Official Regulations and Perceptual Aspects of Bell Ringing

Abstract

Through the analytical approach of studying official and perception-related discourse on bell ringing I accentuate the complexity of aspects that the sound of church bell presents in contemporary society. I point out the misleading officially defined level of noise nuisance and reveal how, when and why bell ringing is perceived as a positive or negative part of the acoustic environment. The study argues for a holistic approach to the noise nuisance issues, still much underestimated in the official discourse, that co-create our everyday soundscape.

Званични прописи и лични доживљај звоњаве црквених звона (Сажетак) У Словенији, након Другог светског рата, убрзана индустријализација у градским и приградским срединама значајно је променила њихово звучање. Појавили су се многи нови звуци, неки су се изгубили или су гурнути у позадину, неки су изгубили своје значење, постали неважни или нежељени. Расправа коју овде презентујем на тему звоњаве црквених звона и њиховог положаја у савременом друштву инспирисала ме на ново промишљање о значењу звоњаве у простору и времену. Ако је звук црквених звона био један од централних звукова акустичног простора и људских живота у прединдустријском добу, ово се у потоњим деценијама значајно променило, посебно када је звук звона постао део дискурса о буци у јавном простору. Промена у доживљају звоњаве црквених звона првобитно је била резултат политичке контроле над звуком. Време за црквену звоњаву било је ограничено, контролисано, или у потпуности забрањено, а власти су путем прописа о реду и миру у јавном простору контролисале сонорност религијске провенијенције. Но, упркос званичним прописима, десакрализација простора била је најочигледнија у урбаним центрима и није у истој мери афектовала руралне средине. У доба социјализма, звоњава је била регулисана на државном нивоу, а жалбе на ниво јачине звука биле су веома ретке и нису биле јавно изражаване, док је у постсоцијалистичком раздобљу приметан пораст тензија, што се рефлектовало и у медијском дискурсу. Постепено је ниво буке проузрокован звоњавом постао значајан проблем. Могуће је пратити бројне дискусије на форумима, блоговима, коментарима испод новинских чланака, затим, такозване „мирне терористичке” акције усмерене ка утишавању звоњаве, окупљања по селима (и за и против звоњаве), пресуду Уставног Суда у корист црквене звоњаве, као и промене у законима који се односе на регулацију буке. Све ово усмерава нас ка фундаменталним проблемима које разматрам у овом чланку, а то су: проблем границе између пријатног звука и буке, продирање религијског звука у секуларни простор, односно, јавног звука у приватни простор. У овом тексту презентујем званични – градски, државни и црквени дискурс о звоњави звона од Другог светског рата до данас, док, са друге стране, наводим поједине примере како људи перципирају звоњаву. Користећи пример звоњаве црквених звона, истичем потребу за холистичким приступом решавању проблема звучног загађења.