Значај етнолингвистичких истраживања обредне исхране српског становништва у Војводини за очување нематеријалног културног наслеђа

Abstract

У раду су представљене и прокоментарисане изабране одреднице из раније промовисаног модела етнодијалекатског рекцијског речника глаголских лексема релевантних за културу обредне исхране српског стариначког становништва у Војводини. Потом је у виду транскрипата представљен део необјављене етнодијалекатске грађе, сакупљане у Ер- девику (Срем) и Парагама (Бачка) према претходно сачињеном упитнику. Будући дасу етнолингвистичка истраживања и њихови резултати укључени у Унесков концепт очувања, заштите и одрживости нематеријалног културног наслеђа, прикупљену етнодијалекатску грађу ове врсте требало би прикључити већ учињеним напорима у правцу примене Конвенције о заштити и очувању нематеријалног културног наслеђа.

The paper presents and gives comments on chosen entries from the previously promoted model of the Ethno-dialectal dictionary of verbal rection relevant to the culture of ritual food consumption of the native Serbian population of Vojvodina. After this, a transcript of previously unpublished ethno-dialectic data, gathered through the use of a questionnaire in Erdevik (Srem region) and Parge (Backa region) is given. Seeing as ethno-linguistic research and its results is included in UNESCO’s concept of the safeguarding, protection and sustainability of intangible cultural heritage, the gathered ethno-dialectical data should be included in the previous efforts toward the application of the Convention for the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage.