Scr. неимар ‘chief architect’ – a turkish word in slavic guise?

Abstract

In this paper the etymology of the Serbian noun неимар ‘chief architect, constructor’, explained as a loanword from Turk. mimar ‘id.’, will be reconsidered and some problems of this interpretation will be analysed. A potential link with the Serb. verbs наимати, најмити ‘to hire’ will be pointed out. e specifi c context of epic poetry, in which this word was initially used, as well as the historical circumstances connected with the loaning process will be emphasised.

У овом раду се анализира постојећа етимологија именице неимар ‘градитељ, главни мајстор који руководи градњом’, која се изводи од тур. mimar у истом значењу. Разматра се могућа веза и евентуално укрштање ове именице са лексичком породицом домаћег глагола наимати, најмити „узимати некога у најам ради извршења одређеног посла“. Указује се на специфичност употребе речи неимар, најчешће у синтагми са личним имено: Раде, Митар, Јово, Петар неимар, и која је, по свему судећи, из народне поезије продрла у књижевни и стандардни језик.