сведоче о сегментацији друштвеног простора који је организован и као село и као парохија, односно као простор са профаним и сакралним обележјем. Сегментација друштвеног простора на свето и профано препознаје се као културна конструкција, сагледана у низу дихотомија као што су званична / незванична култура, учена (писана) / не-учена (усмена), „висока“ / „ниска“, клирикална / лаичка, култура центра и култура периферије. Концепти светости одређеног простора били су разноврсни и хијерархијски постављени, али и за различите друштвене групе, различито дефинисани. Парохија на челу са локалним свештеником била је место где су се поменути концепти сусретали, наметали, одбацивали, присвајали и прилагођавали. То сведочи о постојању локалне и парохијске побожности, чија се посебност препознаје у односу на званично учење средњовековне Цркве. PB - Београд : Византолошки институт САНУ T2 - Зборник радова Византолошког института САНУ T1 - Sacred and profane topography in a medieval Serbian parish – An outline T1 - Сакрална и профана топографија у парохији средњовековне Србије: нацрт за једно истраживање SP - 1013 EP - 1024 VL - 50 IS - 2 DO - 10.2298/ZRVI1350013B UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7201 ER -
@article{ author = "Bojanin, Stanoje", year = "2013", abstract = "This article presents a basic research scope of the social importance of microtoponyms and topographical features of villages and their precincts, which in the Middle Ages were organized as parish communities. The social space of the rural environment is segmented by different entities important for the social and religious life of the local community, such as a parish church with its yard, a cemetery, other churches and chapels in the fields and groves, freestanding crosses, certain bodies of water or some marked trees, typically the oak. The issue of the methods of analysing medieval sources of different provenience and fragmented data is of major importance. In order to understand the sources properly, we have to be aware of the social segmentation of a medieval society, from which diverse interpretation and functions of the cultural artefacts and performances (rituals, festivities) originated., У сачуваној документарној грађи коју углавном представљају средњо вековне манастирске даровнице краљева, кнежева и обласних господара Србије, често срећемо следеће ентитете забележене на границама сеоских атара или властелинства: црква, гробље, крст, цеста, раскрсница, виноград, воденица, сту денац, водица, издвојено и усамљено дрво или група њих и сл. Углавном, њихова функција као међника није примарна, нити су се налазили искључиво на сеоским међама. Реч је, заправо, о ентитетима који сведоче о сегментацији друштвеног простора који је организован и као село и као парохија, односно као простор са профаним и сакралним обележјем. Сегментација друштвеног простора на свето и профано препознаје се као културна конструкција, сагледана у низу дихотомија као што су званична / незванична култура, учена (писана) / не-учена (усмена), „висока“ / „ниска“, клирикална / лаичка, култура центра и култура периферије. Концепти светости одређеног простора били су разноврсни и хијерархијски постављени, али и за различите друштвене групе, различито дефинисани. Парохија на челу са локалним свештеником била је место где су се поменути концепти сусретали, наметали, одбацивали, присвајали и прилагођавали. То сведочи о постојању локалне и парохијске побожности, чија се посебност препознаје у односу на званично учење средњовековне Цркве.", publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ", journal = "Зборник радова Византолошког института САНУ", title = "Sacred and profane topography in a medieval Serbian parish – An outline, Сакрална и профана топографија у парохији средњовековне Србије: нацрт за једно истраживање", pages = "1013-1024", volume = "50", number = "2", doi = "10.2298/ZRVI1350013B", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7201" }
Bojanin, S.. (2013). Sacred and profane topography in a medieval Serbian parish – An outline. in Зборник радова Византолошког института САНУ Београд : Византолошки институт САНУ., 50(2), 1013-1024. https://doi.org/10.2298/ZRVI1350013B https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7201
Bojanin S. Sacred and profane topography in a medieval Serbian parish – An outline. in Зборник радова Византолошког института САНУ. 2013;50(2):1013-1024. doi:10.2298/ZRVI1350013B https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7201 .
Bojanin, Stanoje, "Sacred and profane topography in a medieval Serbian parish – An outline" in Зборник радова Византолошког института САНУ, 50, no. 2 (2013):1013-1024, https://doi.org/10.2298/ZRVI1350013B ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7201 .