Show simple item record

dc.creatorБјелетић, Марта
dc.date.accessioned2020-01-23T12:31:51Z
dc.date.available2020-01-23T12:31:51Z
dc.date.issued2002
dc.identifier.isbn83-233-1535-3
dc.identifier.urihttps://dais.sanu.ac.rs/123456789/7059
dc.description.abstractЦиљ овог рада је презентирање екстралингвистичких (тј. фолклорних и митолошких) и лингвистичких аргумената у прилог словенској етимологији лексеме (х)ала. Лексема (х)ала са својом разгранатом лексичком породицом карактеристична је за јужнословенске језике: српско-хрватски (захвата ареал Војводине, Поморавља, источне, јужне и југозападне Србије, Косова, Црне Горе, а појединачне потврде забележене су и у Босни и Херцеговини и Славонији), македонски (северна, централна, западна и јужна Македонија) и бугарски (западна, северна и централна Бугарска). Од Словена су ову реч преузели Румуни – hala „зао дух, сабласт; бура, олуја; неман, чудовиште; изелица".sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherKraków : Uniwersytet Jagiellońskisr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.sourceDzieje Słowian w świetle leksykisr
dc.subjecthalasr
dc.titleДуховна култура Словена у светлу етимологије: јсл. (х)алаsr
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractBjeletić, Marta; Duhovna kultura Slovena u svetlu etimologije: jsl. (h)ala;
dc.citation.spage75
dc.citation.epage82
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttps://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/27960/bjeletic.hala.2002.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7059


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record