Духовна култура Словена у светлу етимологије: јсл. (х)ала

Abstract

Циљ овог рада је презентирање екстралингвистичких (тј. фолклорних и митолошких) и лингвистичких аргумената у прилог словенској етимологији лексеме (х)ала.

Лексема (х)ала са својом разгранатом лексичком породицом карактеристична је за јужнословенске језике: српско-хрватски (захвата ареал Војводине, Поморавља, источне, јужне и југозападне Србије, Косова, Црне Горе, а појединачне потврде забележене су и у Босни и Херцеговини и Славонији), македонски (северна, централна, западна и јужна Македонија) и бугарски (западна, северна и централна Бугарска). Од Словена су ову реч преузели Румуни – hala „зао дух, сабласт; бура, олуја; неман, чудовиште; изелица".