Още веднъж за отношението между морфемен и словообразувателен анализ
Још једном о односу између морфемске и творбене анализе
Abstract
Един от базовите критерии при описание на повърхностната структура на производните лексикални единици е разграничаването на морфемния от словообразувателния анализ. Разграничаването на двата вида анлиз въз основа на принципите за членимост и производност на практика
дава възможност да се избегне смесването на моновербалните лексикални
деривати с непроизводни, но морфемно членими единици (думи), особено
когато е налице формално тъждество на отделни структурни елементи. Разграничаването на морфемния и словообразувателния анализ е възможно да
се постигне при използване на подхода от форма към значение с цел да бъде
определен точният брой на словообразувателните форманти във всеки един
език, в това число и в българския език. А това е от изключително значение
за лексикографската практика при изработване на различни видове словообразувателни речници, за постигане на точност и научна обективност в
интерпретацията и представянето на езиковите факти и явления.
Један од базичних критеријума у опису површинске структуре мотивисаних лексичких јединица је разграничење морфемске и творбене анализе.
Разграничење ове две врсте анализе на основу принципа сегментирања и мотивисаности практично омогућује да се избегне мешање моновербалних лексичких деривата са немотивисаним, али морфемски рашчлањивим јединицама
(речима), нарочито када постоји формално изједначење појединих структурних
елемената. Разграничење морфемске и творбене анализе могуће је применом
приступа „од облика ка значењу“ са циљем да се одреди тачан број творбених
форманата у сваком језику, укључујући и бугарски језик. То је од изузетног
значаја за лексикографску праксу приликом израде различитих врста творбених
речника како би се постигла прецизност и научна објективност у интерпретацији
и презентирању језичких чињеница и појава.
One of the basic criteria when it comes to describing the surface structure of
the derivative lexical units is distinguishing morphemic and word-formation analysis.
Distinguishing the two types of analysis on the grounds of divisibility and derivation
principles in practice makes it possible to avoid mixing up the monoverbal lexical
derivatives with non-derivative ones, yet the morphemically divisible units (words)
especially when we have formal equality of the individual structural elements. We
could distinguish morphemic and word-formation analysis thanks to the usage of
approach from form to meaning in order to defi ne the exact number of the wordforming
formants in each and every language, including Bulgarian. This is essential
to the lexicographic practice when it comes to elaborating various types of wordforming
vocabularies, in order to achieve precision and scientifi c objectiveness in
interpreting and presenting the language facts and phenomena.
Keywords:
морфема / морфема / morpheme / морфемска анализа / коренска морфема / афиксална морфема / рашчлањеност / мотивисаност / мотивна реч / творбена анализа / morphemic analysis / root morpheme / affixal morpheme / derivation / derivative word / word formation analysis / морфемен анализ / коренна морфема / афиксална морфема / членимост / производност / производна дума / словообразувателен анализ / divisibilitySource:
Јужнословенски филолог, 2019, 75, 2, 33-42Publisher:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Београд : Српска академија наука и уметности
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Балтова, Юлия M. PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7052 AB - Един от базовите критерии при описание на повърхностната структура на производните лексикални единици е разграничаването на морфемния от словообразувателния анализ. Разграничаването на двата вида анлиз въз основа на принципите за членимост и производност на практика дава възможност да се избегне смесването на моновербалните лексикални деривати с непроизводни, но морфемно членими единици (думи), особено когато е налице формално тъждество на отделни структурни елементи. Разграничаването на морфемния и словообразувателния анализ е възможно да се постигне при използване на подхода от форма към значение с цел да бъде определен точният брой на словообразувателните форманти във всеки един език, в това число и в българския език. А това е от изключително значение за лексикографската практика при изработване на различни видове словообразувателни речници, за постигане на точност и научна обективност в интерпретацията и представянето на езиковите факти и явления. AB - Један од базичних критеријума у опису површинске структуре мотивисаних лексичких јединица је разграничење морфемске и творбене анализе. Разграничење ове две врсте анализе на основу принципа сегментирања и мотивисаности практично омогућује да се избегне мешање моновербалних лексичких деривата са немотивисаним, али морфемски рашчлањивим јединицама (речима), нарочито када постоји формално изједначење појединих структурних елемената. Разграничење морфемске и творбене анализе могуће је применом приступа „од облика ка значењу“ са циљем да се одреди тачан број творбених форманата у сваком језику, укључујући и бугарски језик. То је од изузетног значаја за лексикографску праксу приликом израде различитих врста творбених речника како би се постигла прецизност и научна објективност у интерпретацији и презентирању језичких чињеница и појава. AB - One of the basic criteria when it comes to describing the surface structure of the derivative lexical units is distinguishing morphemic and word-formation analysis. Distinguishing the two types of analysis on the grounds of divisibility and derivation principles in practice makes it possible to avoid mixing up the monoverbal lexical derivatives with non-derivative ones, yet the morphemically divisible units (words) especially when we have formal equality of the individual structural elements. We could distinguish morphemic and word-formation analysis thanks to the usage of approach from form to meaning in order to defi ne the exact number of the wordforming formants in each and every language, including Bulgarian. This is essential to the lexicographic practice when it comes to elaborating various types of wordforming vocabularies, in order to achieve precision and scientifi c objectiveness in interpreting and presenting the language facts and phenomena. