Однос етничког и других облика колективног идентитета : теренска истраживања српске заједнице на југоистоку Косова

Abstract

Рад се заснива на мултилокалном теренском истраживању српске заједницејугоисточног Косова (Гњилане са околним селима, енклава Витина, расељени саовог подручја у Смедереву, Врању и Врањској Бањи). Терен је конципиран каомрежа локалитета. Истраживање, у ужем смислу, обављано је у периоду од 2003.до 2006. године.Истраживање је имало за циљ да у ситуацији дубоко измењеног контекстаод 1999. године и увођења међународног протектората на Косову сагледа односизмеђу етничке и других облика идентификација (религијске, регионалне, локалне,родне). У фокусу је конструкција етничког и других облика колективногидентитета у дискурсу припадника заједнице, која се огледа у многим аспектима, аједан од главних је дискурзивно обликовање других. На Косову је постојаломноштво значајних других, како блиских тако и далеких, као и оних који су у истовреме могли бити и једно и друго. Идентитетски дискурси о другом / другимапредстављају негатив у односу на који се формирају, обликују и изражавајуразличити и слојевити дискурси самоидентификације. У послератном контексту,радикално промењеном етничком и социјалном пејзажу, у оквиру српске заједницеотварају се процеси артикулације и реартикулације идентитета, и проблематизујусе његови различити облици. Дискурс о другом / другима представља део ширегидентитетског дискурзивног комплекса који сачињавају и друге теме: протекторат,свакодневица у енклави, миграција, рапидне промене у породичној структури иулогама, свадба, празници календарског циклуса, улога и значај православне црквеу новом контексту, итд.

This study is based on multi-sited fieldwork carried out in southeast Kosovo(Gnjilane with its surrounding villages and Vitina enclave) and among persons displacedfrom this area to Smederevo, Vranje, and Vranjska Banja. The terrain was defined as anetwork of localities. Research, in the narrower context, was carried out between 2003.and 2006.The aim was to examine the relation between ethnic and other forms ofidentification (religious, regional, gender) in a context that had undergone profoundchange since 1999, when an international protectorate had been set up for the region. Thefocus was placed on ethnic and other collective identities constructions within thediscourse of the community, seen in many aspects but most significantly, in discursivecreation of others. Kosovo was populated by many significant others, close or distant, aswell by those who could at the same time, be affiliated with both categories. Identitydiscourses about other / others represent a negative in regards to formation, shaping andexpressions of various and leveled discourses of self-identification. In the post-warcontext, in radically changeable ethnic and social milieu, within the Serbian communityseveral processes of articulation and re-articulation of identity are being open. Thediscourse about the other / others is part of a broader discursive identity complex, whichencompasses other topics as well: the protectorate, everyday life in the enclave,migration, rapid changes in family structure and roles, the wedding, holidays of thecalendar cycle, the role and importance of the Orthodox Church in the new context, etc.