Приказ основних података о документу
Од суште истине до суштога (прилог лексичко-семантичком опису придева сушти)
dc.creator | Јовановић, Владан | |
dc.date.accessioned | 2018-12-28T09:41:08Z | |
dc.date.available | 2018-12-28T09:41:08Z | |
dc.date.issued | 2017 | |
dc.identifier.issn | 0354-9720 | |
dc.identifier.uri | https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4707 | |
dc.description.abstract | Поред значења придева сушти која се у неутралној употреби реализују у одређеним везаним спојевима (нпр. сушта истина, сушта супротност, сушти отац), у богословским контекстима придев сушти употребљава се у атрибутској служби уз Господа, а његов појмовни еквивалент другим речима исказује се изразом ‘који јесте’: Трезвење и неамбициозност ... су и ограда од уметникове релативизације ... самога Јеванђеља Суштога Господа Исуса Христа (Перовић 2011: 46), односно ‘онај који јесте’ уколико је придев употребљен у именичкој служби: ''Љубопитујући о природи Суштог (Оног Који јесте), не заустављај се на томе шта Он није, већ ономе што Он није додај и оно што Он јесте.'' Иако је у савременим текстовима српског православног богословља употреба придева сушти врло фреквентна, у описним речницима савременог српског језика (двама Матичиним речницима, вишетомном и једнотомном), осим квалификатора цсл. који упућује на црквенословенско порекло речи, употреба придева сушти у примарном, религијском значењу са партиципском функцијом „који јесте”, као и са именичком функцијом „онај који јесте” за именовање самог Господа – Сушти, није илустрована примерима нити је то значење у њима дато. У раду је предложено да предлажемо да речи попут придева сушти, које и по пореклу и по комуникативној функцији примарно припадају црквеном језику, у описним речницима српског језика буду обрађене тако што ће се прво описати примарно – у овом случају специјално, терминолошко – значење, а тек потом дати изведена, секундарна значења на нивоу општеупотребног језика. Поред тога што ће се на тај начин уз опис терминолошког значења придева сушти указати на његову примарну употребу у систему функционалних стилова српског језика, навођењем изведених значења после терминолошког пружиће се још један пример детерминологизације специјалне лексике као једног од начина настанка полисемије у савременом српском језику. | sr |
dc.language.iso | sr | sr |
dc.publisher | Нови Сад : Матица српска | sr |
dc.rights | openAccess | sr |
dc.rights.uri | https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/ | |
dc.source | Језик данас | sr |
dc.subject | придев сушти | sr |
dc.subject | Сушти | sr |
dc.subject | партицип | sr |
dc.subject | богословље | sr |
dc.subject | српски језик | sr |
dc.title | Од суште истине до суштога (прилог лексичко-семантичком опису придева сушти) | sr |
dc.type | article | sr |
dc.rights.license | BY-NC-ND | sr |
dcterms.abstract | Jovanović, Vladan; Od sušte istine do suštoga (prilog leksičko-semantičkom opisu prideva sušti); | |
dc.citation.spage | 16 | |
dc.citation.epage | 19 | |
dc.citation.volume | 13 | |
dc.citation.issue | 9 | |
dc.type.version | publishedVersion | sr |
dc.identifier.fulltext | https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/14721/jovanovic.od.suste.istine.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4707 |