О синхронном описaнии словоовразования местоименных наречий в славянских языках

Abstract

У синхронијским истраживањима у области творбе речи у словенским језицима заменички прилози се ретко разматрају, или се уопште не разматрају. Неки од њих се наводе као примери немотивисаних речи (нпр., где, куда, како, када у српскохрватском и њихови еквиваленти у другим језицима), док је творбена структура других (нпр., нигде, негде и сл.) описана и не привлачи посебну пажњу. Рад је посвећен претежно прилозима прве групе: прво, неким питањима описа њихове творбене структуре, тамо где се она може утврдити, и, друго, неким питањима творбене типологије заменичких прилога у словенским језицима. Констатује се да су спорна питања творбе речи понекад терминолошког карактера и инсистира се на прецизнијем разграничавању истраживања творбе речи на синхронијском и на дијахронијском плану. Са тих позиција се у првом делу рада анализирају неки занимљиви случајеви творбе прилога у појединим словенским језицима, док је у другом делу дат прилог изграђивању модела ономасиолошке синхронијске типологије творбе словенских заменичких прилога.