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Јужнословенски филолог T1 - Още веднъж за отношението между морфемен и словообразувателен анализ T1 - Још једном о односу између морфемске и творбене анализе T1 - One More Time about the Relation between Morphemic Analysis and Word-Formation Analysis SP - 33 EP - 42 VL - 75 IS - 2 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7052 ER -
@article{ author = "Балтова, Юлия M.", year = "2019", abstract = "Един от базовите критерии при описание на повърхностната структура на производните лексикални единици е разграничаването на морфемния от словообразувателния анализ. Разграничаването на двата вида анлиз въз основа на принципите за членимост и производност на практика дава възможност да се избегне смесването на моновербалните лексикални деривати с непроизводни, но морфемно членими единици (думи), особено когато е налице формално тъждество на отделни структурни елементи. Разграничаването на морфемния и словообразувателния анализ е възможно да се постигне при използване на подхода от форма към значение с цел да бъде определен точният брой на словообразувателните форманти във всеки един език, в това число и в българския език. А това е от изключително значение за лексикографската практика при изработване на различни видове словообразувателни речници, за постигане на точност и научна обективност в интерпретацията и представянето на езиковите факти и явления., Један од базичних критеријума у опису површинске структуре мотивисаних лексичких јединица је разграничење морфемске и творбене анализе. Разграничење ове две врсте анализе на основу принципа сегментирања и мотивисаности практично омогућује да се избегне мешање моновербалних лексичких деривата са немотивисаним, али морфемски рашчлањивим јединицама (речима), нарочито када постоји формално изједначење појединих структурних елемената. Разграничење морфемске и творбене анализе могуће је применом приступа „од облика ка значењу“ са циљем да се одреди тачан број творбених форманата у сваком језику, укључујући и бугарски језик. То је од изузетног значаја за лексикографску праксу приликом израде различитих врста творбених речника како би се постигла прецизност и научна објективност у интерпретацији и презентирању језичких чињеница и појава., One of the basic criteria when it comes to describing the surface structure of the derivative lexical units is distinguishing morphemic and word-formation analysis. Distinguishing the two types of analysis on the grounds of divisibility and derivation principles in practice makes it possible to avoid mixing up the monoverbal lexical derivatives with non-derivative ones, yet the morphemically divisible units (words) especially when we have formal equality of the individual structural elements. We could distinguish morphemic and word-formation analysis thanks to the usage of approach from form to meaning in order to defi ne the exact number of the wordforming formants in each and every language, including Bulgarian. This is essential to the lexicographic practice when it comes to elaborating various types of wordforming vocabularies, in order to achieve precision and scientifi c objectiveness in interpreting and presenting the language facts and phenomena.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Още веднъж за отношението между морфемен и словообразувателен анализ, Још једном о односу између морфемске и творбене анализе, One More Time about the Relation between Morphemic Analysis and Word-Formation Analysis", pages = "33-42", volume = "75", number = "2", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7052" }
Балтова, Ю. M.. (2019). Още веднъж за отношението между морфемен и словообразувателен анализ. in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(2), 33-42. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7052
Балтова ЮM. Още веднъж за отношението между морфемен и словообразувателен анализ. in Јужнословенски филолог. 2019;75(2):33-42. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7052 .
Балтова, Юлия M., "Още веднъж за отношението между морфемен и словообразувателен анализ" in Јужнословенски филолог, 75, no. 2 (2019):33-42, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7052 .
Related items
Showing items related by title, author, creator and subject.
-
Морфолошка средства којима се појачава или ослабљује значење мотивне речи у творби (нацрт за једну могућу морфологију градуабилности) / Морфологические средства, которыми усиливается или слабеет значение производящего слова в словообразовании (проект одной возможной морфологии градуабильности)
Илић, Мирјана К. (Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019) -
Морфема -тељ у савременом српскохрватском језику
Ристић, Стана (Београд : Институт за српскохрватски језик, 1982) -
Морфема -тељ у комбинацији са другим суфиксним морфемама
Ристић, Стана (Београд : Институт за српскохрватски језик, 1983)