Улога фудбала у конструкцији локалног и глобалног идентитета у савременој Србији

Abstract

Основни оквир истраживања у овој дисертацији јесте анализа улоге фудбала уконструкцијама различитих идентитета у савременој Србији. Контекстуализујућифункцију фудбала у процесима везаним за успон национализма осамдесетих, каои последице које је то произвело током деведесетих година прошлог века,настојим да утврдим како и на који начин фудбал и култура везана за његаодређују наративе о националном идентитету, односно, шта нам наративи у и окофудбала говоре о томе ко смо то „ми“, а ко су „други“. Управо из тог разлога,истраживање није обухватило само Србију, већ и Хрватску, као кључног „другог“,актера који је неизоставан фактор у узајамном конституисању нације. У завршномделу дисертације настојим да кроз различите студије случајева везане за фудбал,утврдим, најшире гледано, на који начин се транзиција одражава на конструисањеразличитих наратива превасходно везаних за процесе европских интеграција, каонајдоминантијег политичког наратива у Србији од почетка миленијума.Анализирајући дискурсе о безбедности, настојим да лоцирам начине на који сеинтернализују тзв „европске вредности“, и кроз њих, заправо преговарају новиидентитети, условљени укључивањем у ЕУ. Тај процес „одозго надоле“ свакаконије нити може бити једносмеран, тако да се у оквиру њега формирају и контра-наративи, као снажан елемент у процесу идентитетског преговарања, где фудбал,као „традиционално“ упориште, условно речено „националних вредности“,представља идеалан експланаторни оквир за промишљање хегемонијских борбиунутар српског друштва. Пратећи утицај фудбала на конструкцију националногидентитета у Србији, као и оне наративе који се везују за шири „европскиидентитетски пројекат“, у овој дисертацији настојим да укажем како и на којиначин ова два, најшире посматрано, антагонистичка процеса заправо дефинишукарактер транзиције у Србији, чије исходиште се у овом тренутку може лоциратина симболичкој али и реалној европској полу-периферији.

The basic framework of this dissertation is an analysis of the role that football has hadin the construction of various identities in the contemporary Serbian history.Contextualizing football’s role in the rise of nationalism during the ‘80s, as well as theconsequences it had in the ‘90s, I intend to determine the ways football and its culturedefine the narratives of national identity and what these narratives tell us about who“we” are and who “others” are. Given that Croatia constitutes the key “other”, theinevitable factor in the processes of nation building, the research includes both Serbiaand Croatia. In the final chapters of the dissertation I intend to analyze the role oftransition in the narratives of European integrations as the most dominant politicalnarrative in Serbia since the beginning of the millennium, through various case studiesrelated to football. Analyzing security discourses I intend to locate the ways the“European values” are internalized and new identities negotiated, conditioned by the EUintegrations. This “top-to-bottom” process includes counter-narratives as a potentelement of identity negotiation in which football, the traditional stronghold of, so to say,“national values”, represents an ideal explanatory framework for understandinghegemonic struggles in the Serbian society. Examining how football has influenced theconstruction of national identity in Serbia, as well as the narratives related to the wider“European identity project”, I intend to point to, broadly speaking, two antagonisticprocesses which define the nature of Serbian transition, whose outcome can now belocated not much nearer than on both symbolic and actual European periphery.