Стереотипи гост и домаћин у језичком сазнању призренских Срба

Abstract

Културни идентитет Срба Призренаца формиран је на аутентичном духовном наслеђу и под утицајем образаца оријенталне културе. Трагови интерференције са турским вредносним системом рефлектују се кроз етнокултурну семантику лексема у домену социјалне организације живота и социјалних навика које прерастају у обичајну праксу (узајамно посећивање). Прагматички и семиотички аспект гостопримства могуће је дешифровати и интерпретирати преко семантичког смисла лексичких јединица којима је концепт разрађен на језичкој слици света. Језички знаци носе кодиране информације у којима су фиксирани еталони призренске духовне културе. Кућне посете постале су стереотипна форма одржавања социјалних веза са комшилуком, родбином и пријатељима. Обичај одласка у госте постаје устаљени образац очувања контаката и уопштени модел оплемењивања патријархално утврђених међуљудских односа. Конзервативна схватања актуелизују се у обичајима везаним за припрему и одлазак у госте и дочекивању гостију, а културно-социјални феномен гостовања у култури призренских Срба може се реконструисати преко концепта гостопримство и његових једрених конституената гост и домаћин.

Cultural identity of Prizren Serbs formed on an authentic spiritual heritage and influenced the forms of oriental culture. Traces of interference with Turkey's value system reflected the ethno-cultural semantics of lexemes in the domain of social life organization and social habits that grow into customary practice (visiting each other). The custom of going to the guests becomes established pattern of contacts and general conservation breeding patriarchal model established relationships. Cultural and social phenomenon of appearance in culture Prizren Serb can be reconstructed through the concept of hospitality and its constituents guest and host.