Reception of Stevan Stojanović Mokranjac’s composing creativity in the musical life of Bosnia and Herzegovina: Austro-Hungarian period
Рецепција стваралаштва Стевана Стојановића Мокрањца у музичком животу Босне и Херцеговине: аустроугарски период
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
With the arrival of the Austro-Hungarian Monarchy, Bosnia and Herzegovina encountered Western European social trends, which affected the shaping of musical
life physiognomy in the late nineteenth and early twentieth century. In this extremely intricate relationship between national and pro-European-oriented cultural
trends, Serbian composer Stevan Stojanović Mokranjac had a special position as
a unique musical phenomenon, since he was a composer whose musical talent imposed itself as an authority in strengthening the national musical expression and
serving as a guideline for numerous BH artists.
Друштвено-политичке прилике које су настале током аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878–1918) значајно су деловале на друштвени,
културни, а самим тим и музички живот тога времена. Нова власт са собом
доноси њој блиске и знане облике животног стила, који у датим моментима постају део политичке идеологије ношене на крилима политичких визија
заједничког министра финансија, Бенјамина фон Калаја (Benjamin von Kállay).
Посматрајући окупацију као цивилизаторску мисију, Калајев систем настоји
да промовише одговарајуће облике друштвеног и културног деловања, које је
грађанство прихватало с резервом. Стога је за локално становништво било од
изузетне важности да негује све музичке праксе усмерене на очување националног идентитета, при чему су посебан значај имали уметници који су свој
стваралачки опус изграђивали на фолклорним елементима.
У тој надасве комплексној причи, српски композитор Стеван Стојановић
Мокрањац заузима посебно место. Његови стваралачки импулси најпре до...пиру до босанскохерцеговачких Срба, и то путем неговања традиције Светосавских беседа и националних певачких друштава, да би се касније проширили
и на остале националне, конфесионалне и социјалне групе босанскохерцеговачког становништва, као и досељеника. Ово је резултирало афирмативном
рецепцијом Мокрањчевог стваралаштва у најзначајнијим репродуктивним и
продуктивним сегментима музичког живота БиХ. Мокрањчева дела била су
заступљена на програмима различитих врста музичких догађаја, а значајно
су утицала и на стваралаштво босанскохерцеговачких композитора. Тако је
Мокрањац постао један од најцењенијих стваралаца у БиХ, будући да је универзалност његовог музичког језика била препозната на свим друштвеним и
културним инстанцама.
Keywords:
Austria-Hungary / Bosnia and Herzegovina / musical life / Stevan Stojanović Mokranjac / reception / rukovetiSource:
Музикологија / Musicology, 2014, 16, 227-242Publisher:
- Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
URI
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2014/1450-98141416227P.pdfhttps://dais.sanu.ac.rs/123456789/3895
Collections
Institution/Community
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Paćuka, Lana PY - 2014 UR - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2014/1450-98141416227P.pdf UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3895 AB - With the arrival of the Austro-Hungarian Monarchy, Bosnia and Herzegovina encountered Western European social trends, which affected the shaping of musical life physiognomy in the late nineteenth and early twentieth century. In this extremely intricate relationship between national and pro-European-oriented cultural trends, Serbian composer Stevan Stojanović Mokranjac had a special position as a unique musical phenomenon, since he was a composer whose musical talent imposed itself as an authority in strengthening the national musical expression and serving as a guideline for numerous BH artists. AB - Друштвено-политичке прилике које су настале током аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878–1918) значајно су деловале на друштвени, културни, а самим тим и музички живот тога времена. Нова власт са собом доноси њој блиске и знане облике животног стила, који у датим моментима постају део политичке идеологије ношене на крилима политичких визија заједничког министра финансија, Бенјамина фон Калаја (Benjamin von Kállay). Посматрајући окупацију као цивилизаторску мисију, Калајев систем настоји да промовише одговарајуће облике друштвеног и културног деловања, које је грађанство прихватало с резервом. Стога је за локално становништво било од изузетне важности да негује све музичке праксе усмерене на очување националног идентитета, при чему су посебан значај имали уметници који су свој стваралачки опус изграђивали на фолклорним елементима. У тој надасве комплексној причи, српски композитор Стеван Стојановић Мокрањац заузима посебно место. Његови стваралачки импулси најпре допиру до босанскохерцеговачких Срба, и то путем неговања традиције Светосавских беседа и националних певачких друштава, да би се касније проширили и на остале националне, конфесионалне и социјалне групе босанскохерцеговачког становништва, као и досељеника. Ово је резултирало афирмативном рецепцијом Мокрањчевог стваралаштва у најзначајнијим репродуктивним и продуктивним сегментима музичког живота БиХ. Мокрањчева дела била су заступљена на програмима различитих врста музичких догађаја, а значајно су утицала и на стваралаштво босанскохерцеговачких композитора. Тако је Мокрањац постао један од најцењенијих стваралаца у БиХ, будући да је универзалност његовог музичког језика била препозната на свим друштвеним и културним инстанцама. PB - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности T2 - Музикологија / Musicology T1 - Reception of Stevan Stojanović Mokranjac’s composing creativity in the musical life of Bosnia and Herzegovina: Austro-Hungarian period T1 - Рецепција стваралаштва Стевана Стојановића Мокрањца у музичком животу Босне и Херцеговине: аустроугарски период SP - 227 EP - 242 IS - 16 DO - 10.2298/MUZ1416227P UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3895 ER -
@article{ author = "Paćuka, Lana", year = "2014", abstract = "With the arrival of the Austro-Hungarian Monarchy, Bosnia and Herzegovina encountered Western European social trends, which affected the shaping of musical life physiognomy in the late nineteenth and early twentieth century. In this extremely intricate relationship between national and pro-European-oriented cultural trends, Serbian composer Stevan Stojanović Mokranjac had a special position as a unique musical phenomenon, since he was a composer whose musical talent imposed itself as an authority in strengthening the national musical expression and serving as a guideline for numerous BH artists., Друштвено-политичке прилике које су настале током аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878–1918) значајно су деловале на друштвени, културни, а самим тим и музички живот тога времена. Нова власт са собом доноси њој блиске и знане облике животног стила, који у датим моментима постају део политичке идеологије ношене на крилима политичких визија заједничког министра финансија, Бенјамина фон Калаја (Benjamin von Kállay). Посматрајући окупацију као цивилизаторску мисију, Калајев систем настоји да промовише одговарајуће облике друштвеног и културног деловања, које је грађанство прихватало с резервом. Стога је за локално становништво било од изузетне важности да негује све музичке праксе усмерене на очување националног идентитета, при чему су посебан значај имали уметници који су свој стваралачки опус изграђивали на фолклорним елементима. У тој надасве комплексној причи, српски композитор Стеван Стојановић Мокрањац заузима посебно место. Његови стваралачки импулси најпре допиру до босанскохерцеговачких Срба, и то путем неговања традиције Светосавских беседа и националних певачких друштава, да би се касније проширили и на остале националне, конфесионалне и социјалне групе босанскохерцеговачког становништва, као и досељеника. Ово је резултирало афирмативном рецепцијом Мокрањчевог стваралаштва у најзначајнијим репродуктивним и продуктивним сегментима музичког живота БиХ. Мокрањчева дела била су заступљена на програмима различитих врста музичких догађаја, а значајно су утицала и на стваралаштво босанскохерцеговачких композитора. Тако је Мокрањац постао један од најцењенијих стваралаца у БиХ, будући да је универзалност његовог музичког језика била препозната на свим друштвеним и културним инстанцама.", publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности", journal = "Музикологија / Musicology", title = "Reception of Stevan Stojanović Mokranjac’s composing creativity in the musical life of Bosnia and Herzegovina: Austro-Hungarian period, Рецепција стваралаштва Стевана Стојановића Мокрањца у музичком животу Босне и Херцеговине: аустроугарски период", pages = "227-242", number = "16", doi = "10.2298/MUZ1416227P", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3895" }
Paćuka, L.. (2014). Reception of Stevan Stojanović Mokranjac’s composing creativity in the musical life of Bosnia and Herzegovina: Austro-Hungarian period. in Музикологија / Musicology Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(16), 227-242. https://doi.org/10.2298/MUZ1416227P https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3895
Paćuka L. Reception of Stevan Stojanović Mokranjac’s composing creativity in the musical life of Bosnia and Herzegovina: Austro-Hungarian period. in Музикологија / Musicology. 2014;(16):227-242. doi:10.2298/MUZ1416227P https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3895 .
Paćuka, Lana, "Reception of Stevan Stojanović Mokranjac’s composing creativity in the musical life of Bosnia and Herzegovina: Austro-Hungarian period" in Музикологија / Musicology, no. 16 (2014):227-242, https://doi.org/10.2298/MUZ1416227P ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3895 .